Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
5:1
см.:Притч.4:20;
5:2
5:3
5:4
5:6
5:7
5:8
см.:Притч.7:25;
5:9
см.:Притч.6:33;
5:12
5:13
5:14
5:15
см.:Притч.9:17;
5:16
5:17
5:19
Сы́не, мое́й прему́дрости внима́й, къ мои́мъ же словесе́мъ прилага́й у́хо твое́,
да сохрани́ши мы́сль благу́ю: чу́вство же мои́хъ усте́нъ заповѣ́даетъ тебѣ́.
Не внима́й злѣ́й женѣ́: ме́дъ бо ка́плетъ от усте́нъ жены́ блудни́цы, я́же на вре́мя наслажда́етъ тво́й горта́нь:
послѣди́ же горча́е же́лчи обря́щеши, и изощре́нну па́че меча́ обою́ду о́стра:
безу́мiя бо но́зѣ низво́дятъ употребля́ющихъ ю́ со сме́ртiю во а́дъ, стопы́ же ея́ не утвержда́ются:
на пути́ бо живо́тныя не нахо́дитъ, заблужде́нна же тече́нiя ея́ и неблагоразу́мна.
Ны́нѣ у́бо, сы́не, послу́шай мене́ и не отринове́нна сотвори́ моя́ словеса́:
дале́че от нея́ сотвори́ пу́ть тво́й и не прибли́жися ко две́ремъ домо́въ ея́,
да не преда́стъ ины́мъ живота́ твоего́, и твоего́ житiя́ неми́лостивымъ,
да не насы́тятся ині́и твоея́ крѣ́пости, твои́ же труды́ въ до́мы чужды́я вни́дутъ,
и раска́ешися на послѣ́докъ тво́й, егда́ истру́тся пло́ти тѣ́ла твоего́, и рече́ши:
ка́ко возненави́дѣхъ наказа́нiе, и от обличе́нiй уклони́ся се́рдце мое́?
не послу́шахъ гла́са наказу́ющаго мя́, и ко уча́щему мя́ не прилага́хъ у́ха моего́:
вма́лѣ бѣ́хъ во вся́цѣмъ злѣ́ посредѣ́ це́ркве и со́нмища.
Сы́не, пі́й во́ды от свои́хъ сосу́довъ и от твои́хъ кладенце́въ исто́чника:
да преизлива́ются тебѣ́ во́ды от твоего́ исто́чника, во твоя́ же пути́ да происхо́дятъ твоя́ во́ды.
Да бу́дутъ тебѣ́ еди́ному имѣ́нiя, и да никто́же чу́ждь причасти́тся тебѣ́.
Исто́чникъ твоея́ воды́ да бу́детъ тебѣ́ тво́й, и весели́ся съ жено́ю, я́же от ю́ности твоея́:
еле́нь любве́ и жребя́ твои́хъ благода́тей да бесѣ́дуетъ тебѣ́, твоя́ же да предъи́детъ тебѣ́ и да бу́детъ съ тобо́ю во вся́ко вре́мя: въ дру́жбѣ бо сея́ спребыва́яй умно́женъ бу́деши.
Не мно́гъ бу́ди къ чужде́й, ниже́ объя́тъ бу́ди объя́тiи не твоея́:
предъ очи́ма бо су́ть Бо́жiима путiе́ му́жа, вся́ же тече́нiя его́ назира́етъ.
Законопреступле́нiя му́жа уловля́ютъ: плени́цами же свои́хъ грѣхо́въ кі́йждо затяза́ется.
Се́й скончава́ется съ ненака́занными: от мно́жества же своего́ житiя́ изве́ржется и погиба́етъ за безу́мiе.
1 Горькие последствия от связи с чужой женой; 15 «утешайся женою юности твоей».
Сын мой! внимай мудрости моей, и приклони ухо твое к разуму моему,
чтобы соблюсти рассудительность, и чтобы уста твои сохранили знание. [Не внимай льстивой женщине;]
ибо мед источают уста чужой жены, и мягче елея речь ее;
но последствия от нее горьки, как полынь, остры, как меч обоюдоострый;
ноги ее нисходят к смерти, стопы ее достигают преисподней.
Если бы ты захотел постигнуть стезю жизни ее, то пути ее непостоянны, и ты не узнаешь их.
Итак, дети, слушайте меня и не отступайте от слов уст моих.
Держи дальше от нее путь твой и не подходи близко к дверям дома ее,
чтобы здоровья твоего не отдать другим и лет твоих мучителю;
чтобы не насыщались силою твоею чужие, и труды твои не были для чужого дома.
И ты будешь стонать после, когда плоть твоя и тело твое будут истощены, –
и скажешь: «зачем я ненавидел наставление, и сердце мое пренебрегало обличением,
и я не слушал голоса учителей моих, не приклонял уха моего к наставникам моим:
едва не впал я во всякое зло среди собрания и общества!»
Пей воду из твоего водоема и текущую из твоего колодезя.
Пусть [не] разливаются источники твои по улице, потоки вод – по площадям;
пусть они будут принадлежать тебе одному, а не чужим с тобою.
Источник твой да будет благословен; и утешайся женою юности твоей,
любезною ланью и прекрасною серною: груди ее да упоявают тебя во всякое время, любовью ее услаждайся постоянно.
И для чего тебе, сын мой, увлекаться постороннею и обнимать груди чужой?
Ибо пред очами Господа пути человека, и Он измеряет все стези его.
Беззаконного уловляют собственные беззакония его, и в узах греха своего он содержится:
он умирает без наставления, и от множества безумия своего теряется.
Сы́не, мое́й премꙋ́дрости внима́й, къ мои̑мъ же словесє́мъ прилага́й ᲂу҆́хо твоѐ,
да сохрани́ши мы́сль бл҃гꙋ́ю: чꙋ́вство же мои́хъ ᲂу҆сте́нъ заповѣ́даетъ тебѣ̀.
Не внима́й ѕлѣ́й женѣ̀: ме́дъ бо ка́плетъ ѿ ᲂу҆сте́нъ жены̀ блꙋдни́цы, ꙗ҆́же на вре́мѧ наслажда́етъ тво́й горта́нь:
послѣди́ же горча́е же́лчи ѡ҆брѧ́щеши, и҆ и҆з̾ѡщре́ннꙋ па́че меча̀ ѻ҆бою́дꙋ ѻ҆́стра:
безꙋ́мїѧ бо но́зѣ низво́дѧтъ ᲂу҆потреблѧ́ющихъ ю҆̀ со сме́ртїю во а҆́дъ, стѡпы́ же є҆ѧ̀ не ᲂу҆твержда́ютсѧ:
на пꙋти̑ бо живѡ́тныѧ не нахо́дитъ, заблꙋждє́нна же течє́нїѧ є҆ѧ̀ и҆ неблагоразꙋ̑мна.
Нн҃ѣ ᲂу҆̀бо, сы́не, послꙋ́шай менѐ и҆ не ѿриновє́нна сотворѝ моѧ̑ словеса̀:
дале́че ѿ неѧ̀ сотворѝ пꙋ́ть тво́й и҆ не прибли́жисѧ ко две́ремъ домѡ́въ є҆ѧ̀,
да не преда́стъ и҆ны̑мъ живота̀ твоегѡ̀, и҆ твоегѡ̀ житїѧ̀ неми́лѡстивымъ,
да не насы́тѧтсѧ и҆ні́и твоеѧ̀ крѣ́пости, твои́ же трꙋды̀ въ до́мы чꙋжды̑ѧ вни́дꙋтъ,
и҆ раска́ешисѧ на послѣ́докъ тво́й, є҆гда̀ и҆стрꙋ́тсѧ плѡ́ти тѣ́ла твоегѡ̀, и҆ рече́ши:
ка́кѡ возненави́дѣхъ наказа́нїе, и҆ ѿ ѡ҆бличе́нїй ᲂу҆клони́сѧ се́рдце моѐ;
не послꙋ́шахъ гла́са наказꙋ́ющагѡ мѧ̀, и҆ ко ᲂу҆ча́щемꙋ мѧ̀ не прилага́хъ ᲂу҆́ха моегѡ̀:
вма́лѣ бѣ́хъ во всѧ́цѣмъ ѕлѣ̀ посредѣ̀ цр҃кве и҆ со́нмища.
Сы́не, пі́й во́ды ѿ свои́хъ сосꙋ́дѡвъ и҆ ѿ твои́хъ кладенцє́въ и҆сто́чника:
да преизлива́ютсѧ тебѣ̀ во́ды ѿ твоегѡ̀ и҆сто́чника, во твоѧ̑ же пꙋти̑ да происхо́дѧтъ твоѧ̑ во́ды.
Да бꙋ́дꙋтъ тебѣ̀ є҆ди́номꙋ и҆мѣ̑нїѧ, и҆ да никто́же чꙋ́ждь причасти́тсѧ тебѣ̀.
И҆сто́чникъ твоеѧ̀ воды̀ да бꙋ́детъ тебѣ̀ тво́й, и҆ весели́сѧ съ жено́ю, ꙗ҆́же ѿ ю҆́ности твоеѧ̀:
є҆ле́нь любвѐ и҆ жребѧ̀ твои́хъ благода́тей да бесѣ́дꙋетъ тебѣ̀, твоѧ́ же да пред̾и́детъ тебѣ̀ и҆ да бꙋ́детъ съ тобо́ю во всѧ́ко вре́мѧ: въ дрꙋ́жбѣ бо сеѧ̀ спребыва́ѧй ᲂу҆мно́женъ бꙋ́деши.
Не мно́гъ бꙋ́ди къ чꙋжде́й, нижѐ ѡ҆б̾ѧ́тъ бꙋ́ди ѡ҆б̾ѧ̑тїи не твоеѧ̀:
пред̾ ѻ҆чи́ма бо сꙋ́ть бж҃їима пꙋтїѐ мꙋ́жа, всѧ̑ же течє́нїѧ є҆гѡ̀ назира́етъ.
Законопрестꙋплє́нїѧ мꙋ́жа ᲂу҆ловлѧ́ютъ: плени́цами же свои́хъ грѣхѡ́въ кі́йждо затѧза́етсѧ.
Се́й скончава́етсѧ съ ненака́занными: ѿ мно́жества же своегѡ̀ житїѧ̀ и҆зве́ржетсѧ и҆ погиба́етъ за безꙋ́мїе.
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Fili mi, attende ad sapientiam meam, et prudentiae meae inclina aurem tuam,
ut custodias cogitationes, et disciplinam labia tua conservent.
Favum enim stillant labia meretricis, et nitidius oleo guttur eius;
novissima autem illius amara quasi absinthium et acuta quasi gladius biceps.
Pedes eius descendunt in mortem, et ad inferos gressus illius tendunt;
cum non observet semitam vitae, vagi sunt gressus eius, et ipsa nescit.
Nunc ergo, fili mi, audi me et ne recedas a verbis oris mei.
Longe fac ab ea viam tuam et ne appropinques foribus domus eius.
Ne des alienis honorem tuum et annos tuos crudeli,
ne forte impleantur extranei viribus tuis, et labores tui sint in domo aliena,
et gemas in novissimis, quando consumpseris carnes tuas et corpus tuum
et dicas: «Cur detestatus sum disciplinam, et increpationes renuit cor meum,
nec audivi vocem docentium me et magistris non inclinavi aurem meam?
Paene fui in omni malo, in medio ecclesiae et synagogae».
Bibe aquam de cisterna tua et fluenta putei tui,
ne deriventur fontes tui foras, et in plateis rivi aquarum;
habeto eas solus, nec sint alieni participes tui.
Sit vena tua benedicta, et laetare cum muliere adulescentiae tuae;
cerva carissima et gratissimus hinnulus, blanditiae eius inebrient te in omni tempore, in amore eius delectare iugiter.
Quare seduceris, fili mi, ab aliena et foveris in sinu extraneae?
Quoniam ante Dominum viae hominis, et omnes gressus eius considerat.
Iniquitates suae capient impium, et funibus peccatorum suorum constringetur.
Ipse morietur, quia non habuit disciplinam, et in multitudine stultitiae suae decipietur.