Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
Псалом 100
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- 11
- 12
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- 18
- 19
- 20
- 21
- 22
- 23
- 24
- 25
- 26
- 27
- 28
- 29
- 30
- 31
- 32
- 33
- 34
- 35
- 36
- 37
- 38
- 39
- 40
- 41
- 42
- 43
- 44
- 45
- 46
- 47
- 48
- 49
- 50
- 51
- 52
- 53
- 54
- 55
- 56
- 57
- 58
- 59
- 60
- 61
- 62
- 63
- 64
- 65
- 66
- 67
- 68
- 69
- 70
- 71
- 72
- 73
- 74
- 75
- 76
- 77
- 78
- 79
- 80
- 81
- 82
- 83
- 84
- 85
- 86
- 87
- 88
- 89
- 90
- 91
- 92
- 93
- 94
- 95
- 96
- 97
- 98
- 99
- 100
- 101
- 102
- 103
- 104
- 105
- 106
- 107
- 108
- 109
- 110
- 111
- 112
- 113
- 114
- 115
- 116
- 117
- 118
- 119
- 120
- 121
- 122
- 123
- 124
- 125
- 126
- 127
- 128
- 129
- 130
- 131
- 132
- 133
- 134
- 135
- 136
- 137
- 138
- 139
- 140
- 141
- 142
- 143
- 144
- 145
- 146
- 147
- 148
- 149
- 150
- 151
100:0
100:5
100:7
100:8
Псало́мъ Дави́ду.
Ми́лость и су́дъ воспою́ Тебѣ́, Го́споди:
пою́ и разумѣ́ю въ пути́ непоро́чнѣ: когда́ прiи́деши ко мнѣ́? Прехожда́хъ въ незло́бiи се́рдца моего́ посредѣ́ до́му моего́.
Не предлага́хъ предъ очи́ма мои́ма ве́щь законопресту́пную: творя́щыя преступле́нiе возненави́дѣхъ:
не прильпе́ мнѣ́ се́рдце стропти́во: уклоня́ющагося от мене́ лука́ваго не позна́хъ.
Оклевета́ющаго та́й и́скренняго своего́, сего́ изгоня́хъ: го́рдымъ о́комъ и несы́тымъ се́рдцемъ, съ си́мъ не ядя́хъ.
О́чи мои́ на вѣ́рныя земли́, посажда́ти я́ со мно́ю: ходя́й по пути́ непоро́чну, се́й ми́ служа́ше.
Не живя́ше посредѣ́ до́му моего́ творя́й горды́ню: глаго́ляй непра́ведная не исправля́ше предъ очи́ма мои́ма.
Воу́трiя избива́хъ вся́ грѣ́шныя земли́, е́же потреби́ти от гра́да Госпо́дня вся́ дѣ́лающыя беззако́нiе.
101:1לְדָוִד, מִזְמוֹר–
–חֶסֶד־וּמִשְׁפָּט אָשִׁירָה; לְךָ יְהוָה אֲזַמֵּרָה׃
101:2אַשְׂכִּילָה בְּדֶרֶךְ תָּמִים, מָתַי תָּבוֹא אֵלָי; אֶתְהַלֵּךְ בְּתָם־לְבָבִי, בְּקֶרֶב בֵּיתִי׃
101:3לֹא־אָשִׁית לְנֶגֶד עֵינַי, דְּבַר־בְּלִיָּעַל עֲשֹׂה־סֵטִים שָׂנֵאתִי; לֹא יִדְבַּק בִּי׃
101:4לֵבָב עִקֵּשׁ יָסוּר מִמֶּנִּי; רָע, לֹא אֵדָע׃
101:5מְלוֹשְׁנִי (מְלָשְׁנִי) בַסֵּתֶר רֵעֵהוּ אוֹתוֹ אַצְמִית גְּבַהּ־עֵינַיִם וּרְחַב לֵבָב; אֹתוֹ, לֹא אוּכָל׃
101:6עֵינַי בְּנֶאֶמְנֵי־אֶרֶץ לָשֶׁבֶת עִמָּדִי הֹלֵךְ בְּדֶרֶךְ תָּמִים; הוּא, יְשָׁרְתֵנִי׃
101:7לֹא־יֵשֵׁב בְּקֶרֶב בֵּיתִי עֹשֵׂה רְמִיָּה דֹּבֵר שְׁקָרִים; לֹא־יִכּוֹן, לְנֶגֶד עֵינָי׃
101:8לַבְּקָרִים, אַצְמִית כָּל־רִשְׁעֵי־אָרֶץ; לְהַכְרִית מֵעִיר־יְהוָה, כָּל־פֹּעֲלֵי אָוֶן׃
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Бируковы)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Таронаи Довуд. Меҳру вафо ва инсофро суруд хоҳам хонд; Туро, эй Парвардигор, хоҳам сароид.
Ба роҳи беайбӣ назар хоҳам дӯхт, кай он ба наздам меояд? Бо дили беайб дар хонаи худ хоҳам гашт. Дар роҳи комил бо хурсандӣ рафтор хоҳам намуд, назди ман кай хоҳӣ омад? Андаруни хонаи худ бо ростии дили худ рафтор хоҳам кард.
Пеши назари худ чизи бадро нахоҳам гузошт; аз кори гумроҳон нафрат дорам; ба ман нахоҳад часпид.
Дили каҷ аз ман дур хоҳад шуд; бадиро нахоҳам донист.
Касеро, ки дар ниҳон аз ёри худ ғайбат мекунад, дафъ хоҳам кард; шахсеро, ки чашмони ҳавобаланд ва дили пурғурур дорад, тоқат нахоҳам кард.
Чашмонам бар вафодорони замин аст, то ки ҳамнишини ман шаванд; касе ки бо роҳи комил беайбӣ равон бошад, хизмати маро хоҳад кард.
Андаруни хонаи ман маккор сокин нахоҳад шуд; дурӯғгӯй пеши назари ман нахоҳад истод.
Ҳар пагоҳӣ ҳамаи бадкорони заминро дафъ хоҳам кард, то ки ҳамаи бадкирдоронро аз шаҳри Парвардигор нобуд намоям.