Скрыть
131:0
131:2
131:9
131:12
131:16
Английский (NKJV)
LORD, remember David And all his afflictions;
How he swore to the LORD, And vowed to the Mighty One of Jacob:
«Surely I will not go into the chamber of my house, Or go up to the comfort of my bed;
I will not give sleep to my eyes Or slumber to my eyelids,
Until I find a place for the LORD, A dwelling place for the Mighty One of Jacob.»
Behold, we heard of it in Ephrathah; We found it in the fields of the woods.
Let us go into His tabernacle; Let us worship at His footstool.
Arise, O LORD, to Your resting place, You and the ark of Your strength.
Let Your priests be clothed with righteousness, And let Your saints shout for joy.
For Your servant David́s sake, Do not turn away the face of Your Anointed.
The LORD has sworn in truth to David; He will not turn from it: «I will set upon your throne the fruit of your body.
If your sons will keep My covenant And My testimony which I shall teach them, Their sons also shall sit upon your throne forevermore.»
For the LORD has chosen Zion; He has desired it for His dwelling place:
«This is My resting place forever; Here I will dwell, for I have desired it.
I will abundantly bless her provision; I will satisfy her poor with bread.
I will also clothe her priests with salvation, And her saints shall shout aloud for joy.
There I will make the horn of David grow; I will prepare a lamp for My Anointed.
His enemies I will clothe with shame, But upon Himself His crown shall flourish.»
Церковнославянский (рус)
Пѣ́снь степе́ней.
Помяни́, Го́споди, Дави́да и всю́ кро́тость его́:
я́ко кля́т­ся Го́сподеви, обѣща́ся Бо́гу Иа́ковлю:
а́ще вни́ду въ селе́нiе до́му мо­его́, или́ взы́ду на о́дръ посте́ли мо­ея́:
а́ще да́мъ со́нъ очи́ма мо­и́ма, и вѣ́ждома мо­и́ма дрема́нiе, и поко́й скранiа́ма мо­и́ма:
до́ндеже обря́щу мѣ́сто Го́сподеви, селе́нiе Бо́гу Иа́ковлю.
Се́, слы́шахомъ я́ во Евфра́ѳѣ, обрѣто́хомъ я́ въ поля́хъ Дубра́вы:
вни́демъ въ селе́нiя Его́, поклони́мся на мѣ́сто, идѣ́же стоя́стѣ но́зѣ Его́.
Воскре́сни́, Го́споди, въ поко́й Тво́й, Ты́ и киво́тъ святы́ни Тво­ея́.
Свяще́н­ницы Тво­и́ облеку́т­ся пра́вдою, и преподо́бнiи Тво­и́ воз­ра́дуют­ся.
Дави́да ра́ди раба́ Тво­его́, не от­врати́ лице́ пома́зан­наго Тво­его́.
Кля́т­ся Госпо́дь Дави́ду и́стиною, и не от­ве́ржет­ся ея́: от­ плода́ чре́ва тво­его́ посажду́ на престо́лѣ тво­е́мъ.
А́ще сохраня́тъ сы́нове тво­и́ завѣ́тъ Мо́й и свидѣ́нiя Моя́ сiя́, и́мже научу́ я́, и сы́нове и́хъ до вѣ́ка ся́дутъ на престо́лѣ тво­е́мъ.
Я́ко избра́ Госпо́дь Сiо́на, изво́ли и́ въ жили́ще Себѣ́.
Се́й поко́й Мо́й во вѣ́къ вѣ́ка, здѣ́ вселю́ся, я́ко изво́лихъ и́.
Лови́тву его́ благословля́яй благословлю́, ни́щыя его́ насы́щу хлѣ́бы:
свяще́н­ники его́ облеку́ во спасе́нiе, и преподо́бнiи его́ ра́достiю воз­ра́дуют­ся.
Та́мо воз­ращу́ ро́гъ Дави́дови, угото́вахъ свѣти́лникъ пома́зан­ному Мо­ему́.
Враги́ его́ облеку́ студо́мъ, на не́мъ же процвѣте́тъ святы́ня моя́.
Еврейский
132:1שִׁיר, הַמַּעֲלוֹת
זְכוֹר־יְהוָה לְדָוִד; אֵת כָּל־עֻנּוֹתוֹ׃
132:2אֲשֶׁר נִשְׁבַּע לַיהוָה; נָדַר, לַאֲבִיר יַעֲקֹב׃
132:3אִם־אָבֹא בְּאֹהֶל בֵּיתִי; אִם־אֶעֱלֶה, עַל־עֶרֶשׂ יְצוּעָי׃
132:4אִם־אֶתֵּן שְׁנַת לְעֵינָי; לְעַפְעַפַּי תְּנוּמָה׃
132:5עַד־אֶמְצָא מָקוֹם לַיהוָה; מִשְׁכָּנוֹת, לַאֲבִיר יַעֲקֹב׃
132:6הִנֵּה־שְׁמַעֲנוּהָ בְאֶפְרָתָה; מְצָאנוּהָ, בִּשְׂדֵי־יָעַר׃
132:7נָבוֹאָה לְמִשְׁכְּנוֹתָיו; נִשְׁתַּחֲוֶה, לַהֲדֹם רַגְלָיו׃
132:8קוּמָה יְהוָה לִמְנוּחָתֶךָ; אַתָּה, וַאֲרוֹן עֻזֶּךָ׃
132:9כֹּהֲנֶיךָ יִלְבְּשׁוּ־צֶדֶק; וַחֲסִידֶיךָ יְרַנֵּנוּ׃
132:10בַּעֲבוּר דָּוִד עַבְדֶּךָ; אַל־תָּשֵׁב, פְּנֵי מְשִׁיחֶךָ׃
132:11נִשְׁבַּע־יְהוָה לְדָוִד אֱמֶת לֹא־יָשׁוּב מִמֶּנָּה מִפְּרִי בִטְנְךָ; אָשִׁית, לְכִסֵּא־לָךְ׃
132:12אִם־יִשְׁמְרוּ בָנֶיךָ בְּרִיתִי וְעֵדֹתִי זוֹ, אֲלַמְּדֵם גַּם־בְּנֵיהֶם עֲדֵי־עַד; יֵשְׁבוּ, לְכִסֵּא־לָךְ׃
132:13כִּי־בָחַר יְהוָה בְּצִיּוֹן; אִוָּהּ, לְמוֹשָׁב לוֹ׃
132:14זֹאת־מְנוּחָתִי עֲדֵי־עַד; פֹּה־אֵשֵׁב, כִּי אִוִּתִיהָ׃
132:15צֵידָהּ בָּרֵךְ אֲבָרֵךְ; אֶבְיוֹנֶיהָ, אַשְׂבִּיעַ לָחֶם׃
132:16וְכֹהֲנֶיהָ אַלְבִּישׁ יֶשַׁע; וַחֲסִידֶיהָ, רַנֵּן יְרַנֵּנוּ׃
132:17שָׁם אַצְמִיחַ קֶרֶן לְדָוִד; עָרַכְתִּי נֵר, לִמְשִׁיחִי׃
132:18אוֹיְבָיו אַלְבִּישׁ בֹּשֶׁת; וְעָלָיו, יָצִיץ נִזְרוֹ׃
Суруди болоравӣ. Довудро, эй Парвардигор, ба ёд ор, тамоми меҳнати ранҷи ӯро,
Ки ба Парвардигор қасам хӯрда буд, ба Тавонои Яъқуб қавл дода буд назр карда буд:
«Зери боми хаймаи хонаи худ дохил нахоҳам шуд, бар ҷойхоби худ нахоҳам баромад,
Хоб ба чашмони худ нахоҳам дод, ва ғанаб ба мижгони худ,
То даме ки ҷое барои Парвардигор пайдо кунам, ва манзилҳо барои Тавонои Яъқуб».
Инак, дар бораи он дар Эфрот шунидаем, онро дар саҳрои Ёар ёфтаем.
Ба манзилҳои Ӯ меоем, ба қадамгоҳи Ӯ саҷда мекунем.
Бархез, эй Парвардигор, ба оромгоҳи Худ биё, – Ту ва сандуқи шукӯҳи Ту.
Коҳинони Ту ҷомаи росткорӣ хоҳанд пӯшид, ва порсоёни Ту тантана садои шодӣ хоҳанд кард баровард.
Ба хотири бандаи Худ Довуд, рӯи масеҳи Худро барнагардон.
Парвардигор ба Довуд ба ростӣ қасам хӯрдааст, ва аз он нахоҳад баргашт: «Аз самари батни ту бар тахти ту хоҳам гузошт;
Агар писаронат паймони Маро нигоҳдорӣ кунанд, ва гувоҳии Маро, ки ба онҳо таълим хоҳам дод: писарони онҳо низ барои ҳамеша доимӣ бар тахти ту хоҳанд нишаст».
Зеро Парвардигор Сионро баргузидааст; онро барои нишемангоҳи Худ хостааст:
«Ин аст оромгоҳи Ман ҷовидона барои ҳамеша; дар ин ҷо хоҳам нишаст, зеро ки онро хостаам.
Ғизояшро баракат хоҳам дод, камбағалонашро аз нон сер хоҳам кард.
Ва коҳинонашро ҷомаи наҷот хоҳам пӯшонид; ва порсоёнаш пайваста хурсандӣ садои шодӣ хоҳанд баровард кард.
Дар он ҷо шохи Довудро хоҳам сабзонид; чароғе барои масеҳи Худ хоҳам барафрӯхт.
Душманони ӯро ҷомаи шармандагӣ хоҳам пӯшонид; валекин бар ӯ тоҷи ӯ дурахшон хоҳад шуд».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible