Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Ездр.
Неем.
2Ездр.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Макк.
2Макк.
3Макк.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
23:1
23:2
23:3
23:4
23:5
23:6
23:9
см.:Втор.33:28;
23:11
23:12
см.:Втор.32:31;
23:13
23:15
23:16
23:17
23:18
23:20
23:23
23:26
23:27
23:29
23:30
Вместо проклятия Валаам дважды благословляет Израиля.
И сказал Валаам Валаку: построй мне здесь семь жертвенников и приготовь мне семь тельцов и семь овнов.
Валак сделал так, как говорил Валаам, и вознесли Валак и Валаам по тельцу и по овну на каждом жертвеннике.
И сказал Валаам Валаку: постой у всесожжения твоего, а я пойду; может быть, Господь выйдет мне навстречу, и что Он откроет мне, я объявлю тебе. И [остался Валак у всесожжения своего, а Валаам] пошел на возвышенное место [вопросить Бога].
И встретился Бог с Валаамом, и сказал ему [Валаам]: семь жертвенников устроил я и вознес по тельцу и по овну на каждом жертвеннике.
И вложил Господь слово в уста Валаамовы и сказал: возвратись к Валаку и так говори.
И возвратился к нему, и вот, он стоит у всесожжения своего, он и все князья Моавитские. [И был на нем Дух Божий.]
И произнес притчу свою и сказал: из Месопотамии привел меня Валак, царь Моава, от гор восточных: приди, прокляни мне Иакова, приди, изреки зло на Израиля!
Как прокляну я? Бог не проклинает его. Как изреку зло? Господь не изрекает [на него] зла.
С вершины скал вижу я его, и с холмов смотрю на него: вот, народ живет отдельно и между народами не числится.
Кто исчислит песок Иакова и число четвертой части Израиля? Да умрет душа моя смертью праведников, и да будет кончина моя, как их!
И сказал Валак Валааму: что ты со мною делаешь? я взял тебя, чтобы проклясть врагов моих, а ты, вот, благословляешь?
И отвечал он и сказал: не должен ли я в точности сказать то, что влагает Господь в уста мои?
И сказал ему Валак: пойди со мною на другое место, с которого ты увидишь его, но только часть его увидишь, а всего его не увидишь; и прокляни мне его оттуда.
И взял его на место стражей, на вершину горы Фасги, и построил семь жертвенников, и вознес по тельцу и по овну на каждом жертвеннике.
И сказал [Валаам] Валаку: постой здесь у всесожжения твоего, а я [пойду] туда навстречу [Богу].
И встретился Господь с Валаамом, и вложил слово в уста его, и сказал: возвратись к Валаку и так говори.
И пришел к нему, и вот, он стоит у всесожжения своего, и с ним [все] князья Моавитские. И сказал ему Валак: что говорил Господь?
Он произнес притчу свою и сказал: встань, Валак, и послушай, внимай мне, сын Сепфоров.
Бог не человек, чтоб Ему лгать, и не сын человеческий, чтоб Ему изменяться. Он ли скажет и не сделает? будет говорить и не исполнит?
Вот, благословлять начал я, ибо Он благословил, и я не могу изменить сего.
Не видно бедствия в Иакове, и не заметно несчастья в Израиле; Господь, Бог его, с ним, и трубный царский звук у него;
Бог вывел их из Египта, быстрота единорога у него;
нет волшебства в Иакове и нет ворожбы в Израиле. В свое время скажут об Иакове и об Израиле: вот что творит Бог!
Вот, народ как львица встает и как лев поднимается; не ляжет, пока не съест добычи и не напьется крови убитых.
И сказал Валак Валааму: ни клясть не кляни его, ни благословлять не благословляй его.
И отвечал Валаам и сказал Валаку: не говорил ли я тебе, что я буду делать все то, что скажет мне Господь?
И сказал Валак Валааму: пойди, я возьму тебя на другое место; может быть, угодно будет Богу, и оттуда проклянешь мне его.
И взял Валак Валаама на верх Фегора, обращенного к пустыне.
И сказал Валаам Валаку: построй мне здесь семь жертвенников и приготовь мне здесь семь тельцов и семь овнов.
И сделал Валак, как сказал Валаам, и вознес по тельцу и овну на каждом жертвеннике.
И рече́ Валаа́мъ къ Вала́ку: сози́жди мнѣ́ здѣ́ се́дмь тре́бищъ, и угото́вай мнѣ́ здѣ́ се́дмь телце́въ и се́дмь овно́въ.
И сотвори́ Вала́къ, я́коже рече́ ему́ Валаа́мъ: и вознесе́ телца́ и овна́ на тре́бище.
И рече́ Валаа́мъ къ Вала́ку: ста́ни у тре́бы своея́, и пойду́, а́ще яви́тся мнѣ́ Бо́гъ въ срѣ́тенiе, и сло́во, е́же мнѣ́ ука́жетъ, повѣ́мъ тебѣ́. И ста́ Вала́къ у тре́бы своея́.
И Валаа́мъ и́де вопроси́ти Бо́га, и и́де пря́мо: и яви́ся Бо́гъ Валаа́му. И рече́ къ нему́ Валаа́мъ: се́дмь тре́бищъ изгото́вихъ и возложи́хъ телца́ и овна́ на тре́бище.
И вложи́ Бо́гъ сло́во во уста́ Валаа́му и рече́: возврати́вся къ Вала́ку та́ко глаго́ли.
И возврати́ся къ нему́: о́нъ же стоя́ше у всесожже́нiй свои́хъ, и вси́ кня́зи Моа́вли съ ни́мъ: и бы́сть Ду́хъ Бо́жiй на не́мъ.
И воспрiи́мъ при́тчу свою́ рече́: от Месопота́мiи приведе́ мя Вала́къ ца́рь Моа́вль, от го́ръ восто́чныхъ, глаго́ля: гряди́, проклени́ ми Иа́кова, и гряди́, проклени́ ми Изра́иля:
что́ проклену́, его́же не клене́тъ Госпо́дь? Или́ что́ зло́ реку́, его́же не злосло́витъ Бо́гъ?
Я́ко от верха́ го́ръ узрю́ его́ и от хо́лмъ проуразумѣ́ю его́: се́, лю́дiе еди́ни населя́тся и со язы́ки не вмѣня́тся:
кто́ изслѣ́дитъ сѣ́мя Иа́ковле? И кто́ изочте́тъ со́нмы Изра́иля? Да у́мретъ душа́ моя́ въ душа́хъ пра́ведныхъ, и бу́ди сѣ́мя мое́, я́коже сѣ́мя и́хъ.
И рече́ Вала́къ къ Валаа́му: что́ сотвори́лъ еси́ ми́? На прокля́тiе вра́гъ мои́хъ призва́хъ тя́, и се́, благослови́лъ еси́ [я́] благослове́нiемъ.
И рече́ Валаа́мъ къ Вала́ку: не ели́ка ли вло́житъ Бо́гъ во уста́ моя́, сiе́ сохраню́ глаго́лати?
И рече́ къ нему́ Вала́къ: пойди́ еще́ со мно́ю на мѣ́сто и́но, съ него́же не у́зриши и́хъ отту́ду, но ра́звѣ ча́сть нѣ́кую и́хъ у́зриши, всѣ́хъ же не у́зриши, и проклени́ ми и́хъ отту́ду.
И поя́ его́ на стра́жу села́, на ве́рхъ Исте́санаго, и созда́ та́мо се́дмь тре́бищъ, и возложи́ телца́ и овна́ на тре́бище.
И рече́ Валаа́мъ къ Вала́ку: ста́ни у тре́бы своея́, а́зъ же пойду́ вопроси́ти Бо́га.
И срѣ́те Бо́гъ Валаа́ма, и вложи́ сло́во во уста́ ему́ и рече́: возврати́ся къ Вала́ку, и рече́ши сiя́.
И возврати́ся къ нему́: о́нъ же стоя́ше у всесожже́нiй свои́хъ, и вси́ кня́зи Моа́вли съ ни́мъ. И рече́ ему́ Вала́къ: что́ глаго́ла Госпо́дь?
И воспрiи́мъ при́тчу свою́, рече́: воста́ни, Вала́къ, и послу́шай, внуши́ свидѣ́тель, сы́не Сепфо́ровъ:
не я́ко человѣ́къ Бо́гъ коле́блется, ниже́ я́ко сы́нъ человѣ́ческiй измѣня́ется: То́й глаго́лаше, не сотвори́тъ ли? Рече́тъ, и не пребу́детъ ли?
Се́, благословля́ти приведе́нъ е́смь: благословлю́, и не отвращу́:
не бу́детъ труда́ во Иа́ковѣ, ниже́ у́зрится болѣ́знь во Изра́или: Госпо́дь Бо́гъ его́ съ ни́мъ, сла́ва ца́рская на не́мъ:
Бо́гъ изведы́й его́ изъ Еги́пта, я́коже сла́ва единоро́га въ не́мъ:
нѣ́сть бо вражбы́ во Иа́ковѣ, ниже́ волхвова́нiя во Изра́или: во вре́мя нарече́тся Иа́кову и Изра́илю, что́ соверши́тъ Бо́гъ:
се́, лю́дiе я́ко льви́чища воста́нутъ, и я́ко ле́въ вознесе́тся: не у́снетъ, до́ндеже снѣ́стъ ло́въ и кро́вь посѣ́ченыхъ испiе́тъ.
И рече́ Вала́къ къ Валаа́му: ни кля́твами мнѣ́ клени́ и́хъ, ниже́ благослове́нiемъ благослови́ и́хъ.
И отвѣща́въ Валаа́мъ, рече́ къ Вала́ку: не рѣ́хъ ли ти́, глаго́ля: сло́во, е́же а́ще возглаго́летъ Бо́гъ, сiе́ сотворю́?
И рече́ Вала́къ къ Валаа́му: гряди́, пойму́ тя на мѣ́сто и́но, а́ще уго́дно бу́детъ Бо́гу, и проклени́ ми и́хъ отту́ду.
И поя́ Вала́къ Валаа́ма на ве́рхъ Фого́ра, простира́ющася въ пусты́ню.
И рече́ Валаа́мъ къ Вала́ку: сози́жди мнѣ́ здѣ́ се́дмь тре́бищъ, и угото́вай мнѣ́ здѣ́ се́дмь телце́въ и се́дмь овно́въ.
И сотвори́ Вала́къ, я́коже рече́ ему́ Валаа́мъ: и вознесе́ телца́ и овна́ на тре́бище.
Эстонский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Bileam ja Baalak
Ja Bileam ütles Baalakile: „Ehita mulle siia seitse altarit ja muretse mulle siia seitse härjavärssi ja seitse jäära!”
Ja Bileam ütles Baalakile: „Ehita mulle siia seitse altarit ja muretse mulle siia seitse härjavärssi ja seitse jäära!”
Ja Baalak tegi, nagu Bileam ütles; ja Baalak ja Bileam ohverdasid igal altaril härjavärsi ja jäära.
Ja Bileam ütles Baalakile: „Jää oma põletusohvri juurde, mina aga lähen sinna! Vahest Issand tuleb mulle vastu. Ja mida tema mulle ilmutab, seda ma ütlen sinule.” Ja ta läks lagedale künkale.
Bileam õnnistab Iisraeli
Ja Jumal tuli vastu Bileamile, kes ütles temale: „Ma püstitasin need seitse altarit ning ohverdasin igal altaril härjavärsi ja jäära.”
Ja Jumal tuli vastu Bileamile, kes ütles temale: „Ma püstitasin need seitse altarit ning ohverdasin igal altaril härjavärsi ja jäära.”
Ja Issand pani Bileamile sõnad suhu ning ütles: „Mine tagasi Baalaki juurde ja räägi nõnda!”
Siis ta läks tagasi tema juurde, ja vaata, ta seisis oma põletusohvri juures, tema ja kõik Moabi vürstid.
Siis ta hakkas lausuma ja ütles: „Aramist tõi mind Baalak, ida mägedelt Moabi kuningas: „Tule, nea mulle Jaakob, tule sajata Iisraeli!”
Kuidas ma võiksin needa, keda Jumal ei nea? Ja kuidas ma võiksin sajatada, keda Issand ei sajata?
Sest ma näen teda kaljude tipust ja vaatan küngastelt: ennäe rahvast, kes elab eraldi ega arva ennast paganate hulka.
Kes loendab Jaakobi põrmu ja kes arvab kokku Iisraeli tolmukübemed? Mu hing surgu õiglaste surma ja mu lõpp olgu nagu temal!”
Siis Baalak ütles Bileamile: „Mis sa mulle tegid? Ma tõin sind oma vaenlasi needma, ja vaata, sa oled neid hoopis õnnistanud!”
Aga tema vastas ja ütles: „Kas ma ei peaks ustavalt rääkima seda, mis Issand mu suhu paneb?”
Siis Baalak ütles temale: „Tule nüüd koos minuga teise paika, kust sa näed seda rahvast. Sa näed küll ainult ta äärt, sa ei näe teda kogu ulatuses, aga nea ta mulle sealt!”
Ja ta võttis tema kaasa valvurite väljakule, Pisgaa mäetippu, ehitas seitse altarit ning ohverdas igal altaril härjavärsi ja jäära.
Siis Bileam ütles Baalakile: „Jää siia oma põletusohvri juurde, mina lähen sinna kohtamisele!”
Ja Issand tuli Bileamile vastu, pani temale sõnad suhu ja ütles: „Mine tagasi Baalaki juurde ja räägi nõnda!”
Siis ta tuli tema juurde, ja vaata, ta seisis oma põletusohvri juures ja koos temaga Moabi vürstid. Ja Baalak küsis temalt: „Mis Issand rääkis?”
Siis ta hakkas rääkima ja ütles: „Tõuse, Baalak, ja kuule, pane mind tähele, Sippori poeg!
Jumal ei ole inimene, et ta valetaks, inimlaps, et ta kahetseks. Kas tema ütleb, aga ei tee, või räägib, aga ei vii täide?
Vaata, mind on kästud õnnistada. Tema on õnnistanud, mina ei saa seda tagasi võtta.
Ei märgata häda Jaakobis ega nähta õnnetust Iisraelis. Issand, ta Jumal, on temaga ja rõõmuhääl kuningast tema keskel.
Jumal, kes tõi nad Egiptusest, on neile otsekui sarved metshärjale.
Sellepärast ei ole lausumist Jaakobi vastu ega loitsimist Iisraeli vastu. Küll öeldakse Jaakobist ja Iisraelist: Vaata, mis Jumal on teinud!
Vaata, rahvas tõuseb nagu emalõvi, ajab ennast püsti nagu lõvi. Ei ta heida maha enne, kui saak on söödud ja tapetute veri on joodud.”
Aga Baalak ütles Bileamile: „Kui sa teda ei nea, siis ära teda ometi õnnista!”
Bileam aga vastas ja ütles Baalakile: „Eks ma ole sulle rääkinud ja öelnud: Ma pean tegema kõike, mida Issand käsib.”
Siis Baalak ütles Bileamile: „Tule nüüd, ma võtan sind kaasa teise paika. Vahest on see õige Jumala silmis, et sa nead rahva mulle sealt!”
Ja Baalak võttis Bileami enesega kaasa mäetippu, mis kerkib üle kõrbepinna.
Siis Bileam ütles Baalakile: „Ehita mulle siia seitse altarit ja muretse mulle siia seitse härjavärssi ja seitse jäära!”
Ja Baalak tegi, nagu Bileam ütles, ja ta ohverdas igal altaril härjavärsi ja jäära.