-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
9:10 a
-
-
-
9:12 a
-
9:12 b
-
9:12 c
-
-
-
-
-
-
-
9:18 a
-
9:18 b
-
9:18 c
-
9:18 d
-
|
Прему́дрость созда́ себѣ́ до́мъ и утверди́ столпо́въ се́дмь:
закла́ своя́ же́ртвенная, и раствори́ въ ча́ши свое́й вино́, и угото́ва свою́ трапе́зу:
посла́ своя́ рабы́, созыва́ющи съ высо́кимъ проповѣ́данiемъ на ча́шу, глаго́лющи:
и́же е́сть безу́менъ, да уклони́тся ко мнѣ́.
И тре́бующымъ ума́ рече́: прiиди́те, яди́те мо́й хлѣ́бъ и пі́йте вино́, е́же раствори́хъ ва́мъ:
оста́вите безу́мiе и жи́ви бу́дете, да во вѣ́ки воцарите́ся: и взыщи́те ра́зума, да поживете́ и испра́вите ра́зумъ въ вѣ́дѣнiи.
Наказу́яй злы́я прiи́метъ себѣ́ безче́стiе, облича́яй же нечести́ваго поро́чна сотвори́тъ себе́ [обличе́нiя бо нечести́вому ра́ны ему́].
Не облича́й злы́хъ, да не возненави́дятъ тебе́: облича́й прему́дра, и возлю́битъ тя́.
Да́ждь прему́дрому вину́, и прему́дрѣйшiй бу́детъ: сказу́й пра́ведному, и приложи́тъ прiима́ти.
Нача́ло прему́дрости стра́хъ Госпо́день, и совѣ́тъ святы́хъ ра́зумъ:–
–разумѣ́ти бо зако́нъ, по́мысла е́сть блага́го.
Си́мъ бо о́бразомъ мно́гое поживе́ши вре́мя, и приложа́тся тебѣ́ лѣ́та живота́ твоего́.
Сы́не, а́ще прему́дръ бу́деши, себѣ́ прему́дръ бу́деши и и́скреннимъ твои́мъ: а́ще же зо́лъ бу́деши, еди́нъ почерпне́ши зла́я.–
–Сы́нъ нака́занъ прему́дръ бу́детъ, безу́мный же слуго́ю употреби́тся. *И́же утвержда́ется на лжа́хъ, се́й пасе́тъ вѣ́тры, то́й же пожене́тъ пти́цы паря́щыя:–
–оста́ви бо пути́ своего́ виногра́да, въ стезя́хъ же своего́ земледѣ́ланiя заблуди́,–
–прохо́дитъ же сквозѣ́ пусты́ню безво́дную и зе́млю опредѣле́нную въ жа́ждѣхъ, собира́етъ же рука́ма непло́дiе.
Жена́ безу́мная и проде́рзая скудна́ хлѣ́бомъ быва́етъ, я́же не вѣ́сть стыдѣ́нiя,
сѣ́де при две́рехъ до́му своего́, на столцѣ́ я́вѣ на сто́гнахъ,
призыва́ющая мимоходя́щихъ и исправля́ющихъ пути́ своя́:
и́же е́сть от ва́съ безу́мнѣйшiй, да уклони́тся ко мнѣ́: и лише́ннымъ ра́зума повелѣва́ю, глаго́лющи:
хлѣ́бомъ сокрове́ннымъ въ сла́дость прикосни́теся и во́ду татьбы́ сла́дкую пі́йте.
О́нъ же не вѣ́сть, я́ко земноро́днiи у нея́ погиба́ютъ и во днѣ́ а́да обрѣта́ются.–
–Но отскочи́, не заме́дли на мѣ́стѣ ея́, ниже́ наста́ви о́ка своего́ къ не́й:–
–та́ко бо про́йдеши во́ду чужду́ю и пре́йдеши рѣку́ чужду́ю:–
–от воды́ же чужді́я оша́йся и от исто́чника чужда́го не пі́й,–
–да мно́гое вре́мя поживе́ши, и приложа́тся тебѣ́ лѣ́та живота́.
|
Премудрость построила себе дом, вытесала семь столбов его,
заколола жертву, растворила вино свое и приготовила у себя трапезу;
послала слуг своих провозгласить с возвышенностей городских:
«кто неразумен, обратись сюда!» И скудоумному она сказала:
«идите, ешьте хлеб мой и пейте вино, мною растворенное;
оставьте неразумие, и живите, и ходите путем разума».
Поучающий кощунника наживет себе бесславие, и обличающий нечестивого – пятно себе.
Не обличай кощунника, чтобы он не возненавидел тебя; обличай мудрого, и он возлюбит тебя;
дай наставление мудрому, и он будет еще мудрее; научи правдивого, и он приумножит знание.
Начало мудрости – страх Господень, и познание Святаго – разум;
потому что чрез меня умножатся дни твои, и прибавится тебе лет жизни.
[Сын мой!] если ты мудр, то мудр для себя [и для ближних твоих]; и если буен, то один потерпишь.
–*[Кто утверждается на лжи, тот пасет ветры, тот гоняется за птицами летающими:–
–ибо он оставил пути своего виноградника и блуждает по тропинкам поля своего;–
–проходит чрез безводную пустыню и землю, обреченную на жажду; собирает руками бесплодие.]
Женщина безрассудная, шумливая, глупая и ничего не знающая
садится у дверей дома своего на стуле, на возвышенных местах города,
чтобы звать проходящих дорогою, идущих прямо своими путями:
«кто глуп, обратись сюда!» и скудоумному сказала она:
«воды краденые сладки, и утаенный хлеб приятен».
И он не знает, что мертвецы там, и что в глубине преисподней зазванные ею.–
–[Но ты отскочи, не медли на месте, не останавливай взгляда твоего на ней;–
–ибо таким образом ты пройдешь воду чужую.–
–От воды чужой удаляйся, и из источника чужого не пей,–
–чтобы пожить многое время, и чтобы прибавились тебе лета жизни.]
|
Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:
Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.
Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.
Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.
Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:
Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.
А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене.
|
Sapientia aedificavit sibi domum, excidit columnas septem;
immolavit victimas suas, miscuit vinum et proposuit mensam suam.
Misit ancillas suas, ut vocarent ad arcem et ad excelsa civitatis:
«Si quis est parvulus, veniat ad me». Et vecordi locuta est:
«Venite, comedite panem meum et bibite vinum, quod miscui vobis;
relinquite infantiam et vivite et ambulate per vias prudentiae».
Qui erudit derisorem, ipse iniuriam sibi facit; et, qui arguit impium, sibi maculam generat.
Noli arguere derisorem, ne oderit te; argue sapientem, et diliget te.
Da sapienti, et sapientior fiet; doce iustum, et addet doctrinam.
Principium sapientiae timor Domini, et scientia Sancti est prudentia.
Per me enim multiplicabuntur dies tui, et addentur tibi anni vitae.
Si sapiens fueris, tibimetipsi eris; si autem illusor, solus portabis malum.
Mulier stulta est clamosa, fatua et nihil sciens;
sedit in foribus domus suae super sellam in excelsis urbis,
ut vocaret transeuntes per viam et pergentes itinere suo:
«Qui est parvulus, declinet ad me». Et vecordi locuta est:
«Aquae furtivae dulciores sunt, et panis in abscondito suavior».
Et ignoravit quod ibi sint umbrae, et in profundis inferni convivae eius.
|