Заблужда́ющiи [непра́ведницы] дѣ́лаютъ зла́я, ми́лость же и и́стину дѣ́лаютъ благі́и. Не вѣ́дятъ ми́лости и вѣ́ры дѣ́лателiе злы́хъ: ми́лостыни же и вѣ́ры у дѣ́лателей благи́хъ.

Во вся́цѣмъ пеку́щемся е́сть изоби́лiе: любосла́стный же и безпеча́льный въ ску́дости бу́детъ.

Вѣне́цъ прему́дрыхъ бога́тство и́хъ, житiе́ же безу́мныхъ зло́.

Изба́витъ от злы́хъ ду́шу свидѣ́тель вѣ́ренъ, разжиза́етъ же лжи́вая ле́стный.

Во стра́сѣ Госпо́дни упова́нiе крѣ́пости, ча́домъ же свои́мъ оста́витъ утвержде́нiе [ми́ра].

Стра́хъ Госпо́день исто́чникъ жи́зни, твори́тъ же укланя́тися от сѣ́ти сме́ртныя.

Во мно́зѣ язы́цѣ сла́ва царю́: во оскудѣ́нiи же лю́дстѣ сокруше́нiе си́льному.

Долготерпѣли́въ му́жъ мно́гъ въ ра́зумѣ, малоду́шный же крѣ́пко безу́менъ.

Кро́ткiй му́жъ се́рдцу вра́чь: мо́ль же косте́мъ се́рдце чу́вственно.

Оклевета́яй убо́гаго раздража́етъ сотво́ршаго и́, почита́яй же его́ ми́луетъ ни́щаго.

Во зло́бѣ свое́й отри́нется нечести́вый: надѣ́яйжеся на Го́спода свои́мъ преподо́бiемъ пра́веденъ.

Въ се́рдцы бла́зѣ му́жа почі́етъ прему́дрость, въ се́рдцы же безу́мныхъ не познава́ется.

Пра́вда возвыша́етъ язы́къ: умаля́ютъ же племена́ грѣси́.

Прiя́тенъ царе́ви слуга́ разу́мный, свои́мъ же благообраще́нiемъ отъе́млетъ безче́стiе.

Синодальный

1 О мудрости и глупости вообще. 8 Более частное изображение мудрых и глупых, различие их участи. 20 О богатстве и бедности в связи с мудростью. 28 Параллельное изображение мудрых и глупых, богатых и бедных, господ и слуг.

Мудрая жена устроит дом свой, а глупая разрушит его своими руками.

Идущий прямым путем боится Господа; но чьи пути кривы, тот небрежет о Нем.

В устах глупого – бич гордости; уста же мудрых охраняют их.

Где нет волов, там ясли пусты; а много прибыли от силы волов.

Верный свидетель не лжет, а свидетель ложный наговорит много лжи.

Распутный ищет мудрости, и не находит; а для разумного знание легко.

Отойди от человека глупого, у которого ты не замечаешь разумных уст.

Мудрость разумного – знание пути своего, глупость же безрассудных – заблуждение.

Глупые смеются над грехом, а посреди праведных – благоволение.

Сердце знает горе души своей, и в радость его не вмешается чужой.

Дом беззаконных разорится, а жилище праведных процветет.

Есть пути, которые кажутся человеку прямыми; но конец их – путь к смерти.

И при смехе иногда болит сердце, и концом радости бывает печаль.

Человек с развращенным сердцем насытится от путей своих, и добрый – от своих.

Глупый верит всякому слову, благоразумный же внимателен к путям своим.

Мудрый боится и удаляется от зла, а глупый раздражителен и самонадеян.

Вспыльчивый может сделать глупость; но человек, умышленно делающий зло, ненавистен.

Невежды получают в удел себе глупость, а благоразумные увенчаются знанием.

Преклонятся злые пред добрыми и нечестивые – у ворот праведника.

Бедный ненавидим бывает даже близким своим, а у богатого много друзей.

Кто презирает ближнего своего, тот грешит; а кто милосерд к бедным, тот блажен.

Не заблуждаются ли умышляющие зло? [не знают милости и верности делающие зло;] но милость и верность у благомыслящих.

От всякого труда есть прибыль, а от пустословия только ущерб.

Венец мудрых – богатство их, а глупость невежд глупость и есть.

Верный свидетель спасает души, а лживый наговорит много лжи.

В страхе пред Господом – надежда твердая, и сынам Своим Он прибежище.

Страх Господень – источник жизни, удаляющий от сетей смерти.

Во множестве народа – величие царя, а при малолюдстве народа беда государю.

У терпеливого человека много разума, а раздражительный выказывает глупость.

Кроткое сердце – жизнь для тела, а зависть – гниль для костей.

Кто теснит бедного, тот хулит Творца его; чтущий же Его благотворит нуждающемуся.

За зло свое нечестивый будет отвергнут, а праведный и при смерти своей имеет надежду.

Мудрость почиет в сердце разумного, и среди глупых дает знать о себе.

Праведность возвышает народ, а беззаконие – бесчестие народов.

Благоволение царя – к рабу разумному, а гнев его – против того, кто позорит его.

Сербский

Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.

Итальянский

Языки

La donna saggia costruisce la sua casa, quella stolta la demolisce con le proprie mani.

Cammina nella propria giustizia chi teme il Signore, ma chi è traviato nelle proprie vie lo disprezza.

Nella bocca dello stolto c'è il germoglio della superbia, ma le labbra dei saggi sono la loro salvaguardia.

Se non ci sono buoi la greppia è vuota, l'abbondanza del raccolto sta nel vigore del toro.

Il testimone sincero non mentisce, chi proferisce menzogne è testimone falso.

Lo spavaldo ricerca la sapienza ma invano, la scienza è cosa facile per l'intelligente.

Stai lontano dall'uomo stolto: in lui non troverai labbra sapienti.

Il sapiente avveduto conosce la sua strada, ma la stoltezza degli sciocchi è inganno.

Tra gli stolti risiede la colpa, tra i giusti dimora la benevolenza.

Il cuore conosce la propria amarezza e alla sua gioia non partecipa l'estraneo.

La casa degli empi sarà abbattuta, ma la tenda dei giusti prospererà.

C'è una via che sembra diritta per l'uomo, ma alla fine conduce su sentieri di morte.

Anche nel riso il cuore prova dolore e la gioia può finire in pena.

Il perverso si sazia della sua condotta, l'uomo buono delle sue opere.

L'ingenuo crede a ogni parola, ma chi è avveduto controlla i propri passi.

Il saggio teme e sta lontano dal male, lo stolto invece è impulsivo e si sente sicuro.

Chi è pronto all'ira commette sciocchezze, il malintenzionato si rende odioso.

Gli inesperti ereditano la stoltezza, gli accorti si coronano di scienza.

I cattivi si inchinano davanti ai buoni, i malvagi davanti alle porte del giusto.

Il povero è odioso anche a chi gli è pari, ma numerosi sono gli amici del ricco.

Chi disprezza il prossimo pecca, beato chi ha pietà degli umili.

Non errano forse quelli che compiono il male? Amore e fedeltà per quanti compiono il bene.

In ogni fatica c'è un vantaggio, ma le chiacchiere portano solo miseria.

Corona dei saggi è la loro ricchezza, la follia degli stolti produce solo follia.

È salvezza per molti il testimone veritiero, ma chi proferisce menzogne è un impostore.

Nel timore del Signore sta la fiducia del forte; anche per i suoi figli egli sarà un rifugio.

Il timore del Signore è fonte di vita per sfuggire ai lacci della morte.

Un popolo numeroso è la gloria del re, ma la scarsità di gente è la rovina del principe.

Chi è paziente ha grande prudenza, chi è iracondo mostra stoltezza.

Un cuore tranquillo è la vita del corpo, l'invidia è la carie delle ossa.

Chi opprime il povero offende il suo creatore, chi ha pietà del misero lo onora.

Dalla propria cattiveria è travolto il malvagio, anche nella morte il giusto trova rifugio.

In un cuore intelligente risiede la sapienza, ma in mezzo agli stolti verrà riconosciuta?

La giustizia esalta una nazione, ma il peccato è la vergogna dei popoli.

Il favore del re è per il ministro intelligente, la sua ira è per l'indegno.