Скрыть
106:0
106:3
106:5
106:7
106:8
106:11
106:13
106:14
106:15
106:17
106:19
106:21
106:23
106:26
106:28
106:30
106:31
106:32
106:33
106:36
106:37
106:38
Церковнославянский (рус)
Аллилу́iа.
Исповѣ́дайтеся Го́сподеви, я́ко бла́гъ, я́ко въ вѣ́къ ми́лость Его́.
Да реку́тъ изба́влен­нiи Го́сподемъ, и́хже изба́ви изъ руки́ врага́,
и от­ стра́нъ собра́ и́хъ, от­ восто́къ и за́падъ, и сѣ́вера и мо́ря:
заблуди́ша въ пусты́ни безво́днѣй, пути́ гра́да оби́телнаго не обрѣто́ша:
а́лчуще и жа́ждуще, душа́ и́хъ въ ни́хъ изчезе́.
И воз­зва́ша ко Го́споду, внегда́ скорбѣ́ти и́мъ, и от­ ну́ждъ и́хъ изба́ви я́:
и наста́ви я́ на пу́ть пра́въ, вни́ти во гра́дъ оби́телный.
Да исповѣ́дят­ся {да исповѣ́дятъ} Го́сподеви ми́лости Его́ и чудеса́ Его́ сыново́мъ человѣ́ческимъ:
я́ко насы́тилъ е́сть ду́шу тщу́, и ду́шу а́лчущу испо́лни бла́гъ:
сѣдя́щыя во тмѣ́ и сѣ́ни сме́ртнѣй, окова́н­ныя нището́ю и желѣ́зомъ,
я́ко преогорчи́ша словеса́ Бо́жiя, и совѣ́тъ Вы́шняго раздражи́ша.
И смири́ся въ трудѣ́хъ се́рдце и́хъ, и изнемого́ша, и не бѣ́ помага́яй.
И воз­зва́ша ко Го́споду, внегда́ скорбѣ́ти и́мъ, и от­ ну́ждъ и́хъ спасе́ я́:
и изведе́ я́ изъ тмы́ и сѣ́ни сме́ртныя, и у́зы и́хъ растерза́.
Да исповѣ́дят­ся {да исповѣ́дятъ} Го́сподеви ми́лости Его́ и чудеса́ Его́ сыново́мъ человѣ́ческимъ:
я́ко сокруши́ врата́ мѣ́дная, и вереи́ желѣ́зныя сломи́.
Воспрiя́тъ я́ от­ пути́ беззако́нiя и́хъ: беззако́нiй бо ра́ди сво­и́хъ смири́шася.
Вся́каго бра́шна воз­гнуша́ся душа́ и́хъ, и при­­бли́жишася до вра́тъ сме́ртныхъ.
И воз­зва́ша ко Го́споду, внегда́ скорбѣ́ти и́мъ, и от­ ну́ждъ и́хъ спасе́ я́:
посла́ сло́во Свое́, и изцѣли́ я́, и изба́ви я́ от­ растлѣ́нiй и́хъ.
Да исповѣ́дят­ся {да исповѣ́дятъ} Го́сподеви ми́лости Его́ и чудеса́ Его́ сыново́мъ человѣ́ческимъ:
и да пожру́тъ Ему́ же́ртву хвалы́ и да воз­вѣстя́тъ дѣла́ Его́ въ ра́дости.
Сходя́щiи въ мо́ре въ корабле́хъ, творя́щiи дѣ́ланiя въ вода́хъ мно́гихъ,
ті́и ви́дѣша дѣла́ Госпо́дня и чудеса́ Его́ во глубинѣ́.
Рече́, и ста́ ду́хъ бу́ренъ, и воз­несо́шася во́лны его́:
восхо́дятъ до небе́съ и низхо́дятъ до бе́зднъ: душа́ и́хъ въ злы́хъ та́яше:
смято́шася, подвиго́шася я́ко пiя́ный, и вся́ му́дрость и́хъ поглощена́ бы́сть.
И воз­зва́ша ко Го́споду, внегда́ скорбѣ́ти и́мъ, и от­ ну́ждъ и́хъ изведе́ я́:
и повелѣ́ бу́ри, и ста́ въ тишину́, и умолко́ша во́лны его́.
И воз­весели́шася, я́ко умолко́ша, и наста́ви я́ въ при­­ста́нище хотѣ́нiя Сво­его́.
Да исповѣ́дят­ся {да исповѣ́дятъ} Го́сподеви ми́лости Его́ и чудеса́ Его́ сыново́мъ человѣ́ческимъ:
да воз­несу́тъ Его́ въ це́ркви людстѣ́й, и на сѣда́лищи ста́рецъ восхва́лятъ Его́.
Положи́лъ е́сть рѣ́ки въ пусты́ню и исхо́диша водна́я въ жа́жду,
зе́млю плодоно́сную въ сла́ность, от­ зло́бы живу́щихъ на не́й.
Положи́лъ е́сть пусты́ню во езе́ра водна́я и зе́млю безво́дную во исхо́дища водна́я.
И насели́ та́мо а́лчущыя, и соста́виша гра́ды оби́телны:
и насѣ́яша се́ла, и насади́ша виногра́ды, и сотвори́ша пло́дъ жи́тенъ.
И благослови́ я́, и умно́жишася зѣло́: и скоты́ и́хъ не ума́ли.
И ума́лишася и озло́бишася от­ ско́рби зо́лъ и болѣ́зни:
излiя́ся уничиже́нiе на кня́зи и́хъ, и облазни́ {заблужда́ти сотвори́} я́ по непрохо́днѣй, а не по пути́.
И помо́же убо́гу от­ нищеты́ и положи́ я́ко о́вцы оте́че­ст­вiя.
У́зрятъ пра́вiи и воз­веселя́т­ся, и вся́кое беззако́нiе загради́тъ уста́ своя́.
Кто́ прему́дръ и сохрани́тъ сiя́? И уразумѣ́ютъ ми́лости Госпо́дни.
Синодальный
2 Да восхвалят Господа избавленные от врага. 9 За то, что они не покорялись Господу, Он смирил их бедствиями, но по обращении к Нему избавил от уз. 16 Покаяние пред Богом спасло их. 23 Пребывание в плену походило на состояние моряков во время бури. 33 Прежде превращенная в пустыню страна возрождается. Мудрый видит это и понимает оказанную милость Господа.
Аллилуия.
Славьте Господа, ибо Он благ, ибо вовек милость Его!
Так да скажут избавленные Господом, которых избавил Он от руки врага,
и собрал от стран, от востока и запада, от севера и моря.
Они блуждали в пустыне по безлюдному пути и не находили населенного города;
терпели голод и жажду, душа их истаевала в них.
Но воззвали к Господу в скорби своей, и Он избавил их от бедствий их,
и повел их прямым путем, чтобы они шли к населенному городу.
Да славят Господа за милость Его и за чудные дела Его для сынов человеческих:
ибо Он насытил душу жаждущую и душу алчущую исполнил благами.
Они сидели во тьме и тени смертной, окованные скорбью и железом;
ибо не покорялись словам Божиим и небрегли о воле Всевышнего.
Он смирил сердце их работами; они преткнулись, и не было помогающего.
Но воззвали к Господу в скорби своей, и Он спас их от бедствий их;
вывел их из тьмы и тени смертной, и расторгнул узы их.
Да славят Господа за милость Его и за чудные дела Его для сынов человеческих:
ибо Он сокрушил врата медные и вереи железные сломил.
Безрассудные страдали за беззаконные пути свои и за неправды свои;
от всякой пищи отвращалась душа их, и они приближались ко вратам смерти.
Но воззвали к Господу в скорби своей, и Он спас их от бедствий их;
послал слово Свое и исцелил их, и избавил их от могил их.
Да славят Господа за милость Его и за чудные дела Его для сынов человеческих!
Да приносят Ему жертву хвалы и да возвещают о делах Его с пением!
Отправляющиеся на кораблях в море, производящие дела на больших водах,
видят дела Господа и чудеса Его в пучине:
Он речет, – и восстанет бурный ветер и высоко поднимает волны его:
восходят до небес, нисходят до бездны; душа их истаевает в бедствии;
они кружатся и шатаются, как пьяные, и вся мудрость их исчезает.
Но воззвали к Господу в скорби своей, и Он вывел их из бедствия их.
Он превращает бурю в тишину, и волны умолкают.
И веселятся, что они утихли, и Он приводит их к желаемой пристани.
Да славят Господа за милость Его и за чудные дела Его для сынов человеческих!
Да превозносят Его в собрании народном и да славят Его в сонме старейшин!
Он превращает реки в пустыню и источники вод – в сушу,
землю плодородную – в солончатую, за нечестие живущих на ней.
Он превращает пустыню в озеро, и землю иссохшую – в источники вод;
и поселяет там алчущих, и они строят город для обитания;
засевают поля, насаждают виноградники, которые приносят им обильные плоды.
Он благословляет их, и они весьма размножаются, и скота их не умаляет.
Уменьшились они и упали от угнетения, бедствия и скорби, –
Он изливает бесчестие на князей и оставляет их блуждать в пустыне, где нет путей.
Бедного же извлекает из бедствия и умножает род его, как стада овец.
Праведники видят сие и радуются, а всякое нечестие заграждает уста свои.
Кто мудр, тот заметит сие и уразумеет милость Господа.
Цр҃ко́внослав
(А҆ллилꙋ́їа.)
И҆сповѣ́дайтесѧ гдⷭ҇еви, ꙗ҆́кѡ бл҃гъ, ꙗ҆́кѡ въ вѣ́къ млⷭ҇ть є҆гѡ̀.
Да рекꙋ́тъ и҆зба́вленнїи гдⷭ҇емъ, и҆̀хже и҆зба́ви и҆з̾ рꙋкѝ врага̀,
и҆ ѿ стра́нъ собра̀ и҆́хъ, ѿ востѡ́къ и҆ за̑падъ, и҆ сѣ́вера и҆ мо́рѧ:
заблꙋди́ша въ пꙋсты́ни безво́днѣй, пꙋтѝ гра́да ѡ҆би́тельнагѡ не ѡ҆брѣто́ша:
а҆́лчꙋще и҆ жа́ждꙋще, дꙋша̀ и҆́хъ въ ни́хъ и҆счезѐ.
И҆ воззва́ша ко гдⷭ҇ꙋ, внегда̀ скорбѣ́ти и҆̀мъ, и҆ ѿ нꙋ́ждъ и҆́хъ и҆зба́ви ѧ҆̀:
и҆ наста́ви ѧ҆̀ на пꙋ́ть пра́въ, вни́ти во гра́дъ ѡ҆би́тельный.
Да и҆сповѣ́дѧтсѧ {да и҆сповѣ́дѧтъ} гдⷭ҇еви млⷭ҇ти є҆гѡ̀ и҆ чꙋдеса̀ є҆гѡ̀ сыновѡ́мъ человѣ́чєскимъ:
ꙗ҆́кѡ насы́тилъ є҆́сть дꙋ́шꙋ тщꙋ̀, и҆ дꙋ́шꙋ а҆́лчꙋщꙋ и҆спо́лни бла̑гъ:
сѣдѧ́щыѧ во тьмѣ̀ и҆ сѣ́ни сме́ртнѣй, ѡ҆кова̑нныѧ нището́ю и҆ желѣ́зомъ,
ꙗ҆́кѡ преѡгорчи́ша словеса̀ бж҃їѧ, и҆ совѣ́тъ вы́шнѧгѡ раздражи́ша.
И҆ смири́сѧ въ трꙋдѣ́хъ се́рдце и҆́хъ, и҆ и҆знемого́ша, и҆ не бѣ̀ помага́ѧй.
И҆ воззва́ша ко гдⷭ҇ꙋ, внегда̀ скорбѣ́ти и҆̀мъ, и҆ ѿ нꙋ́ждъ и҆́хъ сп҃сѐ ѧ҆̀:
и҆ и҆зведѐ ѧ҆̀ и҆з̾ тьмы̀ и҆ сѣ́ни сме́ртныѧ, и҆ ᲂу҆́зы и҆́хъ растерза̀.
Да и҆сповѣ́дѧтсѧ {да и҆сповѣ́дѧтъ} гдⷭ҇еви млⷭ҇ти є҆гѡ̀ и҆ чꙋдеса̀ є҆гѡ̀ сыновѡ́мъ человѣ́чєскимъ:
ꙗ҆́кѡ сокрꙋшѝ врата̀ мѣ̑днаѧ, и҆ верєѝ желѣ̑зныѧ сломѝ.
Воспрїѧ́тъ ѧ҆̀ ѿ пꙋтѝ беззако́нїѧ и҆́хъ: беззако́нїй бо ра́ди свои́хъ смири́шасѧ.
Всѧ́кагѡ бра́шна возгнꙋша́сѧ дꙋша̀ и҆́хъ, и҆ прибли́жишасѧ до вра́тъ сме́ртныхъ.
И҆ воззва́ша ко гдⷭ҇ꙋ, внегда̀ скорбѣ́ти и҆̀мъ, и҆ ѿ нꙋ́ждъ и҆́хъ сп҃сѐ ѧ҆̀:
посла̀ сло́во своѐ, и҆ и҆сцѣлѝ ѧ҆̀, и҆ и҆зба́ви ѧ҆̀ ѿ растлѣ́нїй и҆́хъ.
Да и҆сповѣ́дѧтсѧ {да и҆сповѣ́дѧтъ} гдⷭ҇еви млⷭ҇ти є҆гѡ̀ и҆ чꙋдеса̀ є҆гѡ̀ сыновѡ́мъ человѣ́чєскимъ:
и҆ да пожрꙋ́тъ є҆мꙋ̀ же́ртвꙋ хвалы̀ и҆ да возвѣстѧ́тъ дѣла̀ є҆гѡ̀ въ ра́дости.
Сходѧ́щїи въ мо́ре въ корабле́хъ, творѧ́щїи дѣ̑ланїѧ въ вода́хъ мно́гихъ,
ті́и ви́дѣша дѣла̀ гдⷭ҇нѧ и҆ чꙋдеса̀ є҆гѡ̀ во глꙋбинѣ̀.
Речѐ, и҆ ста̀ дꙋ́хъ бꙋ́ренъ, и҆ вознесо́шасѧ вѡ́лны є҆гѡ̀:
восхо́дѧтъ до небе́съ и҆ низхо́дѧтъ до бе́зднъ: дꙋша̀ и҆́хъ въ ѕлы́хъ та́ѧше:
смѧто́шасѧ, подвиго́шасѧ ꙗ҆́кѡ пїѧ́ный, и҆ всѧ̀ мꙋ́дрость и҆́хъ поглощена̀ бы́сть.
И҆ воззва́ша ко гдⷭ҇ꙋ, внегда̀ скорбѣ́ти и҆̀мъ, и҆ ѿ нꙋ́ждъ и҆́хъ и҆зведѐ ѧ҆̀:
и҆ повелѣ̀ бꙋ́ри, и҆ ста̀ въ тишинꙋ̀, и҆ ᲂу҆молко́ша вѡ́лны є҆гѡ̀.
И҆ возвесели́шасѧ, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆молко́ша, и҆ наста́ви ѧ҆̀ въ приста́нище хотѣ́нїѧ своегѡ̀.
Да и҆сповѣ́дѧтсѧ {да и҆сповѣ́дѧтъ} гдⷭ҇еви млⷭ҇ти є҆гѡ̀ и҆ чꙋдеса̀ є҆гѡ̀ сыновѡ́мъ человѣ́чєскимъ:
да вознесꙋ́тъ є҆го̀ въ цр҃кви людстѣ́й, и҆ на сѣда́лищи ста́рєцъ восхва́лѧтъ є҆го̀.
Положи́лъ є҆́сть рѣ́ки въ пꙋсты́ню и҆ и҆схѡ́дища вѡдна́ѧ въ жа́ждꙋ,
зе́млю плодоно́снꙋю въ сла́ность, ѿ ѕло́бы живꙋ́щихъ на не́й.
Положи́лъ є҆́сть пꙋсты́ню во є҆зе́ра вѡдна́ѧ и҆ зе́млю безво́днꙋю во и҆схѡ́дища вѡдна́ѧ.
И҆ населѝ та́мѡ а҆́лчꙋщыѧ, и҆ соста́виша гра́ды ѡ҆би́тєльны:
и҆ насѣ́ѧша се́ла, и҆ насади́ша вїногра́ды, и҆ сотвори́ша пло́дъ жи́тенъ.
И҆ блгⷭ҇вѝ ѧ҆̀, и҆ ᲂу҆мно́жишасѧ ѕѣлѡ̀: и҆ скоты̀ и҆́хъ не ᲂу҆ма́ли.
И҆ ᲂу҆ма́лишасѧ и҆ ѡ҆ѕло́бишасѧ ѿ ско́рби ѕѡ́лъ и҆ болѣ́зни:
и҆злїѧ́сѧ ᲂу҆ничиже́нїе на кнѧ̑зи и҆́хъ, и҆ ѡ҆блазнѝ {заблꙋжда́ти сотворѝ} ѧ҆̀ по непрохо́днѣй, а҆ не по пꙋтѝ.
И҆ помо́же ᲂу҆бо́гꙋ ѿ нищеты̀ и҆ положѝ ꙗ҆́кѡ ѻ҆́вцы ѻ҆те́чєствїѧ.
Оу҆́зрѧтъ пра́вїи и҆ возвеселѧ́тсѧ, и҆ всѧ́кое беззако́нїе загради́тъ ᲂу҆ста̀ своѧ̑.
Кто̀ премꙋ́дръ и҆ сохрани́тъ сїѧ̑; и҆ ᲂу҆разꙋмѣ́ютъ млⷭ҇ти гдⷭ҇ни.
107:1 ALLELUIA. Confitemini Domino, quoniam bonus, quoniam in saeculum misericordia eius.
107:2 Dicant, qui redempti sunt a Domino, quos redemit de manu adversarii
107:3 et de regionibus congregavit eos, a solis ortu et occasu, ab aquilone et mari.
107:4 Erraverunt in solitudine, in inaquoso, viam civitatis habitationis non invenerunt.
107:5 Esurientes et sitientes, anima eorum in ipsis defecit.
107:6 Et clamaverunt ad Dominum, cum tribularentur, et de necessitatibus eorum eripuit eos.
107:7 Et deduxit eos in viam rectam, ut irent in civitatem habitationis.
107:8 Confiteantur Domino propter misericordiam eius et mirabilia eius in filios hominum,
107:9 quia satiavit animam sitientem et animam esurientem replevit bonis.
107:10 Sedentes in tenebris et umbra mortis, vincti in mendicitate et ferro,
107:11 quia exacerbaverunt eloquia Dei et consilium Altissimi spreverunt.
107:12 Et humiliavit in laboribus cor eorum, infirmati sunt, nec fuit qui adiuvaret.
107:13 Et clamaverunt ad Dominum, cum tribularentur, et de necessitatibus eorum liberavit eos.
107:14 Et eduxit eos de tenebris et umbra mortis et vincula eorum dirupit.
107:15 Confiteantur Domino propter misericordiam eius et mirabilia eius in filios hominum,
107:16 quia contrivit portas aereas et vectes ferreos confregit.
107:17 Stulti facti sunt in via iniquitatis suae et propter iniustitias suas afflicti sunt;
107:18 omnem escam abominata est anima eorum, et appropinquaverunt usque ad portas mortis.
107:19 Et clamaverunt ad Dominum, cum tribularentur, et de necessitatibus eorum liberavit eos.
107:20 Misit verbum suum et sanavit eos et eripuit eos de interitionibus eorum.
107:21 Confiteantur Domino propter misericordiam eius et mirabilia eius in filios hominum;
107:22 et sacrificent sacrificium laudis et annuntient opera eius in exsultatione.
107:23 Qui descendunt mare in navibus, facientes operationem in aquis multis,
107:24 ipsi viderunt opera Domini et mirabilia eius in profundo.
107:25 Dixit et excitavit spiritum procellae, et exaltati sunt fluctus eius.
107:26 Ascendunt usque ad caelos et descendunt usque ad abyssos; anima eorum in malis tabescebat.
107:27 Turbati sunt et moti sunt sicut ebrius, et omnis sapientia eorum devorata est.
107:28 Et clamaverunt ad Dominum, cum tribularentur, et de necessitatibus eorum eduxit eos.
107:29 Et statuit procellam eius in auram, et tacuerunt fluctus eius.
107:30 Et laetati sunt, quia siluerunt, et deduxit eos in portum voluntatis eorum.
107:31 Confiteantur Domino propter misericordiam eius et mirabilia eius in filios hominum;
107:32 et exaltent eum in ecclesia plebis et in conventu seniorum laudent eum.
107:33 Posuit flumina in desertum et exitus aquarum in sitim,
107:34 terram fructiferam in salsuginem a malitia inhabitantium in ea.
107:35 Posuit desertum in stagna aquarum et terram sine aqua in exitus aquarum.
107:36 Et collocavit illic esurientes, et constituerunt civitatem habitationis.
107:37 Et seminaverunt agros et plantaverunt vineas, et fecerunt fructum in proventum suum.
107:38 Et benedixit eis, et multiplicati sunt nimis, et iumenta eorum non minoravit.
107:39 Et pauci facti sunt et vexati sunt a tribulatione malorum et dolore.
107:40 Effudit contemptionem super principes et errare fecit eos in deserto invio.
107:41 Et suscepit pauperem de inopia et posuit sicut oves familias.
107:42 Videbunt recti et laetabuntur, et omnis iniquitas oppilabit os suum.
107:43 Quis sapiens, et custodiet haec et intelleget misericordias Domini?.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible