Скрыть
5:2
5:3
5:4
5:6
5:7
5:12
5:13
5:14
5:16
5:17
5:19
Церковнославянский (рус)
Сы́не, мо­е́й прему́дрости внима́й, къ мо­и́мъ же словесе́мъ при­­лага́й у́хо твое́,
да сохрани́ши мы́сль благу́ю: чу́в­ст­во же мо­и́хъ усте́нъ заповѣ́даетъ тебѣ́.
Не внима́й злѣ́й женѣ́: ме́дъ бо ка́плетъ от­ усте́нъ жены́ блудни́цы, я́же на вре́мя наслажда́етъ тво́й горта́нь:
послѣди́ же горча́е же́лчи обря́щеши, и изощре́н­ну па́че меча́ обою́ду о́стра:
безу́мiя бо но́зѣ низво́дятъ употребля́ющихъ ю́ со сме́ртiю во а́дъ, стопы́ же ея́ не утвержда́ют­ся:
на пути́ бо живо́тныя не нахо́дитъ, заблужде́н­на же тече́нiя ея́ и неблагоразу́мна.
Ны́нѣ у́бо, сы́не, послу́шай мене́ и не от­ринове́н­на сотвори́ моя́ словеса́:
дале́че от­ нея́ сотвори́ пу́ть тво́й и не при­­бли́жися ко две́ремъ домо́въ ея́,
да не преда́стъ ины́мъ живота́ тво­его́, и тво­его́ житiя́ неми́лостивымъ,
да не насы́тят­ся ині́и тво­ея́ крѣ́пости, тво­и́ же труды́ въ до́мы чужды́я вни́дутъ,
и раска́ешися на послѣ́докъ тво́й, егда́ истру́т­ся пло́ти тѣ́ла тво­его́, и рече́ши:
ка́ко воз­ненави́дѣхъ наказа́нiе, и от­ обличе́нiй уклони́ся се́рдце мое́?
не послу́шахъ гла́са наказу́ющаго мя́, и ко уча́щему мя́ не при­­лага́хъ у́ха мо­его́:
вма́лѣ бѣ́хъ во вся́цѣмъ злѣ́ посредѣ́ це́ркве и со́нмища.
Сы́не, пі́й во́ды от­ сво­и́хъ сосу́довъ и от­ тво­и́хъ кладенце́въ исто́чника:
да преизлива́ют­ся тебѣ́ во́ды от­ тво­его́ исто́чника, во твоя́ же пути́ да про­исхо́дятъ твоя́ во́ды.
Да бу́дутъ тебѣ́ еди́ному имѣ́нiя, и да никто́же чу́ждь при­­части́т­ся тебѣ́.
Исто́чникъ тво­ея́ воды́ да бу́детъ тебѣ́ тво́й, и весели́ся съ жено́ю, я́же от­ ю́ности тво­ея́:
еле́нь любве́ и жребя́ тво­и́хъ благода́тей да бесѣ́дуетъ тебѣ́, твоя́ же да предъи́детъ тебѣ́ и да бу́детъ съ тобо́ю во вся́ко вре́мя: въ дру́жбѣ бо сея́ спребыва́яй умно́женъ бу́деши.
Не мно́гъ бу́ди къ чужде́й, ниже́ объя́тъ бу́ди объя́тiи не тво­ея́:
предъ очи́ма бо су́ть Бо́жiима путiе́ му́жа, вся́ же тече́нiя его́ назира́етъ.
Законопреступле́нiя му́жа уловля́ютъ: плени́цами же сво­и́хъ грѣхо́въ кі́йждо затяза́ет­ся.
Се́й скончава́ет­ся съ ненака́зан­ными: от­ мно́же­ст­ва же сво­его́ житiя́ изве́ржет­ся и погиба́етъ за безу́мiе.
Французский (LSG)
Mon fils, sois attentif à ma sagesse, Prête l'oreille à mon intelligence,
Afin que tu conserves la réflexion, Et que tes lèvres gardent la connaissance.
Car les lèvres de l'étrangère distillent le miel, Et son palais est plus doux que l'huile;
Mais à la fin elle est amère comme l'absinthe, Aiguë comme un glaive à deux tranchants.
Ses pieds descendent vers la mort, Ses pas atteignent le séjour des morts.
Afin de ne pas considérer le chemin de la vie, Elle est errante dans ses voies, elle ne sait où elle va.
Et maintenant, mes fils, écoutez-moi, Et ne vous écartez pas des paroles de ma bouche.
Éloigne-toi du chemin qui conduit chez elle, Et ne t'approche pas de la porte de sa maison,
De peur que tu ne livres ta vigueur à d'autres, Et tes années à un homme cruel;
De peur que des étrangers ne se rassasient de ton bien, Et du produit de ton travail dans la maison d'autrui;
De peur que tu ne gémisses, près de ta fin, Quand ta chair et ton corps se consumeront,
Et que tu ne dises: Comment donc ai-je pu haïr la correction, Et comment mon coeur a-t-il dédaigné la réprimande?
Comment ai-je pu ne pas écouter la voix de mes maîtres, Ne pas prêter l'oreille à ceux qui m'instruisaient?
Peu s'en est fallu que je n'aie éprouvé tous les malheurs Au milieu du peuple et de l'assemblée.
Bois les eaux de ta citerne, Les eaux qui sortent de ton puits.
Tes sources doivent-elles se répandre au dehors? Tes ruisseaux doivent ils couler sur les places publiques?
Qu'ils soient pour toi seul, Et non pour des étrangers avec toi.
Que ta source soit bénie, Et fais ta joie de la femme de ta jeunesse,
Biche des amours, gazelle pleine de grâce: Sois en tout temps enivré de ses charmes, Sans cesse épris de son amour.
Et pourquoi, mon fils, serais-tu épris d'une étrangère, Et embrasserais-tu le sein d'une inconnue?
Car les voies de l'homme sont devant les yeux de l'Éternel, Qui observe tous ses sentiers.
Le méchant est pris dans ses propres iniquités, Il est saisi par les liens de son péché.
Il mourra faute d'instruction, Il chancellera par l'excès de sa folie.
Украинский (Огієнко)
Мій сину, на мудрість мою уважай, нахили своє ухо до мого розуму,
щоб розважність ти міг стерегти, а пізнання хай уста твої стережуть!
Бо крапають солодощ губи блудниці, а уста її від оливи масніші,
та гіркий їй кінець, мов полин, гострий, як меч обосічний,
її ноги до смерти спускаються, шеолу тримаються кроки її!
Вона путь життя не урівнює, її стежки непевні, і цього не знає вона.
Тож тепер, мої діти, мене ви послухайте, не відходьте від слів моїх уст:
віддали ти від неї дорогу свою, і не зближайсь до дверей її дому,
щоб слави своєї ти іншим не дав, а роки свої для жорстокого,
щоб чужі не наситились сили твоєї й маєтку твого в чужім домі!…
І будеш стогнати при своєму кінці, як знеможеться тіло твоє й твої сили,
і скажеш: Як ненавидів я те напучування, а картання те серце моє відкидало!
І не слухав я голосу своїх учителів, і уха свого не схиляв до наставників…
Трохи не був я при кожному злому, в середині збору й громади!…
Пий воду з криниці своєї, і текуче з свого колодязя:
чи ж мають на вулицю вилиті бути джерела твої, а на площі потоки твоєї води?
Нехай вони будуть для тебе, для тебе самого, а не для чужих із тобою!
Хай твоє джерело буде благословенне, і радій через жінку твоїх юних літ,
вона ланя любовна та серна прекрасна, її перса напоять тебе кожночасно, впивайся ж назавжди коханням її!
І нащо, мій сину, ти маєш впиватись блудницею, і нащо ти будеш пригортати груди чужинки?
Бож перед очима Господніми всі дороги людини, і стежки її всі Він рівняє:
власні провини безбожного схоплять його, і повороззям свого гріха буде зв́язаний він,
помиратиме він без напучування, і буде блукати в великій глупоті своїй!…
ЭЙ писарам! Ба ҳати ман диққат намо, ба хиради ман гӯши худро бикшо,
То ки фаросатро маҳфуз дорӣ, ва лабҳои ту донишро риоя намояд,
Зеро ки лабҳои зани зинокор асал мерезад, ва гуфтори вай аз равған нармтар аст,
Вале оқибати он мисли явшон талх аст, мислӣ шамшери дудама тез аст;
Пойҳои вай сӯи мамот равон аст; қадамҳои вай ба дӯзах мебарад,
Бе он ки тариқи ҳаёт барояш ҳамвор шавад; роҳҳои вай вайрона аст, ба тавре ки худаш намедонад.
Ва акнун, эй писарон, маро бишнавед, ва аз гуфтаҳои даҳони ман дур нашавед.
Роҳи худро аз вай дур соз, ва ба дари хонаи вай наздик нашав:
Мабодо таровати худро ба дигарон бидиҳӣ, ва солҳои худро ба ситамгар;
Мабодо бегонагон аз қуввати ту сер шаванд, ва маҳсули ранҷи ту дар хонаи ғайр бимонад.
Ва дар охири умри худ фиғон хоҳӣ бардошт, вақте ки ҷисму андомат барбод равад, –
Ва хоҳӣ гуфт: «Чаро аз насиҳат нафрат кардам, ва дилам ба мазаммат беэътиноӣ намуд,
Ва овози устодони худро нашунидам, ва ба муаллимони худ гӯш надодам?
Кам монда буд, ки дар миёни мардум ва ҷамоат ба ҳар бало гирифтор шавам!»
Обро аз чуқурии худ бинӯш, оберо, ки аз чоҳи худат ҷорист.
Чашмаҳоят фаро рехта, берун хоҳанд рафт, ба сони ҷӯйҳои об дар кӯчаҳо;
Онҳо танҳо ба ту тааллуқ хоҳанд дошт, ва на ба бегонагон бо ту.
Чашмаи ту муборак хоҳад буд; ва аз зани ҷавонии худ шод бош,
Ки мисли ғизоли шаҳватангез ва оҳуи меҳрафрӯз аст; пистонҳои вай ҳамеша ба ту лаззат хоҳад бахшид; доимо саргарми муҳаббати вай хоҳӣ буд.
Пас чаро, эй писарам, сармасти зани ғайр гардӣ? Ва синаи зани зинокорро дар оғӯш гирӣ?
Зеро ки роҳҳои одамизод дар пеши назари Парвардигор аст, ва Ӯ ҳамаи тариқҳои вайро месанҷад.
Шарирро гуноҳҳои худаш ба дом меоварад, ва бо камандҳои хатои худаш вай баста мешавад.
Вай аз боиси беадабӣ мемирад, ва аз бисёрии аблаҳии худ нобуд мешавад.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible