Быт. Исх. Лев. Чис. Втор. Нав. Суд. Руф. 1Цар. 2Цар. 3Цар. 4Цар. 1Пар. 2Пар. 1Ездр. Неем. 2Ездр. Тов. Иудиф. Эсф. 1Мак. 2Мак. 3Мак. 3Ездр. Иов. Пс. Притч. Еккл. Песн. Прем. Сир. Ис. Иер. Плч. Посл.Иер. Вар. Иез. Дан. Ос. Иоил. Ам. Авд. Ион. Мих. Наум. Авв. Соф. Агг. Зах. Мал. Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.

Псалтирь

 
  • Пѣ́снь, псало́мъ Дави́ду.
  • Гото́во се́рдце мое́, Бо́же, гото́во се́рдце мое́: воспою́ и пою́ во сла́вѣ мо­е́й.
  • Воста́ни, сла́ва моя́, воста́ни, псалти́рю и гу́сли: воста́ну ра́но.
  • Исповѣ́мся тебѣ́ въ лю́дехъ, Го́споди, пою́ тебѣ́ во язы́цѣхъ:
  • я́ко ве́лiя верху́ небе́съ ми́лость твоя́ и до о́блакъ и́стина твоя́.
  • Вознеси́ся на небеса́, Бо́же, и по все́й земли́ сла́ва твоя́,
  • я́ко да изба́вят­ся воз­лю́блен­нiи тво­и́: спаси́ десни́цею тво­е́ю и услы́ши мя́.
  • Бо́гъ воз­глаго́ла во святѣ́мъ сво­е́мъ: воз­несу́ся и раздѣлю́ Сики́му, и удо́ль селе́нiй размѣ́рю.
  • Мо́й е́сть Галаа́дъ, и мо́й е́сть Манассі́й, и Ефре́мъ заступле́нiе главы́ мо­ея́: Иу́да ца́рь мо́й,
  • Моа́въ коно́бъ упова́нiя мо­его́: на Идуме́ю наложу́ сапо́гъ мо́й: мнѣ́ иноплеме́н­ницы покори́шася.
  • Кто́ введе́тъ мя́ во гра́дъ огражде́нiя? или́ кто́ наста́витъ мя́ до Идуме́и?
  • Не ты́ ли, Бо́же, от­ри́нувый на́съ, и не изы́деши, Бо́же, въ си́лахъ на́шихъ?
  • Да́ждь на́мъ по́мощь от­ ско́рби: и су́етно спасе́нiе человѣ́ческо.
  • О Бо́зѣ сотвори́мъ си́лу, и то́й уничижи́тъ враги́ на́шя.
  • Песнь. Псалом Давида.
  • Готово сердце мое, Боже, [готово сердце мое]; буду петь и воспевать во славе моей.
  • Воспрянь, псалтирь и гусли! Я встану рано.
  • Буду славить Тебя, Господи, между народами; буду воспевать Тебя среди племен,
  • ибо превыше небес милость Твоя и до облаков истина Твоя.
  • Будь превознесен выше небес, Боже; над всею землею да будет слава Твоя,
  • дабы избавились возлюбленные Твои: спаси десницею Твоею и услышь меня.
  • Бог сказал во святилище Своем: «восторжествую, разделю Сихем и долину Сокхоф размерю;
  • Мой Галаад, Мой Манассия, Ефрем – крепость главы Моей, Иуда – скипетр Мой,
  • Моав – умывальная чаша Моя, на Едома простру сапог Мой, над землею Филистимскою восклицать буду».
  • Кто введет меня в укрепленный город? Кто доведет меня до Едома?
  • Не Ты ли, Боже, Который отринул нас и не выходишь, Боже, с войсками нашими?
  • Подай нам помощь в тесноте, ибо защита человеческая суетна.
  • С Богом мы окажем силу: Он низложит врагов наших.
  • Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
  • Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
  • Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
  • Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
  • Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
  • Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
  • И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
  • Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
  • Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
  • Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
  • Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
  • Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
  • Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
  • Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
  • Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
  • Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
  • Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
  • Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
  • Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
  • Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
  • Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
  • И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
  • Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
  • Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
  • Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
  • Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
  • Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
  • Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
  • Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
  • Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
  • Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
  • Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
  • Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
  • Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
  • Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
  • И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
  • Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
  • Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
  • Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
  • Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
  • Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
  • Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
  • Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.