Скрыть
22:4
22:6
22:8a
22:9a
22:10
22:11
22:12
22:14
22:14a
22:15
22:16
22:17
22:18
22:19
22:21
22:29
Церковнославянский (рус)
Лу́чше и́мя до́брое, не́же бога́т­ст­во мно́го, па́че же сребра́ и зла́та благода́ть блага́я.
Бога́тъ и ни́щь срѣто́ста дру́гъ дру́га, обо­и́хъ же Госпо́дь сотвори́.
Худо́гъ, ви́дѣвъ лука́ваго му́чима крѣ́пко, са́мъ наказу́ет­ся: безу́мнiи же мимоше́дше отщети́шася.
Ро́дъ прему́дрости стра́хъ Госпо́день, и бога́т­ст­во и сла́ва и живо́тъ.
Волчцы́ и сѣ́ти на путе́хъ стро́потныхъ, храня́й же свою́ ду́шу избѣжи́тъ и́хъ.
6Бога́тiи убо́гими и́мутъ облада́ти, 7и раби́ сво­и́мъ господе́мъ взаи́мъ даду́тъ.
9Му́жа ти́ха и дая́теля лю́битъ Госпо́дь, суету́ же дѣ́лъ его́ сконча́етъ.
Сѣ́явый зла́я по́жнетъ зла́я, я́зву же дѣ́лъ сво­и́хъ соверши́тъ.
Побѣ́ду и че́сть устроя́етъ дая́й да́ры, оба́че ду́шу погубля́етъ стяжа́в­шихъ.
10Ми́луяй ни́щаго са́мъ препита́ет­ся: от­ сво­и́хъ бо хлѣ́бовъ даде́ убо́гому.
11Изжени́ от­ со́нмища губи́теля, и изы́детъ съ ни́мъ прѣ́нiе: егда́ бо ся́детъ въ со́нмищи, всѣ́хъ безче́ститъ.
12Лю́битъ Госпо́дь преподо́бная сердца́, прiя́тни же ему́ вси́ непоро́чнiи въ путе́хъ сво­и́хъ: устна́ма пасе́тъ ца́рь [лю́ди своя́].
13О́чи Госпо́дни соблюда́ютъ чу́в­ст­во: презира́етъ словеса́ законопресту́пный.
14Вины́ и́щетъ и глаго́летъ лѣни́вый: ле́въ на стезя́хъ, на путе́хъ же разбо́йницы.
15Я́ма глубока́ уста́ законопресту́пныхъ: воз­ненави́дѣный же от­ Го́спода впаде́т­ся въ ню́.
Су́ть путiе́ злі́и предъ му́жемъ, и не лю́битъ воз­врати́тися от­ ни́хъ: воз­врати́тися же подоба́етъ от­ пути́ стро́потна и зла́го.
16Безу́мiе ви́ситъ на се́рдцы ю́наго: же́злъ же и наказа́нiе дале́че [от­го́нитъ] от­ него́.
17Оби́дяй убо́гаго мно́гая себѣ́ зла́ твори́тъ, дае́тъ же бога́тому во оскудѣ́нiе [себѣ́].
18Ко словесе́мъ му́дрыхъ при­­лага́й твое́ у́хо, и услы́ши моя́ словеса́: сво­е́ же се́рдце утверди́ [къ ни́мъ], да разумѣ́еши, я́ко добра́ су́ть.
19И а́ще вложи́ши я́ въ се́рдце твое́, воз­веселя́тъ тебе́ ку́пно во тво­и́хъ устнѣ́хъ.
20Да бу́детъ ти́ на Го́спода наде́жда, и пока́жетъ ти́ пу́ть сво́й.
21Ты́ же напиши́ я́ себѣ́ три́жды, на совѣ́тъ и смы́слъ и ра́зумъ, на широтѣ́ се́рдца тво­его́:
учу́ бо тя́ и́стин­ному словеси́, и ра́зума блага́го слу́шати на от­вѣ́ты словесе́мъ и́стин­нымъ предлага́емымъ тебѣ́.
Не наси́л­ст­вуй ни́щаго, зане́ убо́гъ е́сть, и не досажда́й немощно́му во вратѣ́хъ:
Госпо́дь бо и́мать суди́ти его́ су́дъ, и изба́виши твою́ безбѣ́дную ду́шу.
Не быва́й дру́гъ му́жу гнѣвли́ву и со дру́гомъ жестокосе́рдымъ не соводворя́йся:
да не когда́ научи́шися путе́мъ его́ и прiи́меши тене́та души́ тво­е́й.
Не вдава́йся въ поруче́нiе, стыдя́ся лица́:
егда́ бо не бу́деши имѣ́ти чи́мъ искупи́тися, во́змутъ посте́лю, я́же подъ ре́бры тво­и́ми.
Не прелага́й предѣ́лъ вѣ́чныхъ, я́же положи́ша отцы́ тво­и́.
Прозри́телну человѣ́ку и о́строму въ дѣ́лѣхъ сво­и́хъ предъ царьми́ подоба́етъ стоя́ти, и не стоя́ти предъ мужми́ просты́ми.
Синодальный
1 Притчи; 17 призыв к читателю хранить эти «слова истины»; 22 «не будь грабителем бедного … потому что Господь вступится в дело их»; 24 «не сообщайся с человеком вспыльчивым»; 26 предостережения против поручительства за других; 28 «не передвигай межи давней»; 29 награда за проворство.
Доброе имя лучше большого богатства, и добрая слава лучше серебра и золота.
Богатый и бедный встречаются друг с другом: того и другого создал Господь.
Благоразумный видит беду, и укрывается; а неопытные идут вперед, и наказываются.
За смирением следует страх Господень, богатство и слава и жизнь.
Терны и сети на пути коварного; кто бережет душу свою, удались от них.
Наставь юношу при начале пути его: он не уклонится от него, когда и состарится.
Богатый господствует над бедным, *и должник делается рабом заимодавца.
Сеющий неправду пожнет беду, и трости гнева его не станет.
22:8a[Человека, доброхотно дающего, любит Бог, и недостаток дел его восполнит.]
Милосердый будет благословляем, потому что дает бедному от хлеба своего.
22:9a[Победу и честь приобретает дающий дары, и даже овладевает душею получающих оные.]
Прогони кощунника, и удалится раздор, и прекратятся ссора и брань.
Кто любит чистоту сердца, у того приятность на устах, тому царь – друг.
Очи Господа охраняют знание, а слова законопреступника Он ниспровергает.
Ленивец говорит: «лев на улице! посреди площади убьют меня!»
Глубокая пропасть – уста блудниц: на кого прогневается Господь, тот упадет туда.
Глупость привязалась к сердцу юноши, но исправительная розга удалит ее от него.
Кто обижает бедного, чтобы умножить свое богатство, и кто дает богатому, тот обеднеет.
Приклони ухо твое, и слушай слова мудрых, и сердце твое обрати к моему знанию;
потому что утешительно будет, если ты будешь хранить их в сердце твоем, и они будут также в устах твоих.
Чтобы упование твое было на Господа, я учу тебя и сегодня, и ты помни.
Не писал ли я тебе трижды в советах и наставлении,
чтобы научить тебя точным словам истины, дабы ты мог передавать слова истины посылающим тебя?
Не будь грабителем бедного, потому что он беден, и не притесняй несчастного у ворот,
потому что Господь вступится в дело их и исхитит душу у грабителей их.
Не дружись с гневливым и не сообщайся с человеком вспыльчивым,
чтобы не научиться путям его и не навлечь петли на душу твою.
Не будь из тех, которые дают руки и поручаются за долги:
если тебе нечем заплатить, то для чего доводить себя, чтобы взяли постель твою из-под тебя?
Не передвигай межи давней, которую провели отцы твои.
Видел ли ты человека проворного в своем деле? Он будет стоять перед царями, он не будет стоять перед простыми.
Цр҃ко́внослав
Лꙋ́чше и҆́мѧ до́брое, не́же бога́тство мно́го, па́че же сребра̀ и҆ зла́та блгⷣть бл҃га́ѧ.
Бога́тъ и҆ ни́щь срѣто́ста дрꙋ́гъ дрꙋ́га, ѻ҆бои́хъ же гдⷭ҇ь сотворѝ.
Хꙋдо́гъ, ви́дѣвъ лꙋка́ваго мꙋ́чима крѣ́пкѡ, са́мъ наказꙋ́етсѧ: безꙋ́мнїи же мимоше́дше ѡ҆тщети́шасѧ.
Ро́дъ премꙋ́дрости стра́хъ гдⷭ҇ень, и҆ бога́тство и҆ сла́ва и҆ живо́тъ.
Волчцы̀ и҆ сѣ̑ти на пꙋте́хъ стро́потныхъ, хранѧ́й же свою̀ дꙋ́шꙋ и҆збѣжи́тъ и҆̀хъ.
Бога́тїи ᲂу҆бо́гими и҆́мꙋтъ ѡ҆блада́ти,
и҆ рабѝ свои̑мъ господє́мъ взаи́мъ дадꙋ́тъ.
Сѣ́ѧвый ѕла̑ѧ по́жнетъ ѕла̑ѧ, ꙗ҆́звꙋ же дѣ́лъ свои́хъ соверши́тъ.
Мꙋ́жа ти́ха и҆ даѧ́телѧ лю́битъ гдⷭ҇ь, сꙋетꙋ́ же дѣ́лъ є҆гѡ̀ сконча́етъ.
Ми́лꙋѧй ни́щаго са́мъ препита́етсѧ: ѿ свои́хъ бо хлѣ́бѡвъ дадѐ ᲂу҆бо́гомꙋ. Побѣ́дꙋ и҆ че́сть ᲂу҆строѧ́етъ даѧ́й да́ры, ѻ҆ба́че дꙋ́шꙋ погꙋблѧ́етъ стѧжа́вшихъ.
И҆зженѝ ѿ со́нмища гꙋби́телѧ, и҆ и҆зы́детъ съ ни́мъ прѣ́нїе: є҆гда́ бо сѧ́детъ въ со́нмищи, всѣ́хъ безче́ститъ.
Лю́битъ гдⷭ҇ь прпⷣбнаѧ сердца̀, прїѧ́тни же є҆мꙋ̀ всѝ непоро́чнїи въ пꙋте́хъ свои́хъ: ᲂу҆стна́ма пасе́тъ ца́рь (лю́ди своѧ̑).
Ѻ҆́чи гдⷭ҇ни соблюда́ютъ чꙋ́вство: презира́етъ словеса̀ законопрестꙋ́пный.
Вины̀ и҆́щетъ и҆ глаго́летъ лѣни́вый: ле́въ на стезѧ́хъ, на пꙋте́хъ же разбѡ́йницы.
Ꙗ҆́ма глꙋбока̀ ᲂу҆ста̀ законопрестꙋ́пныхъ: возненави́дѣный же ѿ гдⷭ҇а впаде́тсѧ въ ню̀. Сꙋ́ть пꙋтїѐ ѕлі́и пред̾ мꙋ́жемъ, и҆ не лю́битъ возврати́тисѧ ѿ ни́хъ: возврати́тисѧ же подоба́етъ ѿ пꙋтѝ стро́потна и҆ ѕла́гѡ.
Безꙋ́мїе ви́ситъ на се́рдцы ю҆́нагѡ: же́злъ же и҆ наказа́нїе дале́че (ѿго́нитъ) ѿ негѡ̀.
Ѡ҆би́дѧй ᲂу҆бо́гаго мнѡ́гаѧ себѣ̀ ѕла̑ твори́тъ, дае́тъ же бога́томꙋ во ѡ҆скꙋдѣ́нїе (себѣ̀).
Ко словесє́мъ мꙋ́дрыхъ прилага́й твоѐ ᲂу҆́хо, и҆ ᲂу҆слы́ши моѧ̑ словеса̀: свое́ же се́рдце ᲂу҆твердѝ (къ ни̑мъ), да разꙋмѣ́еши, ꙗ҆́кѡ дѡбра̀ сꙋ́ть.
И҆ а҆́ще вложи́ши ѧ҆̀ въ се́рдце твоѐ, возвеселѧ́тъ тебѐ кꙋ́пнѡ во твои́хъ ᲂу҆стнѣ́хъ.
Да бꙋ́детъ тѝ на гдⷭ҇а наде́жда, и҆ пока́жетъ тѝ пꙋ́ть сво́й.
Ты́ же напишѝ ѧ҆̀ себѣ̀ три́жды, на совѣ́тъ и҆ смы́слъ и҆ ра́зꙋмъ, на широтѣ̀ се́рдца твоегѡ̀: ᲂу҆чꙋ́ бо тѧ̀ и҆́стинномꙋ словесѝ, и҆ ра́зꙋма блага́гѡ слꙋ́шати на ѿвѣ́ты словесє́мъ и҆́стиннымъ предлага́ємымъ тебѣ̀.
Не наси́льствꙋй ни́щаго, занѐ ᲂу҆бо́гъ є҆́сть, и҆ не досажда́й немощно́мꙋ во вратѣ́хъ:
гдⷭ҇ь бо и҆́мать сꙋди́ти є҆гѡ̀ сꙋ́дъ, и҆ и҆зба́виши твою̀ безбѣ́днꙋю дꙋ́шꙋ.
Не быва́й дрꙋ́гъ мꙋ́жꙋ гнѣвли́вꙋ и҆ со дрꙋ́гомъ жестокосе́рдымъ не соводворѧ́йсѧ:
да не когда̀ наꙋчи́шисѧ пꙋтє́мъ є҆гѡ̀ и҆ прїи́меши тене́та дꙋшѝ твое́й.
Не вдава́йсѧ въ порꙋче́нїе, стыдѧ́сѧ лица̀:
є҆гда́ бо не бꙋ́деши и҆мѣ́ти чи́мъ и҆скꙋпи́тисѧ, во́змꙋтъ посте́лю, ꙗ҆́же под̾ ре́бры твои́ми.
Не прелага́й предѣ̑лъ вѣ́чныхъ, ꙗ҆̀же положи́ша ѻ҆тцы̀ твоѝ.
Прозри́тельнꙋ человѣ́кꙋ и҆ ѻ҆́стромꙋ въ дѣ́лѣхъ свои́хъ пред̾ царьмѝ подоба́етъ стоѧ́ти, и҆ не стоѧ́ти пред̾ мꙋжмѝ просты́ми.
Un buon nome è preferibile a grandi ricchezze
e la benevolenza altrui vale più dell'argento e dell'oro.
Il ricco e il povero s'incontrano in questo:
il Signore ha creato l'uno e l'altro.
L'accorto vede il pericolo e si nasconde,
gli inesperti vanno avanti e la pagano.
Frutti dell'umiltà sono il timore di Dio,
la ricchezza, l'onore e la vita.
Spine e tranelli sono sulla via del perverso;
chi ha cura di se stesso se ne tiene lontano.
Indirizza il giovane sulla via da seguire;
neppure da vecchio se ne allontanerà.
Il ricco domina sul povero
e chi riceve prestiti è schiavo del suo creditore.
Chi semina ingiustizia raccoglie miseria
e il bastone che usa nella sua collera svanirà.
Chi è generoso sarà benedetto,
perché egli dona del suo pane al povero.
Scaccia lo spavaldo e la discordia se ne andrà:
cesseranno i litigi e gli insulti.
Chi ama la schiettezza del cuore
e la benevolenza sulle labbra, sarà amico del re.
Gli occhi del Signore custodiscono la scienza:
in tal modo egli confonde le parole del perfido.
Il pigro dice: "C'è un leone là fuori:
potrei essere ucciso in mezzo alla strada".
La bocca delle straniere è una fossa profonda:
vi cade colui che è in ira al Signore.
La stoltezza è legata al cuore del fanciullo,
ma il bastone della correzione l'allontana da lui.
Chi opprime il povero non fa che arricchirlo,
chi dà a un ricco non fa che impoverirsi.
Porgi l'orecchio e ascolta le parole dei sapienti,
applica la tua mente alla mia istruzione:
ti saranno piacevoli se le custodirai nel tuo intimo,
se le terrai pronte sulle tue labbra.
Perché sia riposta nel Signore la tua fiducia,
oggi le faccio conoscere a te.
Ecco, ho scritto per te trenta massime,
in materia di consigli e di saggezza,
perché tu sappia riferire in modo conveniente parole di verità
e possa riportarle a quelli che ti mandano.
Non depredare il povero perché egli è povero,
e non affliggere il misero in tribunale,
perché il Signore difenderà la loro causa
e spoglierà della vita coloro che li hanno spogliati.
Non ti associare a un collerico
e non praticare un uomo iracondo,
per non abituarti alle sue maniere
e procurarti una trappola per la tua vita.
Non essere di quelli che danno la mano
e si fanno garanti dei debiti altrui,
perché, se poi non avrai da pagare,
si dovrebbe togliere il letto di sotto a te.
Non spostare il confine antico,
che è stato posto dai tuoi padri.
Hai visto un uomo sollecito nel lavoro?
Egli starà al servizio del re
e non al servizio di gente oscura!
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible