Скрыть
139:0
139:1
139:2
139:3
139:7
139:8
139:14
Церковнославянский (рус)
Въ коне́цъ, псало́мъ Дави́ду.
Изми́ мя, Го́споди, от­ человѣ́ка лука́ва, от­ му́жа непра́ведна изба́ви мя́:
2и́же помы́слиша непра́вду въ се́рдцы, ве́сь де́нь ополча́ху бра́ни:
3изостри́ша язы́къ сво́й я́ко змiи́нъ: я́дъ а́спидовъ подъ устна́ми и́хъ.
4Сохрани́ мя, Го́споди, изъ руки́ грѣ́шничи, от­ человѣ́къ непра́ведныхъ изми́ мя, и́же помы́слиша запя́ти стопы́ моя́.
5Скры́ша го́рдiи сѣ́ть мнѣ́ и у́жы, препя́ша сѣ́ть нога́ма мо­и́ма:
6при стези́ собла́зны положи́ша ми́.
Рѣ́хъ Го́сподеви: Бо́гъ мо́й еси́ Ты́, внуши́, Го́споди, гла́съ моле́нiя мо­его́.
Го́споди, Го́споди, си́ло спасе́нiя мо­его́, осѣни́лъ еси́ надъ главо́ю мо­е́ю въ де́нь бра́ни.
Не преда́ждь мене́, Го́споди, от­ жела́нiя мо­его́ грѣ́шнику: помы́слиша на мя́, не оста́ви мене́, да не когда́ воз­несу́т­ся.
Глава́ окруже́нiя и́хъ, тру́дъ усте́нъ и́хъ покры́етъ я́.
Паду́тъ на ни́хъ у́глiя о́гнен­ная, низложи́ши я́ во страсте́хъ, и не постоя́тъ.
Му́жъ язы́ченъ не испра́вит­ся на земли́: му́жа непра́ведна зла́я уловя́тъ во истлѣ́нiе.
Позна́хъ, я́ко сотвори́тъ Госпо́дь су́дъ ни́щымъ и ме́сть убо́гимъ.
Оба́че пра́веднiи исповѣ́дят­ся и́мени Тво­ему́, и вселя́т­ся пра́вiи съ лице́мъ Тво­и́мъ.
Синодальный
2 Сохрани меня, Господи, от врага. 7 Покрой меня от него и да погибнет мой враг, как бы в огне. 12 Я верю, что Господь не даст торжествовать нечестивому, защитит невинных и непорочные найдут в Нём покровительство.
Псалом
Начальнику хора. Псалом Давида
Избавь меня, Господи, от человека злого; сохрани меня от притеснителя:
они злое мыслят в сердце, всякий день ополчаются на брань,
изощряют язык свой, как змея; яд аспида под устами их.
Соблюди меня, Господи, от рук нечестивого, сохрани меня от притеснителей, которые замыслили поколебать стопы мои.
Гордые скрыли силки для меня и петли, раскинули сеть по дороге, тенета разложили для меня.
Я сказал Господу: Ты Бог мой; услышь, Господи, голос молений моих!
Господи, Господи, сила спасения моего! Ты покрыл голову мою в день брани.
Не дай, Господи, желаемого нечестивому; не дай успеха злому замыслу его: они возгордятся.
Да покроет головы окружающих меня зло собственных уст их.
Да падут на них горящие угли; да будут они повержены в огонь, в пропасти, так, чтобы не встали.
Человек злоязычный не утвердится на земле; зло увлечет притеснителя в погибель.
Знаю, что Господь сотворит суд угнетенным и справедливость бедным.
Так! праведные будут славить имя Твое; непорочные будут обитать пред лицем Твоим.
Французский (LSG)
140:1 Au chef des chantres. Psaume de David.
Éternel, délivre-moi des hommes méchants! Préserve-moi des hommes violents.
140:2 Qui méditent de mauvais desseins dans leur coeur, Et sont toujours prêts à faire la guerre!
140:3 Ils aiguisent leur langue comme un serpent, Ils ont sous leur lèvres un venin d'aspic.
140:4 Éternel, garantis-moi des mains du méchant! Préserve-moi des hommes violents, Qui méditent de me faire tomber!
140:5 Des orgueilleux me tendent un piège et des filets, Ils placent des rets le long du chemin, Ils me dressent des embûches.
140:6 Je dis à l'Éternel: Tu es mon Dieu! Éternel, prête l'oreille à la voix de mes supplications!
140:7 Éternel, Seigneur, force de mon salut! Tu couvres ma tête au jour du combat.
140:8 Éternel, n'accomplis pas les désirs du méchant, Ne laisse pas réussir ses projets, de peur qu'il ne s'en glorifie!
140:9 Que sur la tête de ceux qui m'environnent Retombe l'iniquité de leurs lèvres!
140:10 Que des charbons ardents soient jetés sur eux! Qu'il les précipite dans le feu, Dans des abîmes, d'où ils ne se relèvent plus!
140:11 L'homme dont la langue est fausse ne s'affermit pas sur la terre; Et l'homme violent, le malheur l'entraîne à sa perte.
140:12 Je sais que l'Éternel fait droit au misérable, Justice aux indigents.
140:13 Oui, les justes célébreront ton nom, Les hommes droits habiteront devant ta face.
Въ коне́цъ, ѱало́мъ дв҃дꙋ,
И҆зми́ мѧ, гдⷭ҇и, ѿ человѣ́ка лꙋка́ва, ѿ мꙋ́жа непра́ведна и҆зба́ви мѧ̀:
и҆̀же помы́слиша непра́вдꙋ въ се́рдцы, ве́сь де́нь ѡ҆полча́хꙋ бра̑ни:
и҆з̾ѡстри́ша ѧ҆зы́къ сво́й ꙗ҆́кѡ ѕмїи́нъ: ꙗ҆́дъ а҆́спїдовъ под̾ ᲂу҆стна́ми и҆́хъ.
Сохрани́ мѧ, гдⷭ҇и, и҆з̾ рꙋкѝ грѣ́шничи, ѿ человѣ̑къ непра́ведныхъ и҆зми́ мѧ, и҆̀же помы́слиша запѧ́ти стѡпы̀ моѧ̑.
Скры́ша го́рдїи сѣ́ть мнѣ̀ и҆ ᲂу҆́жы, препѧ́ша сѣ́ть нога́ма мои́ма: при стезѝ собла́зны положи́ша мѝ.
Рѣ́хъ гдⷭ҇еви: бг҃ъ мо́й є҆сѝ ты̀, внꙋшѝ, гдⷭ҇и, гла́съ моле́нїѧ моегѡ̀.
Гдⷭ҇и, гдⷭ҇и, си́ло спⷭ҇нїѧ моегѡ̀, ѡ҆сѣни́лъ є҆сѝ над̾ главо́ю мое́ю въ де́нь бра́ни.
Не преда́ждь менѐ, гдⷭ҇и, ѿ жела́нїѧ моегѡ̀ грѣ́шникꙋ: помы́слиша на мѧ̀, не ѡ҆ста́ви менѐ, да не когда̀ вознесꙋ́тсѧ.
Глава̀ ѡ҆крꙋже́нїѧ и҆́хъ, трꙋ́дъ ᲂу҆сте́нъ и҆́хъ покры́етъ ѧ҆̀.
Падꙋ́тъ на ни́хъ ᲂу҆́глїѧ ѻ҆́гнєннаѧ, низложи́ши ѧ҆̀ во страсте́хъ, и҆ не постоѧ́тъ.
Мꙋ́жъ ѧ҆зы́ченъ не и҆спра́витсѧ на землѝ: мꙋ́жа непра́ведна ѕла̑ѧ ᲂу҆ловѧ́тъ во и҆стлѣ́нїе.
Позна́хъ, ꙗ҆́кѡ сотвори́тъ гдⷭ҇ь сꙋ́дъ ни́щымъ и҆ ме́сть ᲂу҆бѡ́гимъ.
Ѻ҆ба́че првⷣнїи и҆сповѣ́дѧтсѧ и҆́мени твоемꙋ̀, и҆ вселѧ́тсѧ пра́вїи съ лице́мъ твои́мъ.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible