1 Господи, Ты знаешь мои помышления, слова и поступки, Ты всё видишь и знаешь. 13 Ты соткал меня во чреве матери, дивно устроил меня и всё время моей жизни записано в книге Твоей. 17 Как всё чудно Тобой устроено и как дивны все проявления Твоей творческой мысли, которых не перечислить. 19 Твое величие вызывает во мне ненависть ко всем нечестивым, осмеливающимся порицать Твое имя. 23 Испытай меня, Боже, и не дай мне уклониться от Тебя.

Начальнику хора. Псалом Давида.

Господи! Ты испытал меня и знаешь.

Ты знаешь, когда я сажусь и когда встаю; Ты разумеешь помышления мои издали.

Иду ли я, отдыхаю ли – Ты окружаешь меня, и все пути мои известны Тебе.

Еще нет слова на языке моем, – Ты, Господи, уже знаешь его совершенно.

Сзади и спереди Ты объемлешь меня, и полагаешь на мне руку Твою.

Дивно для меня ведение [Твое], – высоко, не могу постигнуть его!

Куда пойду от Духа Твоего, и от лица Твоего куда убегу?

Взойду ли на небо – Ты там; сойду ли в преисподнюю – и там Ты.

Возьму ли крылья зари и переселюсь на край моря, –

и там рука Твоя поведет меня, и удержит меня десница Твоя.

Скажу ли: «может быть, тьма скроет меня, и свет вокруг меня сделается ночью»;

но и тьма не затмит от Тебя, и ночь светла, как день: как тьма, так и свет.

Ибо Ты устроил внутренности мои и соткал меня во чреве матери моей.

Славлю Тебя, потому что я дивно устроен. Дивны дела Твои, и душа моя вполне сознает это.

Не сокрыты были от Тебя кости мои, когда я созидаем был в тайне, образуем был во глубине утробы.

Зародыш мой видели очи Твои; в Твоей книге записаны все дни, для меня назначенные, когда ни одного из них еще не было.

Как возвышенны для меня помышления Твои, Боже, и как велико число их!

Стану ли исчислять их, но они многочисленнее песка; когда я пробуждаюсь, я все еще с Тобою.

О, если бы Ты, Боже, поразил нечестивого! Удалитесь от меня, кровожадные!

Они говорят против Тебя нечестиво; суетное замышляют враги Твои.

Мне ли не возненавидеть ненавидящих Тебя, Господи, и не возгнушаться восстающими на Тебя?

Полною ненавистью ненавижу их: враги они мне.

Испытай меня, Боже, и узнай сердце мое; испытай меня и узнай помышления мои;

и зри, не на опасном ли я пути, и направь меня на путь вечный.

Сербский

Языки

^139:1 Господе! Ти ме кушаш и знаш.

^139:2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;

^139:3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.

^139:4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.

^139:5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.

^139:6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.

^139:7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?

^139:8 Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.

^139:9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:

^139:10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.

^139:11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.

^139:12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.

^139:13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.

^139:14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.

^139:15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.

^139:16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.

^139:17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!

^139:18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.

^139:19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.

^139:20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.

^139:21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?

^139:22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.

^139:23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

^139:24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.