Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
Псалом 137
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- 11
- 12
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- 18
- 19
- 20
- 21
- 22
- 23
- 24
- 25
- 26
- 27
- 28
- 29
- 30
- 31
- 32
- 33
- 34
- 35
- 36
- 37
- 38
- 39
- 40
- 41
- 42
- 43
- 44
- 45
- 46
- 47
- 48
- 49
- 50
- 51
- 52
- 53
- 54
- 55
- 56
- 57
- 58
- 59
- 60
- 61
- 62
- 63
- 64
- 65
- 66
- 67
- 68
- 69
- 70
- 71
- 72
- 73
- 74
- 75
- 76
- 77
- 78
- 79
- 80
- 81
- 82
- 83
- 84
- 85
- 86
- 87
- 88
- 89
- 90
- 91
- 92
- 93
- 94
- 95
- 96
- 97
- 98
- 99
- 100
- 101
- 102
- 103
- 104
- 105
- 106
- 107
- 108
- 109
- 110
- 111
- 112
- 113
- 114
- 115
- 116
- 117
- 118
- 119
- 120
- 121
- 122
- 123
- 124
- 125
- 126
- 127
- 128
- 129
- 130
- 131
- 132
- 133
- 134
- 135
- 136
- 137
- 138
- 139
- 140
- 141
- 142
- 143
- 144
- 145
- 146
- 147
- 148
- 149
- 150
- 151
137:0
137:3
137:5
137:8
Псало́мъ Дави́ду, Агге́а и Заха́рiи.
Исповѣ́мся Тебѣ́, Го́споди, всѣ́мъ се́рдцемъ мои́мъ, и предъ а́нгелы воспою́ Тебѣ́, я́ко услы́шалъ еси́ вся́ глаго́лы у́стъ мои́хъ:
поклоню́ся ко хра́му свято́му Твоему́ и исповѣ́мся и́мени Твоему́ о ми́лости Твое́й и и́стинѣ Твое́й, я́ко возвели́чилъ еси́ надъ всѣ́мъ и́мя Твое́ свято́е.
Въ о́ньже а́ще де́нь призову́ Тя, ско́ро услы́ши мя́: умно́жиши мя́ въ души́ мое́й си́лою Твое́ю.
Да исповѣ́дятся Тебѣ́, Го́споди, вси́ ца́рiе зе́мстiи, я́ко услы́шаша вся́ глаго́лы у́стъ Твои́хъ:
и да воспою́тъ въ путе́хъ Госпо́днихъ, я́ко ве́лiя сла́ва Госпо́дня:
я́ко высо́къ Госпо́дь, и смире́нныя призира́етъ, и высо́кая издале́ча вѣ́сть.
А́ще пойду́ посредѣ́ ско́рби, живи́ши мя́: на гнѣ́въ вра́гъ мои́хъ просте́рлъ еси́ ру́ку Твою́, и спасе́ мя десни́ца Твоя́.
Госпо́дь возда́стъ за мя́: Го́споди, ми́лость Твоя́ во вѣ́къ: дѣ́лъ руку́ Твое́ю не пре́зри.
138:1 De David. Je te célèbre de tout mon coeur, Je chante tes louanges en la présence de Dieu.
138:2 Je me prosterne dans ton saint temple, Et je célèbre ton nom, à cause de ta bonté et de ta fidélité, Car ta renommée s'est accrue par l'accomplissement de tes promesses.
138:3 Le jour où je t'ai invoqué, tu m'as exaucé, Tu m'as rassuré, tu as fortifié mon âme.
138:4 Tous les rois de la terre te loueront, ô Éternel! En entendant les paroles de ta bouche;
138:5 Ils célébreront les voies de l'Éternel, Car la gloire de l'Éternel est grande.
138:6 L'Éternel est élevé: il voit les humbles, Et il reconnaît de loin les orgueilleux.
138:7 Quand je marche au milieu de la détresse, tu me rends la vie, Tu étends ta main sur la colère de mes ennemis, Et ta droite me sauve.
138:8 L'Éternel agira en ma faveur. Éternel, ta bonté dure toujours, N'abandonne pas les oeuvres de tes mains!
1 Славлю Тебя, Господи, пред всеми «богами», за Твои ко мне милости. 3 Ты спасал меня во время бедствий и даровал мне великую милость. Все цари будут поклоняться Тебе. 6 Господь защитит смиренного: он погубит врагов и спасет его без усилий с его стороны. Не оставляй, Господь, дел рук Твоих.
Давида.
Славлю Тебя всем сердцем моим, пред богами* пою Тебе, [что Ты услышал все слова уст моих]. //*В переводе 70-ти: пред Ангелами.
Поклоняюсь пред святым храмом Твоим и славлю имя Твое за милость Твою и за истину Твою, ибо Ты возвеличил слово Твое превыше всякого имени Твоего.
В день, когда я воззвал, Ты услышал меня, вселил в душу мою бодрость.
Прославят Тебя, Господи, все цари земные, когда услышат слова уст Твоих
и воспоют пути Господни, ибо велика слава Господня.
Высок Господь: и смиренного видит, и гордого узнает издали.
Если я пойду посреди напастей, Ты оживишь меня, прострешь на ярость врагов моих руку Твою, и спасет меня десница Твоя.
Господь совершит за меня! Милость Твоя, Господи, вовек: дело рук Твоих не оставляй.
Сербский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Аверинцев)
- Рус. (Бируковы)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
138:1 Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.
138:2 Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.
138:3 У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.
138:4 Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;
138:5 И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.
138:6 Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.
138:7 Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.
138:8 Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.