Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
24:3
24:4
24:5
24:6
см.:Притч.20:18;
24:7
см.:Притч.14:6;
24:8
24:9
24:10
24:13
24:14
24:15
см.:Притч.1:11;
24:18
24:20
см.:Притч.13:9;
24:22f
24:22b
24:22e
24:22c
24:22a
24:22d
24:22
24:23
см.:Притч.18:5;
24:25
24:26
24:27
24:28
24:29
см.:Притч.17:13;
24:30
24:31
см.:Притч.15:19;
24:32
24:33
см.:Притч.6:10;
24:34
см.:Притч.28:19;
Сы́не, не ревну́й муже́мъ злы́мъ, ниже́ возжелѣ́й бы́ти съ ни́ми:
лжа́мъ бо поуча́ется се́рдце и́хъ, и болѣ́зни устнѣ́ и́хъ глаго́лютъ.
Съ прему́дростiю зи́ждется до́мъ и съ ра́зумомъ исправля́ется.
Съ чу́вствiемъ исполня́ются сокро́вища от вся́каго бога́тства честна́го и до́браго.
Лу́чше му́дрый крѣ́пкаго, и му́жъ ра́зумъ имѣ́яй земледѣ́лца вели́ка.
Со управле́нiемъ быва́етъ бра́нь, по́мощь же съ се́рдцемъ совѣ́тнымъ.
Прему́дрость и мы́сль бла́га во вратѣ́хъ прему́дрыхъ: смы́сленнiи не укланя́ются от зако́на Госпо́дня,
но совѣ́туютъ въ со́нмищихъ. Ненака́занныхъ срѣта́етъ сме́рть,
умира́етъ же безу́мный во грѣсѣ́хъ. Нечистота́ му́жу губи́телю:
оскверни́тся въ де́нь зо́лъ и въ де́нь печа́ли, до́ндеже оскудѣ́етъ.
Изба́ви ведо́мыя на сме́рть и искупи́ убива́емыхъ, не щади́.
А́ще же рече́ши: не вѣ́мъ сего́: разумѣ́й, я́ко Госпо́дь всѣ́хъ сердца́ вѣ́сть, и созда́вый дыха́нiе всѣ́мъ, се́й вѣ́сть вся́ческая, и́же возда́стъ кому́ждо по дѣло́мъ его́.
Я́ждь ме́дъ, сы́не, бла́гъ бо е́сть со́тъ, да наслади́тся горта́нь тво́й:
си́це уразумѣ́еши прему́дрость душе́ю твое́ю: а́ще бо обря́щеши, бу́детъ добра́ кончи́на твоя́, и упова́нiе не оста́витъ тебе́.
Не приводи́ нечести́ваго на па́жить пра́ведныхъ, ниже́ прельща́йся насыще́нiемъ чре́ва:
седмери́цею бо паде́тъ пра́ведный и воста́нетъ, нечести́вiи же изнемо́гутъ въ злы́хъ.
А́ще паде́тъ вра́гъ тво́й, не обра́дуйся ему́, въ преткнове́нiи же его́ не возноси́ся:
я́ко у́зритъ Госпо́дь, и не уго́дно ему́ бу́детъ, и отврати́тъ я́рость свою́ от него́.
Не ра́дуйся о злодѣ́ющихъ и не ревну́й грѣ́шнымъ,
не пребу́дутъ бо вну́цы лука́выхъ, свѣти́ло же нечести́выхъ уга́снетъ.
Бо́йся Бо́га, сы́не, и царя́, и ни еди́ному же и́хъ проти́вися:
–Мои́хъ слове́съ, сы́не, бо́йся, и прiи́мъ я́ пока́йся.
–Ничто́же ло́жно от язы́ка царе́ви да глаго́лется, и ни еди́на лжа́ от язы́ка его́ да изы́детъ:–
–и ко́сти человѣ́ческiя пояда́етъ и сожига́етъ я́ко пла́мень, я́ко не ядо́мымъ бы́ти птенца́ми о́рлими.–
–ме́чь [е́сть] язы́къ царе́въ, а не пло́тянъ: и и́же а́ще пре́данъ бу́детъ, сокруши́тся:–
–Сло́во сохраня́яй сы́нъ кромѣ́ поги́бели бу́детъ: прiе́мляй же прiя́тъ о́ное.–
–а́ще бо раздражи́тся я́рость его́, со жи́лами человѣ́ки губи́тъ,–
внеза́пу бо истя́жутъ нечести́выхъ, муче́нiя же обои́хъ кто́ увѣ́сть?–
Сiя́ же ва́мъ смы́сленнымъ глаго́лю разумѣ́ти: срамля́тися лица́ на судѣ́ не добро́.
Глаго́ляй нечести́ваго, я́ко пра́веденъ е́сть, про́клятъ от люді́й бу́детъ и возненави́дѣнъ во язы́цѣхъ:
облича́ющiи же лу́чшiи явя́тся, на ня́же прiи́детъ благослове́нiе бла́го:
и устнѣ́ облобыза́ютъ отвѣща́ющыя словеса́ бла́га.
Уготовля́й на исхо́дъ дѣла́ твоя́, и угото́вися на село́, и ходи́ вслѣ́дъ мене́, и сози́ждеши до́мъ тво́й.
Не бу́ди свидѣ́тель лжи́въ на твоего́ граждани́на, ниже́ пространя́йся твои́ма устна́ма.
Не рцы́: и́мже о́бразомъ сотвори́ ми, сотворю́ ему́ и отмщу́ ему́, и́миже мя́ преоби́дѣ.
Я́коже ни́ва му́жъ безу́мный, и я́ко виногра́дъ человѣ́къ скудоу́мный:
а́ще оста́виши его́, опустѣ́етъ и траво́ю порасте́тъ ве́сь, и бу́детъ оста́вленъ, огра́ды же ка́менныя его́ раскопа́ются.
Послѣди́ а́зъ пока́яхся, воззрѣ́хъ избра́ти наказа́нiе:
ма́ло дремлю́, ма́ло же сплю́ и ма́ло объе́млю рука́ма пе́рси:
а́ще же сiе́ твори́ши, прiи́детъ предъиду́щи нищета́ твоя́ и ску́дость твоя́, я́ко бла́гъ тече́цъ.
1 «Не ревнуй злым людям»; 3 приятно устроенный дом мудрого; 5 разум придает силу войне; 7 двустишия о мудрости и глупости; 11 повеление Божие о спасении других; 13 мудрость сладка, как мед; 15 злые умыслы против праведника; 17 «Не радуйся, когда упадет враг твой»; 19 «светильник нечестивых угаснет»; «с мятежниками не сообщайся»; 23 против лицеприятия на суде; 26 две притчи; 28 не будь лжесвидетелем ради мести; 30 поле человека ленивого.
Не ревнуй злым людям и не желай быть с ними,
потому что о насилии помышляет сердце их, и о злом говорят уста их.
Мудростью устрояется дом и разумом утверждается,
и с уменьем внутренности его наполняются всяким драгоценным и прекрасным имуществом.
Человек мудрый силен, и человек разумный укрепляет силу свою.
Поэтому с обдуманностью веди войну твою, и успех будет при множестве совещаний.
Для глупого слишком высока мудрость; у ворот не откроет он уст своих.
Кто замышляет сделать зло, того называют злоумышленником.
Помысл глупости – грех, и кощунник – мерзость для людей.
Если ты в день бедствия оказался слабым, то бедна сила твоя.
Спасай взятых на смерть, и неужели откажешься от обреченных на убиение?
Скажешь ли: «вот, мы не знали этого»? А Испытующий сердца́ разве не знает? Наблюдающий над душею твоею знает это, и воздаст человеку по делам его.
Ешь, сын мой, мед, потому что он приятен, и сот, который сладок для гортани твоей:
таково и познание мудрости для души твоей. Если ты нашел ее, то есть будущность, и надежда твоя не потеряна.
Не злоумышляй, нечестивый, против жилища праведника, не опустошай места покоя его,
ибо семь раз упадет праведник, и встанет; а нечестивые впадут в погибель.
Не радуйся, когда упадет враг твой, и да не веселится сердце твое, когда он споткнется.
Иначе, увидит Господь, и неугодно будет это в очах Его, и Он отвратит от него гнев Свой.
Не негодуй на злодеев и не завидуй нечестивым,
потому что злой не имеет будущности, – светильник нечестивых угаснет.
Бойся, сын мой, Господа и царя; с мятежниками не сообщайся,
потому что внезапно придет погибель от них, и беду от них обоих кто предузнает?
Сказано также мудрыми: иметь лицеприятие на суде – нехорошо.
Кто говорит виновному: «ты прав», того будут проклинать народы, того будут ненавидеть племена;
а обличающие будут любимы, и на них придет благословение.
В уста целует, кто отвечает словами верными.
Соверши дела твои вне дома, окончи их на поле твоем, и потом устрояй и дом твой.
Не будь лжесвидетелем на ближнего твоего: к чему тебе обманывать устами твоими?
Не говори: «как он поступил со мною, так и я поступлю с ним, воздам человеку по делам его».
Проходил я мимо поля человека ленивого и мимо виноградника человека скудоумного:
и вот, все это заросло терном, поверхность его покрылась крапивою, и каменная ограда его обрушилась.
И посмотрел я, и обратил сердце мое, и посмотрел и получил урок:
«немного поспишь, немного подремлешь, немного, сложив руки, полежишь, –
и придет, как прохожий, бедность твоя, и нужда твоя – как человек вооруженный».
Сы́не, не ревнꙋ́й мꙋжє́мъ ѕлы̑мъ, нижѐ возжелѣ́й бы́ти съ ни́ми:
лжа́мъ бо поꙋча́етсѧ се́рдце и҆́хъ, и҆ болѣ̑зни ᲂу҆стнѣ̀ и҆́хъ глаго́лютъ.
Съ премꙋ́дростїю зи́ждетсѧ до́мъ и҆ съ ра́зꙋмомъ и҆справлѧ́етсѧ.
Съ чꙋ́вствїемъ и҆сполнѧ́ютсѧ сокрѡ́вища ѿ всѧ́кагѡ бога́тства честна́гѡ и҆ до́брагѡ.
Лꙋ́чше мꙋ́дрый крѣ́пкагѡ, и҆ мꙋ́жъ ра́зꙋмъ и҆мѣ́ѧй земледѣ́льца вели́ка.
Со ᲂу҆правле́нїемъ быва́етъ бра́нь, по́мощь же съ се́рдцемъ совѣ́тнымъ.
Премꙋ́дрость и҆ мы́сль бла́га во вратѣ́хъ премꙋ́дрыхъ: смы́сленнїи не ᲂу҆кланѧ́ютсѧ ѿ зако́на гдⷭ҇нѧ,
но совѣ́тꙋютъ въ со́нмищихъ. Ненака́занныхъ срѣта́етъ сме́рть,
ᲂу҆мира́етъ же безꙋ́мный во грѣсѣ́хъ. Нечистота̀ мꙋ́жꙋ гꙋби́телю:
ѡ҆скверни́тсѧ въ де́нь ѕо́лъ и҆ въ де́нь печа́ли, до́ндеже ѡ҆скꙋдѣ́етъ.
И҆зба́ви ведѡ́мыѧ на сме́рть и҆ и҆скꙋпѝ ᲂу҆бива́емыхъ, не щадѝ.
А҆́ще же рече́ши: не вѣ́мъ сегѡ̀: разꙋмѣ́й, ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇ь всѣ́хъ сердца̀ вѣ́сть, и҆ созда́вый дыха́нїе всѣ̑мъ, се́й вѣ́сть всѧ́чєскаѧ, и҆́же возда́стъ комꙋ́ждо по дѣлѡ́мъ є҆гѡ̀.
Ꙗ҆́ждь ме́дъ, сы́не, бла́гъ бо є҆́сть со́тъ, да наслади́тсѧ горта́нь тво́й:
си́це ᲂу҆разꙋмѣ́еши премꙋ́дрость дꙋше́ю твое́ю: а҆́ще бо ѡ҆брѧ́щеши, бꙋ́детъ добра̀ кончи́на твоѧ̀, и҆ ᲂу҆пова́нїе не ѡ҆ста́витъ тебѐ.
Не приводѝ нечести́ваго на па́жить првⷣныхъ, нижѐ прельща́йсѧ насыще́нїемъ чре́ва:
седмери́цею бо паде́тъ првⷣный и҆ воста́нетъ, нечести́вїи же и҆знемо́гꙋтъ въ ѕлы́хъ.
А҆́ще паде́тъ вра́гъ тво́й, не ѡ҆бра́дꙋйсѧ є҆мꙋ̀, въ преткнове́нїи же є҆гѡ̀ не возноси́сѧ:
ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́зритъ гдⷭ҇ь, и҆ не ᲂу҆го́дно є҆мꙋ̀ бꙋ́детъ, и҆ ѿврати́тъ ꙗ҆́рость свою̀ ѿ негѡ̀.
Не ра́дꙋйсѧ ѡ҆ ѕлодѣ́ющихъ и҆ не ревнꙋ́й грѣ̑шнымъ,
не пребꙋ́дꙋтъ бо внꙋ́цы лꙋка́выхъ, свѣти́ло же нечести́выхъ ᲂу҆га́снетъ.
Бо́йсѧ бг҃а, сы́не, и҆ царѧ̀, и҆ ни є҆ди́номꙋ же и҆́хъ проти́висѧ:
внеза́пꙋ бо и҆стѧ́жꙋтъ нечести́выхъ, мꙋчє́нїѧ же ѻ҆бои́хъ кто̀ ᲂу҆вѣ́сть; Сло́во сохранѧ́ѧй сы́нъ кромѣ̀ поги́бели бꙋ́детъ: прїе́млѧй же прїѧ́тъ ѻ҆́ное. Ничто́же ло́жно ѿ ѧ҆зы́ка царе́ви да глаго́летсѧ, и҆ ни є҆ди́на лжа̀ ѿ ѧ҆зы́ка є҆гѡ̀ да и҆зы́детъ: ме́чь (є҆́сть) ѧ҆зы́къ царе́въ, а҆ не пло́тѧнъ: и҆ и҆́же а҆́ще пре́данъ бꙋ́детъ, сокрꙋши́тсѧ: а҆́ще бо раздражи́тсѧ ꙗ҆́рость є҆гѡ̀, со жи́лами человѣ́ки гꙋби́тъ, и҆ кѡ́сти человѣ́чєскїѧ поѧда́етъ и҆ сожига́етъ ꙗ҆́кѡ пла́мень, ꙗ҆́кѡ не ꙗ҆дѡ́мымъ бы́ти птенца́ми ѻ҆́рлими. Мои́хъ слове́съ, сы́не, бо́йсѧ, и҆ прїи́мъ ѧ҆̀ пока́йсѧ.
Сїѧ̑ же ва́мъ смы́слєннымъ глаго́лю разꙋмѣ́ти: срамлѧ́тисѧ лица̀ на сꙋдѣ̀ не добро̀.
Глаго́лѧй нечести́ваго, ꙗ҆́кѡ пра́веденъ є҆́сть, про́клѧтъ ѿ люді́й бꙋ́детъ и҆ возненави́дѣнъ во ꙗ҆зы́цѣхъ:
ѡ҆блича́ющїи же лꙋ́чшїи ꙗ҆вѧ́тсѧ, на нѧ́же прїи́детъ благослове́нїе бла́го:
и҆ ᲂу҆стнѣ̀ ѡ҆блобыза́ютъ ѿвѣща́ющыѧ словеса̀ бла̑га.
Оу҆готовлѧ́й на и҆схо́дъ дѣла̀ твоѧ̑, и҆ ᲂу҆гото́висѧ на село̀, и҆ ходѝ в̾слѣ́дъ менє̀, и҆ сози́ждеши до́мъ тво́й.
Не бꙋ́ди свидѣ́тель лжи́въ на твоего̀ граждани́на, нижѐ пространѧ́йсѧ твои́ма ᲂу҆стна́ма.
Не рцы̀: и҆́мже ѡ҆́бразомъ сотвори́ ми, сотворю̀ є҆мꙋ̀ и҆ ѿмщꙋ̀ є҆мꙋ̀, и҆́миже мѧ̀ преѡби́дѣ.
Ꙗ҆́коже ни́ва мꙋ́жъ безꙋ́мный, и҆ ꙗ҆́кѡ вїногра́дъ человѣ́къ скꙋдоꙋ́мный:
а҆́ще ѡ҆ста́виши є҆го̀, ѡ҆пꙋстѣ́етъ и҆ траво́ю порасте́тъ ве́сь, и҆ бꙋ́детъ ѡ҆ста́вленъ, ѡ҆гра̑ды же ка́мєнныѧ є҆гѡ̀ раскопа́ютсѧ.
Послѣдѝ а҆́зъ пока́ѧхсѧ, воззрѣ́хъ и҆збра́ти наказа́нїе:
ма́лѡ дремлю̀, ма́лѡ же сплю̀ и҆ ма́лѡ ѡ҆б̾е́млю рꙋка́ма пє́рси:
а҆́ще же сїѐ твори́ши, прїи́детъ пред̾идꙋ́щи нищета̀ твоѧ̀ и҆ скꙋ́дость твоѧ̀, ꙗ҆́кѡ бла́гъ тече́цъ.
Испанский Reina-Valera 1995
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
No tengas envidia de los hombres malos
ni desees juntarte con ellos,
ni desees juntarte con ellos,
porque su corazón trama violencias
e iniquidad hablan sus labios. -20-
e iniquidad hablan sus labios. -20-
Con sabiduría se edifica la casa,
con prudencia se afirma
con prudencia se afirma
y con ciencia se llenan las cámaras
de todo bien preciado y agradable. -21-
de todo bien preciado y agradable. -21-
El hombre sabio es fuerte,
y de pujante vigor el que tiene ciencia.
y de pujante vigor el que tiene ciencia.
Porque con ingenio harás la guerra,
y en los muchos consejeros está la victoria. -22-
y en los muchos consejeros está la victoria. -22-
Alta está para el insensato la sabiduría;
en la puerta no abrirá él su boca. -23-
en la puerta no abrirá él su boca. -23-
Al que piensa hacer el mal
lo llaman «hombre de malos pensamientos».
lo llaman «hombre de malos pensamientos».
El pensamiento del necio es pecado,
y abominable para los hombres el escarnecedor. -24-
y abominable para los hombres el escarnecedor. -24-
Si flaqueas en día de adversidad,
tu fuerza quedará reducida. -25-
tu fuerza quedará reducida. -25-
Libra a los que son llevados a la muerte,
salva a los que tienen su vida en peligro.
salva a los que tienen su vida en peligro.
Porque si dices: «Lo cierto es que no lo supimos»,
¿acaso no lo considerará el que pesa los corazones?
El que mira por tu alma, él lo conocerá,
y él pagará al hombre según sus obras. -26-
¿acaso no lo considerará el que pesa los corazones?
El que mira por tu alma, él lo conocerá,
y él pagará al hombre según sus obras. -26-
Come, hijo mío, de la miel, porque es buena;
el panal es dulce a tu paladar.
el panal es dulce a tu paladar.
Así será para ti el conocimiento de la sabiduría:
si la hallas tendrás recompensa
y al fin tu esperanza no será frustrada. -27-
si la hallas tendrás recompensa
y al fin tu esperanza no será frustrada. -27-
Tú, malvado, no aceches la morada del justo,
no saquees el lugar de su descanso;
no saquees el lugar de su descanso;
porque aunque siete veces caiga el justo, volverá a levantarse,
pero los malvados caerán en el mal. -28-
pero los malvados caerán en el mal. -28-
No te regocijes cuando caiga tu enemigo,
ni cuando él tropiece se alegre tu corazón,
ni cuando él tropiece se alegre tu corazón,
no sea que Jehová lo vea y le desagrade,
y aparte de sobre él su enojo. -29-
y aparte de sobre él su enojo. -29-
No te juntes con los malignos
ni envidies a los malvados,
ni envidies a los malvados,
porque para el malo no habrá buen fin:
¡la lámpara de los malvados se apagará! -30-
¡la lámpara de los malvados se apagará! -30-
Teme a Jehová, hijo mío, y al rey,
y no te juntes con los veleidosos;
y no te juntes con los veleidosos;
porque su desgracia llegará de repente;
y el quebranto que viene de ambos, ¿quién puede saberlo?
y el quebranto que viene de ambos, ¿quién puede saberlo?
También éstos son dichos de los sabios:
Hacer distinción de personas en el juicio no es bueno.
A quien diga al malo: «Tú eres justo»,
los pueblos lo maldecirán y lo detestarán las naciones;
los pueblos lo maldecirán y lo detestarán las naciones;
pero quienes lo reprendan tendrán felicidad
y sobre ellos vendrá gran bendición.
y sobre ellos vendrá gran bendición.
¡Besados sean los labios
del que responde con palabras correctas!
del que responde con palabras correctas!
Prepara tus labores fuera,
dispónlas en tus campos
y edifica después tu casa.
dispónlas en tus campos
y edifica después tu casa.
No seas sin causa testigo contra tu prójimo
ni digas falsedades con tus labios.
ni digas falsedades con tus labios.
No digas: «Haré con él como él hizo conmigo;
pagaré a ese hombre según merece su obra.»
pagaré a ese hombre según merece su obra.»
Pasé junto al campo del hombre perezoso,
junto a la viña del hombre falto de entendimiento;
junto a la viña del hombre falto de entendimiento;
y vi que por toda ella habían crecido los espinos,
ortigas habían cubierto la tierra
y la cerca de piedra ya estaba derribada.
ortigas habían cubierto la tierra
y la cerca de piedra ya estaba derribada.
Miré, y lo medité en mi corazón;
lo vi, y aprendí la lección:
lo vi, y aprendí la lección:
Un poco de sueño, dormitar otro poco
y otro poco descansar mano sobre mano:
y otro poco descansar mano sobre mano:
así te llegará la miseria como un vagabundo,
la pobreza como un hombre armado.
la pobreza como un hombre armado.