Скрыть
10:5
10:6
10:9
10:11
10:13
10:14
10:16
10:18
10:20
10:22
10:23
10:24
10:26
10:27
10:29
10:30
10:31
10:32
Глава 11 
11:2
11:3
11:5
11:7
11:9
11:12
11:15
11:16
11:17
11:19
11:22
11:25
11:26
11:27
11:29
Церковнославянский (рус)
Сы́нъ прему́дръ весели́тъ отца́, сы́нъ же безу́менъ печа́ль ма́тери.
Не по́льзуютъ сокро́вища беззако́н­ныхъ, пра́вда же изба́витъ от­ сме́рти.
Не убiе́тъ гла́домъ Госпо́дь ду́шу пра́ведную, живо́тъ же нечести́выхъ низврати́тъ.
Нищета́ му́жа смиря́етъ: ру́цѣ же му́же­с­т­вен­ныхъ обогаща́ют­ся.
Сы́нъ нака́занъ прему́дръ бу́детъ, безу́мный же слуго́ю употреби́т­ся: спасе́т­ся от­ зно́я сы́нъ разу́мный, вѣтротлѣ́ненъ же быва́етъ на жа́твѣ сы́нъ беззако́н­ный.
Благослове́нiе Госпо́дне на главѣ́ пра́веднаго: уста́ же нечести́выхъ покры́етъ пла́чь безвре́мен­ный.
Па́мять пра́ведныхъ съ похвала́ми: и́мя же нечести́выхъ угаса́етъ.
Прему́дръ се́рдцемъ прiи́метъ за́повѣди: непокрове́н­ный же устна́ма остроптѣва́я запне́т­ся.
И́же хо́дитъ про́сто, хо́дитъ надѣ́яся: развраща́я же пути́ своя́, позна́нъ бу́детъ.
Намиза́яй о́комъ съ ле́стiю собира́етъ муже́мъ печа́ли: облича́яй же со дерзнове́нiемъ миротвори́тъ.
Исто́чникъ жи́зни въ руцѣ́ пра́веднаго: уста́ же нечести́ваго покры́етъ па́губа.
Не́нависть воз­двиза́етъ ра́спрю: всѣ́хъ же нелюбо­при́телныхъ покрыва́етъ любо­́вь.
И́же от­ усте́нъ про­изно́ситъ прему́дрость, жезло́мъ бiе́тъ му́жа безсерде́чна.
Прему́дрiи скры́ютъ чу́в­ст­во, уста́ же проде́рзаго при­­ближа́ют­ся сокруше́нiю.
Стяжа́нiе бога́тыхъ гра́дъ тве́рдъ, сокруше́нiе же нечести́выхъ нищета́.
Дѣла́ пра́ведныхъ живо́тъ творя́тъ, пло́дове же нечести́выхъ грѣхи́.
Пути́ жи́зни храни́тъ наказа́нiе: наказа́нiемъ же не обличе́ный заблужда́етъ.
Покрыва́ютъ вражду́ устнѣ́ пра́выя: износя́щiи же укори́зну безу́мнѣйшiи су́ть.
От многосло́вiя не избѣжи́ши грѣха́: щадя́ же устнѣ́, разу́менъ бу́деши.
Сребро́ разжже́ное язы́къ пра́веднаго: се́рдце же нечести́ваго исче́знетъ.
Устнѣ́ пра́ведныхъ вѣ́дятъ высо́кая: безу́мнiи же въ ску́дости скончава́ют­ся.
Благослове́нiе Госпо́дне на главѣ́ пра́веднаго, сiе́ обогаща́етъ, и не и́мать при­­ложи́тися ему́ печа́ль въ се́рдцы.
Смѣ́хомъ безу́мный твори́тъ зла́я: прему́дрость же му́жеви ражда́етъ ра́зумъ.
Въ поги́бели нечести́вый обно́сит­ся: жела́нiе же пра́веднаго прiя́тно.
Преходя́щей бу́ри, нечести́вый исчеза́етъ, пра́ведный же уклони́вся спаса́ет­ся во вѣ́ки.
Я́коже гро́здiе зеле́ное вре́дъ зубо́мъ и ды́мъ очи́ма, та́ко законопреступле́нiе творя́щымъ е́.
Стра́хъ Госпо́день при­­лага́етъ дни́: лѣ́та же нечести́выхъ ума́лят­ся.
Пребыва́етъ съ пра́ведными весе́лiе, упова́нiе же нечести́выхъ погиба́етъ.
Утвержде́нiе преподобному стра́хъ Госпо́день, сокруше́нiе же творя́щымъ зла́я.
Пра́ведникъ во вѣ́ки не поколе́блет­ся: нечести́вiи же не населя́тъ земли́.
Уста́ пра́веднаго ка́плютъ прему́дрость, язы́къ же непра́веднаго поги́бнетъ:
устнѣ́ муже́й пра́ведныхъ ка́плютъ благода́ти, уста́ же нечести́выхъ развраща́ют­ся.
Мѣ́рила льсти́вая ме́рзость предъ Го́сподемъ, вѣ́съ же пра́ведный прiя́тенъ ему́.
Идѣ́же а́ще вни́детъ досажде́нiе, та́мо и безче́стiе: уста́ же смире́н­ныхъ по­уча́ют­ся прему́дрости.
Умира́яй пра́ведникъ оста́ви раска́янiе, удо́бна же быва́етъ и посмѣя́телна нечести́выхъ поги́бель.
Соверше́н­ство пра́выхъ наста́витъ и́хъ, и поползнове́нiе от­рица́ющихся плѣни́тъ и́хъ. Не упо́льзуютъ имѣ́нiя въ де́нь я́рости: пра́вда же изба́витъ от­ сме́рти.
Пра́вда непоро́чнаго исправля́етъ пути́, нече́стiе же впада́етъ въ непра́вду.
Пра́вда муже́й пра́выхъ изба́витъ и́хъ, безсовѣ́тiемъ же уловля́ют­ся беззако́н­нiи.
Сконча́в­шуся му́жу пра́ведну, не поги́бнетъ наде́жда: похвала́ же нечести́выхъ поги́бнетъ.
Пра́ведный от­ ло́ва убѣ́гнетъ, въ него́же мѣ́сто предае́т­ся нечести́вый.
Во устѣ́хъ нечести́выхъ сѣ́ть гра́жданомъ, чу́в­ст­во же пра́ведныхъ благопоспѣ́шно.
Во благи́хъ пра́ведныхъ испра́вит­ся гра́дъ, и въ поги́бели нечести́выхъ ра́дованiе.
Въ благослове́нiи пра́выхъ воз­вы́сит­ся гра́дъ, усты́ же нечести́выхъ раскопа́ет­ся.
Руга́ет­ся гра́жданомъ лише́н­ный ра́зума, му́жъ же му́дръ безмо́лвiе во́дитъ.
Му́жъ двоязы́ченъ от­крыва́етъ совѣ́ты въ со́нмищи, вѣ́рный же ду́хомъ таи́тъ ве́щы.
И́мже и нѣ́сть управле́нiя, па́даютъ а́ки ли́­ст­вiе, спасе́нiе же е́сть во мно́зѣ совѣ́тѣ.
Лука́вый злодѣ́й­ст­вуетъ, егда́ сочетава́ет­ся съ пра́веднымъ, ненави́дитъ же гла́са утвержде́нiя.
Жена́ благода́тна воз­но́ситъ му́жу сла́ву: престо́лъ же безче́стiя жена́ ненави́дящая пра́вды. Бога́т­ст­ва лѣни́вiи ску́дни быва́ютъ, крѣ́пцыи же утвержда́ют­ся бога́т­ст­вомъ.
Души́ сво­е́й благотвори́тъ му́жъ ми́лостивый, погубля́етъ же тѣ́ло свое́ неми́лостивый.
Нечести́вый твори́тъ дѣла́ непра́ведная: сѣ́мя же пра́ведныхъ мзда́ и́стины.
Сы́нъ пра́ведный ражда́ет­ся въ живо́тъ: гоне́нiе же нечести́ваго въ сме́рть.
Ме́рзость Го́сподеви путiе́ развраще́н­ни, прiя́тни же ему́ вси́ непоро́чнiи въ путе́хъ сво­и́хъ.
Въ ру́ку ру́цѣ вложи́въ непра́ведно, не безъ му́ки бу́детъ злы́хъ: сѣ́яй же пра́вду прiи́метъ мзду́ вѣ́рну.
Я́коже усеря́зь златы́й въ но́здрехъ свинiи́, та́ко женѣ́ зло­у́мнѣй лѣ́пота.
Жела́нiе пра́ведныхъ все́ благо́е, наде́жда же нечести́выхъ поги́бнетъ.
Су́ть, и́же своя́ сѣ́юще, мно́жайшая творя́тъ: су́ть же и собира́юще чужда́я, умаля́ют­ся.
Душа́ благослове́н­на вся́кая проста́я: му́жъ я́рый неблагообра́зенъ.
Удержава́яй пшени́цу оста́витъ ю́ язы́комъ: продая́й пшени́цу ску́по, от­ наро́да про́клятъ, благослове́нiе же Госпо́дне на главѣ́ подава́ющаго.
Творя́й блага́я и́щетъ благода́ти добры́: и́щущаго же зла́я пости́гнутъ его́.
Надѣ́яйся на бога́т­ст­во свое́, се́й паде́тъ: заступа́яй же пра́ведныхъ, то́й воз­сiя́етъ.
Не сматря́яй сво­его́ до́му наслѣ́дитъ вѣ́тры: порабо́таетъ же безу́мный разу́мному.
От плода́ пра́вды дре́во жи́зни прозяба́етъ: отъ­е́млют­ся же безвре́мен­но ду́ши беззако́н­ныхъ.
А́ще пра́ведный едва́ спаса́ет­ся, нечести́вый же и грѣ́шный гдѣ́ яви́т­ся?
Синодальный
1 Притчи Соломона. Сын мудрый радует отца, а сын глупый — огорчение для его матери.
Притчи Соломона. Сын мудрый радует отца, а сын глупый – огорчение для его матери.
Не доставляют пользы сокровища неправедные, правда же избавляет от смерти.
Не допустит Господь терпеть голод душе праведного, стяжание же нечестивых исторгнет.
Ленивая рука делает бедным, а рука прилежных обогащает.
Собирающий во время лета – сын разумный, спящий же во время жатвы – сын беспутный.
Благословения – на голове праведника, уста же беззаконных заградит насилие.
Память праведника пребудет благословенна, а имя нечестивых омерзеет.
Мудрый сердцем принимает заповеди, а глупый устами преткнется.
Кто ходит в непорочности, тот ходит безопасно; а кто превращает пути свои, тот будет наказан.
Кто мигает глазами, тот причиняет досаду, а глупый устами преткнется.
Уста праведника – источник жизни, уста же беззаконных заградит насилие.
Ненависть возбуждает раздоры, но любовь покрывает все грехи.
В устах разумного находится мудрость, но на теле глупого – розга.
Мудрые сберегают знание, но уста глупого – близкая погибель.
Имущество богатого – крепкий город его, беда для бедных – скудость их.
Труды праведного – к жизни, успех нечестивого – ко греху.
Кто хранит наставление, тот на пути к жизни; а отвергающий обличение – блуждает.
Кто скрывает ненависть, у того уста лживые; и кто разглашает клевету, тот глуп.
При многословии не миновать греха, а сдерживающий уста свои – разумен.
Отборное серебро – язык праведного, сердце же нечестивых – ничтожество.
Уста праведного пасут многих, а глупые умирают от недостатка разума.
Благословение Господне – оно обогащает и печали с собою не приносит.
Для глупого преступное деяние как бы забава, а человеку разумному свойственна мудрость.
Чего страшится нечестивый, то и постигнет его, а желание праведников исполнится.
Как проносится вихрь, так нет более нечестивого; а праведник – на вечном основании.
Что уксус для зубов и дым для глаз, то ленивый для посылающих его.
Страх Господень прибавляет дней, лета же нечестивых сократятся.
Ожидание праведников – радость, а надежда нечестивых погибнет.
Путь Господень – твердыня для непорочного и страх для делающих беззаконие.
Праведник во веки не поколеблется, нечестивые же не поживут на земле.
Уста праведника источают мудрость, а язык зловредный отсечется.
Уста праведного знают благоприятное, а уста нечестивых – развращенное.
1 О значении справедливости в отношении ближних и о пагубности несправедливости. 12 Против болтливости, пристрастия к клевете, неразумии в советах и легкомысленных поручительств. 16 Различное поведение и противоположные плоды праведного и нечестивого. 24 Против скупости и несострадательности. 27 Прочны лишь плоды благочестия.
Неверные весы – мерзость пред Господом, но правильный вес угоден Ему.
Придет гордость, придет и посрамление; но со смиренными – мудрость. [Праведник, умирая, оставляет сожаление; но внезапна и радостна бывает погибель нечестивых.]
Непорочность прямодушных будет руководить их, а лукавство коварных погубит их.
Не поможет богатство в день гнева, правда же спасет от смерти.
Правда непорочного уравнивает путь его, а нечестивый падет от нечестия своего.
Правда прямодушных спасет их, а беззаконники будут уловлены беззаконием своим.
Со смертью человека нечестивого исчезает надежда, и ожидание беззаконных погибает.
Праведник спасается от беды, а вместо него попадает в нее нечестивый.
Устами лицемер губит ближнего своего, но праведники прозорливостью спасаются.
При благоденствии праведников веселится город, и при погибели нечестивых бывает торжество.
Благословением праведных возвышается город, а устами нечестивых разрушается.
Скудоумный высказывает презрение к ближнему своему; но разумный человек молчит.
Кто ходит переносчиком, тот открывает тайну; но верный человек таит дело.
При недостатке попечения падает народ, а при многих советниках благоденствует.
Зло причиняет себе, кто ручается за постороннего; а кто ненавидит ручательство, тот безопасен.
Благонравная жена приобретает славу [мужу, а жена, ненавидящая правду, есть верх бесчестия. Ленивцы бывают скудны], а трудолюбивые приобретают богатство.
Человек милосердый благотворит душе своей, а жестокосердый разрушает плоть свою.
Нечестивый делает дело ненадежное, а сеющему правду – награда верная.
Праведность ведет к жизни, а стремящийся к злу стремится к смерти своей.
Мерзость пред Господом – коварные сердцем; но благоугодны Ему непорочные в пути.
Можно поручиться, что порочный не останется ненаказанным; семя же праведных спасется.
Что золотое кольцо в носу у свиньи, то женщина красивая и – безрассудная.
Желание праведных есть одно добро, ожидание нечестивых – гнев.
Иной сыплет щедро, и ему еще прибавляется; а другой сверх меры бережлив, и однако же беднеет.
Благотворительная душа будет насыщена, и кто напояет других, тот и сам напоен будет.
Кто удерживает у себя хлеб, того клянет народ; а на голове продающего – благословение.
Кто стремится к добру, тот ищет благоволения; а кто ищет зла, к тому оно и приходит.
Надеющийся на богатство свое упадет; а праведники, как лист, будут зеленеть.
Расстроивающий дом свой получит в удел ветер, и глупый будет рабом мудрого сердцем.
Плод праведника – древо жизни, и мудрый привлекает души.
Так праведнику воздается на земле, тем паче нечестивому и грешнику.
Киргизский
Сулаймандын накыл сљздљрє. Акылдуу уул атасын кубантат, акылсыз уул – энесинин кайгысы.
Жалган жолдор менен табылган байлык пайда алып келбейт, адилдик болсо љлємдљн куткарат.
Тењир адил адамга ачкачылыктын азабын тартууга жол бербейт, мыйзамсыздын жыйып алганын алып ыргытат.
Эринчээк кол жарды кылат, аракетчил кол байытат.
Жайында тєшєм жыйган уул – акылдуу уул, оруу-жыюу маалында уктап жаткан уул – уятка калтырчу уул.
Адил адам батага ээ болот, мыйзамсыздардын оозу зомбулукту жаап-жашырат.
Адил адам алкоо менен эскерилет, мыйзамсыздардын аты љчљт.
Жєрљгє акылдуу адам осуяттарды кабыл алат, акылсыз адам оозунан жањылып жыгылат.
Тєз жєргљн адам коопсуз жашайт, ал эми тєз жолдон чыккан адам жазаланат.
Кљзєн ымдаган адам бирљљнє ыза кылат, ал эми акылсыз адам оозунан жањылып жыгылат.
Адил адамдын оозу – љмєр булагы, ал эми мыйзамсыздардын оозу зулумдукту жаап-жашырат.
Жек кљрєє жањжал чыгарат, ал эми сєйєє бардык кєнљљнє жабат.
Акылдуунун оозунда акыл бар, ал эми акылсыздын денесинен таяк кетпейт.
Акылдуулар билимди сакташат, акылсыздардын оозу – тез келєєчє љлєм.
Байдын мєлкє – љзєнљ чептєє шаар, жакырлардын кайгысы – љздљрєнєн начар турмушу.
Адил адамдын эмгеги љмєргљ ээ кылат, мыйзамсыздын ийгилиги кєнљљгљ алып барат.
Акыл-насаатты сактаган адам љмєр жолунда, акыл-насааттан баш тарткан адам адашып жєрљт.
Жек кљрєєсєн жашырган адамдын оозу жалган. Ушак тараткан адам – акылсыз адам.
Кљп сєйлљгљн адам кєнљљгљ батпай койбойт. Тилин тыйган адам – акылдуу адам.
Адил адамдын тили – тандамал кємєш, мыйзамсыздын жєрљгє эч нерсеге арзыбайт.
Адил адамдын сљзє кљптє багат, акылсыздар акыл жетишпегенден љлєшљт.
Тењирдин батасы байытат, љзє менен кошо кайгы алып келбейт.
Акылсыз адамга кылмыш кылуу – оюн-тамаша, ал эми акылдуу адамга акыл таандык.
Мыйзамсыз эмнеден корксо, анын башына ошол тєшљт, ал эми адил адамдын тилеги аткарылат.
Мыйзамсыз адам куюн учургандай жок болот, ал эми адил адам тєбљлєк негизде турат.
Тишке уксус кандай болсо, кљзгљ тєтєн кандай болсо, жалкоону жумшаган адамга жалкоо да ошондой.
Кудайдан коркуу љмєрдє узартат, ал эми мыйзамсыздардын љмєрє кыскарат.
Адил адамдарды кубаныч кєтєп турат, мыйзамсыздардын ємєтє таш кабат.
Тењирдин жолу – кемчиликсиз адамдар єчєн чеп, мыйзамсыздар єчєн коркунуч.
Адил адам тєбљлєккљ олку-солку болбойт, мыйзамсыздар болсо жер єстєндљ калышпайт.
Адил адамдын оозунан акылдуу сљз чыгат, ал эми алдамчы тил кесилет.
Адил адам орундуу сєйлљгљндє билет, ал эми мыйзамсыздын оозунан ыпылас сљз чыгат.
Туура эмес тараза Тењирдин алдында жийиркеничтєє, туура тараза Ага жагат.
Текебердик келгенде, маскаралык да келет, ал эми момундарда акылмандык.
Куулугу жок адамдарды чынчылдыгы жетектейт, ал эми жєзє караларды амалкљйлєгє љлтєрљт.
Каар тљгєлљ турган кєнє байлык жардам бербейт, ал эми адилдик љлємдљн куткарат.
Кемчиликсиз адамдын жолун љзєнєн адилдиги тєздљйт, ал эми мыйзамсыз адам љзєнєн мыйзамсыздыгынын айынан кулайт.
Куулугу жок адамдарды љздљрєнєн адилдиги куткарат, ал эми мыйзамсыздар љздљрєнєн мыйзамсыздыгы менен торго тєшєшљт.
Кєнљљкљр адамдын ємєтє љзє менен кошо жоголот, мыйзамсыздардын ємєтє жок болот.
Адил адам кырсыктан кутулат, анын ордуна мыйзамсыз тутулат.
Эки жєздєє љз жакынын тили менен љлтєрљт, ал эми адил адамдар кыраакылыгы менен кутулушат.
Адил адамдар жакшы жашап жатканда, шаар кубанат; мыйзамсыз адамдар љлгљндљ, майрам болот.
Адил адамдардын батасы менен шаар гєлдљйт, ал эми мыйзамсыздардын тили менен шаар талкаланат.
Кем акыл жакынына жек кљрљрєн айтат, ал эми акылдуу адам унчукпайт.
Сљз ташыган адам жашыруун сырды ачат, ал эми ишенимдєє киши ичинде сактайт.
Туура кењештин жоктугунан элдин абалы начарлайт, кењешчилер кљп болсо, эл куткарылат.
Бирљљнєн милдетин мойнуна алган адам љзєнљ љзє жамандык кылат, ал эми кепилдикти жек кљргљн адам коопсуз болот.
Адептєє аял дањкка ээ болот, ал эми эмгекти сєйгљндљр байлыкка ээ болушат.
Кайрымдуу адам љз жанына жакшылык кылат, ал эми таш боор адам љз денесин кыйратат.
Мыйзамсыз адам жалган жол менен пайда табат, ал эми чындыкты сепкен адам чыныгы белек алат.
Адилдик љмєргљ ээ кылат, ал эми жамандыкка умтулган адам љлємгљ умтулат.
Жєрљгє бузук адамдар Тењирдин алдында жийиркеничтєє, ал эми кемчиликсиз жашагандар Ага жагат.
Бузуку адам жазаланбай калбайт деп, кепилге љтєєгљ болот, ал эми адил адамдардын тукуму куткарылат.
Сулуу, бирок акылсыз аял мурдуна алтын шакек тагылган чочкодой.
Адил адамдардын каалаганы – жалањ жакшылык, мыйзамсыздарды каар кєтєп турат.
Бирљљ мол себет, аныкына дагы кошулат; экинчи бирљљ ашкере єнљмчєл, ошого карабастан жакырдана берет.
Кайрымдуу жан ток болот. Бирљљнєн суусунун кандырган адамдын да суусуну кандырылат.
Данды кампасына катып алган адам элдин каргышына калат, ал эми саткан адамдын єстєндљ бата болот.
Жакшылыкка умтулган адам жакшылык табат, жамандык издеген адамга жамандык келет.
Байлыгына таянган адам кулайт, ал эми адил адамдар жалбырактай кљгљрєшљт.
Yйєн бузган адам энчисине шамал алат, акылсыз адам жєрљгє акылдуу адамга кул болот.
Адил адамдын жемиши – љмєр дарагы, акылдуу адам адамдарды љзєнљ тартат.
Ошентип, адил адамга жер єстєндљ љз тиешеси берилсе, андан бетер мыйзамсызга да, кєнљљкљргљ да љз тиешеси берилет.
Proverbes de Salomon. Un fils sage fait la joie d'un père, Et un fils insensé le chagrin de sa mère.
Les trésors de la méchanceté ne profitent pas, Mais la justice délivre de la mort.
L'Éternel ne laisse pas le juste souffrir de la faim, Mais il repousse l'avidité des méchants.
Celui qui agit d'une main lâche s'appauvrit, Mais la main des diligents enrichit.
Celui qui amasse pendant l'été est un fils prudent, Celui qui dort pendant la moisson est un fils qui fait honte.
Il y a des bénédictions sur la tête du juste, Mais la violence couvre la bouche des méchants.
La mémoire du juste est en bénédiction, Mais le nom des méchants tombe en pourriture.
Celui qui est sage de coeur reçoit les préceptes, Mais celui qui est insensé des lèvres court à sa perte.
Celui qui marche dans l'intégrité marche avec assurance, Mais celui qui prend des voies tortueuses sera découvert.
Celui qui cligne des yeux est une cause de chagrin, Et celui qui est insensé des lèvres court à sa perte.
La bouche du juste est une source de vie, Mais la violence couvre la bouche des méchants.
La haine excite des querelles, Mais l'amour couvre toutes les fautes.
Sur les lèvres de l'homme intelligent se trouve la sagesse, Mais la verge est pour le dos de celui qui est dépourvu de sens.
Les sages tiennent la science en réserve, Mais la bouche de l'insensé est une ruine prochaine.
La fortune est pour le riche une ville forte; La ruine des misérables, c'est leur pauvreté.
L'oeuvre du juste est pour la vie, Le gain du méchant est pour le péché.
Celui qui se souvient de la correction prend le chemin de la vie, Mais celui qui oublie la réprimande s'égare.
Celui qui dissimule la haine a des lèvres menteuses, Et celui qui répand la calomnie est un insensé.
Celui qui parle beaucoup ne manque pas de pécher, Mais celui qui retient ses lèvres est un homme prudent.
La langue du juste est un argent de choix; Le coeur des méchants est peu de chose.
Les lèvres du juste dirigent beaucoup d'hommes, Et les insensés meurent par défaut de raison.
C'est la bénédiction de l'Éternel qui enrichit, Et il ne la fait suivre d'aucun chagrin.
Commettre le crime paraît un jeu à l'insensé, Mais la sagesse appartient à l'homme intelligent.
Ce que redoute le méchant, c'est ce qui lui arrive; Et ce que désirent les justes leur est accordé.
Comme passe le tourbillon, ainsi disparaît le méchant; Mais le juste a des fondements éternels.
Ce que le vinaigre est aux dents et la fumée aux yeux, Tel est le paresseux pour celui qui l'envoie.
La crainte de l'Éternel augmente les jours, Mais les années des méchants sont abrégées.
L'attente des justes n'est que joie, Mais l'espérance des méchants périra.
La voie de l'Éternel est un rempart pour l'intégrité, Mais elle est une ruine pour ceux qui font le mal.
Le juste ne chancellera jamais, Mais les méchants n'habiteront pas le pays.
La bouche du juste produit la sagesse, Mais la langue perverse sera retranchée.
Les lèvres du juste connaissent la grâce, Et la bouche des méchants la perversité.
La balance fausse est en horreur à l'Éternel, Mais le poids juste lui est agréable.
Quand vient l'orgueil, vient aussi l'ignominie; Mais la sagesse est avec les humbles.
L'intégrité des hommes droits les dirige, Mais les détours des perfides causent leur ruine.
Au jour de la colère, la richesse ne sert à rien; Mais la justice délivre de la mort.
La justice de l'homme intègre aplanit sa voie, Mais le méchant tombe par sa méchanceté.
La justice des hommes droits les délivre, Mais les méchants sont pris par leur malice.
A la mort du méchant, son espoir périt, Et l'attente des hommes iniques est anéantie.
Le juste est délivré de la détresse, Et le méchant prend sa place.
Par sa bouche l'impie perd son prochain, Mais les justes sont délivrés par la science.
Quand les justes sont heureux, la ville est dans la joie; Et quand les méchants périssent, on pousse des cris d'allégresse.
La ville s'élève par la bénédiction des hommes droits, Mais elle est renversée par la bouche des méchants.
Celui qui méprise son prochain est dépourvu de sens, Mais l'homme qui a de l'intelligence se tait.
Celui qui répand la calomnie dévoile les secrets, Mais celui qui a l'esprit fidèle les garde.
Quand la prudence fait défaut, le peuple tombe; Et le salut est dans le grand nombre des conseillers.
Celui qui cautionne autrui s'en trouve mal, Mais celui qui craint de s'engager est en sécurité.
Une femme qui a de la grâce obtient la gloire, Et ceux qui ont de la force obtiennent la richesse.
L'homme bon fait du bien à son âme, Mais l'homme cruel trouble sa propre chair.
Le méchant fait un gain trompeur, Mais celui qui sème la justice a un salaire véritable.
Ainsi la justice conduit à la vie, Mais celui qui poursuit le mal trouve la mort.
Ceux qui ont le coeur pervers sont en abomination à l'Éternel, Mais ceux dont la voie est intègre lui sont agréables.
Certes, le méchant ne restera pas impuni, Mais la postérité des justes sera sauvée.
Un anneau d'or au nez d'un pourceau, C'est une femme belle et dépourvue de sens.
Le désir des justes, c'est seulement le bien; L'attente des méchants, c'est la fureur.
Tel, qui donne libéralement, devient plus riche; Et tel, qui épargne à l'excès, ne fait que s'appauvrir.
L'âme bienfaisante sera rassasiée, Et celui qui arrose sera lui-même arrosé.
Celui qui retient le blé est maudit du peuple, Mais la bénédiction est sur la tête de celui qui le vend.
Celui qui recherche le bien s'attire de la faveur, Mais celui qui poursuit le mal en est atteint.
Celui qui se confie dans ses richesses tombera, Mais les justes verdiront comme le feuillage.
Celui qui trouble sa maison héritera du vent, Et l'insensé sera l'esclave de l'homme sage.
Le fruit du juste est un arbre de vie, Et le sage s'empare des âmes.
Voici, le juste reçoit sur la terre une rétribution; Combien plus le méchant et le pécheur!
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible