Скрыть
141:6
141:8
Церковнославянский (рус)
Ра́зума Дави́ду, внегда́ бы́ти ему́ въ верте́пѣ моля́щемуся.
Гла́сомъ мо­и́мъ ко Го́споду воз­зва́хъ, гла́сомъ мо­и́мъ ко Го́споду помоли́хся.
Пролiю́ предъ Ни́мъ моле́нiе мое́, печа́ль мою́ предъ Ни́мъ воз­вѣщу́.
Внегда́ изчеза́ти от­ мене́ ду́ху мо­ему́, и ты́ позна́лъ еси́ стези́ моя́: на пути́ се́мъ, по нему́же хожда́хъ, скры́ша сѣ́ть мнѣ́.
Сматря́хъ одесну́ю и воз­гля́дахъ, и не бѣ́ зна́яй мене́: поги́бе бѣ́г­ст­во от­ мене́, и нѣ́сть взыска́яй ду́шу мою́.
Воззва́хъ къ Тебѣ́, Го́споди, рѣ́хъ: Ты́ еси́ упова́нiе мое́, ча́сть моя́ еси́ на земли́ живы́хъ.
Вонми́ моле́нiю мо­ему́, я́ко смири́хся зѣло́: изба́ви мя́ от­ гоня́щихъ мя́, я́ко укрепи́шася па́че мене́.
Изведи́ изъ темни́цы ду́шу мою́, исповѣ́датися и́мени тво­ему́: мене́ жду́тъ пра́ведницы, до́ндеже воз­да́си мнѣ́.
Французский (LSG)
142:1 Cantique de David. Lorsqu'il était dans la caverne. Prière.
142:1 De ma voix je crie à l'Éternel, De ma voix j'implore l'Éternel.
142:2 Je répands ma plainte devant lui, Je lui raconte ma détresse.
142:3 Quand mon esprit est abattu au dedans de moi, Toi, tu connais mon sentier. Sur la route où je marche Ils m'ont tendu un piège.
142:4 Jette les yeux à droite, et regarde! Personne ne me reconnaît, Tout refuge est perdu pour moi, Nul ne prend souci de mon âme.
142:5 Éternel! c'est à toi que je crie. Je dis: Tu es mon refuge, Mon partage sur la terre des vivants.
142:6 Sois attentif à mes cris! Car je suis bien malheureux. Délivre-moi de ceux qui me poursuivent! Car ils sont plus forts que moi.
142:7 Tire mon âme de sa prison, Afin que je célèbre ton nom! Les justes viendront m'entourer, Quand tu m'auras fait du bien.
Украинский (Огієнко)
142:1 Псалом навчальний, Давида, коли був у печері.
Молитва.
142:2 Мій голос до Господа, я кличу, мій голос до Господа, я благаю!
142:3 Перед обличчям Його виливаю я мову свою, про недолю свою я розказую перед обличчям Його,
142:4 коли омліває мій дух у мені.
А Ти знаєш дорогу мою: на дорозі, якою ходжу, пастку для мене сховали!
142:5 Праворуч поглянь і побач: немає нікого знайомого, загинув притулок від мене, ніхто не питає за душу мою…
142:6 Я кличу до Тебе, о Господи, я кажу: Ти моє пристановище, доля моя у країні живих!
142:7 Прислухайся ж Ти до благання мого, бо зробився я зовсім нужденний!
Визволь мене від моїх переслідників, бо стали сильніші від мене вони!
142:8 Виведи душу мою із в́язниці, щоб славити Ймення Твоє!
Праведні оточать мене, як учиниш добро надо мною!
142:0 قَصِيدَةٌ لِدَاوُدَ لَمَّا كَانَ فِي الْمَغَارَةِ. صَلاَةٌ
142:1 بِصَوْتِي إِلَى الرَّبِّ أَصْرُخُ. بِصَوْتِي إِلَى الرَّبِّ أَتَضَرَّعُ.
142:2 أَسْكُبُ أَمَامَهُ شَكْوَايَ. بِضِيقِيْ قُدَّامَهُ أُخْبِرُ.
142:3 عِنْدَ مَا أَعْيَتْ رُوحِي فِيَّ، وَأَنْتَ عَرَفْتَ مَسْلَكِي. فِي الطَّرِيقِ الَّتِي أَسْلُكُ أَخْفَوْا لِي فَخًّا.
142:4 انْظُرْ إِلَى الْيَمِينِ وَأَبْصِرْ، فَلَيْسَ لِي عَارِفٌ. بَادَ عَنِّي الْمَنَاصُ. لَيْسَ مَنْ يَسْأَلُ عَنْ نَفْسِي.
142:5 صَرَخْتُ إِلَيْكَ يَا رَبُّ. قُلْتُ: «أَنْتَ مَلْجَإِي، نَصِيبِي فِي أَرْضِ الأَحْيَاءِ».
142:6 أَصْغِ إِلَى صُرَاخِي، لأَنِّي قَدْ تَذَلَّلْتُ جِدًّا. نَجِّنِي مِنْ مُضْطَهِدِيَّ، لأَنَّهُمْ أَشَدُّ مِنِّي.
142:7 أَخْرِجْ مِنَ الْحَبْسِ نَفْسِي، لِتَحْمِيدِ اسْمِكَ. الصِّدِّيقُونَ يَكْتَنِفُونَنِي، لأَنَّكَ تُحْسِنُ إِلَيَّ.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible