Скрыть
35:1
35:3
35:4
35:9
35:10
35:13
35:15
35:17
35:18
35:23
35:24
35:26
35:27
35:28
35:31
35:32
Церковнославянский (рус)
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю на за́падѣ Моа́вли у Иорда́на при­­ Иерихо́нѣ, глаго́ля:
заповѣ́ждь сыно́мъ Изра́илевымъ, да дадя́тъ леви́томъ от­ жре́бiй одержа́нiя сво­его́ гра́ды всели́тися, и предгра́дiя гра́дская о́крестъ и́хъ да дадя́тъ леви́томъ:
и бу́дутъ и́мъ гра́ды вселя́тися, и уча́стiя и́хъ да бу́дутъ ското́мъ и́хъ и всѣ́мъ четвероно́жнымъ и́хъ:
и при­­лежа́щая градо́мъ, и́хже дади́те леви́томъ, от­ стѣны́ гра́да и внѣ́, двѣ́ ты́сящы лако́тъ о́крестъ:
и да измѣ́риши страну́ внѣ́ гра́да, я́же на восто́къ, двѣ́ ты́сящы лако́тъ, и страну́, я́же къ Ли́вѣ, двѣ́ ты́сящы лако́тъ, и страну́, я́же къ мо́рю, двѣ́ ты́сящы лако́тъ, и страну́, я́же къ сѣ́веру, двѣ́ ты́сящы лако́тъ, и гра́дъ посредѣ́ сего́ бу́детъ ва́мъ, и предѣ́лы градо́въ:
и гра́ды я́же дади́те леви́томъ, ше́сть градо́въ [да бу́дутъ] убѣ́жныхъ, и́хже дади́те убѣга́ти въ ня́ уби́в­шему, и къ си́мъ четы́редесять и два́ гра́да:
всѣ́хъ градо́въ дади́те леви́томъ четы́редесять и о́смь градо́въ, сiя́ и предгра́дiя и́хъ:
и гра́ды, и́хже дади́те от­ одержа́нiя сыно́въ Изра́илевыхъ, от­ мно́гихъ мно́га, а от­ ма́лыхъ ма́ла: кі́йждо по наслѣ́дiю сво­ему́, е́же наслѣ́дятъ, да дадя́тъ от­ градо́въ леви́томъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
глаго́ли сыно́мъ Изра́илевымъ и рече́ши къ ни́мъ: вы́ прехо́дите Иорда́нъ въ зе́млю Ханаа́ню:
и раздѣли́те са́ми себѣ́ гра́ды: убѣ́жища да бу́дутъ ва́мъ убѣга́ти въ ня́ убі́йцѣ, вся́къ уби́вый ду́шу нехотя́й:
и бу́дутъ гра́ди ва́мъ убѣ́жища от­ у́жика кро́ве, и да не у́мретъ уби́вый, до́ндеже ста́нетъ предъ со́нмомъ на судѣ́:
и гра́ды, я́же дади́те, ше́сть градо́въ, убѣ́жища да бу́дутъ ва́мъ.
Три́ гра́ды дади́те объ ону́ страну́ Иорда́на, и три́ гра́ды дади́те въ земли́ Ханаа́ни:
убѣ́жище да бу́детъ сыно́мъ Изра́илевымъ, и при­­ше́лцу, и обита́лнику и́же въ ва́съ, да бу́дутъ гра́ди сі́и во убѣ́жище убѣга́ти та́мо вся́кому уби́в­шему ду́шу нехотѣ́нiемъ.
А́ще же ору́дiемъ желѣ́знымъ убiе́тъ его́, и у́мретъ, убі́йца е́сть: сме́ртiю да у́мретъ убі́йца.
А́ще же ка́менiемъ изъ руки́ убiе́тъ его́, и у́мретъ от­ него́, убі́йца е́сть: сме́ртiю да у́мретъ убі́йца.
А́ще же ору́дiемъ древя́нымъ изъ руки́, от­ него́же у́мретъ, убiе́тъ его́, и у́мретъ, убі́йца е́сть: сме́ртiю да у́мретъ убі́йца.
у́жикъ кро́ве, се́й да убiе́тъ уби́в­шаго: егда́ усря́щетъ его́, се́й да убiе́тъ его́.
А́ще же вражды́ ра́ди ри́нетъ его́ и ве́ржетъ на него́ вся́къ сосу́дъ по навѣ́ту, и у́мретъ,
или́ от­ не́нависти порази́лъ его́ руко́ю, и у́мретъ, сме́ртiю да у́мретъ уби́вый, убі́йца е́сть: сме́ртiю да у́мретъ убива́яй: у́жикъ кро́ве да убiе́тъ убі́йцу, егда́ срѣ́тит­ся съ ни́мъ.
А́ще же внеза́пу не вражды́ ра́ди ри́нетъ его́, или́ ве́ржетъ на него́ вся́къ сосу́дъ не по навѣ́ту,
или́ вся́кимъ ка́менемъ, и́мже ве́ржетъ не вѣ́дый, и паде́тъ на него́, и у́мретъ, о́нъ же вра́гъ его́ не бѣ́, ниже́ ищя́й зла́ ему́ твори́ти,
и да су́дитъ со́нмъ между́ уби́в­шимъ и между́ у́жикомъ кро́ве, по судьба́мъ си́мъ,
и изба́витъ со́нмъ уби́в­шаго от­ у́жика кро́ве, и да воз­врати́тъ его́ со́нмъ во гра́дъ убѣ́жища его́, въ о́ньже убѣжа́, и да поживе́тъ та́мо, до́ндеже у́мретъ жре́цъ вели́кiй, его́же пома́заша еле́емъ святы́мъ.
А́ще же исхо́домъ изы́детъ уби́вый внѣ́ предѣ́лъ гра́да, въ о́ньже убѣжа́ та́мо,
и обря́щетъ его́ у́жикъ кро́ве внѣ́ предѣ́лъ гра́да убѣ́жища его́, и убiе́тъ у́жикъ кро́ве уби́в­шаго, нѣ́сть пови́ненъ:
во гра́дѣ бо убѣжа́нiя да живе́тъ, до́ндеже у́мретъ жре́цъ вели́кiй, и по уме́ртвiи жерца́ вели́каго да воз­врати́т­ся уби́вый въ зе́млю одержа́нiя сво­его́.
И да бу́дутъ сiя́ ва́мъ во оправда́нiе суда́ въ роды́ ва́шя во всѣ́хъ селе́нiихъ ва́шихъ.
Вся́каго уби́в­шаго ду́шу, предъ свидѣ́телми да убiе́ши уби́в­шаго: и свидѣ́тель еди́нъ да не свидѣ́тел­ст­вуетъ на сме́рть души́.
И да не во́змете иску́па за ду́шу от­ уби́в­шаго, пови́н­на су́ща убiе́нiю: сме́ртiю бо у́мретъ:
ниже́ да во́змете иску́па убѣжа́нiя во гра́дъ убѣ́жища, да па́ки живе́тъ на земли́, до́ндеже у́мретъ жре́цъ вели́кiй.
И да не убiе́те земли́, на не́йже вы́ обита́ете: кро́вь бо сiя́ убива́етъ зе́млю, и не очи́стит­ся земля́ от­ кро́ве пролiя́н­ныя на не́й, но то́кмо кро́вiю пролива́ющаго:
и да не оскверните́ земли́, на не́йже живете́, на не́йже А́зъ вселя́юся посредѣ́ ва́съ: А́зъ бо е́смь Госпо́дь вселя́яйся посредѣ́ сыно́въ Изра́илевыхъ.
Синодальный
1 Города, данные левитам; 9 повеление о городах для убежища.
И сказал Господь Моисею на равнинах Моавитских у Иордана против Иерихона, говоря:
повели сынам Израилевым, чтоб они из уделов владения своего дали левитам города для жительства, и поля при городах со всех сторон дайте левитам:
города будут им для жительства, а поля будут для скота их и для имения их и для всех житейских потребностей их;
поля при городах, которые вы должны дать левитам, от стены города должны простираться на [две] тысячи локтей, во все стороны;
и отмерьте за городом к восточной стороне две тысячи локтей, и к южной стороне две тысячи локтей, и к западу две тысячи локтей, и к северной стороне две тысячи локтей, а посредине город: таковы будут у них поля при городах.
Из городов, которые вы дадите левитам, [будут] шесть городов для убежища, в которые вы позволите убегать убийце; и сверх их дайте сорок два города:
всех городов, которые вы должны дать левитам, будет сорок восемь городов, с полями при них.
И когда будете давать города из владения сынов Израилевых, тогда из большего дайте более, из меньшего менее; каждое колено, смотря по уделу, какой получит, должно дать из городов своих левитам.
И сказал Господь Моисею, говоря:
объяви сынам Израилевым и скажи им: когда вы перейдете чрез Иордан в землю Ханаанскую,
выберите себе города, которые были бы у вас городами для убежища, куда мог бы убежать убийца, убивший человека неумышленно;
и будут у вас города сии убежищем от мстителя [за кровь], чтобы не был умерщвлен убивший, прежде нежели он предстанет пред общество на суд.
Городов же, которые должны вы дать, городов для убежища, должно быть у вас шесть:
три города дайте по эту сторону Иордана и три города дайте в земле Ханаанской; городами убежища должны быть они;
для сынов Израилевых и для пришельца и для поселенца между вами будут сии шесть городов убежищем, чтобы убегать туда всякому, убившему человека неумышленно.
Если кто ударит кого железным орудием так, что тот умрет, то он убийца: убийцу должно предать смерти;
и если кто ударит кого из руки камнем, от которого можно умереть, так что тот умрет, то он убийца: убийцу должно предать смерти;
или если деревянным орудием, от которого можно умереть, ударит из руки так, что тот умрет, то он убийца: убийцу должно предать смерти;
мститель за кровь сам может умертвить убийцу: лишь только встретит его, сам может умертвить его;
если кто толкнет кого по ненависти, или с умыслом бросит на него что-нибудь так, что тот умрет,
или по вражде ударит его рукою так, что тот умрет, то ударившего должно предать смерти: он убийца; мститель за кровь может умертвить убийцу, лишь только встретит его.
Если же он толкнет его нечаянно, без вражды, или бросит на него что-нибудь без умысла,
или какой-нибудь камень, от которого можно умереть, не видя уронит на него так, что тот умрет, но он не был врагом его и не желал ему зла,
то общество должно рассудить между убийцею и мстителем за кровь по сим постановлениям;
и должно общество спасти убийцу от руки мстителя за кровь, и должно возвратить его общество в город убежища его, куда он убежал, чтоб он жил там до смерти великого священника, который помазан священным елеем;
если же убийца выйдет за предел города убежища, в который он убежал,
и найдет его мститель за кровь вне пределов города убежища его, и убьет убийцу сего мститель за кровь, то не будет на нем вины кровопролития,
ибо тот должен был жить в городе убежища своего до смерти великого священника, а по смерти великого священника должен был возвратиться убийца в землю владения своего.
Да будет это у вас постановлением законным в роды ваши, во всех жилищах ваших.
Если кто убьет человека, то убийцу должно убить по словам свидетелей; но одного свидетеля недостаточно, чтобы осудить на смерть.
И не берите выкупа за душу убийцы, который повинен смерти, но его должно предать смерти;
и не берите выкупа за убежавшего в город убежища, чтоб ему позволить жить в земле своей прежде смерти [великого] священника.
Не оскверняйте земли, на которой вы [будете жить]; ибо кровь оскверняет землю, и земля не иначе очищается от пролитой на ней крови, как кровью пролившего ее.
Не должно осквернять землю, на которой вы живете, среди которой обитаю Я; ибо Я Господь обитаю среди сынов Израилевых.
Сербский
Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:
Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,
Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.
А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.
Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.
А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.
Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.
А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.
Још рече Господ Мојсију говорећи:
Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,
Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.
И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.
И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.
Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.
Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.
Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.
Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,
Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.
Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,
Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,
Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.
И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.
Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,
И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.
Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.
Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.
Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.
Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.
Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;
Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.
Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.
Leviitide linnad
Ja Issand rääkis Moosesega Moabi lagendikel Jordani ääres Jeeriko kohal, öeldes:
„Käsi Iisraeli lapsi, et nad neile kuuluvast pärisosast annaksid leviitidele linnu elamiseks; ja andke leviitidele ka karjamaad nende linnade ümber!
Need linnad olgu neile elamiseks ja karjamaad olgu nende veoloomadele, veistele ja kõigile muudele loomadele!
Ja nende linnade karjamaad, mis te annate leviitidele, olgu väljaspool linnamüüri tuhandeküünrase ringina!
Mõõtke väljaspool linna idapoolses küljes kaks tuhat küünart ja lõunapoolses küljes kaks tuhat küünart ja läänepoolses küljes kaks tuhat küünart ja põhjapoolses küljes kaks tuhat küünart ja linn olgu keskpaigas; see olgu neile linnade karjamaaks!
Ja neist linnadest, mis te annate leviitidele, olgu kuus tükki pelgulinnadeks, mis te annate selleks, et sinna võiks põgeneda tapja; ja neile lisaks andke nelikümmend kaks linna!
Ühtekokku olgu linnu, mis te peate andma leviitidele, nelikümmend kaheksa linna, need ja nende karjamaad!
Ja neid linnu, mis te annate Iisraeli laste omanditest, andke suuremailt suguharudelt rohkem ja väiksemailt vähem; igaüks andku oma linnadest leviitidele vastavalt pärisosale, mille ta saab!”
Pelgulinnad
Ja Issand rääkis Moosesega, öeldes:
„Räägi Iisraeli lastega ja ütle neile: Kui te lähete üle Jordani Kaananimaale,
siis valige endile linnad; need olgu teile pelgulinnadeks, et sinna võiks põgeneda tapja, kes kogemata on kellegi surmanud!
Need linnad olgu teile pelgupaikadeks veritasunõudja eest, et tapja ei sureks, enne kui ta on seisnud koguduse kohtu ees!
Linnadest, mis te annate, olgu kuus tükki teile pelgulinnadeks:
kolm linna andke siinpool Jordanit ja kolm linna andke Kaananimaal; need olgu pelgulinnadeks!
Iisraeli lastele ning võõrale ja majalisele nende seas olgu need kuus linna pelgupaikadeks, et sinna võiks põgeneda igaüks, kes kogemata on kellegi tapnud!
Aga kui ta lööb teda raudriistaga, nõnda et ta sureb, siis ta on meelega tapja: seda tapjat karistatagu surmaga!
Või kui ta lööb teda käes oleva kiviga, millega saab surmata, nõnda et ta sureb, siis ta on meelega tapja: seda tapjat karistatagu surmaga!
Või kui ta lööb teda käes oleva puuriistaga, millega saab surmata, nõnda et ta sureb, siis ta on meelega tapja: seda tapjat karistatagu surmaga!
Veritasunõudja surmaku see tapja; kui ta teda kohtab, siis ta surmaku ta!
Ja kui ta viha pärast teda tõukab või varitsedes viskab midagi tema peale, nõnda et ta sureb,
või vaenulikkusest lööb teda oma käega, nõnda et ta sureb, siis karistatagu lööjat surmaga: ta on meelega tapja; veritasunõudja surmaku tapja, kui ta teda kohtab.
Aga kui ta äkitselt, ilma vaenulikkuseta, tõukab või viskab ta peale mõne asja, ilma et ta oleks teda varitsenud,
või laseb ilma teda nägemata langeda ta peale mõne kivi, millega saab surmata, nõnda et ta sureb, kuid ta ei ole olnud tema vihamees ega ole püüdnud temale kurja teha,
siis kogudus mõistku kohut lööja ja veritasunõudja vahel nende seadluste järgi!
Ja kogudus päästku tapja veritasunõudja käest ja kogudus saatku ta tagasi pelgulinna, kuhu ta oli põgenenud; ja ta asugu seal püha õliga võitud ülempreestri surmani!
Aga kui tapja siiski läheb välja oma pelgulinna maa-alalt, kuhu ta on põgenenud,
ja veritasunõudja leiab tema väljaspool ta pelgulinna maa-ala ja veritasunõudja tapab tapja, siis ei ole tal veresüüd,
sest tapja peab jääma oma pelgulinna kuni ülempreestri surmani; pärast ülempreestri surma võib tapja minna tagasi oma pärisosa maale.
Seadused tunnistajate ja lunahinna kohta
Need olgu teile seadusteks põlvest põlve, kus te ka iganes elate.
Kui keegi lööb maha mõne hingelise, siis surmatagu tapja tunnistajate ütluse järgi; aga ühe tunnistaja tunnistuse järgi ärgu surmatagu kedagi!
Te ei tohi võtta lunahinda tapja hinge eest, kes on surma väärt, vaid teda karistatagu surmaga!
Te ei tohi võtta lunahinda sellelt, kes on põgenenud pelgulinna, et ta saaks pöörduda tagasi maale elama enne preestri surma!
Ärge rüvetage maad, kus te olete, sest veri rüvetab maad ja maale ei saa toimetada lepitust vere eest, mis seal on valatud, kui ainult selle valaja verega!
Ära rüveta maad, kus te elate, mille keskel mina elan, sest mina, Issand, elan Iisraeli laste keskel!”
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible