Скрыть
5:1
5:4
5:5
5:10
5:11
5:12
5:13
5:16
5:19
5:20
5:23
5:24
5:25
5:26
5:27
5:28
5:29
5:30
5:31
Синодальный
1 Оскверненные должны быть отправлены за стан; 5 возмездие за нечестность. 11 Закон о ревности, испытание горькой водой.
И сказал Господь Моисею, говоря:
повели сынам Израилевым выслать из стана всех прокаженных, и всех имеющих истечение, и всех осквернившихся от мертвого,
и мужчин и женщин вышлите, за стан вышлите их, чтобы не оскверняли они станов своих, среди которых Я живу.
И сделали так сыны Израилевы, и выслали их вон из стана; как говорил Господь Моисею, так и сделали сыны Израилевы.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: если мужчина или женщина сделает какой-либо грех против человека, и чрез это сделает преступление против Господа, и виновна будет душа та,
то пусть исповедаются во грехе своем, который они сделали, и возвратят сполна то, в чем виновны, и прибавят к тому пятую часть и отдадут тому, против кого согрешили;
если же у него нет наследника, которому следовало бы возвратить за вину: то посвятить это Господу; пусть будет это священнику, сверх овна очищения, которым он очистит его;
и всякое возношение из всех святынь сынов Израилевых, которые они приносят к священнику, ему принадлежит,
и посвященное кем-либо ему принадлежит; все, что даст кто священнику, ему принадлежит.
И сказал Господь Моисею, говоря:
объяви сынам Израилевым и скажи им: если изменит кому жена, и нарушит верность к нему,
и переспит кто с ней и излиет семя, и это будет скрыто от глаз мужа ее, и она осквернится тайно, и не будет на нее свидетеля, и не будет уличена,
и найдет на него дух ревности, и будет ревновать жену свою, когда она осквернена, или найдет на него дух ревности, и он будет ревновать жену свою, когда она не осквернена, –
пусть приведет муж жену свою к священнику и принесет за нее в жертву десятую часть ефы ячменной муки, но не возливает на нее елея и не кладет ливана, потому что это приношение ревнования, приношение воспоминания, напоминающее о беззаконии;
а священник пусть приведет и поставит ее пред лице Господне,
и возьмет священник святой воды в глиняный сосуд, и возьмет священник земли с полу скинии и положит в воду;
и поставит священник жену пред лице Господне, и обнажит голову жены, и даст ей в руки приношение воспоминания, – это приношение ревнования, в руке же у священника будет горькая вода, наводящая проклятие.
И заклянет ее священник и скажет жене: если никто не переспал с тобою, и ты не осквернилась и не изменила мужу своему, то невредима будешь от сей горькой воды, наводящей проклятие;
но если ты изменила мужу твоему и осквернилась, и если кто переспал с тобою кроме мужа твоего, –
тогда священник пусть заклянет жену клятвою проклятия и скажет священник жене: да предаст тебя Господь проклятию и клятве в народе твоем, и да соделает Господь лоно твое опавшим и живот твой опухшим;
и да пройдет вода сия, наводящая проклятие, во внутренность твою, чтобы опух живот [твой] и опало лоно [твое]. И скажет жена: аминь, аминь.
И напишет священник заклинания сии на свитке, и смоет их в горькую воду;
и даст жене выпить горькую воду, наводящую проклятие, и войдет в нее вода, наводящая проклятие, ко вреду ее.
И возьмет священник из рук жены хлебное приношение ревнования, и вознесет сие приношение пред Господом, и отнесет его к жертвеннику;
и возьмет священник горстью из хлебного приношения часть в память, и сожжет на жертвеннике, и потом даст жене выпить воды;
и когда напоит ее водою, тогда, если она нечиста и сделала преступление против мужа своего, горькая вода, наводящая проклятие, войдет в нее, ко вреду ее, и опухнет чрево ее и опадет лоно ее, и будет эта жена проклятою в народе своем;
если же жена не осквернилась и была чиста, то останется невредимою и будет оплодотворяема семенем.
Вот закон о ревновании, когда жена изменит мужу своему и осквернится,
или когда на мужа найдет дух ревности, и он будет ревновать жену свою, тогда пусть он поставит жену пред лицем Господа, и сделает с нею священник все по сему закону, –
и будет муж чист от греха, а жена понесет на себе грех свой.
Церковнославянский (рус)
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
повели́ сыно́мъ Изра́илевымъ, и да изго́нятъ изъ полка́ вся́каго прокаже́н­наго, и вся́каго пролива́ющаго сѣ́мя, и вся́каго нечи́стаго душе́ю:
от­ му́жеска по́лу до же́нска, изгони́те внѣ́ полка́, и да не оскверня́тъ полко́въ сво­и́хъ, въ ни́хже А́зъ пребыва́ю.
И сотвори́ша сы́нове Изра́илевы та́ко, и изгна́ша и́хъ внѣ́ полка́: я́коже глаго́ла Госпо́дь Моисе́ю, та́ко сотвори́ша сы́нове Изра́илевы.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля: му́жъ или́ жена́, и́же а́ще сотвори́тъ от­ всѣ́хъ грѣхо́въ человѣ́ческихъ и презира́я пре́зритъ Го́спода, и престу́питъ душа́ о́на:
да исповѣ́сть грѣ́хъ, его́же сотвори́, и да от­да́стъ преступле́нiе и́стое, и пя́тую ча́сть его́ да при­­ложи́тъ къ тому́, и да от­да́стъ, ему́же согрѣши́.
А́ще же нѣ́сть человѣ́ку у́жика, я́ко от­да́ти ему́ преступле́нiе, преступле́нiе от­дае́мое Го́споду, жерцу́ да бу́детъ, кромѣ́ овна́ очище́нiя, и́мже помо́лит­ся о не́мъ.
И вся́къ нача́токъ, и вся́ освяща́емая въ сынѣ́хъ Изра́илевыхъ, ели́ка а́ще при­­но́сятъ Го́споду, жерцу́ самому́ да бу́дутъ:
и ко­его́ждо освяще́ная, тому́ да бу́дутъ и му́жъ а́ще да́стъ жерцу́, тому́ да бу́детъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
глаго́ли сыно́мъ Изра́илевымъ и рече́ши къ ни́мъ: му́жа, му́жа а́ще престу́питъ жена́ его́, и презира́ющи пре́зритъ его́,
и бу́детъ кто́ съ не́ю ло́жемъ сѣ́мене, и утаи́т­ся от­ о́чiю му́жа ея́, и укры́ет­ся, она́ же бу́детъ оскверне́на, и свидѣ́теля не бу́детъ на ню́ и сiя́ нѣ́сть я́та,
и прiи́детъ на него́ ду́хъ ревнова́нiя, и воз­ревну́етъ къ женѣ́ сво­е́й, она́ же оскверне́на е́сть, или́ прiи́детъ ему́ ду́хъ ревнова́нiя, и воз­ревну́етъ къ женѣ́ сво­е́й, она́ же не бу́детъ оскверне́на,
и да при­­веде́тъ му́жъ жену́ свою́ къ жерцу́, и да при­­несе́тъ да́ръ за ню́, деся́тую ча́сть мѣ́ры е́фи муки́ я́чныя: да не воз­лiе́тъ на ню́ еле́а, ниже́ да воз­ложи́тъ на ню́ Лива́на: же́ртва бо ревнова́нiя е́сть, же́ртва па́мяти воспомина́ющая грѣ́хъ.
И при­­веде́тъ ю́ жре́цъ и поста́витъ ю́ предъ Го́сподемъ:
и да во́зметъ жре́цъ во́ду жи́ву чи́сту въ сосу́дѣ гли́нянѣ, и от­ пе́рсти на земли́ су́щiя у ски́нiи свидѣ́нiя, и взе́мъ жре́цъ да всы́плетъ въ во́ду:
и да поста́витъ жре́цъ жену́ предъ Го́сподемъ, и да от­кры́етъ главу́ женѣ́, и да да́стъ въ ру́цѣ ея́ же́ртву па́мяти, же́ртву ревнова́нiя: въ руцѣ́ же жерца́ да бу́детъ вода́ обличе́нiя кля́твен­ная сiя́.
И да заклене́тъ ю́ жре́цъ и рече́тъ женѣ́: а́ще никто́же бы́сть съ тобо́ю, и нѣ́си преступи́ла оскверни́тися подъ му́жемъ тво­и́мъ, неви́н­на бу́ди от­ воды́ обличе́нiя кля́твен­ныя сея́:
а́ще же преступи́ла еси́, мужа́та су́щи, или́ оскверне́на еси́, и даде́ кто́ тебѣ́ ло́же свое́, кромѣ́ му́жа тво­его́.
И заклене́тъ жре́цъ жену́ кля́твами кля́твы сея́, и рече́тъ жре́цъ женѣ́: да да́стъ тя́ Госпо́дь въ кля́тву и прокля́тiе среди́ люді́й тво­и́хъ, внегда́ да́ти Го́споду стегну́ тво­ему́ от­па́сти и чре́ву тво­ему́ разсѣ́стися:
и вни́детъ вода́ кля́твен­ная сiя́ во чре́во твое́, е́же расто́ргнути утро́бу твою́, и от­па́сти стегну́ тво­ему́. И от­вѣща́етъ жена́: бу́ди, бу́ди.
И да напи́шетъ жре́цъ кля́твы сiя́ въ кни́зѣ, и изгла́дитъ въ водѣ́ обличе́нiя кля́твен­наго:
и напо­и́тъ жену́ водо́ю обличе́нiя кля́твен­ною, и вни́детъ въ ню́ вода́ кля́твен­ная обличе́нiя.
И да во́зметъ жре́цъ от­ руки́ же́нски же́ртву ревнова́нiя, и да воз­ложи́тъ же́ртву предъ Го́сподемъ, и да при­­несе́тъ ю́ ко олтарю́:
и да во́зметъ жре́цъ го́рстiю от­ же́ртвы па́мять ея́, и да при­­несе́тъ ю́ на олта́рь, и по се́мъ напо­и́тъ водо́ю жену́:
и бу́детъ а́ще е́сть оскверне́на, и а́ще утае́нiемъ утаи́ся от­ му́жа сво­его́, и вни́детъ въ ню́ вода́ кля́твен­ная обличе́нiя, и надме́тъ чре́во ея́, и от­паде́тъ стегно́ ея́, и бу́детъ жена́ въ прокля́тiе въ лю́дехъ сво­и́хъ:
а́ще же не бу́детъ оскверне́на жена́, и чиста́ е́сть, и неви́н­на бу́детъ, и пло́д­ст­вовати бу́детъ сѣ́мя.
Се́й зако́нъ ревнова́нiя, кому́-либо а́ще престу́питъ жена́, мужа́та су́щи, и оскверни́т­ся:
или́ человѣ́къ, ему́же а́ще на́йдетъ на́нь ду́хъ ревнова́нiя, и воз­ревну́етъ къ женѣ́ сво­е́й, и поста́витъ жену́ свою́ предъ Го́сподемъ, и да сотвори́тъ е́й жре́цъ ве́сь зако́нъ се́й:
и чи́стъ бу́детъ человѣ́къ от­ грѣха́, и жена́ та́ во́зметъ грѣ́хъ сво́й.
Il Signore parlò a Mosè e disse:

"Ordina agli Israeliti che espellano dall'accampamento ogni lebbroso, chiunque soffre di gonorrea e ogni impuro a causa di un morto.
Allontanerete sia i maschi sia le femmine; li allontanerete dall'accampamento, così non renderanno impuro il loro accampamento, dove io abito tra di loro".
Così fecero gli Israeliti: li espulsero fuori dell'accampamento. Come il Signore aveva parlato a Mosè, così fecero gli Israeliti.
Il Signore parlò a Mosè e disse:
"Di' agli Israeliti: "Quando un uomo o una donna avrà fatto qualsiasi peccato contro qualcuno, commettendo un'infedeltà contro il Signore, questa persona sarà in condizione di colpa.
Dovrà confessare il peccato commesso. Restituirà per intero ciò per cui si è reso colpevole, vi aggiungerà un quinto e lo darà a colui verso il quale si è reso colpevole.
Ma se non vi è un parente stretto a cui dare il risarcimento, questo è da restituire al Signore, cioè al sacerdote, oltre l'ariete del rito di espiazione, mediante il quale si compirà l'espiazione per lui.
Ogni prelievo su tutte le cose consacrate che gli Israeliti offriranno al sacerdote, apparterrà a lui;
le cose sante di ognuno saranno sue, ma ciò che uno darà al sacerdote apparterrà a lui"".
Il Signore parlò a Mosè e disse:
"Parla agli Israeliti dicendo loro: "Se un uomo ha una moglie che si è traviata e ha commesso un'infedeltà verso di lui
e un altro uomo ha avuto rapporti con lei, ma la cosa è rimasta nascosta agli occhi del marito ed ella si è resa impura in segreto, non vi sono testimoni contro di lei e non è stata colta sul fatto,
qualora uno spirito di gelosia si impadronisca del marito e questi diventi geloso della moglie che si è resa impura, oppure uno spirito di gelosia si impadronisca di lui e questi diventi geloso della moglie che non si è resa impura,
il marito condurrà sua moglie al sacerdote e per lei porterà come offerta un decimo di efa di farina d'orzo; non vi spanderà sopra olio né vi metterà sopra incenso, perché è un'oblazione di gelosia, un'oblazione commemorativa per ricordare una colpa.
Il sacerdote farà avvicinare la donna e la farà stare davanti al Signore.
Poi il sacerdote prenderà acqua santa in un vaso di terra; prenderà anche un po' della polvere che è sul pavimento della Dimora e la metterà nell'acqua.
Il sacerdote farà quindi stare la donna davanti al Signore, le scioglierà la capigliatura e porrà nelle mani di lei l'oblazione commemorativa, che è oblazione di gelosia, mentre il sacerdote avrà in mano l'acqua di amarezza che porta maledizione.
Il sacerdote la farà giurare e dirà alla donna: Se nessun altro uomo si è coricato con te e se non ti sei traviata rendendoti impura con un altro mentre appartieni a tuo marito, sii tu dimostrata innocente da quest'acqua di amarezza, che porta maledizione.
Ma se ti sei traviata con un altro mentre appartieni a tuo marito e ti sei resa impura e un altro uomo ha avuto rapporti con te, all'infuori di tuo marito...,
a questo punto il sacerdote farà giurare la donna con un'imprecazione e il sacerdote dirà alla donna: Il Signore faccia di te un oggetto di maledizione e di imprecazione in mezzo al tuo popolo, facendoti lui, il Signore, avvizzire i fianchi e gonfiare il ventre;
quest'acqua che porta maledizione ti entri nelle viscere per farti gonfiare il ventre e avvizzire i fianchi! E la donna dirà: Amen, Amen!
E il sacerdote scriverà queste imprecazioni su un documento e le cancellerà con l'acqua di amarezza.
Farà bere alla donna quell'acqua di amarezza che porta maledizione e l'acqua che porta maledizione entrerà in lei per produrre amarezza.
Il sacerdote prenderà dalle mani della donna l'oblazione di gelosia, presenterà l'oblazione con il rito di elevazione davanti al Signore e l'accosterà all'altare.
Il sacerdote prenderà una manciata di quell'oblazione come suo memoriale e la farà bruciare sull'altare; poi farà bere l'acqua alla donna.
Quando le avrà fatto bere l'acqua, se lei si è contaminata e ha commesso un'infedeltà contro suo marito, l'acqua che porta maledizione entrerà in lei per produrre amarezza; il ventre le si gonfierà e i suoi fianchi avvizziranno e quella donna diventerà un oggetto d'imprecazione all'interno del suo popolo.
Ma se la donna non si è resa impura ed è quindi pura, sarà dimostrata innocente e sarà feconda.
Questa è la legge della gelosia, nel caso in cui una donna si sia traviata con un altro mentre appartiene al marito e si sia resa impura,
e nel caso in cui uno spirito di gelosia si impadronisca del marito e questi sia divenuto geloso della moglie; egli farà comparire sua moglie davanti al Signore e il sacerdote le applicherà questa legge integralmente.
Il marito sarà immune da colpa, ma la donna porterà la propria colpa"".
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible