Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
Псалом 103
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- 11
- 12
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- 18
- 19
- 20
- 21
- 22
- 23
- 24
- 25
- 26
- 27
- 28
- 29
- 30
- 31
- 32
- 33
- 34
- 35
- 36
- 37
- 38
- 39
- 40
- 41
- 42
- 43
- 44
- 45
- 46
- 47
- 48
- 49
- 50
- 51
- 52
- 53
- 54
- 55
- 56
- 57
- 58
- 59
- 60
- 61
- 62
- 63
- 64
- 65
- 66
- 67
- 68
- 69
- 70
- 71
- 72
- 73
- 74
- 75
- 76
- 77
- 78
- 79
- 80
- 81
- 82
- 83
- 84
- 85
- 86
- 87
- 88
- 89
- 90
- 91
- 92
- 93
- 94
- 95
- 96
- 97
- 98
- 99
- 100
- 101
- 102
- 103
- 104
- 105
- 106
- 107
- 108
- 109
- 110
- 111
- 112
- 113
- 114
- 115
- 116
- 117
- 118
- 119
- 120
- 121
- 122
- 123
- 124
- 125
- 126
- 127
- 128
- 129
- 130
- 131
- 132
- 133
- 134
- 135
- 136
- 137
- 138
- 139
- 140
- 141
- 142
- 143
- 144
- 145
- 146
- 147
- 148
- 149
- 150
- 151
103:0
103:1
см.:Пс.102:1:22;
103:2
см.:Быт.1:3:6:8;
103:5
103:6
103:8
103:9
см.:Иов.38:10-11;
103:11
103:12
103:13
103:16
103:17
103:18
103:19
103:23
103:31
103:34
Псало́мъ Дави́ду, о мiрстѣ́мъ бытiи́.
Благослови́, душе́ моя́, Го́спода. Го́споди Бо́же мо́й, возвели́чился еси́ зѣло́: во исповѣ́данiе и въ велелѣ́поту обле́клся еси́:
одѣя́йся свѣ́томъ я́ко ри́зою, простира́яй не́бо я́ко ко́жу:
покрыва́яй вода́ми превы́спренняя Своя́, полага́яй о́блаки на восхожде́нiе Свое́, ходя́й на крилу́ вѣ́треню:
творя́й а́нгелы Своя́ ду́хи, и слуги́ Своя́ пла́мень о́гненный:
основа́яй зе́млю на тве́рди ея́: не преклони́тся въ вѣ́къ вѣ́ка.
Бе́здна я́ко ри́за одѣя́нiе ея́, на гора́хъ ста́нутъ во́ды:
от запреще́нiя Твоего́ побѣ́гнутъ, от гла́са гро́ма Твоего́ убоя́тся.
Восхо́дятъ го́ры, и низхо́дятъ поля́, въ мѣ́сто е́же основа́лъ еси́ и́мъ.
Предѣ́лъ положи́лъ еси́, его́же не пре́йдутъ, ниже́ обратя́тся покры́ти зе́млю.
Посыла́яй исто́чники въ де́брехъ, посредѣ́ го́ръ про́йдутъ во́ды.
Напая́ютъ вся́ звѣ́ри се́лныя, жду́тъ {воспрiи́мутъ} она́гри въ жа́жду свою́.
На ты́хъ пти́цы небе́сныя привита́ютъ: от среды́ ка́менiя дадя́тъ гла́съ.
Напая́яй го́ры от превы́спреннихъ Свои́хъ: от плода́ дѣ́лъ Твои́хъ насы́тится земля́.
Прозяба́яй траву́ ското́мъ, и зла́къ на слу́жбу человѣ́комъ, извести́ хлѣ́бъ от земли́:
и вино́ весели́тъ се́рдце человѣ́ка, ума́стити лице́ еле́емъ: и хлѣ́бъ се́рдце человѣ́ка укрѣпи́тъ.
Насы́тятся древа́ польска́я, ке́дри Лива́нстiи, и́хже еси́ насади́лъ:
та́мо пти́цы вогнѣздя́тся, ероді́ево жили́ще предводи́телствуетъ и́ми.
Го́ры высо́кiя еле́немъ, ка́мень прибѣ́жище за́яцемъ.
Сотвори́лъ е́сть луну́ во времена́: со́лнце позна́ за́падъ сво́й.
Положи́лъ еси́ тму́, и бы́сть но́щь, въ не́йже про́йдутъ вси́ звѣ́рiе дубра́внiи,
ски́мни рыка́ющiи восхи́тити и взыска́ти от Бо́га пи́щу себѣ́.
Возсiя́ со́лнце, и собра́шася, и въ ло́жахъ свои́хъ ля́гутъ.
Изы́детъ человѣ́къ на дѣ́ло свое́ и на дѣ́ланiе свое́ до ве́чера.
Я́ко возвели́чишася дѣла́ Твоя́, Го́споди: вся́ прему́дростiю сотвори́лъ еси́: испо́лнися земля́ тва́ри Твоея́.
Сiе́ мо́ре вели́кое и простра́нное: та́мо га́ди, и́хже нѣ́сть числа́, живо́тная ма́лая съ вели́кими:
та́мо корабли́ препла́ваютъ, змі́й се́й, его́же созда́лъ еси́ руга́тися ему́.
Вся́ къ Тебѣ́ ча́ютъ, да́ти пи́щу и́мъ во бла́го вре́мя.
Да́вшу Тебѣ́ и́мъ, соберу́тъ: отве́рзшу Тебѣ́ ру́ку, вся́ческая испо́лнятся бла́гости:
отвра́щшу же Тебѣ́ лице́, возмяту́тся: отъи́меши ду́хъ и́хъ, и изче́знутъ и въ пе́рсть свою́ возвратя́тся:
по́слеши ду́ха Твоего́, и сози́ждутся, и обнови́ши лице́ земли́.
Бу́ди сла́ва Госпо́дня во вѣ́ки: возвесели́тся Госпо́дь о дѣ́лѣхъ Свои́хъ:
призира́яй на зе́млю и творя́й ю́ трясти́ся: прикаса́яйся гора́мъ, и дымя́тся.
Воспою́ Го́сподеви въ животѣ́ мое́мъ, пою́ Бо́гу моему́, до́ндеже е́смь:
да услади́тся Ему́ бесѣ́да моя́, а́зъ же возвеселю́ся о Го́сподѣ.
Да изче́знутъ грѣ́шницы от земли́, и беззако́нницы, я́коже не бы́ти и́мъ. Благослови́, душе́ моя́, Го́спода.
104:1בָּרֲכִי נַפְשִׁי, אֶת־יְהוָה יְהוָה אֱלֹהַי גָּדַלְתָּ מְּאֹד; הוֹד וְהָדָר לָבָשְׁתָּ׃
104:2עֹטֶה־אוֹר כַּשַּׂלְמָה; נוֹטֶה שָׁמַיִם, כַּיְרִיעָה׃
104:3הַמְקָרֶה בַמַּיִם, עֲלִיּוֹתָיו הַשָּׂם־עָבִים רְכוּבוֹ; הַמְהַלֵּךְ, עַל־כַּנְפֵי־רוּחַ׃
104:4עֹשֶׂה מַלְאָכָיו רוּחוֹת; מְשָׁרְתָיו, אֵשׁ לֹהֵט׃
104:5יָסַד־אֶרֶץ עַל־מְכוֹנֶיהָ; בַּל־תִּמּוֹט, עוֹלָם וָעֶד׃
104:6תְּהוֹם כַּלְּבוּשׁ כִּסִּיתוֹ; עַל־הָרִים, יַעַמְדוּ־מָיִם׃
104:7מִן־גַּעֲרָתְךָ יְנוּסוּן; מִן־קוֹל רַעַמְךָ, יֵחָפֵזוּן׃
104:8יַעֲלוּ הָרִים יֵרְדוּ בְקָעוֹת; אֶל־מְקוֹם, זֶה יָסַדְתָּ לָהֶם׃
104:9גְּבוּל־שַׂמְתָּ בַּל־יַעֲבֹרוּן; בַּל־יְשׁוּבוּן, לְכַסּוֹת הָאָרֶץ׃
104:10הַמְשַׁלֵּחַ מַעְיָנִים בַּנְּחָלִים; בֵּין הָרִים, יְהַלֵּכוּן׃
104:11יַשְׁקוּ כָּל־חַיְתוֹ שָׂדָי; יִשְׁבְּרוּ פְרָאִים צְמָאָם׃
104:12עֲלֵיהֶם עוֹף־הַשָּׁמַיִם יִשְׁכּוֹן; מִבֵּין עֳפָאיִם, יִתְּנוּ־קוֹל׃
104:13מַשְׁקֶה הָרִים מֵעֲלִיּוֹתָיו; מִפְּרִי מַעֲשֶׂיךָ, תִּשְׂבַּע הָאָרֶץ׃
104:14מַצְמִיחַ חָצִיר לַבְּהֵמָה, וְעֵשֶׂב לַעֲבֹדַת הָאָדָם; לְהוֹצִיא לֶחֶם, מִן־הָאָרֶץ׃
104:15וְיַיִן יְשַׂמַּח לְבַב־אֱנוֹשׁ, לְהַצְהִיל פָּנִים מִשָּׁמֶן; וְלֶחֶם, לְבַב־אֱנוֹשׁ יִסְעָד׃
104:16יִשְׂבְּעוּ עֲצֵי יְהוָה; אַרְזֵי לְבָנוֹן, אֲשֶׁר נָטָע׃
104:17אֲשֶׁר־שָׁם צִפֳּרִים יְקַנֵּנוּ; חֲסִידָה, בְּרוֹשִׁים בֵּיתָהּ׃
104:18הָרִים הַגְּבֹהִים לַיְּעֵלִים; סְלָעִים, מַחְסֶה לַשְׁפַנִּים׃
104:19עָשָׂה יָרֵחַ לְמוֹעֲדִים; שֶׁמֶשׁ, יָדַע מְבוֹאוֹ׃
104:20תָּשֶׁת־חֹשֶׁךְ וִיהִי לָיְלָה; בּוֹ־תִרְמֹשׂ, כָּל־חַיְתוֹ־יָעַר׃
104:21הַכְּפִירִים שֹׁאֲגִים לַטָּרֶף; וּלְבַקֵּשׁ מֵאֵל אָכְלָם׃
104:22תִּזְרַח הַשֶּׁמֶשׁ יֵאָסֵפוּן; וְאֶל־מְעוֹנֹתָם, יִרְבָּצוּן׃
104:23יֵצֵא אָדָם לְפָעֳלוֹ; וְלַעֲבֹדָתוֹ עֲדֵי־עָרֶב׃
104:24מָה־רַבּוּ מַעֲשֶׂיךָ יְהוָה, כֻּלָּם בְּחָכְמָה עָשִׂיתָ; מָלְאָה הָאָרֶץ, קִנְיָנֶךָ׃
104:25זֶה הַיָּם גָּדוֹל וּרְחַב יָדָיִם שָׁם־רֶמֶשׂ וְאֵין מִסְפָּר; חַיּוֹת קְטַנּוֹת, עִם־גְּדֹלוֹת׃
104:26שָׁם אֳנִיּוֹת יְהַלֵּכוּן; לִוְיָתָן, זֶה־יָצַרְתָּ לְשַׂחֶק־בּוֹ׃
104:27כֻּלָּם אֵלֶיךָ יְשַׂבֵּרוּן; לָתֵת אָכְלָם בְּעִתּוֹ׃
104:28תִּתֵּן לָהֶם יִלְקֹטוּן; תִּפְתַּח יָדְךָ, יִשְׂבְּעוּן טוֹב׃
104:29תַּסְתִּיר פָּנֶיךָ יִבָּהֵלוּן תֹּסֵף רוּחָם יִגְוָעוּן; וְאֶל־עֲפָרָם יְשׁוּבוּן׃
104:30תְּשַׁלַּח רוּחֲךָ יִבָּרֵאוּן; וּתְחַדֵּשׁ, פְּנֵי אֲדָמָה׃
104:31יְהִי כְבוֹד יְהוָה לְעוֹלָם; יִשְׂמַח יְהוָה בְּמַעֲשָׂיו׃
104:32הַמַּבִּיט לָאָרֶץ וַתִּרְעָד; יִגַּע בֶּהָרִים וְיֶעֱשָׁנוּ׃
104:33אָשִׁירָה לַיהוָה בְּחַיָּי; אֲזַמְּרָה לֵאלֹהַי בְּעוֹדִי׃
104:34יֶעֱרַב עָלָיו שִׂיחִי; אָנֹכִי, אֶשְׂמַח בַּיהוָה׃
104:35יִתַּמּוּ חַטָּאִים מִן־הָאָרֶץ וּרְשָׁעִים עוֹד אֵינָם, בָּרֲכִי נַפְשִׁי אֶת־יְהוָה, הַלְלוּ־יָהּ׃
104:1 Benedic, anima mea, Domino. Domine Deus meus, magnificatus es vehementer! Maiestatem et decorem induisti,
104:2 amictus lumine sicut vestimento. Extendens caelum sicut velum,
104:3 qui exstruis in aquis cenacula tua. Qui ponis nubem ascensum tuum, qui ambulas super pennas ventorum.
104:4 Qui facis angelos tuos spiritus et ministros tuos ignem urentem.
104:5 Qui fundasti terram super stabilitatem suam, non inclinabitur in saeculum saeculi.
104:6 Abyssus sicut vestimentum operuit eam, super montes stabant aquae.
104:7 Ab increpatione tua fugiunt, a voce tonitrui tui formidant.
104:8 Ascendunt in montes et descendunt in valles, in locum, quem statuisti eis.
104:9 Terminum posuisti, quem non transgredientur, neque convertentur operire terram.
104:10 Qui emittis fontes in torrentes; inter medium montium pertransibunt,
104:11 potabunt omnes bestias agri, exstinguent onagri sitim suam.
104:12 Super ea volucres caeli habitabunt, de medio ramorum dabunt voces.
104:13 Rigas montes de cenaculis tuis, de fructu operum tuorum satias terram.
104:14 Producis fenum iumentis et herbam servituti hominum, educens panem de terra
104:15 et vinum, quod laetificat cor hominis; exhilarans faciem in oleo, panis autem cor hominis confirmat.
104:16 Saturabuntur ligna Domini et cedri Libani, quas plantavit.
104:17 Illic passeres nidificabunt, erodii domus in vertice earum.
104:18 Montes excelsi cervis, petrae refugium hyracibus.
104:19 Fecit lunam ad tempora signanda, sol cognovit occasum suum.
104:20 Posuisti tenebras, et facta est nox: in ipsa reptabunt omnes bestiae silvae,
104:21 catuli leonum rugientes, ut rapiant et quaerant a Deo escam sibi.
104:22 Oritur sol, et congregantur et in cubilibus suis recumbunt.
104:23 Exit homo ad opus suum et ad operationem suam usque ad vesperum.
104:24 Quam multiplicata sunt opera tua, Domine! Omnia in sapientia fecisti, impleta est terra creatura tua.
104:25 Hoc mare magnum et spatiosum et latum: illic reptilia, quorum non est numerus, animalia pusilla cum magnis;
104:26 illic naves pertransibunt, Leviathan, quem formasti ad ludendum cum eo.
104:27 Omnia a te exspectant, ut des illis escam in tempore suo.
104:28 Dante te illis, colligent, aperiente te manum tuam, implebuntur bonis.
104:29 Avertente autem te faciem, turbabuntur; auferes spiritum eorum, et deficient et in pulverem suum revertentur.
104:30 Emittes spiritum tuum, et creabuntur, et renovabis faciem terrae.
104:31 Sit gloria Domini in saeculum; laetetur Dominus in operibus suis.
104:32 Qui respicit terram et facit eam tremere, qui tangit montes, et fumigant.
104:33 Cantabo Domino in vita mea, psallam Deo meo quamdiu sum.
104:34 Iucundum sit ei eloquium meum, ego vero delectabor in Domino.
104:35 Deficiant peccatores a terra et iniqui, ita ut non sint. Benedic, anima mea, Domino.
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Аверинцев)
- Рус. (Бируковы)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Эй ҷонам, Парвардигорро муборак бихон. Парвардигоро, Худои ман! Бениҳоят бузург ҳастӣ; шукӯҳ ва ҷалол пероҳани Туст.
Нурро мисли ҷомае ридое дар бар мекунӣ, осмонро мисли саропардае паҳн менамоӣ.
Болохонаҳои Худро бар обҳо месозӣ, абрҳоро аробаи Худ мегардонӣ, ки он бар болҳои бод ҳаракат мекунад.
Фариштагони Худро бодҳо мегардонӣ ба бодҳо табдил медиҳӣ, хизматгорони Худро ба оташи сӯзон.
Заминро бар асосҳояш барпо кардаӣ, ҷовидона фурӯ нахоҳад ғалтид.
Бо обҳои азим мисли либосе онро пӯшондаӣ; бар кӯҳҳо обҳо меистанд.
Аз сарзаниши Ту мегурезанд, аз овози тундари Ту ба зудӣ қафо мегарданд.
Кӯҳҳо боло мераванд, водиҳо поён мефуроянд, ба ҷойе ки барояшон бунёд кардаӣ.
Ҳадде гузоштаӣ, то ки аз он нагузаранд ва баргашта, заминро напӯшонанд.
Чашмаҳоро ба водиҳо равона кардаӣ: дар миёни кӯҳҳо ҷорӣ мешаванд,
Ҳамаи ҳайвонҳои саҳроро об медиҳанд; гӯрхарон ташнагии худро мешикананд.
Бар онҳо мурғони ҳаво сокин мешаванд, аз миёни шохаҳо овоз медиҳанд.
Кӯҳҳоро аз болохонаҳои Худ сероб мегардонӣ; аз самараи корҳои Ту замин сер мешавад.
Алафро барои чорпо мерӯёнӣ, ва сабзаро барои хизмати одамизод, то ки аз замин нон ҳосил кунад,
Ва май, ки дили инсонро шод мегардонад, ва равған, ки рухсори ӯ аз он медурахшад, ва нон, ки дили инсонро қувват мебахшад.
Дарахтони Парвардигор шодоб мешаванд, яъне арзҳои Лубнон, ки Ӯ шинондааст,
Ки бар онҳо мурғон лона месозанд: сарвҳо хонаи лаклак аст;
Кӯҳҳои баланд барои бузҳои кӯҳӣ мебошанд; сахраҳо паноҳгоҳ ҳастанд барои заргӯшҳо.
Моҳро барои муҳлатҳо офаридааст; офтоб нишастани худро медонад.
Торикиро паҳн мекунӣ, ва шаб фаро мерасад; дар он ҳамаи ҳайвонҳои ҷангал ҳаракат мекунанд;
Шерони ҷавон барои нахчир наъра мезананд ва хӯроки худро аз Худо металабанд.
Чун офтоб барояд, ҷамъ мешаванд ва дар лонаҳои худ мехобанд.
Одамизод барои фаъолияти худ берун меояд ва то бегоҳӣ бо кори худ машғул мешавад.
Чӣ бисёранд корҳои Ту, эй Парвардигор! Ҳамаро аз рӯи ҳикмат ба вуҷуд овардаӣ; замин аз офаридаҳои Ту пур аст.
Инак баҳри бузург ва паҳновар: дар он ҷо хазандагон беҳисобанд шумор надоранд, ҷонварҳои хурд ва калон.
Дар он ҷо киштиҳо мегарданд; ин аждар низ, ки офаридаӣ, то ки бо он бозӣ кунӣ.
Ҳамаашон аз Ту умед доранд чашми интизор доранд, то ки ризқи онҳоро дар вақташ бирасонӣ.
Он чи ба онҳо медиҳӣ, ҷамъ карда мегиранд; дасти Худро мекушоӣ, аз нозу неъмат сер мешаванд.
Рӯи Худро пинҳон мекунӣ, ошуфта мешаванд; рӯҳи онҳоро кашида мегирӣ, мемиранд ва ба хоки худ бармегарданд.
Рӯҳи Худро мефиристӣ, ба вуҷуд меоянд, ва рӯи заминро нав мегардонӣ.
Ҷалоли Парвардигор ҷовидонист; Парвардигор аз корҳои Худ шод хоҳад буд.
Ба замин назар меандозад, он ба ларза меояд; ба кӯҳҳо даст мерасонад, онҳо дуд мекунанд.
Тамоми умри худ барои Парвардигор суруд хоҳам хонд; то даме ки вуҷуд дорам, Худои худро хоҳам сароид.
Бигзор гуфтори ман ба Ӯ хуш ояд; ман дар Парвардигор шод хоҳам буд.
Бигзор хатокорон аз рӯи замин нест шаванд, ва бадкорон дигар боқӣ намонанд. Эй ҷонам, Парвардигорро муборак бихон! Ҳалелуёҳ!