Скрыть
26:1
26:2
26:5
26:6
26:7
26:8
26:9
26:10
26:11a
26:14
26:17
26:18
26:19
26:20
26:23
26:26
26:28
Церковнославянский (рус)
Я́коже роса́ въ жа́тву и я́коже до́ждь въ лѣ́тѣ {Евр.: я́коже снѣ́гъ въ лѣ́тѣ и до́ждь въ жа́тву.}, та́ко нѣ́сть безу́мному че́сти.
Я́коже пти́цы от­лета́ютъ и вра́бiеве, та́ко кля́тва су́етная не на́йдетъ ни на кого́же.
Я́коже би́чь коню́ и осте́нъ ослу́, та́ко же́злъ язы́ку законопресту́пну.
Не от­вѣща́й безу́мному по безу́мiю его́, да не подо́бенъ ему́ бу́деши:
но от­вѣща́й безу́мному по безу́мiю его́, да не яви́т­ся му́дръ у себе́.
От путі́й сво­и́хъ поноше́нiе твори́тъ, и́же посла́ вѣ́ст­никомъ безу́мнымъ сло́во.
Отими́ ше́­ст­вiе от­ гле́знъ и законопреступле́нiе от­ у́стъ безу́мныхъ.
И́же при­­вязу́етъ ка́мень въ пра́щи, подо́бенъ е́сть даю́щему безу́мному сла́ву.
Те́рнiя прозяба́ютъ въ руцѣ́ пiя́ницы, и порабоще́нiе въ руцѣ́ безу́мныхъ.
Мно́гими волну́ет­ся вся́ка пло́ть безу́мныхъ, сокруша́ет­ся бо изступле́нiе и́хъ.
Я́коже пе́съ, егда́ воз­врати́т­ся на своя́ блево́тины, и ме́рзокъ быва́етъ, та́ко безу́мный сво­е́ю зло́бою воз­вра́щься на сво́й грѣ́хъ.
Е́сть сты́дъ наводя́й грѣ́хъ, и е́сть сты́дъ сла́ва и благода́ть.
Ви́дѣхъ му́жа непщева́в­ша себе́ му́дра бы́ти, упова́нiе же и́мать безу́мный па́че его́.
Глаго́летъ лѣни́вый по́сланъ на пу́ть: ле́въ на путе́хъ, на сто́гнахъ же разбо́йницы.
Я́коже две́рь обраща́ет­ся на пятѣ́, та́ко лѣни́вый на ло́жи сво­е́мъ.
Скры́въ лѣни́вый ру́ку въ нѣ́дро свое́ не воз­мо́жетъ при­­нести́ ко усто́мъ.
Мудрѣ́йшiй себѣ́ лѣни́вый явля́ет­ся, па́че во изоби́лiи износя́щаго вѣ́сть.
Я́коже держа́й за о́шибъ пса́, та́ко предсѣда́тел­ст­вуяй чужде́му суду́.
Я́коже врачу́емiи ме́щутъ словеса́ на человѣ́ки, срѣта́яй же сло́вомъ пе́рвый за́пнет­ся:
та́ко вси́ кова́р­ст­ву­ю­щiи надъ сво­и́ми дру́ги: егда́ же уви́дѣни бу́дутъ, глаго́лютъ, я́ко игра́я содѣ́яхъ.
Во мно́зѣхъ дре́вѣхъ расте́тъ о́гнь: а идѣ́же нѣ́сть разгнѣвля́юща, умолка́етъ сва́ръ.
Огни́ще у́глiю, и дрова́ огне́ви: му́жъ же клеветли́въ въ мяте́жъ сва́ра.
Словеса́ ласка́телей мя́гка: сiя́ же ударя́ютъ въ сокро́вища утро́бъ.
Сребро́ дае́мо съ ле́стiю, я́коже скуде́ль вмѣня́емо: устнѣ́ гла́дки се́рдце покрыва́ютъ при­­ско́рбно.
Устна́ма вся́ обѣщава́етъ пла́чай вра́гъ, въ се́рдцы же содѣва́етъ ле́сть.
А́ще тя́ мо́литъ вра́гъ ве́лiимъ гла́сомъ, не вѣ́руй ему́, се́дмь бо е́сть лука́в­ст­вiй въ души́ его́.
Тая́й вражду́ составля́етъ ле́сть: от­крыва́етъ же своя́ грѣхи́ благоразу́мный на со́нмищихъ.
Изрыва́яй я́му и́скрен­нему впаде́т­ся въ ню́: валя́яй же ка́мень на себе́ вали́тъ.
Язы́къ лжи́въ ненави́дитъ и́стины, уста́ же непокрове́н­на творя́тъ нестро­е́нiе.
Синодальный
1 Глупцы; 13 ленивец; 17 ссора, наушник, коварство.
Как снег летом и дождь во время жатвы, так честь неприлична глупому.
Как воробей вспорхнет, как ласточка улетит, так незаслуженное проклятие не сбудется.
Бич для коня, узда для осла, а палка для глупых.
Не отвечай глупому по глупости его, чтобы и тебе не сделаться подобным ему;
не отвечай глупому по глупости его, чтобы он не стал мудрецом в глазах своих.
Подрезывает себе ноги, терпит неприятность тот, кто дает словесное поручение глупцу.
Неровно поднимаются ноги у хромого, – и притча в устах глупцов.
Что влагающий драгоценный камень в пращу, то воздающий глупому честь.
Что колючий терн в руке пьяного, то притча в устах глупцов.
Сильный делает все произвольно: и глупого награждает, и всякого прохожего награждает.
Как пес возвращается на блевотину свою, так глупый повторяет глупость свою.
Видал ли ты человека, мудрого в глазах его? На глупого больше надежды, нежели на него.
Ленивец говорит: «лев на дороге! лев на площадях!»
Дверь ворочается на крючьях своих, а ленивец на постели своей.
Ленивец опускает руку свою в чашу, и ему тяжело донести ее до рта своего.
Ленивец в глазах своих мудрее семерых, отвечающих обдуманно.
Хватает пса за уши, кто, проходя мимо, вмешивается в чужую ссору.
Как притворяющийся помешанным бросает огонь, стрелы и смерть,
так – человек, который коварно вредит другу своему и потом говорит: «я только пошутил».
Где нет больше дров, огонь погасает, и где нет наушника, раздор утихает.
Уголь – для жара и дрова – для огня, а человек сварливый – для разжжения ссоры.
Слова наушника – как лакомства, и они входят во внутренность чрева.
Что нечистым серебром обложенный глиняный сосуд, то пламенные уста и сердце злобное.
Устами своими притворяется враг, а в сердце своем замышляет коварство.
Если он говорит и нежным голосом, не верь ему, потому что семь мерзостей в сердце его.
Если ненависть прикрывается наедине, то откроется злоба его в народном собрании.
Кто роет яму, тот упадет в нее, и кто покатит вверх камень, к тому он воротится.
Лживый язык ненавидит уязвляемых им, и льстивые уста готовят падение.
Сербский
Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.
Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.
Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.
Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.
Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.
Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.
Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.
Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.
Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.
Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.
Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.
Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.
Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.
Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,
Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.
Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.
Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.
Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.
Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.
Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.
Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.
Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.
Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.
Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.
Comme la neige en été, et la pluie pendant la moisson, Ainsi la gloire ne convient pas à un insensé.
Comme l'oiseau s'échappe, comme l'hirondelle s'envole, Ainsi la malédiction sans cause n'a point d'effet.
Le fouet est pour le cheval, le mors pour l'âne, Et la verge pour le dos des insensés.
Ne réponds pas à l'insensé selon sa folie, De peur que tu ne lui ressembles toi-même.
Réponds à l'insensé selon sa folie, Afin qu'il ne se regarde pas comme sage.
Il se coupe les pieds, il boit l'injustice, Celui qui donne des messages à un insensé.
Comme les jambes du boiteux sont faibles, Ainsi est une sentence dans la bouche des insensés.
C'est attacher une pierre à la fronde, Que d'accorder des honneurs à un insensé.
Comme une épine qui se dresse dans la main d'un homme ivre, Ainsi est une sentence dans la bouche des insensés.
Comme un archer qui blesse tout le monde, Ainsi est celui qui prend à gage les insensés et les premiers venus.
Comme un chien qui retourne à ce qu'il a vomi, Ainsi est un insensé qui revient à sa folie.
Si tu vois un homme qui se croit sage, Il y a plus à espérer d'un insensé que de lui.
Le paresseux dit: Il y a un lion sur le chemin, Il y a un lion dans les rues!
La porte tourne sur ses gonds, Et le paresseux sur son lit.
Le paresseux plonge sa main dans le plat, Et il trouve pénible de la ramener à sa bouche.
Le paresseux se croit plus sage Que sept hommes qui répondent avec bon sens.
Comme celui qui saisit un chien par les oreilles, Ainsi est un passant qui s'irrite pour une querelle où il n'a que faire.
Comme un furieux qui lance des flammes, Des flèches et la mort,
Ainsi est un homme qui trompe son prochain, Et qui dit: N'était-ce pas pour plaisanter?
Faute de bois, le feu s'éteint; Et quand il n'y a point de rapporteur, la querelle s'apaise.
Le charbon produit un brasier, et le bois du feu; Ainsi un homme querelleur échauffe une dispute.
Les paroles du rapporteur sont comme des friandises, Elles descendent jusqu'au fond des entrailles.
Comme des scories d'argent appliquées sur un vase de terre, Ainsi sont des lèvres brûlantes et un coeur mauvais.
Par ses lèvres celui qui hait se déguise, Et il met au dedans de lui la tromperie.
Lorsqu'il prend une voix douce, ne le crois pas, Car il y a sept abominations dans son coeur.
S'il cache sa haine sous la dissimulation, Sa méchanceté se révélera dans l'assemblée.
Celui qui creuse une fosse y tombe, Et la pierre revient sur celui qui la roule.
La langue fausse hait ceux qu'elle écrase, Et la bouche flatteuse prépare la ruine.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible