Не упива́йтеся вино́мъ, но бесѣ́дуйте ко человѣ́комъ пра́веднымъ, и бесѣ́дуйте во прохо́дѣхъ: а́ще бо на ча́шы и сткля́ницы вда́си о́чи твои́, послѣди́ и́маши ходи́ти нажа́йшiй бѣли́лнаго дре́ва:

послѣди́ же я́ко от змі́а уя́звенъ простре́тся, и я́коже от кера́ста разлива́ется ему́ я́дъ.

О́чи твои́ егда́ у́зрятъ [жену́] чужду́ю, уста́ твоя́ тогда́ возглаго́лютъ стро́потная:

и возля́жеши я́ко въ се́рдцы мо́ря и я́коже ко́рмчiй во мно́зѣ волне́нiи.

Рече́ши же: би́ша мя́, и не поболѣ́хъ, и поруга́шася ми́, а́зъ же не разумѣ́хъ: когда́ у́тро бу́детъ, да ше́дъ взыщу́, съ ни́миже сни́дуся?

Синодальный

1 «Главное — мудрость»: «высоко цени её, и она возвысит тебя»; 10 «не вступай на стезю нечестивых … ибо стезя праведных — как светило лучезарное, которое более и более светлеет до полного дня»; 20 «больше всего хранимого храни сердце твое».

Слушайте, дети, наставление отца, и внимайте, чтобы научиться разуму,

потому что я преподал вам доброе учение. Не оставляйте заповеди моей.

Ибо и я был сын у отца моего, нежно любимый и единственный у матери моей,

и он учил меня и говорил мне: да удержит сердце твое слова мои; храни заповеди мои, и живи.

Приобретай мудрость, приобретай разум: не забывай этого и не уклоняйся от слов уст моих.

Не оставляй ее, и она будет охранять тебя; люби ее, и она будет оберегать тебя.

Главное – мудрость: приобретай мудрость, и всем имением твоим приобретай разум.

Высоко цени ее, и она возвысит тебя; она прославит тебя, если ты прилепишься к ней;

возложит на голову твою прекрасный венок, доставит тебе великолепный венец.

Слушай, сын мой, и прими слова мои, – и умножатся тебе лета жизни.

Я указываю тебе путь мудрости, веду тебя по стезям прямым.

Когда пойдешь, не будет стеснен ход твой, и когда побежишь, не споткнешься.

Крепко держись наставления, не оставляй, храни его, потому что оно – жизнь твоя.

Не вступай на стезю нечестивых и не ходи по пути злых;

оставь его, не ходи по нему, уклонись от него и пройди мимо;

потому что они не заснут, если не сделают зла; пропадает сон у них, если они не доведут кого до падения;

ибо они едят хлеб беззакония и пьют вино хищения.

Стезя праведных – как светило лучезарное, которое более и более светлеет до полного дня.

Путь же беззаконных – как тьма; они не знают, обо что споткнутся.

Сын мой! словам моим внимай, и к речам моим приклони ухо твое;

да не отходят они от глаз твоих; храни их внутри сердца твоего:

потому что они жизнь для того, кто нашел их, и здравие для всего тела его.

Больше всего хранимого храни сердце твое, потому что из него источники жизни.

Отвергни от себя лживость уст, и лукавство языка удали от себя.

Глаза твои пусть прямо смотрят, и ресницы твои да направлены будут прямо пред тобою.

Обдумай стезю для ноги твоей, и все пути твои да будут тверды.

Не уклоняйся ни направо, ни налево; удали ногу твою от зла,

[потому что пути правые наблюдает Господь, а левые – испорчены.

Он же прямыми сделает пути твои, и шествия твои в мире устроит.]

1 Не прельщайся лакомствами властелина; 4 «богатство сделает себе крылья»; 6 остерегайся гостеприимства завистливого; 9 «в уши глупого не говори»; 10 «на поля сирот не заходи»; 12 приложи сердце к учению; 13 «не оставляй юноши без наказания»; 15 радость учителя, когда юноша являет мудрость; 17 «да не завидует сердце твое грешникам»; 19 удаляйся от упивающихся и пресыщающихся; 22 слушай родителей даже когда они состарятся; 23 «купи истину и не продавай её»; 24 радость родителей о мудрых детях; 26 предостережение, чтобы не отдавать сердце чужой жене; 29 предостережение против крепких напитков.

Когда сядешь вкушать пищу с властелином, то тщательно наблюдай, что перед тобою,

и поставь преграду в гортани твоей, если ты алчен.

Не прельщайся лакомыми яствами его; это – обманчивая пища.

Не заботься о том, чтобы нажить богатство; оставь такие мысли твои.

Устремишь глаза твои на него, и – его уже нет; потому что оно сделает себе крылья и, как орел, улетит к небу.

Не вкушай пищи у человека завистливого и не прельщайся лакомыми яствами его;

потому что, каковы мысли в душе его, таков и он; «ешь и пей», говорит он тебе, а сердце его не с тобою.

Кусок, который ты съел, изблюешь, и добрые слова твои ты потратишь напрасно.

В уши глупого не говори, потому что он презрит разумные слова твои.

Не передвигай межи давней и на поля сирот не заходи,

потому что Защитник их силен; Он вступится в дело их с тобою.

Приложи сердце твое к учению и уши твои – к умным словам.

Не оставляй юноши без наказания: если накажешь его розгою, он не умрет;

ты накажешь его розгою и спасешь душу его от преисподней.

Сын мой! если сердце твое будет мудро, то порадуется и мое сердце;

и внутренности мои будут радоваться, когда уста твои будут говорить правое.

Да не завидует сердце твое грешникам, но да пребудет оно во все дни в страхе Господнем;

потому что есть будущность, и надежда твоя не потеряна.

Слушай, сын мой, и будь мудр, и направляй сердце твое на прямой путь.

Не будь между упивающимися вином, между пресыщающимися мясом:

потому что пьяница и пресыщающийся обеднеют, и сонливость оденет в рубище.

Слушайся отца твоего: он родил тебя; и не пренебрегай матери твоей, когда она и состарится.

Купи истину и не продавай мудрости и учения и разума.

Торжествует отец праведника, и родивший мудрого радуется о нем.

Да веселится отец твой и да торжествует мать твоя, родившая тебя.

Сын мой! отдай сердце твое мне, и глаза твои да наблюдают пути мои,

потому что блудница – глубокая пропасть, и чужая жена – тесный колодезь;

она, как разбойник, сидит в засаде и умножает между людьми законопреступников.

У кого вой? у кого стон? у кого ссоры? у кого горе? у кого раны без причины? у кого багровые глаза?

У тех, которые долго сидят за вином, которые приходят отыскивать вина приправленного.

Не смотри на вино, как оно краснеет, как оно искрится в чаше, как оно ухаживается ровно:

впоследствии, как змей, оно укусит, и ужалит, как аспид;

глаза твои будут смотреть на чужих жен, и сердце твое заговорит развратное,

и ты будешь, как спящий среди моря и как спящий на верху мачты.

[И скажешь:] «били меня, мне не было больно; толкали меня, я не чувствовал. Когда проснусь, опять буду искать того же».

Сербский

Языки

Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.

Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.

Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,

Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.

Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.

Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.

Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.

Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.

Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.

Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.

Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.

Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.

Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.

Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.

Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.

Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.

Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.

А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.

А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.

Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.

Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.

Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.

Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.

Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.

Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.

Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.

Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.

Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.

Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.

Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.

Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.

Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.

Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.

Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.

Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.

Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.

Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.

Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.

Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.

Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.

Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла.

Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;

И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.

Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.

Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.

Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.

Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.

Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.

Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.

Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.

Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.

Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.

Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.

Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.

Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.

Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?

Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.

Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.

На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.

Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.

И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.

Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.