Скрыть
5:17
Церковнославянский (рус)
Сы́не, мо­е́й прему́дрости внима́й, къ мо­и́мъ же словесе́мъ при­­лага́й у́хо твое́,
да сохрани́ши мы́сль благу́ю: чу́в­ст­во же мо­и́хъ усте́нъ заповѣ́даетъ тебѣ́.
Не внима́й злѣ́й женѣ́: ме́дъ бо ка́плетъ от­ усте́нъ жены́ блудни́цы, я́же на вре́мя наслажда́етъ тво́й горта́нь:
послѣди́ же горча́е же́лчи обря́щеши, и изощре́н­ну па́че меча́ обою́ду о́стра:
безу́мiя бо но́зѣ низво́дятъ употребля́ющихъ ю́ со сме́ртiю во а́дъ, стопы́ же ея́ не утвержда́ют­ся:
на пути́ бо живо́тныя не нахо́дитъ, заблужде́н­на же тече́нiя ея́ и неблагоразу́мна.
Ны́нѣ у́бо, сы́не, послу́шай мене́ и не от­ринове́н­на сотвори́ моя́ словеса́:
дале́че от­ нея́ сотвори́ пу́ть тво́й и не при­­бли́жися ко две́ремъ домо́въ ея́,
да не преда́стъ ины́мъ живота́ тво­его́, и тво­его́ житiя́ неми́лостивымъ,
да не насы́тят­ся ині́и тво­ея́ крѣ́пости, тво­и́ же труды́ въ до́мы чужды́я вни́дутъ,
и раска́ешися на послѣ́докъ тво́й, егда́ истру́т­ся пло́ти тѣ́ла тво­его́, и рече́ши:
ка́ко воз­ненави́дѣхъ наказа́нiе, и от­ обличе́нiй уклони́ся се́рдце мое́?
не послу́шахъ гла́са наказу́ющаго мя́, и ко уча́щему мя́ не при­­лага́хъ у́ха мо­его́:
вма́лѣ бѣ́хъ во вся́цѣмъ злѣ́ посредѣ́ це́ркве и со́нмища.
Сы́не, пі́й во́ды от­ сво­и́хъ сосу́довъ и от­ тво­и́хъ кладенце́въ исто́чника:
да преизлива́ют­ся тебѣ́ во́ды от­ тво­его́ исто́чника, во твоя́ же пути́ да про­исхо́дятъ твоя́ во́ды.
Да бу́дутъ тебѣ́ еди́ному имѣ́нiя, и да никто́же чу́ждь при­­части́т­ся тебѣ́.
Исто́чникъ тво­ея́ воды́ да бу́детъ тебѣ́ тво́й, и весели́ся съ жено́ю, я́же от­ ю́ности тво­ея́:
еле́нь любве́ и жребя́ тво­и́хъ благода́тей да бесѣ́дуетъ тебѣ́, твоя́ же да предъи́детъ тебѣ́ и да бу́детъ съ тобо́ю во вся́ко вре́мя: въ дру́жбѣ бо сея́ спребыва́яй умно́женъ бу́деши.
Не мно́гъ бу́ди къ чужде́й, ниже́ объя́тъ бу́ди объя́тiи не тво­ея́:
предъ очи́ма бо су́ть Бо́жiима путiе́ му́жа, вся́ же тече́нiя его́ назира́етъ.
Законопреступле́нiя му́жа уловля́ютъ: плени́цами же сво­и́хъ грѣхо́въ кі́йждо затяза́ет­ся.
Се́й скончава́ет­ся съ ненака́зан­ными: от­ мно́же­ст­ва же сво­его́ житiя́ изве́ржет­ся и погиба́етъ за безу́мiе.
Синодальный
Сын мой! внимай мудрости моей, и приклони ухо твое к разуму моему,
чтобы соблюсти рассудительность, и чтобы уста твои сохранили знание. [Не внимай льстивой женщине;]
ибо мед источают уста чужой жены, и мягче елея речь ее;
но последствия от нее горьки, как полынь, остры, как меч обоюдоострый;
ноги ее нисходят к смерти, стопы ее достигают преисподней.
Если бы ты захотел постигнуть стезю жизни ее, то пути ее непостоянны, и ты не узнаешь их.
Итак, дети, слушайте меня и не отступайте от слов уст моих.
Держи дальше от нее путь твой и не подходи близко к дверям дома ее,
чтобы здоровья твоего не отдать другим и лет твоих мучителю;
чтобы не насыщались силою твоею чужие, и труды твои не были для чужого дома.
И ты будешь стонать после, когда плоть твоя и тело твое будут истощены, –
и скажешь: «зачем я ненавидел наставление, и сердце мое пренебрегало обличением,
и я не слушал голоса учителей моих, не приклонял уха моего к наставникам моим:
едва не впал я во всякое зло среди собрания и общества!»
Пей воду из твоего водоема и текущую из твоего колодезя.
Пусть [не] разливаются источники твои по улице, потоки вод – по площадям;
пусть они будут принадлежать тебе одному, а не чужим с тобою.
Источник твой да будет благословен; и утешайся женою юности твоей,
любезною ланью и прекрасною серною: груди ее да упоявают тебя во всякое время, любовью ее услаждайся постоянно.
И для чего тебе, сын мой, увлекаться постороннею и обнимать груди чужой?
Ибо пред очами Господа пути человека, и Он измеряет все стези его.
Беззаконного уловляют собственные беззакония его, и в узах греха своего он содержится:
он умирает без наставления, и от множества безумия своего теряется.
Сербский
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Mein Sohn, hör mir zu und beherzige, was ich dir als Weisheit und Einsicht weitergebe.
Dann wirst du gescheit und redest, was Hand und Fuß hat.
Die fremde Frau lockt dich mit honigsüßen Worten, glatt wie Öl fließen sie von ihren Lippen.
Doch am Ende ist sie bitter wie Galle und tödlich wie ein beidseitig geschliffenes Schwert.
Sie reißt dich mit in den Tod, ihre Schritte führen geradewegs ins Grab.
Damit du den Weg zum Leben nicht siehst, lenkt sie dich ab, ohne dass du es merkst.
Hört mir jetzt gut zu, ihr jungen Männer, und schlagt meine Warnungen nicht in den Wind!
Geh dieser Frau aus dem Weg! Komm der Tür ihres Hauses nicht zu nahe!
Sonst bist du deine Ehre los und ein erbarmungsloser Rächer bringt dich um alles, was du in langen Jahren erworben hast.
Dann leben Fremde von deinem Vermögen und der Ertrag deiner Mühe kommt einem Unbekannten zugute.
Wenn du schließlich bis auf die Knochen abgemagert bist, dann stöhnst du
und jammerst: »Hätte ich mir nur etwas sagen lassen! Warum habe ich mich gegen jede Ermahnung gesträubt?
Hätte ich doch besser aufgepasst und auf meine Lehrer gehört!
Um ein Haar wäre ich in aller Öffentlichkeit bloßgestellt worden!«
Du hast doch deinen eigenen Brunnen, deine Quelle, die klares Wasser sprudelt. Trink aus dieser Quelle!
Willst du, dass ihr Wasser auf die Straße fließt?
Willst du es etwa mit anderen teilen? Für dich allein soll es sprudeln!
Freue dich an der Frau, die du jung geheiratet hast. Sie soll dir viele Kinder schenken!
Anmutig wie eine Gazelle ist sie. Ihre Brüste sollen dich immer berauschen, in ihren Armen kannst du dich selbst vergessen!
Mein Sohn, willst du wirklich dein Glück bei einer anderen suchen und dich an den Brüsten einer Fremden berauschen?
Bedenke: Der HERR sieht alles, was du tust, und prüft alle deine Wege.
Deine Untaten werden dich einholen; deine Sünde wird dir zur Schlinge, in der du dich selber fängst.
Wer keine Selbstbeherrschung hat, kommt um. Seine bodenlose Dummheit bringt ihn ins Grab.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки