Скрыть
131:0
131:2
131:9
131:12
131:16
Церковнославянский (рус)
Пѣ́снь степе́ней.
Помяни́, Го́споди, Дави́да и всю́ кро́тость его́:
я́ко кля́т­ся Го́сподеви, обѣща́ся Бо́гу Иа́ковлю:
а́ще вни́ду въ селе́нiе до́му мо­его́, или́ взы́ду на о́дръ посте́ли мо­ея́:
а́ще да́мъ со́нъ очи́ма мо­и́ма, и вѣ́ждома мо­и́ма дрема́нiе, и поко́й скранiа́ма мо­и́ма:
до́ндеже обря́щу мѣ́сто Го́сподеви, селе́нiе Бо́гу Иа́ковлю.
Се́, слы́шахомъ я́ во Евфра́ѳѣ, обрѣто́хомъ я́ въ поля́хъ Дубра́вы:
вни́демъ въ селе́нiя Его́, поклони́мся на мѣ́сто, идѣ́же стоя́стѣ но́зѣ Его́.
Воскре́сни́, Го́споди, въ поко́й Тво́й, Ты́ и киво́тъ святы́ни Тво­ея́.
Свяще́н­ницы Тво­и́ облеку́т­ся пра́вдою, и преподо́бнiи Тво­и́ воз­ра́дуют­ся.
Дави́да ра́ди раба́ Тво­его́, не от­врати́ лице́ пома́зан­наго Тво­его́.
Кля́т­ся Госпо́дь Дави́ду и́стиною, и не от­ве́ржет­ся ея́: от­ плода́ чре́ва тво­его́ посажду́ на престо́лѣ тво­е́мъ.
А́ще сохраня́тъ сы́нове тво­и́ завѣ́тъ Мо́й и свидѣ́нiя Моя́ сiя́, и́мже научу́ я́, и сы́нове и́хъ до вѣ́ка ся́дутъ на престо́лѣ тво­е́мъ.
Я́ко избра́ Госпо́дь Сiо́на, изво́ли и́ въ жили́ще Себѣ́.
Се́й поко́й Мо́й во вѣ́къ вѣ́ка, здѣ́ вселю́ся, я́ко изво́лихъ и́.
Лови́тву его́ благословля́яй благословлю́, ни́щыя его́ насы́щу хлѣ́бы:
свяще́н­ники его́ облеку́ во спасе́нiе, и преподо́бнiи его́ ра́достiю воз­ра́дуют­ся.
Та́мо воз­ращу́ ро́гъ Дави́дови, угото́вахъ свѣти́лникъ пома́зан­ному Мо­ему́.
Враги́ его́ облеку́ студо́мъ, на не́мъ же процвѣте́тъ святы́ня моя́.
Синодальный
1 Господи, вспомни всё сокрушение Давида, озабоченного построением скинии, которая тогда стояла на полях Иарима. 7 Пойдем к подножию места постоянного пребывания Господа и пусть все радуются. 10 Не отврати, Господи, Твоего Лица от помазанника Твоего, из потомства Давида, которому Ты обещал Свое благоволение. 13 Господь избрал Сион Своим жилищем навеки и будет изливать Свое благоволение на всех людей. Он возрастит рог Давида и постыдит всех его врагов.
Песнь восхождения.
Вспомни, Господи, Давида и все сокрушение его:
как он клялся Господу, давал обет Сильному Иакова:
«не войду в шатер дома моего, не взойду на ложе мое;
не дам сна очам моим и веждам моим – дремания,
доколе не найду места Господу, жилища – Сильному Иакова».
Вот, мы слышали о нем в Ефрафе, нашли его на полях Иарима.
Пойдем к жилищу Его, поклонимся подножию ног Его.
Стань, Господи, на место покоя Твоего, – Ты и ковчег могущества Твоего.
Священники Твои облекутся правдою, и святые Твои возрадуются.
Ради Давида, раба Твоего, не отврати лица помазанника Твоего.
Клялся Господь Давиду в истине, и не отречется ее: «от плода чрева твоего посажу на престоле твоем.
Если сыновья твои будут сохранять завет Мой и откровения Мои, которым Я научу их, то и их сыновья во веки будут сидеть на престоле твоем».
Ибо избрал Господь Сион, возжелал [его] в жилище Себе.
«Это покой Мой на веки: здесь вселюсь, ибо Я возжелал его.
Пищу его благословляя благословлю, нищих его насыщу хлебом;
священников его облеку во спасение, и святые его радостью возрадуются.
Там возращу рог Давиду, поставлю светильник помазаннику Моему.
Врагов его облеку стыдом, а на нем будет сиять венец его».
Сербский
132:1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
132:2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
132:3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
132:4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
132:5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
132:6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
132:7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
132:8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
132:9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
132:10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
132:11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
132:12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
132:13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
132:14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
132:15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
132:16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
132:17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
132:18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
132:1Ein Lied, zu singen auf dem Weg nach Jerusalem.

HERR, denk doch an David,
an alle Mühe, die er auf sich nahm!

132:2Denk an das feierliche Versprechen,
das er dir, dem starken Gott Jakobs, gab:
132:3»Ich werde mein Haus nicht mehr betreten,
ich lege mich nicht mehr auf mein Bett,
132:4ich gestatte meinen Augen keinen Schlaf
und gönne mir keine Ruhe mehr,
132:5bis ich einen Platz gefunden habe,
wo der HERR wohnen kann,
der starke Gott Jakobs!«
132:6In Efrata bekamen wir Nachricht
von der Bundeslade des HERRN
und wir fanden sie in der Nähe von Jáar.
132:7Kommt, wir gehen zur Wohnung des HERRN
und werfen uns zu seinen Füßen nieder!
132:8Steh auf, HERR, begleite deine Lade,
das Wahrzeichen deiner gewaltigen Macht!
Komm zu deinem Ruheplatz!
132:9Gib deinen Priestern Vollmacht,
uns deinen Beistand zu vermitteln!
Alle deine Treuen sollen jubeln!
132:10David, deinem Vertrauten, zuliebe
weise unseren König nicht zurück,
ihn, den du gesalbt und eingesetzt hast!
132:11Der HERR hat es David geschworen
und diesen Schwur nimmt er nicht zurück:
»Ich erwähle einen deiner Söhne
zu deinem Nachfolger auf dem Thron!
132:12Wenn er sich an den Bund mit mir hält
und meinen Weisungen gehorcht,
dann soll auch ihm ein Sohn als König folgen.
Und das soll gelten für alle Generationen!«
132:13Ja, der HERR hat den Zionsberg ausgewählt,
er hat ihn zu seiner Wohnstätte bestimmt:
132:14»Hier soll für immer mein Ruheplatz sein,
hier will ich wohnen, das ist mein Wille!
132:15Ich will die Zionsstadt reich versorgen,
ihre Armen mache ich satt.
132:16Ihren Priestern gebe ich Vollmacht,
ihr meinen Beistand zu vermitteln;
alle meine Treuen sollen jubeln!
132:17Und hier lasse ich die Nachkommen Davids mächtig werden;
im Haus des Königs, den ich gesalbt habe,
entzünde ich ein Licht, das nicht erlöschen soll.
132:18Seine Feinde bedecke ich mit Schande,
doch seine Krone soll immer heller strahlen!«
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible