Скрыть
101:1
101:6
101:8
101:9
101:11
101:13
101:15
101:16
101:18
101:19
101:20
101:29
Церковнославянский (рус)
Моли́тва ни́щаго, егда́ уны́етъ и предъ Го́сподемъ пролiе́тъ моле́нiе свое́.
Го́споди, услы́ши моли́тву мою́, и во́пль мо́й къ Тебѣ́ да прiи́детъ.
Не от­врати́ лица́ Тво­его́ от­ мене́: въ о́ньже а́ще де́нь скорблю́, при­­клони́ ко мнѣ́ у́хо Твое́: въ о́ньже а́ще де́нь при­­зову́ Тя, ско́ро услы́ши мя́.
Я́ко изчезо́ша я́ко ды́мъ дні́е мо­и́, и ко́сти моя́ я́ко суши́ло сосхо́шася.
Уя́звленъ бы́хъ я́ко трава́, и и́зсше се́рдце мое́, я́ко забы́хъ снѣ́сти хлѣ́бъ мо́й.
От гла́са воз­дыха́нiя мо­его́ при­­льпе́ ко́сть моя́ пло́ти мо­е́й.
Уподо́бихся нея́сыти пусты́н­нѣй, бы́хъ я́ко нощны́й вра́нъ на ны́рищи {на разва́линѣ}.
Бдѣ́хъ и бы́хъ я́ко пти́ца осо́бящаяся на здѣ́ {на кро́вѣ}.
Ве́сь де́нь поноша́ху ми́ врази́ мо­и́, и хва́лящiи мя́ мно́ю {на мя́} кленя́хуся.
Зане́ пе́пелъ я́ко хлѣ́бъ ядя́хъ и питiе́ мое́ съ пла́чемъ ра­ст­воря́хъ,
от­ лица́ гнѣ́ва Тво­его́ и я́рости Тво­ея́: я́ко воз­не́съ низве́рглъ мя́ еси́.
Дні́е мо­и́ я́ко сѣ́нь уклони́шася, и а́зъ я́ко сѣ́но изсхо́хъ.
Ты́ же, Го́споди, во вѣ́къ пребыва́еши, и па́мять Твоя́ въ ро́дъ и ро́дъ.
Ты́ воскре́съ уще́дриши Сiо́на: я́ко вре́мя уще́дрити его́, я́ко прiи́де вре́мя.
Я́ко благоволи́ша раби́ Тво­и́ ка́менiе {о ка́менiи} его́, и пе́рсть его́ уще́дрятъ.
И убоя́т­ся язы́цы и́мене Госпо́дня, и вси́ ца́рiе зе́мстiи сла́вы Тво­ея́:
я́ко сози́ждетъ Госпо́дь Сiо́на и яви́т­ся во сла́вѣ Сво­е́й.
Призрѣ́ на моли́тву смире́н­ныхъ и не уничижи́ моле́нiя и́хъ.
Да напи́шет­ся сiе́ въ ро́дъ и́нъ, и лю́дiе зи́ждемiи восхва́лятъ Го́спода:
я́ко при­­ни́че съ высоты́ святы́я Сво­ея́, Госпо́дь съ небесе́ на зе́млю при­­зрѣ́,
услы́шати воз­дыха́нiе окова́н­ныхъ, разрѣши́ти сы́ны умерщвле́н­ныхъ:
воз­вѣсти́ти въ Сiо́нѣ и́мя Госпо́дне и хвалу́ Его́ во Иерусали́мѣ,
внегда́ собра́тися лю́демъ вку́пѣ и царе́мъ, е́же рабо́тати Го́сподеви.
Отвѣща́ Ему́ на пути́ крѣ́пости Его́: умале́нiе дні́й мо­и́хъ воз­вѣсти́ ми:
не воз­веди́ мене́ во преполове́нiе дні́й мо­и́хъ: въ ро́дѣ родо́въ лѣ́та Твоя́.
Въ нача́лѣхъ Ты́, Го́споди, зе́млю основа́лъ еси́, и дѣла́ руку́ Твое́ю су́ть небеса́.
Та́ поги́бнутъ, Ты́ же пребыва́еши: и вся́ я́ко ри́за обетша́ютъ, и я́ко оде́жду свiе́ши я́, и измѣня́т­ся.
Ты́ же то́йжде еси́, и лѣ́та Твоя́ не оскудѣ́ютъ.
Сы́нове ра́бъ Тво­и́хъ вселя́т­ся, и сѣ́мя и́хъ во вѣ́къ испра́вит­ся.
Немецкий (GNB)
102:1Gebet eines Unglücklichen, dem die Kräfte schwinden und der dem HERRN seine Not klagt.
102:2HERR, höre mein Gebet,
lass meinen Hilferuf zu dir dringen!
102:3Jetzt, am Tag der Not,
verbirg dich doch nicht vor mir!
Höre mich jetzt, ich schreie zu dir;
erhöre mich bald!
102:4Mein Leben schwindet dahin wie ein Rauch,
mein ganzer Körper glüht wie ein Ofen.
102:5Meine Lebenskraft verdorrt
wie Gras in der Sonnenglut,
denn ich kann keinen Bissen mehr anrühren.
102:6Ich kann nur noch stöhnen
und bin nichts als Haut und Knochen.
102:7Ich gleiche dem Vogel in der Wüste,
der Eule, die in Ruinen haust.
102:8Ich liege wach,
ich bin wie ein Vogel,
einsam und allein auf dem Dach.
102:9Ständig beschimpfen mich meine Feinde.
Wenn sie jemand verwünschen wollen,
nennen sie meinen Namen und sagen:
»So wie den soll dich das Unglück treffen!«
102:10Staub und Asche habe ich als Brot
und Tränen mischen sich in mein Getränk.
102:11In deinem Unmut und Zorn über mich
hast du mich gepackt und zu Boden geschleudert.
102:12Mein Leben gleicht dem sinkenden Tag:
Bald wird die Nacht die Schatten verschlingen.
Wie Gras auf der Wiese verwelke ich.
102:13Doch du, HERR, regierst für alle Zeiten,
deinen Namen wird man nennen
in allen kommenden Generationen.
102:14Du wirst eingreifen
und Erbarmen haben mit der Zionsstadt.
Es ist Zeit, dass du dich um sie kümmerst;
die festgesetzte Stunde ist gekommen!
102:15Wir, deine Diener, lieben auch noch ihre Steine;
es tut uns weh, dass sie in Trümmern liegt.
102:16Den HERRN sollen alle Völker anerkennen,
alle Herrscher der Erde sollen sich beugen
vor seiner Hoheit und Macht!
102:17Denn der HERR baut die Zionsstadt wieder auf,
er zeigt sich in seiner Macht und Hoheit.
102:18Das Gebet der Unterdrückten weist er nicht ab,
sondern nimmt es freundlich an.
102:19Diese Worte soll man aufschreiben
für eine kommende Generation.
Dann wird ein neu erschaffenes Volk den Herrn preisen.
102:20Von seiner heiligen Wohnung im Himmel
blickt der HERR herab auf die Erde,
102:21um das Stöhnen der Gefangenen zu hören
und die zum Tod Verurteilten freizulassen.
102:22Sie werden den HERRN auf dem Zionsberg rühmen,
in ganz Jerusalem werden sie ihn preisen,
102:23wenn die Völker dort zusammenkommen
und alle Königreiche ihm Ehre erweisen.
102:24Der HERR hat meine Kraft zerbrochen
mitten in meinem Lauf,
er hat mein Leben abgekürzt.
102:25Darum sage ich zu ihm: »Mein Gott!
Lass mich doch nicht im besten Alter sterben!«

Du selber überdauerst die Generationen.

102:26Du hast die Erde gegründet vor langer Zeit,
den Himmel hast du gemacht mit eigener Hand.
102:27Sie werden vergehen, du aber bleibst.
Sie werden alt und zerfallen wie Kleider,
du wechselst sie aus wie ein Gewand,
und sie müssen verschwinden.
102:28Du aber bleibst derselbe
und deine Jahre werden nicht enden.
102:29Unsere Kinder werden in Sicherheit wohnen
und auch ihre Kinder werden sicher sein
unter deinem Schutz.
Арабский (Arabic Van Dyke)
102:0 صَلاَةٌ لِمِسْكِينٍ إِذَا أَعْيَا وَسَكَبَ شَكْوَاهُ قُدَّامَ اللهِ
102:1 يَا رَبُّ، اسْتَمِعْ صَلاَتِي، وَلْيَدْخُلْ إِلَيْكَ صُرَاخِي.
102:2 لاَ تَحْجُبْ وَجْهَكَ عَنِّي فِي يَوْمِ ضِيقِي. أَمِلْ إِلَيَّ أُذُنَكَ فِي يَوْمِ أَدْعُوكَ. اسْتَجِبْ لِي سَرِيعًا.
102:3 لأَنَّ أَيَّامِي قَدْ فَنِيَتْ فِي دُخَانٍ، وَعِظَامِي مِثْلُ وَقِيدٍ قَدْ يَبِسَتْ.
102:4 مَلْفُوحٌ كَالْعُشْبِ وَيَابِسٌ قَلْبِي، حَتَّى سَهَوْتُ عَنْ أَكْلِ خُبْزِي.
102:5 مِنْ صَوْتِ تَنَهُّدِي لَصِقَ عَظْمِي بِلَحْمِي.
102:6 أَشْبَهْتُ قُوقَ الْبَرِّيَّةِ. صِرْتُ مِثْلَ بُومَةِ الْخِرَبِ.
102:7 سَهِدْتُ وَصِرْتُ كَعُصْفُورٍ مُنْفَرِدٍ عَلَى السَّطْحِ.
102:8 الْيَوْمَ كُلَّهُ عَيَّرَنِي أَعْدَائِيَ. الْحَنِقُونَ عَلَيَّ حَلَفُوا عَلَيَّ.
102:9 إِنِّي قَدْ أَكَلْتُ الرَّمَادَ مِثْلَ الْخُبْزِ، وَمَزَجْتُ شَرَابِي بِدُمُوعٍ،
102:10 بِسَبَبِ غَضَبِكَ وَسَخَطِكَ، لأَنَّكَ حَمَلْتَنِي وَطَرَحْتَنِي.
102:11 أَيَّامِي كَظِلّ مَائِل، وَأَنَا مِثْلُ الْعُشْبِ يَبِسْتُ.
102:12 أَمَّا أَنْتَ يَا رَبُّ فَإِلَى الدَّهْرِ جَالِسٌ، وَذِكْرُكَ إِلَى دَوْرٍ فَدَوْرٍ.
102:13 أَنْتَ تَقُومُ وَتَرْحَمُ صِهْيَوْنَ، لأَنَّهُ وَقْتُ الرَّأْفَةِ، لأَنَّهُ جَاءَ الْمِيعَادُ.
102:14 لأَنَّ عَبِيدَكَ قَدْ سُرُّوا بِحِجَارَتِهَا، وَحَنُّوا إِلَى تُرَابِهَا.
102:15 فَتَخْشَى الأُمَمُ اسْمَ الرَّبِّ، وَكُلُّ مُلُوكِ الأَرْضِ مَجْدَكَ.
102:16 إِذَا بَنَى الرَّبُّ صِهْيَوْنَ يُرَى بِمَجْدِهِ.
102:17 الْتَفَتَ إِلَى صَلاَةِ الْمُضْطَرِّ، وَلَمْ يَرْذُلْ دُعَاءَهُمْ.
102:18 يُكْتَبُ هذَا لِلدَّوْرِ الآخِرِ، وشَعْبٌ سَوْفَ يُخْلَقُ يُسَبِّحُ الرَّبَّ:
102:19 لأَنَّهُ أَشْرَفَ مِنْ عُلْوِ قُدْسِهِ. الرَّبُّ مِنَ السَّمَاءِ إِلَى الأَرْضِ نَظَرَ،
102:20 لِيَسْمَعَ أَنِينَ الأَسِيرِ، لِيُطْلِقَ بَنِي الْمَوْتِ،
102:21 لِكَيْ يُحَدَّثَ فِي صِهْيَوْنَ بِاسْمِ الرَّبِّ، وَبِتَسْبِيحِهِ فِي أُورُشَلِيمَ،
102:22 عِنْدَ اجْتِمَاعِ الشُّعُوبِ مَعًا وَالْمَمَالِكِ لِعِبَادَةِ الرَّبِّ.
102:23 ضَعَّفَ فِي الطَّرِيقِ قُوَّتِي، قَصَّرَ أَيَّامِي.
102:24 أَقُولُ: «يَا إِلهِي، لاَ تَقْبِضْنِي فِي نِصْفِ أَيَّامِي. إِلَى دَهْرِ الدُّهُورِ سِنُوكَ.
102:25 مِنْ قِدَمٍ أَسَّسْتَ الأَرْضَ، وَالسَّمَاوَاتُ هِيَ عَمَلُ يَدَيْكَ.
102:26 هِيَ تَبِيدُ وَأَنْتَ تَبْقَى، وَكُلُّهَا كَثَوْبٍ تَبْلَى، كَرِدَاءٍ تُغَيِّرُهُنَّ فَتَتَغَيَّرُ.
102:27 وَأَنْتَ هُوَ وَسِنُوكَ لَنْ تَنْتَهِيَ.
102:28 أَبْنَاءُ عَبِيدِكَ يَسْكُنُونَ، وَذُرِّيَّتُهُمْ تُثَبَّتُ أَمَامَكَ».
Дуои мискин Ниёиши бечора, вақте ки ғамгин шуда, пеши Парвардигор андӯҳи худро изҳор мекунад.
Парвардигоро! Дуои Ниёиши маро бишнав, ва фарёди ман назди Ту бирасад.
Рӯи Худро аз ман пинҳон надор, дар рӯзи тангии ман гӯши Худро сӯи ман хам намо; рӯзе ки бихонам, маро ба зудӣ бишнав.
Зеро ки рӯзҳоям мисли дуд нест шудаанд, ва устухонҳоям мисли ҳезуми нимсӯз гардидаанд.
Дили ман мисли алафи офтобзадае хушкидааст, зеро ки хӯрдани нонамро фаромӯш мекунам.
Аз овози оҳу воҳи ман устухонам ба пӯстам часпидааст.
Ба мурғи саққо дар биёбон монанд шудаам; мисли буми харобазор гардидаам.
Шабзиндадорӣ мекунам ва Ҳамеша мисли мурғаке ҳастам, ки болои бом танҳо нишаста бошад.
Ҳар рӯз маро душманонам маломат таъна мекунанд; онҳое ки аз ман девонавор нафрат доранд, бо номи ман лаънат нафрин мекунанд.
Зеро ки хокистарро мисли нон хӯрдаам, ва нӯшокии худро бо ашк омехтаам,
Аз боиси хашми Ту ва ғазаби Ту; зеро ки маро боло бардоштаӣ ва сарнагун кардаӣ.
Рӯзҳоям мисли сояи шомгоҳ мебошанд; ва ман мисли алаф хушк шудаам.
Валекин Ту, эй Парвардигор, ҷовидона устувор пойдор ҳастӣ, ва зикри Ту аз насл ба насл аст.
Ту бархоста, бар Сион раҳм хоҳӣ кард; зеро вақти он аст, ки ба вай раҳм намоӣ, чунки мӯҳлат расидааст;
Зеро ки бандагони Ту ба сангҳои он муҳаббат доранд, ва хоки онро азиз медоранд.
Ва халқҳо аз номи Парвардигор хоҳанд тарсид, ва ҳамаи подшоҳони замин аз ҷалоли Ту.
Зеро ки Парвардигор Сионро бино кардааст; дар ҷалоли Худ зоҳир шудааст;
Ба дуои нотавонон аҳамият додааст, ва аз дуои онҳо нафрат накардааст.
Ин барои насли оянда навишта мешавад, ва қавме ки офарида хоҳад шуд, Парвардигорро ситоиш хоҳад кард.
Зеро ки Ӯ аз баландии афрози поки Худ мушоҳида кардааст: Парвардигор аз осмон ба замин назар андохтааст,
Барои он ки оҳу нолаи бандиро бишнавад, маҳкумони маргро аз банд озод кунад,
То ки номи Парвардигорро дар Сион ба забон оваранд, ва ҳамду санои Ӯро дар Уршалим,
Вақте ки қавмҳо бо ҳам ҷамъ шаванд, ва мамлакатҳо низ, то ки Парвардигорро парастиш намоянд.
Куввати маро дар роҳ фурӯ нишонд, рӯзҳоямро кӯтоҳ кард.
Гуфтам: «Эй Худои ман! Маро дар нисфи рӯзҳоям набар. Солҳои Ту аз насл ба насл мебошанд.
Дар замони куҳан заминро бунёд кардаӣ, ва осмон кори амали дастҳои Туст.
Онҳо нест хоҳанд шуд, валекин Ту пойдор устувор хоҳӣ буд; ва ҳамаашон мисли ҷомае ҷиғда-ҷиғда хоҳанд шуд, мисли пероҳане онҳоро хоҳӣ печонид; ва онҳо мубаддал дигаргун нобуд хоҳанд шуд.
Валекин Ту ҳамон ҳастӣ, ва солҳои Ту тамом нахоҳанд шуд.
Фарзандони бандагони Ту сокин хоҳанд шуд, ва зурёти онҳо пеши Ту барқарор хоҳанд буд».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible