-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
9:10 a
-
-
-
9:12 a
-
9:12 b
-
9:12 c
-
-
-
-
-
-
-
9:18 a
-
9:18 b
-
9:18 c
-
9:18 d
-
|
Прему́дрость созда́ себѣ́ до́мъ и утверди́ столпо́въ се́дмь:
закла́ своя́ же́ртвенная, и раствори́ въ ча́ши свое́й вино́, и угото́ва свою́ трапе́зу:
посла́ своя́ рабы́, созыва́ющи съ высо́кимъ проповѣ́данiемъ на ча́шу, глаго́лющи:
и́же е́сть безу́менъ, да уклони́тся ко мнѣ́.
И тре́бующымъ ума́ рече́: прiиди́те, яди́те мо́й хлѣ́бъ и пі́йте вино́, е́же раствори́хъ ва́мъ:
оста́вите безу́мiе и жи́ви бу́дете, да во вѣ́ки воцарите́ся: и взыщи́те ра́зума, да поживете́ и испра́вите ра́зумъ въ вѣ́дѣнiи.
Наказу́яй злы́я прiи́метъ себѣ́ безче́стiе, облича́яй же нечести́ваго поро́чна сотвори́тъ себе́ [обличе́нiя бо нечести́вому ра́ны ему́].
Не облича́й злы́хъ, да не возненави́дятъ тебе́: облича́й прему́дра, и возлю́битъ тя́.
Да́ждь прему́дрому вину́, и прему́дрѣйшiй бу́детъ: сказу́й пра́ведному, и приложи́тъ прiима́ти.
Нача́ло прему́дрости стра́хъ Госпо́день, и совѣ́тъ святы́хъ ра́зумъ:–
–разумѣ́ти бо зако́нъ, по́мысла е́сть блага́го.
Си́мъ бо о́бразомъ мно́гое поживе́ши вре́мя, и приложа́тся тебѣ́ лѣ́та живота́ твоего́.
Сы́не, а́ще прему́дръ бу́деши, себѣ́ прему́дръ бу́деши и и́скреннимъ твои́мъ: а́ще же зо́лъ бу́деши, еди́нъ почерпне́ши зла́я.–
–Сы́нъ нака́занъ прему́дръ бу́детъ, безу́мный же слуго́ю употреби́тся. *И́же утвержда́ется на лжа́хъ, се́й пасе́тъ вѣ́тры, то́й же пожене́тъ пти́цы паря́щыя:–
–оста́ви бо пути́ своего́ виногра́да, въ стезя́хъ же своего́ земледѣ́ланiя заблуди́,–
–прохо́дитъ же сквозѣ́ пусты́ню безво́дную и зе́млю опредѣле́нную въ жа́ждѣхъ, собира́етъ же рука́ма непло́дiе.
Жена́ безу́мная и проде́рзая скудна́ хлѣ́бомъ быва́етъ, я́же не вѣ́сть стыдѣ́нiя,
сѣ́де при две́рехъ до́му своего́, на столцѣ́ я́вѣ на сто́гнахъ,
призыва́ющая мимоходя́щихъ и исправля́ющихъ пути́ своя́:
и́же е́сть от ва́съ безу́мнѣйшiй, да уклони́тся ко мнѣ́: и лише́ннымъ ра́зума повелѣва́ю, глаго́лющи:
хлѣ́бомъ сокрове́ннымъ въ сла́дость прикосни́теся и во́ду татьбы́ сла́дкую пі́йте.
О́нъ же не вѣ́сть, я́ко земноро́днiи у нея́ погиба́ютъ и во днѣ́ а́да обрѣта́ются.–
–Но отскочи́, не заме́дли на мѣ́стѣ ея́, ниже́ наста́ви о́ка своего́ къ не́й:–
–та́ко бо про́йдеши во́ду чужду́ю и пре́йдеши рѣку́ чужду́ю:–
–от воды́ же чужді́я оша́йся и от исто́чника чужда́го не пі́й,–
–да мно́гое вре́мя поживе́ши, и приложа́тся тебѣ́ лѣ́та живота́.
|
Премудрость построила себе дом, вытесала семь столбов его,
заколола жертву, растворила вино свое и приготовила у себя трапезу;
послала слуг своих провозгласить с возвышенностей городских:
«кто неразумен, обратись сюда!» И скудоумному она сказала:
«идите, ешьте хлеб мой и пейте вино, мною растворенное;
оставьте неразумие, и живите, и ходите путем разума».
Поучающий кощунника наживет себе бесславие, и обличающий нечестивого – пятно себе.
Не обличай кощунника, чтобы он не возненавидел тебя; обличай мудрого, и он возлюбит тебя;
дай наставление мудрому, и он будет еще мудрее; научи правдивого, и он приумножит знание.
Начало мудрости – страх Господень, и познание Святаго – разум;
потому что чрез меня умножатся дни твои, и прибавится тебе лет жизни.
[Сын мой!] если ты мудр, то мудр для себя [и для ближних твоих]; и если буен, то один потерпишь.
–*[Кто утверждается на лжи, тот пасет ветры, тот гоняется за птицами летающими:–
–ибо он оставил пути своего виноградника и блуждает по тропинкам поля своего;–
–проходит чрез безводную пустыню и землю, обреченную на жажду; собирает руками бесплодие.]
Женщина безрассудная, шумливая, глупая и ничего не знающая
садится у дверей дома своего на стуле, на возвышенных местах города,
чтобы звать проходящих дорогою, идущих прямо своими путями:
«кто глуп, обратись сюда!» и скудоумному сказала она:
«воды краденые сладки, и утаенный хлеб приятен».
И он не знает, что мертвецы там, и что в глубине преисподней зазванные ею.–
–[Но ты отскочи, не медли на месте, не останавливай взгляда твоего на ней;–
–ибо таким образом ты пройдешь воду чужую.–
–От воды чужой удаляйся, и из источника чужого не пей,–
–чтобы пожить многое время, и чтобы прибавились тебе лета жизни.]
|
Премꙋ́дрость созда̀ себѣ̀ до́мъ и҆ ᲂу҆твердѝ столпѡ́въ се́дмь:
закла̀ своѧ̑ же́ртвєннаѧ, и҆ растворѝ въ ча́ши свое́й вїно̀, и҆ ᲂу҆гото́ва свою̀ трапе́зꙋ:
посла̀ своѧ̑ рабы̑, созыва́ющи съ высо́кимъ проповѣ́данїемъ на ча́шꙋ, глаго́лющи:
и҆́же є҆́сть безꙋ́менъ, да ᲂу҆клони́тсѧ ко мнѣ̀.
И҆ тре́бꙋющымъ ᲂу҆ма̀ речѐ: прїиди́те, ꙗ҆ди́те мо́й хлѣ́бъ и҆ пі́йте вїно̀, є҆́же раствори́хъ ва́мъ:
ѡ҆ста́вите безꙋ́мїе и҆ жи́ви бꙋ́дете, да во вѣ́ки воцарите́сѧ: и҆ взыщи́те ра́зꙋма, да поживетѐ и҆ и҆спра́вите ра́зꙋмъ въ вѣ́дѣнїи.
Наказꙋ́ѧй ѕлы̑ѧ прїи́метъ себѣ̀ безче́стїе, ѡ҆блича́ѧй же нечести́ваго поро́чна сотвори́тъ себѐ (꙳ѡ҆бличє́нїѧ бо нечести́вомꙋ ра̑ны є҆мꙋ̀).
Не ѡ҆блича́й ѕлы́хъ, да не возненави́дѧтъ тебѐ: ѡ҆блича́й премꙋ́дра, и҆ возлю́битъ тѧ̀.
Да́ждь премꙋ́дромꙋ винꙋ̀, и҆ премꙋ́дрѣйшїй бꙋ́детъ: сказꙋ́й првⷣномꙋ, и҆ приложи́тъ прїима́ти.
Нача́ло премꙋ́дрости стра́хъ гдⷭ҇ень, и҆ совѣ́тъ ст҃ы́хъ ра́зꙋмъ: разꙋмѣ́ти бо зако́нъ, по́мысла є҆́сть блага́гѡ.
Си́мъ бо ѡ҆́бразомъ мно́гое поживе́ши вре́мѧ, и҆ приложа́тсѧ тебѣ̀ лѣ̑та живота̀ твоегѡ̀.
Сы́не, а҆́ще премꙋ́дръ бꙋ́деши, себѣ̀ премꙋ́дръ бꙋ́деши и҆ и҆́скрєннимъ твои̑мъ: а҆́ще же ѕо́лъ бꙋ́деши, є҆ди́нъ почерпне́ши ѕла̑ѧ. Сы́нъ нака́занъ премꙋ́дръ бꙋ́детъ, безꙋ́мный же слꙋго́ю ᲂу҆потреби́тсѧ. И҆́же ᲂу҆твержда́етсѧ на лжа́хъ, се́й пасе́тъ вѣ́тры, то́й же пожене́тъ пти̑цы парѧ́щыѧ: ѡ҆ста́ви бо пꙋти̑ своегѡ̀ вїногра́да, въ стезѧ́хъ же своегѡ̀ земледѣ́ланїѧ заблꙋдѝ, прохо́дитъ же сквозѣ̀ пꙋсты́ню безво́днꙋю и҆ зе́млю ѡ҆предѣле́ннꙋю въ жа́ждѣхъ, собира́етъ же рꙋка́ма непло́дїе.
Жена̀ безꙋ́мнаѧ и҆ проде́рзаѧ скꙋдна̀ хлѣ́бомъ быва́етъ, ꙗ҆́же не вѣ́сть стыдѣ́нїѧ,
сѣ́де при две́рехъ до́мꙋ своегѡ̀, на стольцѣ̀ ꙗ҆́вѣ на сто́гнахъ,
призыва́ющаѧ мимоходѧ́щихъ и҆ и҆справлѧ́ющихъ пꙋти̑ своѧ̑:
и҆́же є҆́сть ѿ ва́съ безꙋ́мнѣйшїй, да ᲂу҆клони́тсѧ ко мнѣ̀: и҆ лишє́ннымъ ра́зꙋма повелѣва́ю, глаго́лющи:
хлѣ́бѡмъ сокровє́ннымъ въ сла́дость прикосни́тесѧ и҆ во́дꙋ татьбы̀ сла́дкꙋю пі́йте.
Ѻ҆́нъ же не вѣ́сть, ꙗ҆́кѡ земноро́днїи ᲂу҆ неѧ̀ погиба́ютъ и҆ во днѣ̀ а҆́да ѡ҆брѣта́ютсѧ. Но ѿскочѝ, не заме́дли на мѣ́стѣ є҆ѧ̀, нижѐ наста́ви ѻ҆́ка своегѡ̀ къ не́й: та́кѡ бо про́йдеши во́дꙋ чꙋждꙋ́ю и҆ пре́йдеши рѣкꙋ̀ чꙋждꙋ́ю: ѿ воды́ же чꙋжді́ѧ ѡ҆ша́йсѧ и҆ ѿ и҆сто́чника чꙋжда́гѡ не пі́й, да мно́гое вре́мѧ поживе́ши, и҆ приложа́тсѧ тебѣ̀ лѣ̑та живота̀.
|
Wisdom has built her house, She has hewn out her seven pillars;
She has slaughtered her meat, She has mixed her wine, She has also furnished her table.
She has sent out her maidens, She cries out from the highest places of the city,
«Whoever is simple, let him turn in here!» As for him who lacks understanding, she says to him,
«Come, eat of my bread And drink of the wine I have mixed.
Forsake foolishness and live, And go in the way of understanding.
«He who corrects a scoffer gets shame for himself, And he who rebukes a wicked man only harms himself.
Do not correct a scoffer, lest he hate you; Rebuke a wise man, and he will love you.
Give instruction to a wise man, and he will be still wiser; Teach a just man, and he will increase in learning.
«The fear of the LORD is the beginning of wisdom, And the knowledge of the Holy One is understanding.
For by me your days will be multiplied, And years of life will be added to you.
If you are wise, you are wise for yourself, And if you scoff, you will bear it alone.»
A foolish woman is clamorous; She is simple, and knows nothing.
For she sits at the door of her house, On a seat by the highest places of the city,
To call to those who pass by, Who go straight on their way:
«Whoever is simple, let him turn in here»; And as for him who lacks understanding, she says to him,
«Stolen water is sweet, And bread eaten in secret is pleasant.»
But he does not know that the dead are there, That her guests are in the depths of hell.
|