Скрыть
13:6
13:9a
13:10
13:12
13:14
13:16
13:17
13:18
13:19
13:20
13:22
13:24
Церковнославянский (рус)
Сы́нъ благоразу́мный послушли́въ отцу́, сы́нъ же непокорли́вый въ поги́бель.
От плодо́въ пра́вды снѣ́сть благі́й: ду́шы же беззако́н­ныхъ погиба́ютъ безвре́мен­но.
И́же храни́тъ своя́ уста́, соблюда́етъ свою́ ду́шу: проде́рзивый же устна́ма устраши́тъ себе́.
Въ по́хотехъ е́сть вся́къ пра́здный: ру́ки же му́же­с­т­вен­ныхъ въ при­­лѣжа́нiи.
Словесе́ непра́ведна ненави́дитъ пра́ведникъ: нечести́вый же стыди́т­ся и не воз­ъимѣ́тъ дерзнове́нiя.
Пра́вда храни́тъ незло́бивыя: нечести́выя же злы́ твори́тъ грѣ́хъ.
Су́ть богатя́ще себе́, ничесо́же иму́ще: и су́ть смиря́ющеся во мно́зѣ бога́т­ст­вѣ.
Избавле́нiе му́жа души́ свое́ ему́ бога́т­ст­во: ни́щiй же не терпи́тъ преще́нiя.
ду́ши льсти́выя заблужда́ютъ во грѣсѣ́хъ, пра́веднiи же ще́дрятъ и ми́луютъ.
Свѣ́тъ пра́веднымъ всегда́, свѣ́тъ же нечести́выхъ угаса́етъ:
Злы́й съ досажде́нiемъ твори́тъ зла́я: себе́ же зна́ющiи прему́дри [су́ть].
Имѣ́нiе поспѣша́емо со беззако́нiемъ ума́лено быва́етъ, собира́яй же себѣ́ со благо­че́стiемъ изоби́л­ст­вовати бу́детъ: пра́ведный ще́дритъ и дае́тъ.
Лу́чше начина́яй помога́ти се́рдцемъ обѣща́ющаго и въ наде́жду веду́щаго: дре́во бо жи́зни жела́нiе до́брое.
И́же презира́етъ ве́щь, презрѣ́нъ бу́детъ от­ нея́: а боя́йся за́повѣди, се́й здра́в­ст­вуетъ.
Сы́ну лука́вому ничто́же е́сть бла́го: рабу́ же му́дру благопоспѣ́шна бу́дутъ дѣла́, и испра́вит­ся пу́ть его́.
Зако́нъ му́дрому исто́чникъ жи́зни: безу́мный же от­ сѣ́ти у́мретъ.
Ра́зумъ бла́гъ дае́тъ благода́ть: разумѣ́ти же зако́нъ, мы́сли е́сть благі́я: путiе́ же презира́ющихъ въ поги́бели.
Вся́къ хи́трый твори́тъ съ ра́зумомъ, безу́мный же простре́тъ свою́ зло́бу.
Ца́рь де́рзостенъ впаде́тъ во зла́я, вѣ́ст­никъ же му́дръ изба́витъ его́.
Нищету́ и безче́стiе отъ­е́млетъ наказа́нiе: храня́й же обличе́нiя просла́вит­ся.
Жела́нiя благо­чести́выхъ наслажда́ютъ ду́шу, дѣла́ же нечести́выхъ дале́че от­ ра́зума.
Ходя́й съ прему́дрыми прему́дръ бу́детъ, ходя́й же съ безу́мными позна́нъ бу́детъ.
Согрѣша́ющихъ пости́гнутъ зла́я, пра́ведныхъ же пости́гнутъ блага́я.
Бла́гъ му́жъ наслѣ́дитъ сы́ны сыно́въ: сокро́вищ­ст­вует­ся же пра́веднымъ бога́т­ст­во нечести́выхъ.
Пра́веднiи насладя́т­ся въ бога́т­ст­вѣ лѣ́та мно́га: непра́веднiи же поги́бнутъ вско́рѣ.
И́же щади́тъ же́злъ [сво́й], ненави́дитъ сы́на сво­его́: любя́й же наказу́етъ при­­лѣ́жно.
Пра́ведный яды́й насыща́етъ ду́шу свою́: ду́шы же нечести́выхъ ску́дны.
Синодальный
1 Вводные замечания о пользе для юноши слушания уроков мудрости. 4 Правильный взгляд на богатство. 13 О благе слова Божия. 18 Увещание к послушанию слову Божию.
Мудрый сын слушает наставление отца, а буйный не слушает обличения.
От плода уст своих человек вкусит добро, душа же законопреступников – зло.
Кто хранит уста свои, тот бережет душу свою; а кто широко раскрывает свой рот, тому беда.
Душа ленивого желает, но тщетно; а душа прилежных насытится.
Праведник ненавидит ложное слово, а нечестивый срамит и бесчестит себя.
Правда хранит непорочного в пути, а нечестие губит грешника.
Иной выдает себя за богатого, а у него ничего нет; другой выдает себя за бедного, а у него богатства много.
Богатством своим человек выкупает жизнь свою, а бедный и угрозы не слышит.
13:9a [Души коварные блуждают в грехах, а праведники сострадают и милуют.]
Свет праведных весело горит, светильник же нечестивых угасает.
От высокомерия происходит раздор, а у советующихся – мудрость.
Богатство от суетности истощается, а собирающий трудами умножает его.
Надежда, долго не сбывающаяся, томит сердце, а исполнившееся желание – как древо жизни.
Кто пренебрегает словом, тот причиняет вред себе; а кто боится заповеди, тому воздается.
[У сына лукавого ничего нет доброго, а у разумного раба дела благоуспешны, и путь его прямой.]
Учение мудрого – источник жизни, удаляющий от сетей смерти.
Добрый разум доставляет приятность, путь же беззаконных жесток.
Всякий благоразумный действует с знанием, а глупый выставляет напоказ глупость.
Худой посол попадает в беду, а верный посланник – спасение.
Нищета и посрамление отвергающему учение; а кто соблюдает наставление, будет в чести.
Желание исполнившееся – приятно для души; но несносно для глупых уклоняться от зла.
Общающийся с мудрыми будет мудр, а кто дружит с глупыми, развратится.
Грешников преследует зло, а праведникам воздается добром.
Добрый оставляет наследство и внукам, а богатство грешника сберегается для праведного.
Много хлеба бывает и на ниве бедных; но некоторые гибнут от беспорядка.
Кто жалеет розги своей, тот ненавидит сына; а кто любит, тот с детства наказывает его.
Праведник ест до сытости, а чрево беззаконных терпит лишение.
Итальянский
Il figlio saggio ama la correzione del padre, lo spavaldo non ascolta il rimprovero.
Con il frutto della bocca ci si nutre di beni, ma l'appetito dei perfidi si ciba di violenza.
Chi sorveglia la bocca preserva la sua vita, chi spalanca le sue labbra va incontro alla rovina.
Il pigro brama, ma non c'è nulla per il suo appetito, mentre l'appetito dei laboriosi sarà soddisfatto.
Il giusto odia la parola falsa, l'empio disonora e diffama.
La giustizia custodisce chi ha una condotta integra, la malvagità manda in rovina il peccatore.
C'è chi fa il ricco e non ha nulla, c'è chi fa il povero e possiede molti beni.
Riscatto della vita d'un uomo è la sua ricchezza, ma il povero non avverte la minaccia.
La luce dei giusti porta gioia, la lampada dei malvagi si spegne.
L'insolenza provoca litigi, ma la sapienza sta con chi accetta consigli.
La ricchezza venuta dal nulla diminuisce, chi la accumula a poco a poco, la fa aumentare.
Un'attesa troppo prolungata fa male al cuore, un desiderio soddisfatto è albero di vita.
Chi disprezza la parola si rende debitore, chi rispetta un ordine viene ricompensato.
L'insegnamento del saggio è fonte di vita per sfuggire ai lacci della morte.
Il senno procura favore, ma il contegno dei perfidi porta alla rovina.
La persona avveduta prima di agire riflette, lo stolto mette in mostra la sua stupidità.
Un cattivo messaggero causa sciagure, un inviato fedele porta salute.
Povertà e ignominia a chi rifiuta la correzione, chi tiene conto del rimprovero sarà onorato.
Desiderio appagato è dolcezza per l'anima; fa orrore agli stolti evitare il male.
Va' con i saggi e saggio diventerai, chi pratica gli stolti ne subirà danno.
La sventura insegue i peccatori, il bene è la ricompensa dei giusti.
L'uomo buono lascia eredi i figli dei figli, è riservata al giusto la ricchezza del peccatore.
Vi è cibo in abbondanza nei campi dei poveri, ma può essere sottratto per mancanza di giustizia.
Chi risparmia il bastone odia suo figlio, chi lo ama è pronto a correggerlo.
Il giusto mangia fino a saziarsi, ma il ventre dei malvagi resta vuoto.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible