Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
5:1
см.:Притч.4:20;
5:2
5:3
5:4
5:6
5:7
5:8
см.:Притч.7:25;
5:9
см.:Притч.6:33;
5:12
5:13
5:14
5:15
см.:Притч.9:17;
5:16
5:17
5:19
Сы́не, мое́й прему́дрости внима́й, къ мои́мъ же словесе́мъ прилага́й у́хо твое́,
да сохрани́ши мы́сль благу́ю: чу́вство же мои́хъ усте́нъ заповѣ́даетъ тебѣ́.
Не внима́й злѣ́й женѣ́: ме́дъ бо ка́плетъ от усте́нъ жены́ блудни́цы, я́же на вре́мя наслажда́етъ тво́й горта́нь:
послѣди́ же горча́е же́лчи обря́щеши, и изощре́нну па́че меча́ обою́ду о́стра:
безу́мiя бо но́зѣ низво́дятъ употребля́ющихъ ю́ со сме́ртiю во а́дъ, стопы́ же ея́ не утвержда́ются:
на пути́ бо живо́тныя не нахо́дитъ, заблужде́нна же тече́нiя ея́ и неблагоразу́мна.
Ны́нѣ у́бо, сы́не, послу́шай мене́ и не отринове́нна сотвори́ моя́ словеса́:
дале́че от нея́ сотвори́ пу́ть тво́й и не прибли́жися ко две́ремъ домо́въ ея́,
да не преда́стъ ины́мъ живота́ твоего́, и твоего́ житiя́ неми́лостивымъ,
да не насы́тятся ині́и твоея́ крѣ́пости, твои́ же труды́ въ до́мы чужды́я вни́дутъ,
и раска́ешися на послѣ́докъ тво́й, егда́ истру́тся пло́ти тѣ́ла твоего́, и рече́ши:
ка́ко возненави́дѣхъ наказа́нiе, и от обличе́нiй уклони́ся се́рдце мое́?
не послу́шахъ гла́са наказу́ющаго мя́, и ко уча́щему мя́ не прилага́хъ у́ха моего́:
вма́лѣ бѣ́хъ во вся́цѣмъ злѣ́ посредѣ́ це́ркве и со́нмища.
Сы́не, пі́й во́ды от свои́хъ сосу́довъ и от твои́хъ кладенце́въ исто́чника:
да преизлива́ются тебѣ́ во́ды от твоего́ исто́чника, во твоя́ же пути́ да происхо́дятъ твоя́ во́ды.
Да бу́дутъ тебѣ́ еди́ному имѣ́нiя, и да никто́же чу́ждь причасти́тся тебѣ́.
Исто́чникъ твоея́ воды́ да бу́детъ тебѣ́ тво́й, и весели́ся съ жено́ю, я́же от ю́ности твоея́:
еле́нь любве́ и жребя́ твои́хъ благода́тей да бесѣ́дуетъ тебѣ́, твоя́ же да предъи́детъ тебѣ́ и да бу́детъ съ тобо́ю во вся́ко вре́мя: въ дру́жбѣ бо сея́ спребыва́яй умно́женъ бу́деши.
Не мно́гъ бу́ди къ чужде́й, ниже́ объя́тъ бу́ди объя́тiи не твоея́:
предъ очи́ма бо су́ть Бо́жiима путiе́ му́жа, вся́ же тече́нiя его́ назира́етъ.
Законопреступле́нiя му́жа уловля́ютъ: плени́цами же свои́хъ грѣхо́въ кі́йждо затяза́ется.
Се́й скончава́ется съ ненака́занными: от мно́жества же своего́ житiя́ изве́ржется и погиба́етъ за безу́мiе.
Mon fils, sois attentif à ma sagesse, Prête l'oreille à mon intelligence,
Afin que tu conserves la réflexion, Et que tes lèvres gardent la connaissance.
Car les lèvres de l'étrangère distillent le miel, Et son palais est plus doux que l'huile;
Mais à la fin elle est amère comme l'absinthe, Aiguë comme un glaive à deux tranchants.
Ses pieds descendent vers la mort, Ses pas atteignent le séjour des morts.
Afin de ne pas considérer le chemin de la vie, Elle est errante dans ses voies, elle ne sait où elle va.
Et maintenant, mes fils, écoutez-moi, Et ne vous écartez pas des paroles de ma bouche.
Éloigne-toi du chemin qui conduit chez elle, Et ne t'approche pas de la porte de sa maison,
De peur que tu ne livres ta vigueur à d'autres, Et tes années à un homme cruel;
De peur que des étrangers ne se rassasient de ton bien, Et du produit de ton travail dans la maison d'autrui;
De peur que tu ne gémisses, près de ta fin, Quand ta chair et ton corps se consumeront,
Et que tu ne dises: Comment donc ai-je pu haïr la correction, Et comment mon coeur a-t-il dédaigné la réprimande?
Comment ai-je pu ne pas écouter la voix de mes maîtres, Ne pas prêter l'oreille à ceux qui m'instruisaient?
Peu s'en est fallu que je n'aie éprouvé tous les malheurs Au milieu du peuple et de l'assemblée.
Bois les eaux de ta citerne, Les eaux qui sortent de ton puits.
Tes sources doivent-elles se répandre au dehors? Tes ruisseaux doivent ils couler sur les places publiques?
Qu'ils soient pour toi seul, Et non pour des étrangers avec toi.
Que ta source soit bénie, Et fais ta joie de la femme de ta jeunesse,
Biche des amours, gazelle pleine de grâce: Sois en tout temps enivré de ses charmes, Sans cesse épris de son amour.
Et pourquoi, mon fils, serais-tu épris d'une étrangère, Et embrasserais-tu le sein d'une inconnue?
Car les voies de l'homme sont devant les yeux de l'Éternel, Qui observe tous ses sentiers.
Le méchant est pris dans ses propres iniquités, Il est saisi par les liens de son péché.
Il mourra faute d'instruction, Il chancellera par l'excès de sa folie.
Мій сину, на мудрість мою уважай, нахили своє ухо до мого розуму,
щоб розважність ти міг стерегти, а пізнання хай уста твої стережуть!
Бо крапають солодощ губи блудниці, а уста її від оливи масніші,
та гіркий їй кінець, мов полин, гострий, як меч обосічний,
її ноги до смерти спускаються, шеолу тримаються кроки її!
Вона путь життя не урівнює, її стежки непевні, і цього не знає вона.
Тож тепер, мої діти, мене ви послухайте, не відходьте від слів моїх уст:
віддали ти від неї дорогу свою, і не зближайсь до дверей її дому,
щоб слави своєї ти іншим не дав, а роки свої для жорстокого,
щоб чужі не наситились сили твоєї й маєтку твого в чужім домі!…
І будеш стогнати при своєму кінці, як знеможеться тіло твоє й твої сили,
і скажеш: Як ненавидів я те напучування, а картання те серце моє відкидало!
І не слухав я голосу своїх учителів, і уха свого не схиляв до наставників…
Трохи не був я при кожному злому, в середині збору й громади!…
Пий воду з криниці своєї, і текуче з свого колодязя:
чи ж мають на вулицю вилиті бути джерела твої, а на площі потоки твоєї води?
Нехай вони будуть для тебе, для тебе самого, а не для чужих із тобою!
Хай твоє джерело буде благословенне, і радій через жінку твоїх юних літ,
вона ланя любовна та серна прекрасна, її перса напоять тебе кожночасно, впивайся ж назавжди коханням її!
І нащо, мій сину, ти маєш впиватись блудницею, і нащо ти будеш пригортати груди чужинки?
Бож перед очима Господніми всі дороги людини, і стежки її всі Він рівняє:
власні провини безбожного схоплять його, і повороззям свого гріха буде зв́язаний він,
помиратиме він без напучування, і буде блукати в великій глупоті своїй!…
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Fili mi, attende ad sapientiam meam, et prudentiae meae inclina aurem tuam,
ut custodias cogitationes, et disciplinam labia tua conservent.
Favum enim stillant labia meretricis, et nitidius oleo guttur eius;
novissima autem illius amara quasi absinthium et acuta quasi gladius biceps.
Pedes eius descendunt in mortem, et ad inferos gressus illius tendunt;
cum non observet semitam vitae, vagi sunt gressus eius, et ipsa nescit.
Nunc ergo, fili mi, audi me et ne recedas a verbis oris mei.
Longe fac ab ea viam tuam et ne appropinques foribus domus eius.
Ne des alienis honorem tuum et annos tuos crudeli,
ne forte impleantur extranei viribus tuis, et labores tui sint in domo aliena,
et gemas in novissimis, quando consumpseris carnes tuas et corpus tuum
et dicas: «Cur detestatus sum disciplinam, et increpationes renuit cor meum,
nec audivi vocem docentium me et magistris non inclinavi aurem meam?
Paene fui in omni malo, in medio ecclesiae et synagogae».
Bibe aquam de cisterna tua et fluenta putei tui,
ne deriventur fontes tui foras, et in plateis rivi aquarum;
habeto eas solus, nec sint alieni participes tui.
Sit vena tua benedicta, et laetare cum muliere adulescentiae tuae;
cerva carissima et gratissimus hinnulus, blanditiae eius inebrient te in omni tempore, in amore eius delectare iugiter.
Quare seduceris, fili mi, ab aliena et foveris in sinu extraneae?
Quoniam ante Dominum viae hominis, et omnes gressus eius considerat.
Iniquitates suae capient impium, et funibus peccatorum suorum constringetur.
Ipse morietur, quia non habuit disciplinam, et in multitudine stultitiae suae decipietur.