Скрыть
12:2
12:4
12:5
12:7
12:8
12:9
12:11a
12:12
12:13a
12:19
12:20
12:21
12:24
12:25
12:26
12:27
12:28
Церковнославянский (рус)
Любя́й наказа́нiе лю́битъ чу́в­ст­во: ненави́дяй же обличе́нiя безу́менъ.
Лу́чше обрѣты́й благода́ть от­ Го́спода Бо́га: му́жъ же законопресту́пенъ премолча́нъ бу́детъ.
Не испра́вит­ся человѣ́къ от­ беззако́н­наго: коре́нiя же пра́ведныхъ не от­и́мут­ся.
Жена́ му́же­с­т­вен­ная вѣне́цъ му́жу сво­ему́: я́коже въ дре́вѣ че́рвь, та́ко му́жа погубля́етъ жена́ злотво́рная.
Мы́сли пра́ведныхъ судьбы́: управля́ютъ же нечести́вiи ле́сти.
Словеса́ нечести́выхъ льсти́ва въ кро́вь, уста́ же пра́выхъ изба́вятъ и́хъ.
А́може обрати́т­ся нечести́вый, исчеза́етъ: хра́мины же пра́ведныхъ пребыва́ютъ.
Уста́ разу́мнаго хвали́ма быва́ютъ от­ му́жа: слабосе́рдъ же поруга́емь быва́етъ.
Лу́чше му́жъ въ безче́стiи рабо́таяй себѣ́, не́жели че́сть себѣ́ обложи́въ и лиша́яйся хлѣ́ба.
Пра́ведникъ ми́луетъ ду́шы ското́въ сво­и́хъ: утро́бы же нечести́выхъ неми́лостивны.
Дѣ́лаяй свою́ зе́млю испо́лнит­ся хлѣ́бовъ: гоня́щiи же су́етная лише́ни ра́зума.
И́же е́сть сла́достенъ въ ви́н­нѣмъ пребыва́нiи, во сво­и́хъ тверды́нехъ оста́витъ безче́стiе.
Жела́нiя нечести́выхъ зла́: коре́нiе же благо­чести́выхъ въ тве́рдостехъ.
За грѣ́хъ усте́нъ впа́даетъ въ сѣ́ти грѣ́шникъ: избѣга́етъ же от­ ни́хъ пра́ведникъ.
Сматря́яй кро́тко поми́лованъ бу́детъ, а срѣта́яй во вратѣ́хъ оскорби́тъ ду́шы.
От плодо́въ у́стъ душа́ му́жа напо́лнит­ся благи́хъ, воз­дая́нiе же усте́нъ его́ воз­да́ст­ся ему́.
Путiе́ безу́мныхъ пра́ви предъ ни́ми: послу́шаетъ совѣ́товъ му́дрый.
Безу́мный а́бiе исповѣ́сть гнѣ́въ сво́й: кры́етъ же свое́ безче́стiе хи́трый.
Явле́н­ную вѣ́ру воз­вѣща́етъ пра́ведный: свидѣ́тель же непра́ведныхъ льсти́въ.
Су́ть, и́же глаго́люще уязвля́ютъ а́ки мечи́: язы́цы же прему́дрыхъ исцѣля́ютъ.
Устнѣ́ и́стин­ны исправля́ютъ свидѣ́тел­ст­во: свидѣ́тель же ско́ръ язы́къ и́мать непра́веденъ.
Ле́сть въ се́рдцы кую́щаго зла́я: хотя́щiи же ми́ра воз­веселя́т­ся.
Ничто́же непра́ведное уго́дно е́сть пра́ведному: нечести́вiи же испо́лнят­ся злы́хъ.
Ме́рзость Го́сподеви устнѣ́ лжи́вы: творя́й же вѣ́рно прiя́тенъ ему́.
Му́жъ разуми́вый престо́лъ чу́в­ст­вiя: се́рдце же безу́мныхъ сря́щетъ кля́твы.
Рука́ избра́н­ныхъ одержи́тъ удо́бь: льсти́вiи же бу́дутъ во плѣне́нiи.
Стра́шное сло́во се́рдце му́жа пра́ведна смуща́етъ, вѣ́сть же блага́я весели́тъ его́.
Разуми́въ пра́ведникъ себѣ́ дру́гъ бу́детъ: мы́сли же нечести́выхъ некро́тки: согрѣша́ющихъ пости́гнутъ зла́я, пу́ть же нечести́выхъ прельсти́тъ я́.
Не улучи́тъ льсти́вый лови́твы: стяжа́нiе же честно́е му́жъ чи́стый.
Въ путе́хъ пра́вды живо́тъ, путiе́ же злопо́мнящихъ въ сме́рть.
Синодальный
1 О внутренней и внешней противоположности добра и зла. 4 О счастье и несчастье домашней жизни и о причинах того и другого. 12 О положительных и отрицательных явлениях в жизни общественной, преимущественно в связи с должным или недолжным употреблением языка. 23 О мудрости, правде и прилежании с их противоположностями.
Кто любит наставление, тот любит знание; а кто ненавидит обличение, тот невежда.
Добрый приобретает благоволение от Господа; а человека коварного Он осудит.
Не утвердит себя человек беззаконием; корень же праведников неподвижен.
Добродетельная жена – венец для мужа своего; а позорная – как гниль в костях его.
Промышления праведных – правда, а замыслы нечестивых – коварство.
Речи нечестивых – засада для пролития крови, уста же праведных спасают их.
Коснись нечестивых несчастие – и нет их, а дом праведных стоит.
Хвалят человека по мере разума его, а развращенный сердцем будет в презрении.
Лучше простой, но работающий на себя, нежели выдающий себя за знатного, но нуждающийся в хлебе.
Праведный печется и о жизни скота своего, сердце же нечестивых жестоко.
Кто возделывает землю свою, тот будет насыщаться хлебом; а кто идет по следам празднолюбцев, тот скудоумен.
12:11a[Кто находит удовольствие в трате времени за вином, тот в своем доме оставит бесславие.]
Нечестивый желает уловить в сеть зла; но корень праведных тверд.
Нечестивый уловляется грехами уст своих; но праведник выйдет из беды.
12:13a[Смотрящий кротко помилован будет, а встречающийся в воротах стеснит других.]
От плода уст своих человек насыщается добром, и воздаяние человеку – по делам рук его.
Путь глупого прямой в его глазах; но кто слушает совета, тот мудр.
У глупого тотчас же выкажется гнев его, а благоразумный скрывает оскорбление.
Кто говорит то, что знает, тот говорит правду; а у свидетеля ложного – обман.
Иной пустослов уязвляет как мечом, а язык мудрых – врачует.
Уста правдивые вечно пребывают, а лживый язык – только на мгновение.
Коварство – в сердце злоумышленников, радость – у миротворцев.
Не приключится праведнику никакого зла, нечестивые же будут преисполнены зол.
Мерзость пред Господом – уста лживые, а говорящие истину благоугодны Ему.
Человек рассудительный скрывает знание, а сердце глупых высказывает глупость.
Рука прилежных будет господствовать, а ленивая будет под данью.
Тоска на сердце человека подавляет его, а доброе слово развеселяет его.
Праведник указывает ближнему своему путь, а путь нечестивых вводит их в заблуждение.
Ленивый не жарит своей дичи; а имущество человека прилежного многоценно.
На пути правды – жизнь, и на стезе ее нет смерти.
Сербский
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
Chi ama la correzione ama la scienza, chi odia il rimprovero è uno stupido.
Chi è buono ottiene il favore del Signore, il quale condanna il malintenzionato.
Non si consolida l'uomo con la malvagità, ma la radice dei giusti non sarà smossa.
Una donna forte è la corona del marito, ma quella svergognata è come carie nelle sue ossa.
I pensieri dei giusti sono equità, i propositi degli empi sono frode.
Le parole degli empi sono insidie mortali, ma la bocca degli uomini retti li salverà.
Gli empi, una volta abbattuti, più non sono, ma la casa dei giusti resta salda.
Un uomo è lodato in proporzione alla sua intelligenza, ma chi ha il cuore perverso è disprezzato.
Un uomo di poco conto che ha un servitore vale più di uno che si vanta, a cui manca il pane.
Il giusto si prende cura del suo bestiame, ma i sentimenti degli empi sono spietati.
Chi coltiva la sua terra si sazia di pane, chi insegue chimere è proprio uno stolto.
Le brame dell'empio sono una rete di mali, la radice dei giusti dà molto frutto.
Nel peccato delle sue labbra si impiglia il malvagio, ma il giusto sfugge a tale angoscia.
Con il frutto della bocca ci si sazia di beni; ciascuno sarà ripagato secondo le sue opere.
La via del malvagio è retta ai propri occhi, il saggio, invece, ascolta il consiglio.
Lo stolto manifesta subito la sua collera, ma chi è avveduto dissimula l'offesa.
Chi dice la verità proclama la giustizia, chi testimonia il falso favorisce l'inganno.
C'è chi chiacchierando è come una spada tagliente, ma la lingua dei saggi risana.
Il labbro veritiero resta saldo per sempre, quello bugiardo per un istante solo.
L'inganno è nel cuore di chi trama il male, la gioia invece è di chi promuove la pace.
Al giusto non può accadere alcun male, i malvagi invece sono pieni di guai.
Le labbra bugiarde sono un obbrobrio per il Signore: egli si compiace di chiunque fa la verità.
Chi è avveduto nasconde quello che sa, il cuore degli stolti proclama stoltezze.
La mano operosa ottiene il comando, quella pigra invece è destinata a servire.
L'afflizione deprime il cuore dell'uomo, una parola buona lo allieta.
Il giusto è guida sicura per il suo prossimo, ma la via dei malvagi li porta fuori strada.
Il pigro non troverà selvaggina, ma la persona industriosa possiede una fortuna.
Sui sentieri della giustizia si trova la vita, la sua strada non va mai alla morte.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible