Скрыть
23:1
23:2
23:3
23:4
23:5
23:6
23:11
23:13
23:15
23:16
23:17
23:18
23:20
23:23
23:26
23:27
23:29
23:30
Церковнославянский (рус)
И рече́ Валаа́мъ къ Вала́ку: сози́жди мнѣ́ здѣ́ се́дмь тре́бищъ, и угото́вай мнѣ́ здѣ́ се́дмь телце́въ и се́дмь овно́въ.
И сотвори́ Вала́къ, я́коже рече́ ему́ Валаа́мъ: и воз­несе́ телца́ и овна́ на тре́бище.
И рече́ Валаа́мъ къ Вала́ку: ста́ни у тре́бы сво­ея́, и пойду́, а́ще яви́т­ся мнѣ́ Бо́гъ въ срѣ́тенiе, и сло́во, е́же мнѣ́ ука́жетъ, повѣ́мъ тебѣ́. И ста́ Вала́къ у тре́бы сво­ея́.
И Валаа́мъ и́де вопроси́ти Бо́га, и и́де пря́мо: и яви́ся Бо́гъ Валаа́му. И рече́ къ нему́ Валаа́мъ: се́дмь тре́бищъ изгото́вихъ и воз­ложи́хъ телца́ и овна́ на тре́бище.
И вложи́ Бо́гъ сло́во во уста́ Валаа́му и рече́: воз­врати́вся къ Вала́ку та́ко глаго́ли.
И воз­врати́ся къ нему́: о́нъ же стоя́ше у всесожже́нiй сво­и́хъ, и вси́ кня́зи Моа́вли съ ни́мъ: и бы́сть Ду́хъ Бо́жiй на не́мъ.
И воспрiи́мъ при́тчу свою́ рече́: от­ Месо­пота́мiи при­­веде́ мя Вала́къ ца́рь Моа́вль, от­ го́ръ восто́чныхъ, глаго́ля: гряди́, проклени́ ми Иа́кова, и гряди́, проклени́ ми Изра́иля:
что́ проклену́, его́же не клене́тъ Госпо́дь? Или́ что́ зло́ реку́, его́же не злосло́витъ Бо́гъ?
Я́ко от­ верха́ го́ръ узрю́ его́ и от­ хо́лмъ про­уразумѣ́ю его́: се́, лю́дiе еди́ни населя́т­ся и со язы́ки не вмѣня́т­ся:
кто́ изслѣ́дитъ сѣ́мя Иа́ковле? И кто́ изочте́тъ со́нмы Изра́иля? Да у́мретъ душа́ моя́ въ душа́хъ пра́ведныхъ, и бу́ди сѣ́мя мое́, я́коже сѣ́мя и́хъ.
И рече́ Вала́къ къ Валаа́му: что́ сотвори́лъ еси́ ми́? На прокля́тiе вра́гъ мо­и́хъ при­­зва́хъ тя́, и се́, благослови́лъ еси́ [я́] благослове́нiемъ.
И рече́ Валаа́мъ къ Вала́ку: не ели́ка ли вло́житъ Бо́гъ во уста́ моя́, сiе́ сохраню́ глаго́лати?
И рече́ къ нему́ Вала́къ: пойди́ еще́ со мно́ю на мѣ́сто и́но, съ него́же не у́зриши и́хъ от­ту́ду, но ра́звѣ ча́сть нѣ́кую и́хъ у́зриши, всѣ́хъ же не у́зриши, и проклени́ ми и́хъ от­ту́ду.
И поя́ его́ на стра́жу села́, на ве́рхъ Исте́санаго, и созда́ та́мо се́дмь тре́бищъ, и воз­ложи́ телца́ и овна́ на тре́бище.
И рече́ Валаа́мъ къ Вала́ку: ста́ни у тре́бы сво­ея́, а́зъ же пойду́ вопроси́ти Бо́га.
И срѣ́те Бо́гъ Валаа́ма, и вложи́ сло́во во уста́ ему́ и рече́: воз­врати́ся къ Вала́ку, и рече́ши сiя́.
И воз­врати́ся къ нему́: о́нъ же стоя́ше у всесожже́нiй сво­и́хъ, и вси́ кня́зи Моа́вли съ ни́мъ. И рече́ ему́ Вала́къ: что́ глаго́ла Госпо́дь?
И воспрiи́мъ при́тчу свою́, рече́: воста́ни, Вала́къ, и послу́шай, внуши́ свидѣ́тель, сы́не Сепфо́ровъ:
не я́ко человѣ́къ Бо́гъ коле́блет­ся, ниже́ я́ко сы́нъ человѣ́ческiй измѣня́ет­ся: То́й глаго́лаше, не сотвори́тъ ли? Рече́тъ, и не пребу́детъ ли?
Се́, благословля́ти при­­веде́нъ е́смь: благословлю́, и не от­вращу́:
не бу́детъ труда́ во Иа́ковѣ, ниже́ у́зрит­ся болѣ́знь во Изра́или: Госпо́дь Бо́гъ его́ съ ни́мъ, сла́ва ца́рская на не́мъ:
Бо́гъ изведы́й его́ изъ Еги́пта, я́коже сла́ва единоро́га въ не́мъ:
нѣ́сть бо вражбы́ во Иа́ковѣ, ниже́ волхвова́нiя во Изра́или: во вре́мя нарече́т­ся Иа́кову и Изра́илю, что́ соверши́тъ Бо́гъ:
се́, лю́дiе я́ко льви́чища воста́нутъ, и я́ко ле́въ воз­несе́т­ся: не у́снетъ, до́ндеже снѣ́стъ ло́въ и кро́вь посѣ́ченыхъ испiе́тъ.
И рече́ Вала́къ къ Валаа́му: ни кля́твами мнѣ́ клени́ и́хъ, ниже́ благослове́нiемъ благослови́ и́хъ.
И от­вѣща́въ Валаа́мъ, рече́ къ Вала́ку: не рѣ́хъ ли ти́, глаго́ля: сло́во, е́же а́ще воз­глаго́летъ Бо́гъ, сiе́ сотворю́?
И рече́ Вала́къ къ Валаа́му: гряди́, пойму́ тя на мѣ́сто и́но, а́ще уго́дно бу́детъ Бо́гу, и проклени́ ми и́хъ от­ту́ду.
И поя́ Вала́къ Валаа́ма на ве́рхъ Фого́ра, простира́ющася въ пусты́ню.
И рече́ Валаа́мъ къ Вала́ку: сози́жди мнѣ́ здѣ́ се́дмь тре́бищъ, и угото́вай мнѣ́ здѣ́ се́дмь телце́въ и се́дмь овно́въ.
И сотвори́ Вала́къ, я́коже рече́ ему́ Валаа́мъ: и воз­несе́ телца́ и овна́ на тре́бище.
Арабский (Arabic Van Dyke)
فَقَالَ بَلْعَامُ لِبَالاَقَ: «ابْنِ لِي ههُنَا سَبْعَةَ مَذَابحَ وَهَيِّئْ لِي ههُنَا سَبْعَةَ ثِيرَانٍ وَسَبْعَةَ كِبَاشٍ».
فَفَعَلَ بَالاَقُ كَمَا تَكَلَّمَ بَلْعَامُ. وَأَصْعَدَ بَالاَقُ وَبَلْعَامُ ثَوْرًا وَكَبْشًا عَلَى كُلِّ مَذْبَحٍ.
فَقَالَ بَلْعَامُ لِبَالاَقَ: «قِفْ عِنْدَ مُحْرَقَتِكَ، فَأَنْطَلِقَ أَنَا لَعَلَّ الرَّبَّ يُوافِي لِلِقَائِي، فَمَهْمَا أَرَانِي أُخْبِرْكَ بِهِ». ثُمَّ انْطَلَقَ إِلَى رَابِيَةٍ.
فَوَافَى اللهُ بَلْعَامَ، فَقَالَ لَهُ: «قَدْ رَتَّبْتُ سَبْعَةَ مَذَابِحَ وَأَصْعَدْتُ ثَوْرًا وَكَبْشًا عَلَى كُلِّ مَذْبَحٍ».
فَوَضَعَ الرَّبُّ كَلاَمًا فِي فَمِ بَلْعَامَ وَقَالَ: «ارْجعْ إِلَى بَالاَقَ وَتَكَلَّمْ هكَذَا».
فَرَجَعَ إِلَيْهِ وَإِذَا هُوَ وَاقِفٌ عِنْدَ مُحْرَقَتِهِ هُوَ، وَجَمِيعُ رُؤَسَاءِ مُوآبَ.
فَنَطَقَ بِمَثَلِهِ وَقَالَ: «مِنْ أَرَامَ أَتَى بِي بَالاَقُ مَلِكُ مُوآبَ، مِنْ جِبَالِ الْمَشْرِقِ: تَعَالَ الْعَنْ لِي يَعْقُوبَ، وَهَلُمَّ اشْتِمْ إِسْرَائِيلَ.
كَيْفَ أَلْعَنُ مَنْ لَمْ يَلْعَنْهُ اللهُ؟ وَكَيْفَ أَشْتِمُ مَنْ لَمْ يَشْتِمْهُ الرَّبُّ؟
إِنِّي مِنْ رَأْسِ الصُّخُورِ أَرَاهُ، وَمِنَ الآكَامِ أُبْصِرُهُ. هُوَذَا شَعْبٌ يَسْكُنُ وَحْدَهُ، وَبَيْنَ الشُّعُوبِ لاَ يُحْسَبُ.
مَنْ أَحْصَى تُرَابَ يَعْقُوبَ وَرُبْعَ إِسْرَائِيلَ بِعَدَدٍ؟ لِتَمُتْ نَفْسِي مَوْتَ الأَبْرَارِ، وَلْتَكُنْ آخِرَتِي كَآخِرَتِهِمْ».
فَقَالَ بَالاَقُ لِبَلْعَامَ: «مَاذَا فَعَلْتَ بِي؟ لِتَشْتِمَ أَعْدَائِي أَخَذْتُكَ، وَهُوَذَا أَنْتَ قَدْ بَارَكْتَهُمْ».
فَأَجَابَ وَقَالَ: «أَمَا الَّذِي يَضَعُهُ الرَّبُّ فِي فَمِي أَحْتَرِصُ أَنْ أَتَكَلَّمَ بِهِ؟».
فَقَالَ لَهُ بَالاَقُ: «هَلُمَّ مَعِي إِلَى مَكَانٍ آخَرَ تَرَاهُ مِنْهُ. إِنَّمَا تَرَى أَقْصَاءَهُ فَقَطْ، وَكُلَّهُ لاَ تَرَى. فَالْعَنْهُ لِي مِنْ هُنَاكَ».
فَأَخَذَهُ إِلَى حَقْلِ صُوفِيمَ إِلَى رَأْسِ الْفِسْجَةِ، وَبَنَى سَبْعَةَ مَذَابحَ، وَأَصْعَدَ ثَوْرًا وَكَبْشًا عَلَى كُلِّ مَذْبَحٍ.
فَقَالَ لِبَالاَقَ: «قِفْ هُنَا عِنْدَ مُحْرَقَتِكَ وَأَنَا أُوافِي هُنَاكَ».
فَوَافَى الرَّبُّ بَلْعَامَ وَوَضَعَ كَلاَمًا فِي فَمِهِ وَقَالَ: «ارْجعْ إِلَى بَالاَقَ وَتَكَلَّمْ هكَذَا».
فَأَتَى إِلَيْهِ وَإِذَا هُوَ وَاقِفٌ عِنْدَ مُحْرَقَتِهِ، وَرُؤَسَاءُ مُوآبَ مَعَهُ. فَقَالَ لَهُ بَالاَقُ: «مَاذَا تَكَلَّمَ بِهِ الرَّبُّ؟»
فَنَطَقَ بِمَثَلِهِ وَقَالَ: «قُمْ يَا بَالاَقُ وَاسْمَعْ. اِصْغَ إِلَيَّ يَا ابْنَ صِفُّورَ.
لَيْسَ اللهُ إِنْسَانًا فَيَكْذِبَ، وَلاَ ابْنَ إِنْسَانٍ فَيَنْدَمَ. هَلْ يَقُولُ وَلاَ يَفْعَلُ؟ أَوْ يَتَكَلَّمُ وَلاَ يَفِي؟
إِنِّي قَدْ أُمِرْتُ أَنْ أُبَارِكَ. فَإِنَّهُ قَدْ بَارَكَ فَلاَ أَرُدُّهُ.
لَمْ يُبْصِرْ إِثْمًا فِي يَعْقُوبَ، وَلاَ رَأَى تَعَبًا فِي إِسْرَائِيلَ. الرَّبُّ إِلهُهُ مَعَهُ، وَهُتَافُ مَلِكٍ فِيهِ.
اَللهُ أَخْرَجَهُ مِنْ مِصْرَ. لَهُ مِثْلُ سُرْعَةِ الرِّئْمِ.
إِنَّهُ لَيْسَ عِيَافَةٌ عَلَى يَعْقُوبَ، وَلاَ عِرَافَةٌ عَلَى إِسْرَائِيلَ. فِي الْوَقْتِ يُقَالُ عَنْ يَعْقُوبَ وَعَنْ إِسْرَائِيلَ مَا فَعَلَ اللهُ.
هُوَذَا شَعْبٌ يَقُومُ كَلَبْوَةٍ، وَيَرْتَفِعُ كَأَسَدٍ. لاَ يَنَامُ حَتَّى يَأْكُلَ فَرِيسَةً وَيَشْرَبَ دَمَ قَتْلَى».
فَقَالَ بَالاَقُ لِبَلْعَامَ: «لاَ تَلْعَنْهُ لَعْنَةً وَلاَ تُبَارِكْهُ بَرَكَةً».
فَأَجَابَ بَلْعَامُ وَقَالَ لِبَالاَقَ: «أَلَمْ أُكَلِّمْكَ قَائِلاً: كُلُّ مَا يَتَكَلَّمُ بِهِ الرَّبُّ فَإِيَّاهُ أَفْعَلُ؟».
فَقَالَ بَالاَقُ لِبَلْعَامَ: «هَلُمَّ آخُذْكَ إِلَى مَكَانٍ آخَرَ، عَسَى أَنْ يَصْلُحَ فِي عَيْنَيِ اللهِ أَنْ تَلْعَنَهُ لِي مِنْ هُنَاكَ».
فَأَخَذَ بَالاَقُ بَلْعَامَ إِلَى رَأْسِ فَغُورَ الْمُشْرِفِ عَلَى وَجْهِ الْبَرِّيَّةِ.
فَقَالَ بَلْعَامُ لِبَالاَقَ: «ابْنِ لِي ههُنَا سَبْعَةَ مَذَابحَ، وَهَيِّئْ لِي ههُنَا سَبْعَةَ ثِيرَانٍ وَسَبْعَةَ كِبَاشٍ».
فَفَعَلَ بَالاَقُ كَمَا قَالَ بَلْعَامُ، وَأَصْعَدَ ثَوْرًا وَكَبْشًا عَلَى كُلِّ مَذْبَحٍ.
Синодальный
Вместо проклятия Валаам дважды благословляет Израиля.
И сказал Валаам Валаку: построй мне здесь семь жертвенников и приготовь мне семь тельцов и семь овнов.
Валак сделал так, как говорил Валаам, и вознесли Валак и Валаам по тельцу и по овну на каждом жертвеннике.
И сказал Валаам Валаку: постой у всесожжения твоего, а я пойду; может быть, Господь выйдет мне навстречу, и что Он откроет мне, я объявлю тебе. И [остался Валак у всесожжения своего, а Валаам] пошел на возвышенное место [вопросить Бога].
И встретился Бог с Валаамом, и сказал ему [Валаам]: семь жертвенников устроил я и вознес по тельцу и по овну на каждом жертвеннике.
И вложил Господь слово в уста Валаамовы и сказал: возвратись к Валаку и так говори.
И возвратился к нему, и вот, он стоит у всесожжения своего, он и все князья Моавитские. [И был на нем Дух Божий.]
И произнес притчу свою и сказал: из Месопотамии привел меня Валак, царь Моава, от гор восточных: приди, прокляни мне Иакова, приди, изреки зло на Израиля!
Как прокляну я? Бог не проклинает его. Как изреку зло? Господь не изрекает [на него] зла.
С вершины скал вижу я его, и с холмов смотрю на него: вот, народ живет отдельно и между народами не числится.
Кто исчислит песок Иакова и число четвертой части Израиля? Да умрет душа моя смертью праведников, и да будет кончина моя, как их!
И сказал Валак Валааму: что ты со мною делаешь? я взял тебя, чтобы проклясть врагов моих, а ты, вот, благословляешь?
И отвечал он и сказал: не должен ли я в точности сказать то, что влагает Господь в уста мои?
И сказал ему Валак: пойди со мною на другое место, с которого ты увидишь его, но только часть его увидишь, а всего его не увидишь; и прокляни мне его оттуда.
И взял его на место стражей, на вершину горы Фасги, и построил семь жертвенников, и вознес по тельцу и по овну на каждом жертвеннике.
И сказал [Валаам] Валаку: постой здесь у всесожжения твоего, а я [пойду] туда навстречу [Богу].
И встретился Господь с Валаамом, и вложил слово в уста его, и сказал: возвратись к Валаку и так говори.
И пришел к нему, и вот, он стоит у всесожжения своего, и с ним [все] князья Моавитские. И сказал ему Валак: что говорил Господь?
Он произнес притчу свою и сказал: встань, Валак, и послушай, внимай мне, сын Сепфоров.
Бог не человек, чтоб Ему лгать, и не сын человеческий, чтоб Ему изменяться. Он ли скажет и не сделает? будет говорить и не исполнит?
Вот, благословлять начал я, ибо Он благословил, и я не могу изменить сего.
Не видно бедствия в Иакове, и не заметно несчастья в Израиле; Господь, Бог его, с ним, и трубный царский звук у него;
Бог вывел их из Египта, быстрота единорога у него;
нет волшебства в Иакове и нет ворожбы в Израиле. В свое время скажут об Иакове и об Израиле: вот что творит Бог!
Вот, народ как львица встает и как лев поднимается; не ляжет, пока не съест добычи и не напьется крови убитых.
И сказал Валак Валааму: ни клясть не кляни его, ни благословлять не благословляй его.
И отвечал Валаам и сказал Валаку: не говорил ли я тебе, что я буду делать все то, что скажет мне Господь?
И сказал Валак Валааму: пойди, я возьму тебя на другое место; может быть, угодно будет Богу, и оттуда проклянешь мне его.
И взял Валак Валаама на верх Фегора, обращенного к пустыне.
И сказал Валаам Валаку: построй мне здесь семь жертвенников и приготовь мне здесь семь тельцов и семь овнов.
И сделал Валак, как сказал Валаам, и вознес по тельцу и овну на каждом жертвеннике.
И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.
Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам.
И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару.
А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци.
И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски.
А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.
Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи?
Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.
Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!
Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.
А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?
Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.
И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.
Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.
И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори.
И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ?
А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!
Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?
Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи.
Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.
Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова.
Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.
Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених.
Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати.
А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже?
А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.
И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.
И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible