Скрыть
18:1
18:2
18:3
18:6
18:8
18:9
18:10
18:15
18:16
18:18
18:19
18:20
Церковнославянский (рус)
Вины́ и́щетъ му́жъ хотя́ от­лучи́тися от­ друго́въ, на вся́ко же вре́мя поноси́мь бу́детъ.
Не тре́буетъ прему́дрости му́жъ скудо­у́менъ, зане́ па́че во́дит­ся безу́мiемъ.
Егда́ прiи́детъ нечести́вый во глубину́ зо́лъ, неради́тъ: нахо́дитъ же ему́ безче́стiе и поноше́нiе.
Вода́ глубока́ сло́во въ се́рдцы му́жа, рѣка́ же изска́чущи и исто́чникъ жи́зни.
Чуди́тися лицу́ нечести́ваго не добро́, ниже́ преподо́бно укланя́ти пра́ведное на судѣ́.
Устнѣ́ безу́мнаго при­­во́дятъ его́ на зло́, уста́ же его́ де́рзостная при­­зыва́ютъ сме́рть.
Уста́ безу́мнаго сокруше́нiе ему́, устнѣ́ же его́ сѣ́ть души́ его́.
Лѣни́выя низлага́етъ стра́хъ: ду́ши же муже́й жена́мъ подо́бныхъ вза́лчутъ.
Не исцѣля́яй себе́ во сво­и́хъ дѣ́лѣхъ бра́тъ е́сть погубля́ющему себе́ сама́го.
Изъ вели́че­ст­ва крѣ́пости и́мя Госпо́дне, къ нему́же при­­тека́юще пра́ведницы воз­но́сят­ся.
Имѣ́нiе бога́ту му́жу гра́дъ тве́рдъ, сла́ва же его́ вельми́ при­­сѣня́етъ.
Пре́жде сокруше́нiя воз­но́сит­ся се́рдце му́жу и пре́жде сла́вы смиря́ет­ся.
И́же от­вѣща́етъ сло́во пре́жде слы́шанiя, безу́мiе ему́ е́сть и поноше́нiе.
Гнѣ́въ му́жа укроща́етъ ра́бъ разу́мный: малоду́шна же человѣ́ка кто́ стерпи́тъ?
Се́рдце разу́мнаго стя́жетъ чу́в­ст­вiе, ушеса́ же му́дрыхъ и́щутъ смы́сла.
Дая́нiе человѣ́ка распространя́етъ его́ и съ си́льными посажда́етъ его́.
Пра́ведный себе́ сама́го оглаго́лникъ во первосло́вiи: егда́ же при­­ложи́тъ супоста́тъ, облича́ет­ся.
Прекосло́вiя утоля́етъ молчали́вый и во власте́хъ опредѣля́етъ.
Бра́тъ от­ бра́та помога́емь, я́ко гра́дъ тве́рдъ и высо́къ, укрѣпля́ет­ся же я́коже основа́ное ца́р­ст­во.
От плодо́въ у́стъ му́жъ насыща́етъ чре́во свое́, и от­ плодо́въ усте́нъ сво­и́хъ насы́тит­ся.
Сме́рть и живо́тъ въ руцѣ́ язы́ка: удержава́ющiи же его́ снѣдя́тъ плоды́ его́.
И́же обрѣ́те жену́ добру́, обрѣ́те благода́ть, прiя́лъ же е́сть от­ Го́спода тишину́.
И́же изгоня́етъ жену́ до́брую, изгоня́етъ блага́я: держа́й же прелюбо­дѣ́йцу безу́менъ и нечести́въ.
Съ моле́нiи глаго́летъ убо́гiй, бога́тый же от­вѣща́етъ же́стоко.
Му́жъ любо­́венъ къ дру́жбѣ, и е́сть дру́гъ при­­лѣпи́выйся па́че бра́та.
Французский (LSG)
Celui qui se tient à l'écart cherche ce qui lui plaît, Il s'irrite contre tout ce qui est sage.
Ce n'est pas à l'intelligence que l'insensé prend plaisir, C'est à la manifestation de ses pensées.
Quand vient le méchant, vient aussi le mépris; Et avec la honte, vient l'opprobre.
Les paroles de la bouche d'un homme sont des eaux profondes; La source de la sagesse est un torrent qui jaillit.
Il n'est pas bon d'avoir égard à la personne du méchant, Pour faire tort au juste dans le jugement.
Les lèvres de l'insensé se mêlent aux querelles, Et sa bouche provoque les coups.
La bouche de l'insensé cause sa ruine, Et ses lèvres sont un piège pour son âme.
Les paroles du rapporteur sont comme des friandises, Elles descendent jusqu'au fond des entrailles.
Celui qui se relâche dans son travail Est frère de celui qui détruit.
Le nom de l'Éternel est une tour forte; Le juste s'y réfugie, et se trouve en sûreté.
La fortune est pour le riche une ville forte; Dans son imagination, c'est une haute muraille.
Avant la ruine, le coeur de l'homme s'élève; Mais l'humilité précède la gloire.
Celui qui répond avant d'avoir écouté Fait un acte de folie et s'attire la confusion.
L'esprit de l'homme le soutient dans la maladie; Mais l'esprit abattu, qui le relèvera?
Un coeur intelligent acquiert la science, Et l'oreille des sages cherche la science.
Les présents d'un homme lui élargissent la voie, Et lui donnent accès auprès des grands.
Le premier qui parle dans sa cause paraît juste; Vient sa partie adverse, et on l'examine.
Le sort fait cesser les contestations, Et décide entre les puissants.
Des frères sont plus intraitables qu'une ville forte, Et leurs querelles sont comme les verrous d'un palais.
C'est du fruit de sa bouche que l'homme rassasie son corps, C'est du produit de ses lèvres qu'il se rassasie.
La mort et la vie sont au pouvoir de la langue; Quiconque l'aime en mangera les fruits.
Celui qui trouve une femme trouve le bonheur; C'est une grâce qu'il obtient de l'Éternel.
Le pauvre parle en suppliant, Et le riche répond avec dureté.
Celui qui a beaucoup d'amis les a pour son malheur, Mais il est tel ami plus attaché qu'un frère.
Арабский (Arabic Van Dyke)
المعتزل يطلب شهوته. بكل مشورة يغتاظ.
الجاهل لا يسرّ بالفهم بل بكشف قلبه.
اذا جاء الشرير جاء الاحتقار ايضا ومع الهوان عار.
كلمات فم الانسان مياه عميقة. نبع الحكمة نهر مندفق.
رفع وجه الشرير ليس حسنا لاخطاء الصدّيق في القضاء.
شفتا الجاهل تداخلان في الخصومة وفمه يدعو بضربات.
فم الجاهل مهلكة له وشفتاه شرك لنفسه.
كلام النمّام مثل لقم حلوة وهو ينزل الى مخادع البطن.
ايضا المتراخي في عمله هو اخو المسرف
اسم الرب برج حصين. يركض اليه الصدّيق ويتمنّع.
ثروة الغني مدينته الحصينة ومثل سور عال في تصوره.
قبل الكسر يتكبر قلب الانسان وقبل الكرامة التواضع.
من يجيب عن امر قبل ان يسمعه فله حماقة وعار.
روح الانسان تحتمل مرضه. اما الروح المكسورة فمن يحملها.
قلب الفهيم يقتني معرفة واذن الحكماء تطلب علما.
هدية الانسان ترحب له وتهديه الى امام العظماء.
الاول في دعواه محق. فياتي رفيقه ويفحصه.
القرعة تبطل الخصومات وتفصل بين الاقوياء.
الاخ امنع من مدينة حصينة والمخاصمات كعارضة قلعة
من ثمر فم الانسان يشبع بطنه. من غلة شفتيه يشبع.
الموت والحياة في يد اللسان واحباؤه ياكلون ثمره.
من يجد زوجة يجد خيرا وينال رضى من الرب.
بتضرعات يتكلم الفقير. والغني يجاوب بخشونة.
المكثر الاصحاب يخرب نفسه. ولكن يوجد محب ألزق من الاخ
ХУДКОМ толиби ҳавас аст, ба зидди ҳар зиракӣ қиём мекунад.
Аблаҳ хирадро дӯст намедорад, балки фақат дили худро мехоҳад зоҳир созад.
Бо омадани шарир нафрат ҳам меояд, ва бо бадномӣ – шармандагӣ.
Суханони даҳони одам обҳои чуқур аст; селоб аст, ки аз чашмаи ҳикмат ҷорист,
Рӯйбинӣ кардан ба шарир, ё раво надидани доварӣ ба одил хуб нест.
Лабҳои аблаҳ бо ҷанҷол меояд, ва даҳони ӯ сабаби занозанӣ мешавад.
Даҳони аблаҳ барои ӯ таҳлука аст, ва лабҳои ӯ барои ҷони ӯ дом аст.
Суханони бадгӯй мисли таомҳои лазиз аст, ва онҳо андаруни ботин фурӯ меравад.
Касе ки дар кори худ танбал бошад, бародари харобкор аст.
Номи Парвардигор бурҷи қувват аст: одил сӯи он медавад, ва паноҳ меёбад.
Дороии сарватдор шаҳри мустаҳками ӯст, ва дар хаёли ӯ мисли ҳисори баланд аст.
Қабл аз шикаст дили кас ғурур мекунад, ва моқабли ҷалол фурӯтанист.
Касе ки ношунида ҷавоб гардонад, беақл аст, ва ин барои ӯ нанг аст.
Рӯҳи одам бемории ӯро мебардорад, вале рӯҳ агар афсурда бошад, кист, ки тавонад онро бардорад?
Дили оқил дониш пайдо мекунад, ва гӯши хирадмандон толиби дониш аст.
Инъоми одам барои ӯ вусъат муҳайё мекунад, ва ӯро сӯи бузургон ҳидоят менамояд.
Нахустин дар даъвои худ ҳақ менамояд, вале ҳарифи ӯ меояду ӯро тафтиш мекунад.
Қуръа ба ситезаҳо хотима медиҳад, ва даъвогаронро аз ҳам ҷудо мекунад.
Бародари ранҷида аз шаҳри мустаҳкам устувортар аст, ва ситезаҳо ба ғалақаҳои қаср монанд аст.
Аз меваи даҳони одам батни ӯ пур мешавад: аз маҳсули лабҳои худ ӯ сер мешавад.
Мамот ва ҳаёт дар дасти забон аст, ва дӯстдорони он меваи онро мехӯранд.
Касе ки зани солеҳа дошта бошад, некбахтӣ пайдо кардааст, ва аз ҷониби Парвардигор файз ёфтааст.
Бенаво бо зорӣ сухан меронад, вале сарватдор бо дуруштӣ ҷавоб медиҳад.
Ёроне ҳастанд, ки ба шикаст мерасонанд, вале дӯсте ҳаст, ки аз бародар маҳкамтар мечаспад.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible