Скрыть
5:2
5:3
5:4
5:6
5:7
5:12
5:13
5:14
5:16
5:17
5:19
Глава 6 
6:2
6:6
6:7
6:8
6:8a
6:8b
6:8c
6:11a
6:11
6:12
6:16
6:18
6:27
6:28
6:30
6:33
6:34
6:35
Глава 7 
7:1a
7:1
7:6
7:7
7:8
7:9
7:10
7:11
7:12
7:13
7:14
7:15
7:16
7:17
7:18
7:19
7:20
7:21
7:22
7:24
7:26
Церковнославянский (рус)
Сы́не, мо­е́й прему́дрости внима́й, къ мо­и́мъ же словесе́мъ при­­лага́й у́хо твое́,
да сохрани́ши мы́сль благу́ю: чу́в­ст­во же мо­и́хъ усте́нъ заповѣ́даетъ тебѣ́.
Не внима́й злѣ́й женѣ́: ме́дъ бо ка́плетъ от­ усте́нъ жены́ блудни́цы, я́же на вре́мя наслажда́етъ тво́й горта́нь:
послѣди́ же горча́е же́лчи обря́щеши, и изощре́н­ну па́че меча́ обою́ду о́стра:
безу́мiя бо но́зѣ низво́дятъ употребля́ющихъ ю́ со сме́ртiю во а́дъ, стопы́ же ея́ не утвержда́ют­ся:
на пути́ бо живо́тныя не нахо́дитъ, заблужде́н­на же тече́нiя ея́ и неблагоразу́мна.
Ны́нѣ у́бо, сы́не, послу́шай мене́ и не от­ринове́н­на сотвори́ моя́ словеса́:
дале́че от­ нея́ сотвори́ пу́ть тво́й и не при­­бли́жися ко две́ремъ домо́въ ея́,
да не преда́стъ ины́мъ живота́ тво­его́, и тво­его́ житiя́ неми́лостивымъ,
да не насы́тят­ся ині́и тво­ея́ крѣ́пости, тво­и́ же труды́ въ до́мы чужды́я вни́дутъ,
и раска́ешися на послѣ́докъ тво́й, егда́ истру́т­ся пло́ти тѣ́ла тво­его́, и рече́ши:
ка́ко воз­ненави́дѣхъ наказа́нiе, и от­ обличе́нiй уклони́ся се́рдце мое́?
не послу́шахъ гла́са наказу́ющаго мя́, и ко уча́щему мя́ не при­­лага́хъ у́ха мо­его́:
вма́лѣ бѣ́хъ во вся́цѣмъ злѣ́ посредѣ́ це́ркве и со́нмища.
Сы́не, пі́й во́ды от­ сво­и́хъ сосу́довъ и от­ тво­и́хъ кладенце́въ исто́чника:
да преизлива́ют­ся тебѣ́ во́ды от­ тво­его́ исто́чника, во твоя́ же пути́ да про­исхо́дятъ твоя́ во́ды.
Да бу́дутъ тебѣ́ еди́ному имѣ́нiя, и да никто́же чу́ждь при­­части́т­ся тебѣ́.
Исто́чникъ тво­ея́ воды́ да бу́детъ тебѣ́ тво́й, и весели́ся съ жено́ю, я́же от­ ю́ности тво­ея́:
еле́нь любве́ и жребя́ тво­и́хъ благода́тей да бесѣ́дуетъ тебѣ́, твоя́ же да предъи́детъ тебѣ́ и да бу́детъ съ тобо́ю во вся́ко вре́мя: въ дру́жбѣ бо сея́ спребыва́яй умно́женъ бу́деши.
Не мно́гъ бу́ди къ чужде́й, ниже́ объя́тъ бу́ди объя́тiи не тво­ея́:
предъ очи́ма бо су́ть Бо́жiима путiе́ му́жа, вся́ же тече́нiя его́ назира́етъ.
Законопреступле́нiя му́жа уловля́ютъ: плени́цами же сво­и́хъ грѣхо́въ кі́йждо затяза́ет­ся.
Се́й скончава́ет­ся съ ненака́зан­ными: от­ мно́же­ст­ва же сво­его́ житiя́ изве́ржет­ся и погиба́етъ за безу́мiе.
Сы́не, а́ще поручи́шися за тво­его́ дру́га, преда́си твою́ ру́ку врагу́.
Сѣ́ть бо крѣпка́ му́жу сво­и́ устнѣ́, и плѣня́ет­ся устна́ми сво­и́хъ у́стъ.
Твори́, сы́не, я́же а́зъ заповѣ́дую ти́, и спаса́йся: и́деши бо въ ру́цѣ злы́хъ за тво­его́ дру́га: бу́ди не ослабѣва́я, поощря́й же и тво­его́ дру́га, его́же испоручи́лъ еси́.
Не да́ждь сна́ тво­и́ма очи́ма, ниже́ да воз­дре́млеши тво­и́ма вѣ́ждома,
да спасе́шися а́ки се́рна от­ тене́тъ и я́ко пти́ца от­ сѣ́ти.
Иди́ ко мра́вiю, о, лѣни́ве, и поревну́й ви́дѣвъ пути́ его́, и бу́ди о́наго мудрѣ́йшiй:
о́нъ бо, не су́щу ему́ земледѣ́лцу, ниже́ ну́дящаго его́ имѣ́яй, ниже́ подъ влады́кою сы́й,
гото́витъ въ жа́тву пи́щу и мно́гое въ лѣ́то твори́тъ угото́ванiе.
Или́ иди́ ко пчелѣ́ и увѣ́ждь, ко́ль дѣ́лателница е́сть, дѣ́ланiе же ко́ль честно́е твори́тъ:
ея́же трудо́въ ца́рiе и прості́и во здра́вiе употребля́ютъ, люби́ма же е́сть всѣ́ми и сла́вна:
а́ще си́лою и немощна́ су́щи, [но] прему́дростiю почте́на про­изведе́ся.
Доко́лѣ, о, лѣни́ве, лежи́ши? когда́ же от­ сна́ воста́неши?
Ма́ло у́бо спи́ши, ма́ло же сѣди́ши, ма́ло же дре́млеши, ма́ло же объе́млеши пе́рси рука́ма:
А́ще же не лѣни́въ бу́деши, прiи́детъ я́ко исто́чникъ жа́тва твоя́, ску́дость же а́ки злы́й тече́цъ [от­ тебе́] от­бѣжи́тъ.
пото́мъ же на́йдетъ тебѣ́ а́ки зо́лъ пу́тникъ убо́же­с­т­во: ску́дость же а́ки благі́й тече́цъ.
Му́жъ безу́менъ и законопресту́пный хо́дитъ въ пути́ не бла́ги:
то́й же намиза́етъ о́комъ и зна́менiе дае́тъ ного́ю, учи́тъ же помава́нiемъ пе́рстовъ.
Развраще́н­но же се́рдце куе́тъ зла́я: на вся́кое вре́мя таковы́й мяте́жы составля́етъ гра́ду.
Сего́ ра́ди внеза́пу при­­хо́дитъ ему́ поги́бель, разсѣче́нiе и сокруше́нiе неисцѣ́льное.
Я́ко ра́дует­ся о всѣ́хъ, и́хже ненави́дитъ Бо́гъ, сокруша́ет­ся же за нечистоту́ души́:
о́ко досади́теля, язы́къ непра́ведный, ру́цѣ пролива́ющя кро́вь пра́веднаго,
и се́рдце кую́щее мы́сли злы́, и но́зѣ тща́щыяся зло́ твори́ти потребя́т­ся.
Разжиза́етъ лжы́ свидѣ́тель непра́веденъ и насыла́етъ суды́ посредѣ́ бра́тiй.
Сы́не, храни́ зако́ны отца́ тво­его́ и не от­ри́ни наказа́нiя ма́тере тво­ея́:
навяжи́ же я́ на твою́ ду́шу при́сно и обяжи́ и́хъ о тво­е́й вы́и.
Егда́ хо́диши, води́ ю́, и съ тобо́ю да бу́детъ: егда́ же спи́ши, да храни́тъ тя́, да востаю́щу ти́ глаго́летъ съ тобо́ю.
Зане́ свѣти́лникъ за́повѣдь зако́на и свѣ́тъ, и пу́ть жи́зни, и обличе́нiе, и наказа́нiе,
е́же сохрани́ти тя́ от­ жены́ мужа́ты и от­ наважде́нiя язы́ка чужда́го.
Сы́не, да не побѣди́тъ тя́ добро́ты по́хоть, ниже́ уловле́нъ бу́ди тво­и́ма очи́ма, ниже́ да совосхи́тишися вѣ́ждами ея́.
Цѣна́ бо блудни́цы, ели́ка еди́наго хлѣ́ба: жена́ же муже́й честны́я ду́шы уловля́етъ.
Ввя́жетъ ли кто́ о́гнь въ нѣ́дра, ри́зъ же [сво­и́хъ] не сожже́тъ ли?
Или́ ходи́ти кто́ бу́детъ на у́глiехъ о́гнен­ныхъ, но́гъ же не сожже́тъ ли?
Та́ко в­ше́дый къ женѣ́ мужа́тѣй не безъ вины́ бу́детъ, ниже́ вся́къ при­­каса́йся е́й.
Не ди́вно, а́ще кто́ я́тъ бу́детъ крады́й: кра́детъ бо, да насы́титъ ду́шу свою́ а́лчущую:
а́ще же я́тъ бу́детъ, воз­да́стъ седмери́цею, и вся́ имѣ́нiя своя́ да́въ, изба́витъ себе́.
Прелюбо­дѣ́й же за ску́дость ума́ поги́бель души́ сво­е́й содѣва́етъ,
болѣ́зни же и безче́стiе понесе́тъ: поноше́нiе же его́ не загла́дит­ся во вѣ́къ:
испо́лнена бо ре́вности я́рость му́жа ея́: не пощади́тъ въ де́нь суда́,
не измѣни́тъ ни еди́ною цѣно́ю вражды́, ниже́ разрѣши́т­ся мно́гими дарми́.
Сы́не, чти́ Го́спода, и укрѣпи́шися: кромѣ́ же его́ не бо́йся ино́го.
Сы́не, храни́ моя́ словеса́, моя́ же за́повѣди скры́й у себе́.
Храни́ моя́ за́повѣди, и поживе́ши, словеса́ же моя́ я́ко зѣ́ницы о́чiю:
обложи́ же и́ми твоя́ пе́рсты, напиши́ же я́ на скрижа́ли се́рдца тво­его́.
Нарцы́ прему́дрость сестру́ тебѣ́ бы́ти, ра́зумъ же зна́емь сотвори́ тебѣ́,
да тя́ соблюде́тъ от­ жены́ чужді́я и лука́выя, а́ще тя́ словесы́ льсти́выми облага́ти на́чнетъ:
око́нцемъ бо изъ до́му сво­его́ на пути́ при­­ни́чущи,
его́же а́ще у́зритъ от­ безу́мныхъ ча́дъ ю́ношу скудо­у́мна,
проходя́щаго ми́мо у́гла въ распу́тiихъ до́му ея́
и глаго́лющаго въ те́мный ве́черъ, егда́ упоко­е́нiе бу́детъ нощно́е и мра́чно­е:
жена́ же сря́щетъ его́, зра́къ иму́щи прелюбо­дѣ́йничь, я́же твори́тъ ю́ныхъ пари́ти сердца́мъ: воскри́лена же е́сть и блу́дна,
въ дому́ же не почива́ютъ но́зѣ ея́:
вре́мя бо нѣ́кое внѣ́ глуми́т­ся, вре́мя же на распу́тiихъ при­­ вся́цѣмъ у́глѣ при­­сѣди́тъ:
пото́мъ е́мши лобза́етъ его́, безсту́днымъ же лице́мъ рече́тъ къ нему́:
же́ртва ми́рна ми́ е́сть, дне́сь воз­даю́ обѣ́ты моя́:
сего́ ра́ди изыдо́хъ въ срѣ́тенiе тебѣ́, жела́ющи лица́ тво­его́, обрѣто́хъ тя́:
простира́лами покры́хъ о́дръ мо́й, ковра́ми же сугу́быми постла́хъ, и́же от­ Еги́пта,
шафра́номъ посы́пахъ ло́же мое́ и до́мъ мо́й кори́цею:
прiиди́ и наслади́мся любве́ да́же до у́тра, гряди́ и поваля́емся въ по́хоти:
нѣ́сть бо му́жа мо­его́ въ дому́, отъи́де въ пу́ть дале́че,
дово́лно сребра́ взя́ съ собо́ю, по мно́гихъ дне́хъ воз­врати́т­ся въ до́мъ сво́й.
И прельсти́ его́ мно́гою бесѣ́дою, тене́тами же усте́нъ [въ блу́дъ] при­­влече́ его́.
О́нъ же а́бiе послѣ́дова е́й обюро́дѣвъ, и я́коже во́лъ на заколе́нiе веде́т­ся, и я́ко пе́съ на у́зы,
или́ я́ко еле́нь уя́звленъ стрѣло́ю въ я́тра: и спѣши́тъ я́ко пти́ца въ сѣ́ть, не вѣ́дый, я́ко на ду́шу свою́ тече́тъ.
Ны́нѣ у́бо, сы́не, послу́шай мене́ и внима́й глаго́ломъ у́стъ мо­и́хъ,
да не уклони́т­ся въ пути́ ея́ се́рдце твое́,
и да не прельсти́шися въ стезя́хъ ея́: мно́гихъ бо уязви́в­ши низве́рже, и безчи́слен­ни су́ть, и́хже уби́ла е́сть:
путiе́ а́довы до́мъ ея́, низводя́щiи въ сокро́вища сме́ртная.
Французский (LSG)
Mon fils, sois attentif à ma sagesse, Prête l'oreille à mon intelligence,
Afin que tu conserves la réflexion, Et que tes lèvres gardent la connaissance.
Car les lèvres de l'étrangère distillent le miel, Et son palais est plus doux que l'huile;
Mais à la fin elle est amère comme l'absinthe, Aiguë comme un glaive à deux tranchants.
Ses pieds descendent vers la mort, Ses pas atteignent le séjour des morts.
Afin de ne pas considérer le chemin de la vie, Elle est errante dans ses voies, elle ne sait où elle va.
Et maintenant, mes fils, écoutez-moi, Et ne vous écartez pas des paroles de ma bouche.
Éloigne-toi du chemin qui conduit chez elle, Et ne t'approche pas de la porte de sa maison,
De peur que tu ne livres ta vigueur à d'autres, Et tes années à un homme cruel;
De peur que des étrangers ne se rassasient de ton bien, Et du produit de ton travail dans la maison d'autrui;
De peur que tu ne gémisses, près de ta fin, Quand ta chair et ton corps se consumeront,
Et que tu ne dises: Comment donc ai-je pu haïr la correction, Et comment mon coeur a-t-il dédaigné la réprimande?
Comment ai-je pu ne pas écouter la voix de mes maîtres, Ne pas prêter l'oreille à ceux qui m'instruisaient?
Peu s'en est fallu que je n'aie éprouvé tous les malheurs Au milieu du peuple et de l'assemblée.
Bois les eaux de ta citerne, Les eaux qui sortent de ton puits.
Tes sources doivent-elles se répandre au dehors? Tes ruisseaux doivent ils couler sur les places publiques?
Qu'ils soient pour toi seul, Et non pour des étrangers avec toi.
Que ta source soit bénie, Et fais ta joie de la femme de ta jeunesse,
Biche des amours, gazelle pleine de grâce: Sois en tout temps enivré de ses charmes, Sans cesse épris de son amour.
Et pourquoi, mon fils, serais-tu épris d'une étrangère, Et embrasserais-tu le sein d'une inconnue?
Car les voies de l'homme sont devant les yeux de l'Éternel, Qui observe tous ses sentiers.
Le méchant est pris dans ses propres iniquités, Il est saisi par les liens de son péché.
Il mourra faute d'instruction, Il chancellera par l'excès de sa folie.
Mon fils, si tu as cautionné ton prochain, Si tu t'es engagé pour autrui,
Si tu es enlacé par les paroles de ta bouche, Si tu es pris par les paroles de ta bouche,
Fais donc ceci, mon fils, dégage-toi, Puisque tu es tombé au pouvoir de ton prochain; Va, prosterne-toi, et fais des instances auprès de lui;
Ne donne ni sommeil à tes yeux, Ni assoupissement à tes paupières;
Dégage-toi comme la gazelle de la main du chasseur, Comme l'oiseau de la main de l'oiseleur.
Va vers la fourmi, paresseux; Considère ses voies, et deviens sage.
Elle n'a ni chef, Ni inspecteur, ni maître;
Elle prépare en été sa nourriture, Elle amasse pendant la moisson de quoi manger.
Paresseux, jusqu'à quand seras-tu couché? Quand te lèveras-tu de ton sommeil?
Un peu de sommeil, un peu d'assoupissement, Un peu croiser les mains pour dormir!...
Et la pauvreté te surprendra, comme un rôdeur, Et la disette, comme un homme en armes.
L'homme pervers, l'homme inique, Marche la fausseté dans la bouche;
Il cligne des yeux, parle du pied, Fait des signes avec les doigts;
La perversité est dans son coeur, Il médite le mal en tout temps, Il excite des querelles.
Aussi sa ruine arrivera-t-elle subitement; Il sera brisé tout d'un coup, et sans remède.
Il y a six choses que hait l'Éternel, Et même sept qu'il a en horreur;
Les yeux hautains, la langue menteuse, Les mains qui répandent le sang innocent,
Le coeur qui médite des projets iniques, Les pieds qui se hâtent de courir au mal,
Le faux témoin qui dit des mensonges, Et celui qui excite des querelles entre frères.
Mon fils, garde les préceptes de ton père, Et ne rejette pas l'enseignement de ta mère.
Lie-les constamment sur ton coeur, Attache-les à ton cou.
Ils te dirigeront dans ta marche, Ils te garderont sur ta couche, Ils te parleront à ton réveil.
Car le précepte est une lampe, et l'enseignement une lumière, Et les avertissements de la correction sont le chemin de la vie:
Ils te préserveront de la femme corrompue, De la langue doucereuse de l'étrangère.
Ne la convoite pas dans ton coeur pour sa beauté, Et ne te laisse pas séduire par ses paupières.
Car pour la femme prostituée on se réduit à un morceau de pain, Et la femme mariée tend un piège à la vie précieuse.
Quelqu'un mettra-t-il du feu dans son sein, Sans que ses vêtements s'enflamment?
Quelqu'un marchera-t-il sur des charbons ardents, Sans que ses pieds soient brûlés?
Il en est de même pour celui qui va vers la femme de son prochain: Quiconque la touche ne restera pas impuni.
On ne tient pas pour innocent le voleur qui dérobe Pour satisfaire son appétit, quand il a faim;
Si on le trouve, il fera une restitution au septuple, Il donnera tout ce qu'il a dans sa maison.
Mais celui qui commet un adultère avec une femme est dépourvu de sens, Celui qui veut se perdre agit de la sorte;
Il n'aura que plaie et ignominie, Et son opprobre ne s'effacera point.
Car la jalousie met un homme en fureur, Et il est sans pitié au jour de la vengeance;
Il n'a égard à aucune rançon, Et il est inflexible, quand même tu multiplierais les dons.
Mon fils, retiens mes paroles, Et garde avec toi mes préceptes.
Observe mes préceptes, et tu vivras; Garde mes enseignements comme la prunelle de tes yeux.
Lie-les sur tes doigts, Écris-les sur la table de ton coeur.
Dis à la sagesse: Tu es ma soeur! Et appelle l'intelligence ton amie,
Pour qu'elles te préservent de la femme étrangère, De l'étrangère qui emploie des paroles doucereuses.
J'étais à la fenêtre de ma maison, Et je regardais à travers mon treillis.
J'aperçus parmi les stupides, Je remarquai parmi les jeunes gens un garçon dépourvu de sens.
Il passait dans la rue, près de l'angle où se tenait une de ces étrangères, Et il se dirigeait lentement du côté de sa demeure:
C'était au crépuscule, pendant la soirée, Au milieu de la nuit et de l'obscurité.
Et voici, il fut abordé par une femme Ayant la mise d'une prostituée et la ruse dans le coeur.
Elle était bruyante et rétive; Ses pieds ne restaient point dans sa maison;
Tantôt dans la rue, tantôt sur les places, Et près de tous les angles, elle était aux aguets.
Elle le saisit et l'embrassa, Et d'un air effronté lui dit:
Je devais un sacrifice d'actions de grâces, Aujourd'hui j'ai accompli mes voeux.
C'est pourquoi je suis sortie au-devant de toi Pour te chercher, et je t'ai trouvé.
J'ai orné mon lit de couvertures, De tapis de fil d'Égypte;
J'ai parfumé ma couche De myrrhe, d'aloès et de cinnamome.
Viens, enivrons-nous d'amour jusqu'au matin, Livrons-nous joyeusement à la volupté.
Car mon mari n'est pas à la maison, Il est parti pour un voyage lointain;
Il a pris avec lui le sac de l'argent, Il ne reviendra à la maison qu'à la nouvelle lune.
Elle le séduisit à force de paroles, Elle l'entraîna par ses lèvres doucereuses.
Il se mit tout à coup à la suivre, Comme le boeuf qui va à la boucherie, Comme un fou qu'on lie pour le châtier,
Jusqu'à ce qu'une flèche lui perce le foie, Comme l'oiseau qui se précipite dans le filet, Sans savoir que c'est au prix de sa vie.
Et maintenant, mes fils, écoutez-moi, Et soyez attentifs aux paroles de ma bouche.
Que ton coeur ne se détourne pas vers les voies d'une telle femme, Ne t'égare pas dans ses sentiers.
Car elle a fait tomber beaucoup de victimes, Et ils sont nombreux, tous ceux qu'elle a tués.
Sa maison, c'est le chemin du séjour des morts; Il descend vers les demeures de la mort.
1 Горькие последствия от связи с чужой женой; 15 «утешайся женою юности твоей».
Сын мой! внимай мудрости моей, и приклони ухо твое к разуму моему,
чтобы соблюсти рассудительность, и чтобы уста твои сохранили знание. [Не внимай льстивой женщине;]
ибо мед источают уста чужой жены, и мягче елея речь ее;
но последствия от нее горьки, как полынь, остры, как меч обоюдоострый;
ноги ее нисходят к смерти, стопы ее достигают преисподней.
Если бы ты захотел постигнуть стезю жизни ее, то пути ее непостоянны, и ты не узнаешь их.
Итак, дети, слушайте меня и не отступайте от слов уст моих.
Держи дальше от нее путь твой и не подходи близко к дверям дома ее,
чтобы здоровья твоего не отдать другим и лет твоих мучителю;
чтобы не насыщались силою твоею чужие, и труды твои не были для чужого дома.
И ты будешь стонать после, когда плоть твоя и тело твое будут истощены, –
и скажешь: «зачем я ненавидел наставление, и сердце мое пренебрегало обличением,
и я не слушал голоса учителей моих, не приклонял уха моего к наставникам моим:
едва не впал я во всякое зло среди собрания и общества!»
Пей воду из твоего водоема и текущую из твоего колодезя.
Пусть [не] разливаются источники твои по улице, потоки вод – по площадям;
пусть они будут принадлежать тебе одному, а не чужим с тобою.
Источник твой да будет благословен; и утешайся женою юности твоей,
любезною ланью и прекрасною серною: груди ее да упоявают тебя во всякое время, любовью ее услаждайся постоянно.
И для чего тебе, сын мой, увлекаться постороннею и обнимать груди чужой?
Ибо пред очами Господа пути человека, и Он измеряет все стези его.
Беззаконного уловляют собственные беззакония его, и в узах греха своего он содержится:
он умирает без наставления, и от множества безумия своего теряется.
1 Остерегайся поручительства за другого; 6 ленивцу: «Пойди к муравью … посмотри на действие его»; 12 посевающий раздор, особенно между братьями; 20 полное безумие блуда и гибель прелюбодея.
Сын мой! если ты поручился за ближнего твоего и дал руку твою за другого, –
ты опутал себя словами уст твоих, пойман словами уст твоих.
Сделай же, сын мой, вот что, и избавь себя, так как ты попался в руки ближнего твоего: пойди, пади к ногам и умоляй ближнего твоего;
не давай сна глазам твоим и дремания веждам твоим;
спасайся, как серна из руки и как птица из руки птицелова.
Пойди к муравью, ленивец, посмотри на действия его, и будь мудрым.
Нет у него ни начальника, ни приставника, ни повелителя;
но он заготовляет летом хлеб свой, собирает во время жатвы пищу свою.
6:8a[Или пойди к пчеле и познай, как она трудолюбива, какую почтенную работу она производит;
6:8bее труды употребляют во здравие и цари и простолюдины; любима же она всеми и славна;
6:8cхотя силою она слаба, но мудростью почтена.]
Доколе ты, ленивец, будешь спать? когда ты встанешь от сна твоего?
Немного поспишь, немного подремлешь, немного, сложив руки, полежишь:
и придет, как прохожий, бедность твоя, и нужда твоя, как разбойник.
6:11a[Если же будешь не ленив, то, как источник, придет жатва твоя; скудость же далеко убежит от тебя.]
Человек лукавый, человек нечестивый ходит со лживыми устами,
мигает глазами своими, говорит ногами своими, дает знаки пальцами своими;
коварство в сердце его: он умышляет зло во всякое время, сеет раздоры.
Зато внезапно придет погибель его, вдруг будет разбит – без исцеления.
Вот шесть, что́ ненавидит Господь, даже семь, что́ мерзость душе Его:
глаза гордые, язык лживый и руки, проливающие кровь невинную,
сердце, кующее злые замыслы, ноги, быстро бегущие к злодейству,
лжесвидетель, наговаривающий ложь и сеющий раздор между братьями.
Сын мой! храни заповедь отца твоего и не отвергай наставления матери твоей;
навяжи их навсегда на сердце твое, обвяжи ими шею твою.
Когда ты пойдешь, они будут руководить тебя; когда ляжешь спать, будут охранять тебя; когда пробудишься, будут беседовать с тобою:
ибо заповедь есть светильник, и наставление – свет, и назидательные поучения – путь к жизни,
чтобы остерегать тебя от негодной женщины, от льстивого языка чужой.
Не пожелай красоты ее в сердце твоем, [да не уловлен будешь очами твоими,] и да не увлечет она тебя ресницами своими;
потому что из-за жены блудной обнищевают до куска хлеба, а замужняя жена уловляет дорогую душу.
Может ли кто взять себе огонь в пазуху, чтобы не прогорело платье его?
Может ли кто ходить по горящим угольям, чтобы не обжечь ног своих?
То же бывает и с тем, кто входит к жене ближнего своего: кто прикоснется к ней, не останется без вины.
Не спускают вору, если он крадет, чтобы насытить душу свою, когда он голоден;
но, будучи пойман, он заплатит всемеро, отдаст все имущество дома своего.
Кто же прелюбодействует с женщиною, у того нет ума; тот губит душу свою, кто делает это:
побои и позор найдет он, и бесчестие его не изгладится,
потому что ревность – ярость мужа, и не пощадит он в день мщения,
не примет никакого выкупа и не удовольствуется, сколько бы ты ни умножал даров.
1 Близкая связь с мудростью охраняет от хитростей чужой жены; 6 бесстыдные козни блудницы и простота юноши, которого она увлекает; 24 «Дом её — пути в преисподнюю».
Сын мой! храни слова мои и заповеди мои сокрой у себя.
7:1a[Сын мой! чти Господа, – и укрепишься, и кроме Его не бойся никого.]
Храни заповеди мои и живи, и учение мое, как зрачок глаз твоих.
Навяжи их на персты твои, напиши их на скрижали сердца твоего.
Скажи мудрости: «ты сестра моя!» и разум назови родным твоим,
чтобы они охраняли тебя от жены другого, от чужой, которая умягчает слова свои.
Вот, однажды смотрел я в окно дома моего, сквозь решетку мою,
и увидел среди неопытных, заметил между молодыми людьми неразумного юношу,
переходившего площадь близ угла ее и шедшего по дороге к дому ее,
в сумерки в вечер дня, в ночной темноте и во мраке.
И вот – навстречу к нему женщина, в наряде блудницы, с коварным сердцем,
шумливая и необузданная; ноги ее не живут в доме ее:
то на улице, то на площадях, и у каждого угла строит она ковы.
Она схватила его, целовала его, и с бесстыдным лицом говорила ему:
«мирная жертва у меня: сегодня я совершила обеты мои;
поэтому и вышла навстречу тебе, чтобы отыскать тебя, и – нашла тебя;
коврами я убрала постель мою, разноцветными тканями Египетскими;
спальню мою надушила смирною, алоем и корицею;
зайди, будем упиваться нежностями до утра, насладимся любовью,
потому что мужа нет дома: он отправился в дальнюю дорогу;
кошелек серебра взял с собою; придет домой ко дню полнолуния».
Множеством ласковых слов она увлекла его, мягкостью уст своих овладела им.
Тотчас он пошел за нею, как вол идет на убой, [и как пес – на цепь,] и как олень – на выстрел,
доколе стрела не пронзит печени его; как птичка кидается в силки, и не знает, что они – на погибель ее.
Итак, дети, слушайте меня и внимайте словам уст моих.
Да не уклоняется сердце твое на пути ее, не блуждай по стезям ее,
потому что многих повергла она ранеными, и много сильных убиты ею:
дом ее – пути в преисподнюю, нисходящие во внутренние жилища смерти.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible