Скрыть
117:0
117:2
117:3
117:4
117:9
117:10
117:13
117:15
117:16
117:20
117:21
117:23
117:24
117:25
117:27
117:28
Церковнославянский (рус)
Аллилу́iа.
Исповѣ́дайтеся Го́сподеви, я́ко бла́гъ, я́ко въ вѣ́къ ми́лость Его́.
Да рече́тъ у́бо до́мъ Изра́илевъ: я́ко бла́гъ, я́ко въ вѣ́къ ми́лость Его́.
Да рече́тъ у́бо до́мъ Ааро́нь: я́ко бла́гъ, я́ко въ вѣ́къ ми́лость Его́.
Да реку́тъ у́бо вси́ боя́щiися Го́спода: я́ко бла́гъ, я́ко въ вѣ́къ ми́лость Его́.
От ско́рби при­­зва́хъ Го́спода, и услы́ша мя́ въ простра́н­ство.
Госпо́дь мнѣ́ помо́щникъ, и не убою́ся: что́ сотвори́тъ мнѣ́ человѣ́къ?
Госпо́дь мнѣ́ помо́щникъ, и а́зъ воз­зрю́ на враги́ моя́.
Благо е́сть надѣ́ятися на Го́спода, не́жели надѣ́ятися на человѣ́ка:
благо е́сть упова́ти на Го́спода, не́жели упова́ти на кня́зи.
Вси́ язы́цы обыдо́ша мя́, и и́менемъ Госпо́днимъ противля́хся и́мъ:
обыше́дше обыдо́ша мя́, и и́менемъ Госпо́днимъ противля́хся и́мъ:
обыдо́ша мя́ я́ко пче́лы со́тъ, и разгорѣ́шася я́ко о́гнь въ те́рнiи: и и́менемъ Госпо́днимъ противля́хся и́мъ.
Отринове́нъ преврати́хся па́сти, и Госпо́дь прiя́тъ мя́.
Крѣ́пость моя́ и пѣ́нiе мое́ Госпо́дь, и бы́сть ми́ во спасе́нiе.
Гла́съ ра́дости и спасе́нiя въ селе́нiихъ пра́ведныхъ: десни́ца Госпо́дня сотвори́ си́лу.
Десни́ца Госпо́дня воз­несе́ мя, десни́ца Госпо́дня сотвори́ си́лу.
Не умру́, но жи́въ бу́ду и повѣ́мъ дѣла́ Госпо́дня.
Наказу́я наказа́ мя Госпо́дь, сме́рти же не предаде́ мя.
Отве́рзите мнѣ́ врата́ пра́вды: в­ше́дъ въ ня́, исповѣ́мся Го́сподеви.
Сiя́ врата́ Госпо́дня: пра́веднiи вни́дутъ въ ня́.
Исповѣ́мся Тебѣ́, я́ко услы́шалъ мя́ еси́ и бы́лъ еси́ мнѣ́ во спасе́нiе.
Ка́мень, его́же небрего́ша зи́ждущiи, се́й бы́сть во главу́ у́гла:
от­ Го́спода бы́сть се́й, и е́сть ди́венъ во очесѣ́хъ на́шихъ.
Се́й де́нь, его́же сотвори́ Госпо́дь, воз­ра́дуемся и воз­весели́мся въ о́нь.
О, Го́споди, спаси́ же, о, Го́споди, поспѣши́ же.
Благослове́нъ гряды́й во и́мя Госпо́дне: благослови́хомъ вы́ изъ до́му Госпо́дня.
Бо́гъ Госпо́дь, и яви́ся на́мъ: соста́вите пра́здникъ во учаща́ющихъ до ро́гъ олтаре́выхъ.
Бо́гъ мо́й еси́ Ты́, и исповѣ́мся Тебѣ́: Бо́гъ мо́й еси́ Ты́, и воз­несу́ Тя: исповѣ́мся Тебѣ́, я́ко услы́шалъ мя́ еси́ и бы́лъ еси́ мнѣ́ во спасе́нiе.
Исповѣ́дайтеся Го́сподеви, я́ко бла́гъ, я́ко въ вѣ́къ ми́лость Его́.
Французский (LSG)
118:1 Louez l'Éternel, car il est bon, Car sa miséricorde dure à toujours!
118:2 Qu'Israël dise: Car sa miséricorde dure à toujours!
118:3 Que la maison d'Aaron dise: Car sa miséricorde dure à toujours!
118:4 Que ceux qui craignent l'Éternel disent: Car sa miséricorde dure à toujours!
118:5 Du sein de la détresse j'ai invoqué l'Éternel: L'Éternel m'a exaucé, m'a mis au large.
118:6 L'Éternel est pour moi, je ne crains rien: Que peuvent me faire des hommes?
118:7 L'Éternel est mon secours, Et je me réjouis à la vue de mes ennemis.
118:8 Mieux vaut chercher un refuge en l'Éternel Que de se confier à l'homme;
118:9 Mieux vaut chercher un refuge en l'Éternel Que de se confier aux grands.
118:10 Toutes les nations m'environnaient: Au nom de l'Éternel, je les taille en pièces.
118:11 Elles m'environnaient, m'enveloppaient: Au nom de l'Éternel, je les taille en pièces.
118:12 Elles m'environnaient comme des abeilles; Elles s'éteignent comme un feu d'épines; Au nom de l'Éternel, je les taille en pièces.
118:13 Tu me poussais pour me faire tomber; Mais l'Éternel m'a secouru.
118:14 L'Éternel est ma force et le sujet de mes louanges; C'est lui qui m'a sauvé.
118:15 Des cris de triomphe et de salut s'élèvent dans les tentes des justes: La droite de l'Éternel manifeste sa puissance!
118:16 La droite de l'Éternel est élevée! La droite de l'Éternel manifeste sa puissance!
118:17 Je ne mourrai pas, je vivrai, Et je raconterai les oeuvres de l'Éternel.
118:18 L'Éternel m'a châtié, Mais il ne m'a pas livré à la mort.
118:19 Ouvrez-moi les portes de la justice: J'entrerai, je louerai l'Éternel.
118:20 Voici la porte de l'Éternel: C'est par elle qu'entrent les justes.
118:21 Je te loue, parce que tu m'as exaucé, Parce que tu m'as sauvé.
118:22 La pierre qu'ont rejetée ceux qui bâtissaient Est devenue la principale de l'angle.
118:23 C'est de l'Éternel que cela est venu: C'est un prodige à nos yeux.
118:24 C'est ici la journée que l'Éternel a faite: Qu'elle soit pour nous un sujet d'allégresse et de joie!
118:25 O Éternel, accorde le salut! O Éternel, donne la prospérité!
118:26 Béni soit celui qui vient au nom de l'Éternel! Nous vous bénissons de la maison de l'Éternel.
118:27 L'Éternel est Dieu, et il nous éclaire. Attachez la victime avec des liens, Amenez-la jusqu'aux cornes de l'autel!
118:28 Tu es mon Dieu, et je te louerai; Mon Dieu! je t'exalterai.
118:29 Louez l'Éternel, car il est bon, Car sa miséricorde dure à toujours!
Арабский (Arabic Van Dyke)
118:1 احمدوا الرب لانه صالح لان الى الابد رحمته.
118:2 ليقل اسرائيل ان الى الابد رحمته.
118:3 ليقل بيت هرون ان الى الابد رحمته.
118:4 ليقل متقو الرب ان الى الابد رحمته
118:5 من الضيق دعوت الرب فاجابني من الرحب.
118:6 الرب لي فلا اخاف. ماذا يصنع بي الانسان.
118:7 الرب لي بين معينيّ وانا سأرى باعدائي.
118:8 الاحتماء بالرب خير من التوكل على انسان
118:9 الاحتماء بالرب خير من التوكل على الرؤساء.
118:10 كل الامم احاطوا بي. باسم الرب ابيدهم.
118:11 احاطوا بي واكتنفوني. باسم الرب ابيدهم.
118:12 احاطوا بي مثل النحل. انطفأوا كنار الشوك. باسم الرب ابيدهم.
118:13 دحرتني دحورا لاسقط. اما الرب فعضدني.
118:14 قوتي وترنمي الرب وقد صار لي خلاصا.
118:15 صوت ترنم وخلاص في خيام الصديقين. يمين الرب صانعة ببأس
118:16 يمين الرب مرتفعة. يمين الرب صانعة ببأس.
118:17 لا اموت بل احيا واحدث باعمال الرب.
118:18 تأديبا ادبني الرب والى الموت لم يسلمني
118:19 افتحوا لي ابواب البر. ادخل فيها واحمد الرب.
118:20 هذا الباب للرب. الصديقون يدخلون فيه.
118:21 احمدك لانك استجبت لي وصرت لي خلاصا.
118:22 الحجر الذي رفضه البناؤون قد صار راس الزاوية.
118:23 من قبل الرب كان هذا وهو عجيب في اعيننا
118:24 هذا هو اليوم الذي صنعه الرب. نبتهج ونفرح فيه.
118:25 آه يا رب خلّص. آه يا رب انقذ.
118:26 مبارك الآتي باسم الرب. باركناكم من بيت الرب.
118:27 الرب هو الله وقد انار لنا. اوثقوا الذبيحة بربط الى قرون المذبح.
118:28 الهي انت فاحمدك الهي فارفعك.
118:29 احمدوا الرب لانه صالح لان الى الابد رحمته
Парвардигорро ситоиш кунед сипос гӯед, зеро ки некӯст; зеро ки меҳру вафои Ӯ ҷовидонист.
Исроил бигӯяд: «Зеро ки меҳру вафои Ӯ ҷовидонист!»
Хонадони Ҳорун бигӯянд: «Зеро ки меҳру вафои Ӯ ҷовидонист!»
Тарсгорони Парвардигор бигӯянд: «Зеро ки меҳру вафои Ӯ ҷовидонист!»
Аз тангӣ Парвардигорро хондам; бо паҳноӣ ҷавоб гардонд ба ман Парвардигор Парвардигор маро шунида ба паҳно овард.
Парвардигор бо ман аст, нахоҳам тарсид: одамизод ба ман чӣ метавонад бикунад?
Парвардигор мададгори ёри ман аст, ва ман нокомии бадхоҳони худро хоҳам дид.
Паноҳ бурдан Таваккал кардан ба Парвардигор беҳ аст аз умед бастан ба одамизод.
Паноҳ бурдан Таваккал кардан ба Парвардигор беҳ аст аз умед бастан ба мирон.
Ҳамаи халқҳо маро иҳота кардаанд; – бо номи Парвардигор онҳоро албатта нест хоҳам кард.
Даври маро гирифтаанд ва маро иҳота кардаанд; – бо номи Парвардигор онҳоро албатта нест хоҳам кард.
Чун занбӯрҳо даври маро гирифтаанд, чун оташи хорзор хомӯш шудаанд; – ба номи Парвардигор онҳоро албатта нест хоҳам кард.
Маро сахт тела додӣ, то ки афтам, вале Парвардигор ба ман мадад ёрӣ расонд.
Парвардигор қуввати ман ва суруди ман аст, ва наҷоти ман шудааст.
Овози шодӣ ва наҷот дар хаймаҳои росткорон аст; дасти рости Парвардигор бо қудрат амал мекунад.
Дасти рости Парвардигор баланд мебардорад; дасти рости Парвардигор бо қудрат амал мекунад.
Нахоҳам мурд, балки зиндагӣ хоҳам кард, ва корҳои Парвардигорро эълон хоҳам намуд.
Парвардигор маро сахт ҷазо дод, валекин маро ба мурдан нарасонд.
Дарвозаҳои росткориро инсофро барои ман воз кунед; ба онҳо даромада, Парвардигорро сипос хоҳам гуфт.
Инак дарвозаи Парвардигор; росткорон ба он дохил хоҳанд шуд.
Туро сипос мегӯям, зеро ки маро шунидаӣ ва наҷоти ман шудаӣ.
Санге ки бинокорон рад карданд, санги сари гӯшаи бино гардид:
Ин аз ҷониби Парвардигор шуд, ва дар назари мо ҳайратангез аст.
Ҳамин рӯзро Парвардигор ба амал овард: дар он ба ваҷд омада, шодӣ хоҳем кард.
Лутфан, эй Парвардигор, наҷот деҳ! Лутфан, эй Парвардигор, комёб соз!
Муборак аст Он ки ба номи Парвардигор меояд! Шуморо аз хонаи Парвардигор баракат мехоҳем.
Парвардигор Худост, ки моро нур бахшидааст; қурбониро идонаро бо танобҳо баста, то шохҳои қурбонгоҳ баред.
Ту Худои ман ҳастӣ, ва Туро сипос мегӯям; эй Худои ман, Туро болобардор менамоям.
Парвардигорро сипос гӯед, зеро ки некӯст; зеро ки меҳру вафои Ӯ ҷовидонист.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible