Скрыть
136:0
136:2
136:3
136:4
136:6
136:8
Церковнославянский (рус)
Дави́ду иеремі́емъ.
На рѣка́хъ Вавило́нскихъ, та́мо сѣдо́хомъ и пла́кахомъ, внегда́ помяну́ти на́мъ Сiо́на:
на ве́рбiихъ посредѣ́ его́ обѣ́сихомъ орга́ны на́шя.
Я́ко та́мо вопроси́ша ны́ плѣ́ншiи на́съ о словесѣ́хъ пѣ́сней, и ве́дшiи на́съ о пѣ́нiи: воспо́йте на́мъ от­ пѣ́сней Сiо́нскихъ.
Ка́ко воспо­е́мъ пѣ́снь Госпо́дню на земли́ чужде́й?
А́ще забу́ду тебе́, Иерусали́ме, забве́на бу́ди десни́ца моя́.
Прильпни́ язы́къ мо́й горта́ни мо­ему́, а́ще не помяну́ тебе́, а́ще не предложу́ Иерусали́ма, я́ко въ нача́лѣ весе́лiя мо­его́.
Помяни́, Го́споди, сы́ны Едо́мскiя въ де́нь Иерусали́мль глаго́лющыя: истоща́йте, истоща́йте до основа́нiй его́.
Дщи́ Вавило́ня окая́н­ная, блаже́нъ, и́же воз­да́стъ тебѣ́ воз­дая́нiе твое́, е́же воз­дала́ еси́ на́мъ:
блаже́нъ, и́же и́метъ и разбiе́тъ младе́нцы твоя́ о ка́мень.
Синодальный
[Давида.]
1 В плену вавилонском замолкли наши песни. 3 Притеснители наши просили нас пропеть из Сионских песней. Да иссохнет мой язык и рука, если буду петь и играть в чужой стране и, если я забуду тебя, Иерусалим 7 Господи, отмсти Едому за его злобу к Иерусалиму.
При реках Вавилона, там сидели мы и плакали, когда вспоминали о Сионе;
на вербах, посреди его, повесили мы наши арфы.
Там пленившие нас требовали от нас слов песней, и притеснители наши – веселья: «пропойте нам из песней Сионских».
Как нам петь песнь Господню на земле чужой?
Если я забуду тебя, Иерусалим, – забудь меня десница моя;
прилипни язык мой к гортани моей, если не буду помнить тебя, если не поставлю Иерусалима во главе веселия моего.
Припомни, Господи, сынам Едомовым день Иерусалима, когда они говорили: «разрушайте, разрушайте до основания его».
Дочь Вавилона, опустошительница! блажен, кто воздаст тебе за то, что ты сделала нам!
Блажен, кто возьмет и разобьет младенцев твоих о камень!
Цр҃ко́внослав
Дв҃дꙋ і҆еремі́емъ,
На рѣка́хъ вавѷлѡ́нскихъ, та́мѡ сѣдо́хомъ и҆ пла́кахомъ, внегда̀ помѧнꙋ́ти на́мъ сїѡ́на:
на ве́рбїихъ посредѣ̀ є҆гѡ̀ ѡ҆бѣ́сихомъ ѻ҆рга́ны на́шѧ.
Ꙗ҆́кѡ та́мѡ вопроси́ша ны̀ плѣ́ньшїи на́съ ѡ҆ словесѣ́хъ пѣ́сней, и҆ ве́дшїи на́съ ѡ҆ пѣ́нїи: воспо́йте на́мъ ѿ пѣ́сней сїѡ́нскихъ.
Ка́кѡ воспое́мъ пѣ́снь гдⷭ҇ню на землѝ чꙋжде́й;
А҆́ще забꙋ́дꙋ тебѐ, і҆ерⷭ҇ли́ме, забве́на бꙋ́ди десни́ца моѧ̀.
Прильпнѝ ѧ҆зы́къ мо́й горта́ни моемꙋ̀, а҆́ще не помѧнꙋ̀ тебє̀, а҆́ще не предложꙋ̀ і҆ерⷭ҇ли́ма, ꙗ҆́кѡ въ нача́лѣ весе́лїѧ моегѡ̀.
Помѧнѝ, гдⷭ҇и, сы́ны є҆дѡ̑мскїѧ въ де́нь і҆ерⷭ҇ли́мль глаго́лющыѧ: и҆стоща́йте, и҆стоща́йте до ѡ҆снова́нїй є҆гѡ̀.
Дщѝ вавѷлѡ́нѧ ѡ҆каѧ́ннаѧ, бл҃же́нъ, и҆́же возда́стъ тебѣ̀ воздаѧ́нїе твоѐ, є҆́же воздала̀ є҆сѝ на́мъ:
бл҃же́нъ, и҆́же и҆́метъ и҆ разбїе́тъ младе́нцы твоѧ̑ ѡ҆ ка́мень.
137:1 Sur les bords des fleuves de Babylone, Nous étions assis et nous pleurions, en nous souvenant de Sion.
137:2 Aux saules de la contrée Nous avions suspendu nos harpes.
137:3 Là, nos vainqueurs nous demandaient des chants, Et nos oppresseurs de la joie: Chantez-vous quelques-uns des cantiques de Sion!
137:4 Comment chanterions-nous les cantiques de l'Éternel Sur une terre étrangère?
137:5 Si je t'oublie, Jérusalem, Que ma droite m'oublie!
137:6 Que ma langue s'attache à mon palais, Si je ne me souviens de toi, Si je ne fais de Jérusalem Le principal sujet de ma joie!
137:7 Éternel, souviens-toi des enfants d'Édom, Qui, dans la journée de Jérusalem, Disaient: Rasez, rasez Jusqu'à ses fondements!
137:8 Fille de Babylone, la dévastée, Heureux qui te rend la pareille, Le mal que tu nous as fait!
137:9 Heureux qui saisit tes enfants, Et les écrase sur le roc!
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible