ꙗ҆́коже є҆́сть пра́ведно мнѣ̀ сїѐ мꙋ́дрствовати ѡ҆ всѣ́хъ ва́съ, за є҆́же и҆мѣ́ти мѝ въ се́рдцы ва́съ, во ᲂу҆́захъ мои́хъ и҆ во ѿвѣ́тѣ и҆ и҆звѣще́нїи бл҃говѣ́стїѧ, соѻ́бщникѡвъ мнѣ̀ блгⷣти всѣ́хъ ва́съ сꙋ́щихъ.

[Заⷱ҇ 236] Свидѣ́тель бо мѝ є҆́сть бг҃ъ, ꙗ҆́кѡ люблю̀ всѣ́хъ ва́съ по млⷭ҇ти і҆и҃съ хрⷭ҇то́вѣ {ᲂу҆тро́бою і҆и҃съ хрⷭ҇то́вою}:

и҆ ѡ҆ се́мъ молю́сѧ, да любо́вь ва́ша є҆щѐ па́че и҆ па́че и҆збы́точествꙋетъ въ ра́зꙋмѣ и҆ во всѧ́цѣмъ чꙋ́вствїи,

во є҆́же и҆скꙋша́ти ва́мъ лꙋ̑чшаѧ, да бꙋ́дете чи́сти и҆ непреткнове́нни въ де́нь хрⷭ҇то́въ,

и҆спо́лнени плодѡ́въ пра́вды і҆и҃съ хрⷭ҇то́мъ, въ сла́вꙋ и҆ похвалꙋ̀ бж҃їю.

[Заⷱ҇ 237] Разꙋмѣ́ти же хощꙋ̀ ва́мъ, бра́тїе, ꙗ҆́кѡ ꙗ҆̀же ѡ҆ мнѣ̀ па́че во ᲂу҆спѣ́хъ бл҃говѣствова́нїѧ прїидо́ша,

ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́зы моѧ̑ ꙗ҆влє́нны ѡ҆ хрⷭ҇тѣ̀ бы́ша во все́мъ сꙋди́щи и҆ въ про́чихъ всѣ́хъ,

и҆ мно́жайшїи бра́тїѧ ѡ҆ гдⷭ҇ѣ, надѣ́ѧвшїисѧ ѡ҆ ᲂу҆́захъ мои́хъ, па́че дерза́ютъ без̾ стра́ха сло́во бж҃їе глаго́лати.

Нѣ́цыи ᲂу҆́бѡ по за́висти и҆ ре́вности, дрꙋзі́и же и҆ за благоволе́нїе хрⷭ҇та̀ проповѣ́даютъ:

ѻ҆́ви ᲂу҆́бѡ ѿ рве́нїѧ хрⷭ҇та̀ возвѣща́ютъ нечи́стѣ, мнѧ́ще печа́ль нанестѝ ᲂу҆́замъ мои̑мъ:

ѻ҆́ви же ѿ любвѐ, вѣ́дѧще, ꙗ҆́кѡ во ѿвѣ́тѣ бл҃говѣствова́нїѧ лежꙋ̀ {во ѿвѣ́тъ бл҃говѣствова́нїѧ ᲂу҆чине́нъ є҆́смь}.

Что̀ ᲂу҆́бѡ; Ѻ҆ба́че всѧ́цѣмъ ѡ҆́бразомъ, а҆́ще вино́ю {лицемѣ́рїемъ}, а҆́ще и҆́стиною хрⷭ҇то́съ проповѣ́даемь є҆́сть, и҆ ѡ҆ се́мъ ра́дꙋюсѧ, но и҆ возра́дꙋюсѧ:

вѣ́мъ бо, ꙗ҆́кѡ сїѐ сбꙋ́детсѧ мѝ во спⷭ҇нїе ва́шею моли́твою и҆ подаѧ́нїемъ дх҃а і҆и҃съ хрⷭ҇то́ва,

по ча́ѧнїю и҆ ᲂу҆пова́нїю моемꙋ̀, [Заⷱ҇ 238] ꙗ҆́кѡ ни ѡ҆ є҆ди́нѣмъ же постыжꙋ́сѧ, но во всѧ́цѣмъ дерзнове́нїи, ꙗ҆́коже всегда̀, и҆ нн҃ѣ возвели́читсѧ хрⷭ҇то́съ въ тѣ́лѣ мое́мъ, а҆́ще живото́мъ, а҆́ще ли сме́ртїю.

Мнѣ́ бо є҆́же жи́ти, хрⷭ҇то́съ, и҆ є҆́же ᲂу҆мре́ти, приѡбрѣ́тенїе (є҆́сть).

А҆́ще же, є҆́же жи́ти (мѝ) тѣ́ломъ, сїѐ мнѣ̀ пло́дъ дѣ́ла: и҆ что̀ и҆зво́лю, не вѣ́мъ.

Ѡ҆бдержи́мь же є҆́смь ѿ ѻ҆бою̀, жела́нїе и҆мы́й разрѣши́тисѧ и҆ со хрⷭ҇то́мъ бы́ти, мно́гѡ па́че лꙋ́чше:

а҆ є҆́же пребыва́ти во пло́ти, нꙋ́жнѣйше (є҆́сть) ва́съ ра́ди.

И҆ сїѐ и҆звѣ́стнѣ вѣ́мъ, ꙗ҆́кѡ бꙋ́дꙋ и҆ спребꙋ́дꙋ ва́мъ всѣ̑мъ въ ва́шъ ᲂу҆спѣ́хъ и҆ ра́дость вѣ́ры,

ꙗ҆́кѡ да похвала̀ ва́ша и҆збы́точествꙋетъ ѡ҆ хрⷭ҇тѣ̀ і҆и҃сѣ во мнѣ̀, мои́мъ прише́ствїемъ па́ки къ ва́мъ.

[Заⷱ҇ 239] То́чїю досто́йнѣ бл҃говѣствова́нїю хрⷭ҇то́вꙋ жи́тельствꙋйте, да а҆́ще прише́дъ и҆ ви́дѣвъ ва́съ, а҆́ще и҆ не сы́й ᲂу҆ ва́съ, ᲂу҆слы́шꙋ ꙗ҆̀же ѡ҆ ва́съ, ꙗ҆́кѡ (и҆́стиною) стоитѐ во є҆ди́нѣмъ дꙋ́сѣ, и҆ є҆динодꙋ́шнѣ сподвиза́ющесѧ по вѣ́рѣ бл҃говѣствова́нїѧ (во́лею),

и҆ не коле́блющесѧ ни ѡ҆ є҆ди́нѣмъ же ѿ сопроти́вныхъ: є҆́же тѣ̑мъ ᲂу҆́бѡ є҆́сть ꙗ҆вле́нїе поги́бели, ва́мъ же спⷭ҇нїѧ. И҆ сїѐ ѿ бг҃а:

ꙗ҆́кѡ ва́мъ дарова́сѧ, є҆́же ѡ҆ хрⷭ҇тѣ̀, не то́кмѡ є҆́же въ него̀ вѣ́ровати, но и҆ є҆́же по не́мъ страда́ти,

то́йже по́двигъ и҆мꙋ́ще, ꙗ҆ко́въ же во мнѣ̀ ви́дѣсте и҆ нн҃ѣ слы́шите ѡ҆ мнѣ̀.

Сербский (синод.)

Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа, свима светима у Исусу Христу који су у Филипима, са епископима и ђаконима:

Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.

Захваљујем Богу мојему кад год се сјетим вас,

Свагда у свакој молитви мојој са радошћу молећи се за све вас,

(то ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првога дана па до сада;

Убијеђен у то, да ће Онај који је отпочео добро дјело у вама довршити га све до дана Исуса Христа.

Као што је и право да ја ово за све вас мислим; јер вас имам у срцу, и у оковима мојима, и у одбрани, и потврђивању јеванђеља, све вас који сте заједничари моји у благодати.

Јер Бог ми је свједок, колико чезнем за свима вама у љубави Исуса Христа;

И за то се молим Богу да љубав ваша све више и више изобилује у познању и сваком расуђивању,

Да процијените шта је најбоље, да будете чисти и беспрекорни на дан Христов,

Пуни плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.

Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринијело напретку јеванђеља,

Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа.

И многа браћа у Господу, ободрена оковима мојима, још више су се осмје лили да без страха говоре ријеч Божију.

Једни, додуше, из зависти и свађе проповиједају Христа, а други од добре воље;

Тако да једни из пркоса објављују Христа с нечистом намјером, мислећи да ће нанијети жалост мојим оковима;

А други из љубави, знајући да сам овдје за одбрану јеванђеља.

(та онда? Било како му драго, притворно или истински, Христос се проповиједа; и томе се радујем, а и радоваћу се;

Јер знам да ће се ово окренути на моје спасење по вашој молитви и помоћу Духа Исуса Христа,

Као што поуздано чекам и надам се да се ни у чему нећу постидјети, него да ће се Христос као свагда и сада свом смјелошћу величати у тијелу мојему, било животом било смрћу.

Јер је мени живот Христос и смрт добитак.

Али ако је живљење у тијелу плодоносно за моје дјело, онда не знам шта да изаберем.

А обузима ме обоје: имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље;

Али остати у тијелу потребније је вас ради.

И ово поуздано знам, да ћу остати и боравити са свима вама за ваш напредак и радост вјере,

Да би се похвала ваша у Христу Исусу умножила преко мене када вам опет дођем.

Само живите достојно јеванђеља Христова, да вас када дођем видим, или ако вам не дођем, да чујем за вас да стојите у једноме духу, једнодушно борећи се за вјеру јеванђеља,

И ни у чему да се не плашите противника; то је њима знак погибли, а вама спасења, и то од Бога.

Јер је вама даровано за Христа, не само да вјерујете у Њега, него и да страдате за Њега,

Имајући ону исту борбу какву код мене видјесте и сад чујете о мени.

Синодальный

1 Приветствие святым в Филиппах. 3 Молитва Павла и благодарность за них. 12 Его узы расширили благовестие; он желает со всем дерзновением возвеличить Христа. 27 «Живите достойно благовествования Христова».

[Зач. 235.] Павел и Тимофей, рабы Иисуса Христа, всем святым во Христе Иисусе, находящимся в Филиппах, с епископами и диаконами:

благодать вам и мир от Бога Отца нашего и Господа Иисуса Христа.

Благодарю Бога моего при всяком воспоминании о вас,

всегда во всякой молитве моей за всех вас принося с радостью молитву мою,

за ваше участие в благовествовании от первого дня даже доныне,

будучи уверен в том, что начавший в вас доброе дело будет совершать его даже до дня Иисуса Христа,

как и должно мне помышлять о всех вас, потому что я имею вас в сердце в узах моих, при защищении и утверждении благовествования, вас всех, как соучастников моих в благодати.

[Зач. 236.] Бог – свидетель, что я люблю всех вас любовью Иисуса Христа;

и молюсь о том, чтобы любовь ваша еще более и более возрастала в познании и всяком чувстве,

чтобы, познавая лучшее, вы были чисты и непреткновенны в день Христов,

исполнены плодов праведности Иисусом Христом, в славу и похвалу Божию.

[Зач. 237.] Желаю, братия, чтобы вы знали, что обстоятельства мои послужили к большему успеху благовествования,

так что узы мои о Христе сделались известными всей претории и всем прочим,

и бо́льшая часть из братьев в Господе, ободрившись узами моими, начали с большею смелостью, безбоязненно проповедовать слово Божие.

Некоторые, правда, по зависти и любопрению, а другие с добрым расположением проповедуют Христа.

Одни по любопрению проповедуют Христа не чисто, думая увеличить тяжесть уз моих;

а другие – из любви, зная, что я поставлен защищать благовествование.

Но что до того? Как бы ни проповедали Христа, притворно или искренно, я и тому радуюсь и буду радоваться,

ибо знаю, что это послужит мне во спасение по вашей молитве и содействием Духа Иисуса Христа,

при уверенности и надежде моей, [Зач. 238.] что я ни в чем посрамлен не буду, но при всяком дерзновении, и ныне, как и всегда, возвеличится Христос в теле моем, жизнью ли то, или смертью.

Ибо для меня жизнь – Христос, и смерть – приобретение.

Если же жизнь во плоти доставляет плод моему делу, то не знаю, что избрать.

Влечет меня то и другое: имею желание разрешиться и быть со Христом, потому что это несравненно лучше;

а оставаться во плоти нужнее для вас.

И я верно знаю, что останусь и пребуду со всеми вами для вашего успеха и радости в вере,

дабы похвала ваша во Христе Иисусе умножилась через меня, при моем вторичном к вам пришествии.

[Зач. 239.] Только живите достойно благовествования Христова, чтобы мне, приду ли я и увижу вас, или не приду, слышать о вас, что вы стоите в одном духе, подвизаясь единодушно за веру Евангельскую,

и не страшитесь ни в чем противников: это для них есть предзнаменование погибели, а для вас – спасения. И сие от Бога,

потому что вам дано ради Христа не только веровать в Него, но и страдать за Него

таким же подвигом, какой вы видели во мне и ныне слышите о мне.

Сербский

Языки

Од Павла и Тимотија, слугу Исуса Христа, свима светима у Христу Исусу који су у Филиби, с владикама и ђаконима:

Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.

Захваљујем Богу свом кад се год опоменем вас,

Свагда у свакој молитви својој за све вас с радошћу молећи се,

Што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првог дана и до данас;

Уздајући се у ово исто да ће Онај који је почео добро дело у вама довршити га тја до дана Исуса Христа.

Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер вас имам у срцу у оковима својим и у одговору и потврђивању јеванђеља, као све заједничаре са мном у благодати.

Јер Бог ми је сведок да вас љубим љубављу Исуса Христа,

И зато се молим Богу да љубав ваша још више и више изобилује у разуму и свакој вољи,

Да кушате шта је боље, да будете чисти и без спотицања на дан Христов,

Напуњени плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.

Хоћу, пак, да знате, браћо, да ово што се ради са мном изиђе за напредак јеванђеља,

Тако да се разгласи у свој судници и код свих осталих да су моји окови за Христа.

И многа браћа у Господу ослободивши се оковима мојим већма смеју говорити реч Божију без страха.

Истина, једни из зависти и свађе, а једни од добре воље Христа проповедају.

Тако ови, упркос, Христа објављују нечисто, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима;

А ови из љубави, знајући да за одбрану јеванђеља лежим у тамници.

Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповеда; и зато се радујем, а и радоваћу се;

Јер знам да ће ми се ово збити на спасење вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа.

Као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у телу мом, било животом или смрћу.

Јер је мени живот Христос, а смрт добитак.

А кад ми живљење у телу плод доноси, то не знам шта ћу изабрати.

А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било;

Али остати у телу потребније је вас ради.

И ово знам јамачно да ћу бити и остати код свих вас на ваш напредак и радост вере,

Да хвала ваша мноме изобилује у Христу Исусу кад вам опет дођем.

Само живите као што се пристоји јеванђељу Христовом, да вас видим кад дођем или ако вам не дођем да чујем за вас да стојите у једном духу и једнодушно борите се за веру јеванђеља,

И ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли а вама спасења, и то од Бога;

Јер се вама дарова, Христа ради, не само да Га верујете него и да страдате за Њ,

Имајући ону исту борбу какву у мени видесте и сад чујете за мене.