Скрыть
7:1a
7:1
7:6
7:7
7:8
7:9
7:10
7:11
7:12
7:13
7:14
7:15
7:16
7:17
7:18
7:19
7:20
7:21
7:22
7:24
7:26
Церковнославянский (рус)
Сы́не, чти́ Го́спода, и укрѣпи́шися: кромѣ́ же его́ не бо́йся ино́го.
Сы́не, храни́ моя́ словеса́, моя́ же за́повѣди скры́й у себе́.
Храни́ моя́ за́повѣди, и поживе́ши, словеса́ же моя́ я́ко зѣ́ницы о́чiю:
обложи́ же и́ми твоя́ пе́рсты, напиши́ же я́ на скрижа́ли се́рдца тво­его́.
Нарцы́ прему́дрость сестру́ тебѣ́ бы́ти, ра́зумъ же зна́емь сотвори́ тебѣ́,
да тя́ соблюде́тъ от­ жены́ чужді́я и лука́выя, а́ще тя́ словесы́ льсти́выми облага́ти на́чнетъ:
око́нцемъ бо изъ до́му сво­его́ на пути́ при­­ни́чущи,
его́же а́ще у́зритъ от­ безу́мныхъ ча́дъ ю́ношу скудо­у́мна,
проходя́щаго ми́мо у́гла въ распу́тiихъ до́му ея́
и глаго́лющаго въ те́мный ве́черъ, егда́ упоко­е́нiе бу́детъ нощно́е и мра́чно­е:
жена́ же сря́щетъ его́, зра́къ иму́щи прелюбо­дѣ́йничь, я́же твори́тъ ю́ныхъ пари́ти сердца́мъ: воскри́лена же е́сть и блу́дна,
въ дому́ же не почива́ютъ но́зѣ ея́:
вре́мя бо нѣ́кое внѣ́ глуми́т­ся, вре́мя же на распу́тiихъ при­­ вся́цѣмъ у́глѣ при­­сѣди́тъ:
пото́мъ е́мши лобза́етъ его́, безсту́днымъ же лице́мъ рече́тъ къ нему́:
же́ртва ми́рна ми́ е́сть, дне́сь воз­даю́ обѣ́ты моя́:
сего́ ра́ди изыдо́хъ въ срѣ́тенiе тебѣ́, жела́ющи лица́ тво­его́, обрѣто́хъ тя́:
простира́лами покры́хъ о́дръ мо́й, ковра́ми же сугу́быми постла́хъ, и́же от­ Еги́пта,
шафра́номъ посы́пахъ ло́же мое́ и до́мъ мо́й кори́цею:
прiиди́ и наслади́мся любве́ да́же до у́тра, гряди́ и поваля́емся въ по́хоти:
нѣ́сть бо му́жа мо­его́ въ дому́, отъи́де въ пу́ть дале́че,
дово́лно сребра́ взя́ съ собо́ю, по мно́гихъ дне́хъ воз­врати́т­ся въ до́мъ сво́й.
И прельсти́ его́ мно́гою бесѣ́дою, тене́тами же усте́нъ [въ блу́дъ] при­­влече́ его́.
О́нъ же а́бiе послѣ́дова е́й обюро́дѣвъ, и я́коже во́лъ на заколе́нiе веде́т­ся, и я́ко пе́съ на у́зы,
или́ я́ко еле́нь уя́звленъ стрѣло́ю въ я́тра: и спѣши́тъ я́ко пти́ца въ сѣ́ть, не вѣ́дый, я́ко на ду́шу свою́ тече́тъ.
Ны́нѣ у́бо, сы́не, послу́шай мене́ и внима́й глаго́ломъ у́стъ мо­и́хъ,
да не уклони́т­ся въ пути́ ея́ се́рдце твое́,
и да не прельсти́шися въ стезя́хъ ея́: мно́гихъ бо уязви́в­ши низве́рже, и безчи́слен­ни су́ть, и́хже уби́ла е́сть:
путiе́ а́довы до́мъ ея́, низводя́щiи въ сокро́вища сме́ртная.
Синодальный
1 Близкая связь с мудростью охраняет от хитростей чужой жены; 6 бесстыдные козни блудницы и простота юноши, которого она увлекает; 24 «Дом её — пути в преисподнюю».
Сын мой! храни слова мои и заповеди мои сокрой у себя.
7:1a[Сын мой! чти Господа, – и укрепишься, и кроме Его не бойся никого.]
Храни заповеди мои и живи, и учение мое, как зрачок глаз твоих.
Навяжи их на персты твои, напиши их на скрижали сердца твоего.
Скажи мудрости: «ты сестра моя!» и разум назови родным твоим,
чтобы они охраняли тебя от жены другого, от чужой, которая умягчает слова свои.
Вот, однажды смотрел я в окно дома моего, сквозь решетку мою,
и увидел среди неопытных, заметил между молодыми людьми неразумного юношу,
переходившего площадь близ угла ее и шедшего по дороге к дому ее,
в сумерки в вечер дня, в ночной темноте и во мраке.
И вот – навстречу к нему женщина, в наряде блудницы, с коварным сердцем,
шумливая и необузданная; ноги ее не живут в доме ее:
то на улице, то на площадях, и у каждого угла строит она ковы.
Она схватила его, целовала его, и с бесстыдным лицом говорила ему:
«мирная жертва у меня: сегодня я совершила обеты мои;
поэтому и вышла навстречу тебе, чтобы отыскать тебя, и – нашла тебя;
коврами я убрала постель мою, разноцветными тканями Египетскими;
спальню мою надушила смирною, алоем и корицею;
зайди, будем упиваться нежностями до утра, насладимся любовью,
потому что мужа нет дома: он отправился в дальнюю дорогу;
кошелек серебра взял с собою; придет домой ко дню полнолуния».
Множеством ласковых слов она увлекла его, мягкостью уст своих овладела им.
Тотчас он пошел за нею, как вол идет на убой, [и как пес – на цепь,] и как олень – на выстрел,
доколе стрела не пронзит печени его; как птичка кидается в силки, и не знает, что они – на погибель ее.
Итак, дети, слушайте меня и внимайте словам уст моих.
Да не уклоняется сердце твое на пути ее, не блуждай по стезям ее,
потому что многих повергла она ранеными, и много сильных убиты ею:
дом ее – пути в преисподнюю, нисходящие во внутренние жилища смерти.
Сербский
Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.
בְּנִי שְׁמֹר אֲמָרָי; וּמִצְוֹתַי, תִּצְפֹּן אִתָּךְ׃
שְׁמֹר מִצְוֹתַי וֶחְיֵה; וְתוֹרָתִי, כְּאִישׁוֹן עֵינֶיךָ׃
קָשְׁרֵם עַל־אֶצְבְּעֹתֶיךָ; כָּתְבֵם, עַל־לוּחַ לִבֶּךָ׃
אֱמֹר לַחָכְמָה אֲחֹתִי אָתְּ; וּמֹדָע, לַבִּינָה תִקְרָא׃
לִשְׁמָרְךָ מֵאִשָּׁה זָרָה; מִנָּכְרִיָּה, אֲמָרֶיהָ הֶחֱלִיקָה׃
כִּי בְּחַלּוֹן בֵּיתִי; בְּעַד אֶשְׁנַבִּי נִשְׁקָפְתִּי׃
וָאֵרֶא בַפְּתָאיִם, אָבִינָה בַבָּנִים, נַעַר חֲסַר־לֵב׃
עֹבֵר בַּשּׁוּק אֵצֶל פִּנָּהּ; וְדֶרֶךְ בֵּיתָהּ יִצְעָד׃
בְּנֶשֶׁף־בְּעֶרֶב יוֹם; בְּאִישׁוֹן לַיְלָה, וַאֲפֵלָה׃
וְהִנֵּה אִשָּׁה לִקְרָאתוֹ; שִׁית זוֹנָה, וּנְצֻרַת לֵב׃
הֹמִיָּה הִיא וְסֹרָרֶת; בְּבֵיתָהּ, לֹא־יִשְׁכְּנוּ רַגְלֶיהָ׃
פַּעַם בַּחוּץ, פַּעַם בָּרְחֹבוֹת; וְאֵצֶל כָּל־פִּנָּה תֶאֱרֹב׃
וְהֶחֱזִיקָה בּוֹ וְנָשְׁקָה־לּוֹ; הֵעֵזָה פָנֶיהָ, וַתֹּאמַר לוֹ׃
זִבְחֵי שְׁלָמִים עָלָי; הַיּוֹם, שִׁלַּמְתִּי נְדָרָי׃
עַל־כֵּן יָצָאתִי לִקְרָאתֶךָ; לְשַׁחֵר פָּנֶיךָ, וָאֶמְצָאֶךָּ׃
מַרְבַדִּים רָבַדְתִּי עַרְשִׂי; חֲטֻבוֹת, אֵטוּן מִצְרָיִם׃
נַפְתִּי מִשְׁכָּבִי; מֹר אֲהָלִים, וְקִנָּמוֹן׃
לְכָה נִרְוֶה דֹדִים עַד־הַבֹּקֶר; נִתְעַלְּסָה, בָּאֳהָבִים׃
כִּי אֵין הָאִישׁ בְּבֵיתוֹ; הָלַךְ, בְּדֶרֶךְ מֵרָחוֹק׃
צְרוֹר־הַכֶּסֶף לָקַח בְּיָדוֹ; לְיוֹם הַכֵּסֶא, יָבֹא בֵיתוֹ׃
הִטַּתּוּ בְּרֹב לִקְחָהּ; בְּחֵלֶק שְׂפָתֶיהָ, תַּדִּיחֶנּוּ׃
הוֹלֵךְ אַחֲרֶיהָ, פִּתְאֹם כְּשׁוֹר אֶל־טָבַח יָבוֹא; וּכְעֶכֶס, אֶל־מוּסַר אֱוִיל׃
עַד יְפַלַּח חֵץ כְּבֵדוֹ, כְּמַהֵר צִפּוֹר אֶל־פָּח; וְלֹא־יָדַע, כִּי־בְנַפְשׁוֹ הוּא׃ פ
וְעַתָּה בָנִים שִׁמְעוּ־לִי; וְהַקְשִׁיבוּ, לְאִמְרֵי־פִי׃
אַל־יֵשְׂטְ אֶל־דְּרָכֶיהָ לִבֶּךָ; אַל־תֵּתַע בִּנְתִיבוֹתֶיהָ׃
כִּי־רַבִּים חֲלָלִים הִפִּילָה; וַעֲצֻמִים, כָּל־הֲרֻגֶיהָ׃
דַּרְכֵי שְׁאוֹל בֵּיתָהּ; יֹרְדוֹת, אֶל־חַדְרֵי־מָוֶת׃ פ
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible