|
Пѣ́снь степе́ней.
Го́споди, не вознесе́ся се́рдце мое́, ниже́ вознесо́стѣся о́чи мои́: ниже́ ходи́хъ въ вели́кихъ, ниже́ въ ди́вныхъ па́че мене́.
А́ще не смиреному́дрствовахъ, но вознесо́хъ ду́шу мою́, я́ко отдое́ное на ма́терь свою́, та́ко возда́си на ду́шу мою́.
Да упова́етъ Изра́иль на Го́спода отны́нѣ и до вѣ́ка.
Пѣ́снь степе́ней.
Го́споди, не вознесе́ся се́рдце мое́, ниже́ вознесо́стѣся о́чи мои́: ниже́ ходи́хъ въ вели́кихъ, ниже́ въ ди́вныхъ па́че мене́.
А́ще не смиреному́дрствовахъ, но вознесо́хъ ду́шу мою́, я́ко отдое́ное на ма́терь свою́, та́ко возда́си на ду́шу мою́.
Да упова́етъ Изра́иль на Го́спода отны́нѣ и до вѣ́ка.
|
Господи! не надмевалось сердце мое и не возносились очи мои, и я не входил в великое и для меня недосягаемое.
Не смирял ли я и не успокаивал ли души моей, как дитяти, отнятого от груди матери? душа моя была во мне, как дитя, отнятое от груди.
Да уповает Израиль на Господа отныне и вовек.
|
Canticum ascensionum. De profundis clamavi ad te, Domine;
Domine, exaudi vocem meam. Fiant aures tuae intendentes in vocem deprecationis meae.
Si iniquitates observaveris, Domine, Domine, quis sustinebit?
Quia apud te propitiatio est, ut timeamus te.
Sustinui te, Domine, sustinuit anima mea in verbo eius; speravit
anima mea in Domino magis quam custodes auroram. Magis quam custodes auroram
speret Israel in Domino, quia apud Dominum misericordia, et copiosa apud eum redemptio.
Et ipse redimet Israel ex omnibus iniquitatibus eius.
|
Cántico gradual; de David
131:1 Jehová, no se ha envanecido mi corazón ni mis ojos se enaltecieron; ni anduve en grandezas ni en cosas demasiado sublimes para mí.
131:2 En verdad me he comportado y he acallado mi alma como un niño destetado de su madre. ¡Como un niño destetado está mi alma!
131:3 Espera, Israel, en Jehová, desde ahora y para siempre.
|