Скрыть
142:0
142:4
142:9
142:12
Церковнославянский (рус)
Псало́мъ Дави́ду, егда́ гоня́ше его́ Авессало́мъ сы́нъ его́.
Го́споди, услы́ши моли́тву мою́, внуши́ моле́нiе мое́ во и́стинѣ Тво­е́й, услы́ши мя́ въ пра́вдѣ Тво­е́й:
и не вни́ди въ су́дъ съ рабо́мъ Тво­и́мъ, я́ко не оправди́т­ся предъ Тобо́ю вся́къ живы́й.
Я́ко погна́ вра́гъ ду́шу мою́: смири́лъ е́сть въ зе́млю живо́тъ мо́й: посади́лъ мя́ е́сть въ те́мныхъ, я́ко ме́ртвыя вѣ́ка.
И уны́ во мнѣ́ ду́хъ мо́й, во мнѣ́ смяте́ся се́рдце мое́.
Помяну́хъ дни́ дре́внiя, по­учи́хся во всѣ́хъ дѣ́лѣхъ Тво­и́хъ, въ творе́нiихъ руку́ Твое́ю по­уча́хся.
Воздѣ́хъ къ Тебѣ́ ру́цѣ мо­и́: душа́ моя́ я́ко земля́ безво́дная Тебѣ́.
Ско́ро услы́ши мя́, Го́споди, изчезе́ ду́хъ мо́й: не от­врати́ лица́ Тво­его́ от­ мене́, и уподо́блюся низходя́щымъ въ ро́въ.
Слы́шану сотвори́ мнѣ́ зау́тра ми́лость Твою́, я́ко на Тя́ упова́хъ: скажи́ мнѣ́, Го́споди, пу́ть, въ о́ньже пойду́, я́ко къ Тебѣ́ взя́хъ ду́шу мою́.
Изми́ мя от­ вра́гъ мо­и́хъ, Го́споди, къ Тебѣ́ при­­бѣго́хъ.
Научи́ мя твори́ти во́лю Твою́, я́ко Ты́ еси́ Бо́гъ мо́й: Ду́хъ Тво́й благі́й наста́витъ мя́ на зе́млю пра́ву.
И́мене Тво­его́ ра́ди, Го́споди, живи́ши мя́ пра́вдою Тво­е́ю: изведе́ши от­ печа́ли ду́шу мою́:
и ми́лостiю Тво­е́ю потреби́ши враги́ моя́ и погуби́ши вся́ стужа́ющыя души́ мо­е́й: я́ко а́зъ ра́бъ Тво́й е́смь.
Синодальный
Псалом Давида, [когда он преследуем был сыном своим Авессаломом].
1 Господи! Услышь меня и не входи в суд с рабом Твоим. 3 Враг преследует меня; я теряю мужество и успокаиваюсь только размышлением о делах Твоих. 6 Я жду от Тебя помощи, как жаждущая земля дождя. Даруй мне Твою милость и избавь от врагов. 10 Научи меня исполнять Твою волю и истреби врагов моих.
Господи! услышь молитву мою, внемли молению моему по истине Твоей; услышь меня по правде Твоей
и не входи в суд с рабом Твоим, потому что не оправдается пред Тобой ни один из живущих.
Враг преследует душу мою, втоптал в землю жизнь мою, принудил меня жить во тьме, как давно умерших, –
и уныл во мне дух мой, онемело во мне сердце мое.
Вспоминаю дни древние, размышляю о всех делах Твоих, рассуждаю о делах рук Твоих.
Простираю к Тебе руки мои; душа моя – к Тебе, как жаждущая земля.
Скоро услышь меня, Господи: дух мой изнемогает; не скрывай лица Твоего от меня, чтобы я не уподобился нисходящим в могилу.
Даруй мне рано услышать милость Твою, ибо я на Тебя уповаю. Укажи мне, [Господи,] путь, по которому мне идти, ибо к Тебе возношу я душу мою.
Избавь меня, Господи, от врагов моих; к Тебе прибегаю.
Научи меня исполнять волю Твою, потому что Ты Бог мой; Дух Твой благий да ведет меня в землю правды.
Ради имени Твоего, Господи, оживи меня; ради правды Твоей выведи из напасти душу мою.
И по милости Твоей истреби врагов моих и погуби всех, угнетающих душу мою, ибо я Твой раб.
Киргизский
Дљљттєн забуру. Тењир! Менин сыйынуумду ук, Љз ишенимдєєлєгєњ боюнча менин жалынуума кулак сал, мага Љз адилеттигињ менен жооп бер.
Љз кулуњ менен соттошпо, анткени Сенин алдыњда бир да тирєє жан актала албайт.
Душман мени ањдып жєрљт, љмєрємдє жерге тепсеп, небак љлгљн кишидей карањгылыкта жашоого мажбур кылды.
Ошондо ындыным љчєп калды, жєрљгєм сенейип катып калды.
Байыркы кєндљрдє эстеп, Сенин бардык иштерињ жљнєндљ ойлоном, колуњдун иштери жљнєндљ ой жєгєртљм.
Сага колумду сунам; сууга чањкаган жердей болуп, жаным Сага тартылат.
Мени тезирээк ук, Тењирим, рухум алсырап бара жатат. Менден жєзєњдє жашырба, кљрдљ жаткандарга окшоп калбайын.
Сенин ырайымыњды эртерээк угайын, анткени мен Сага таянам. Мага жєрљ турган жолумду кљрсљт, анткени жанымды Сенин алдыња алып келем.
Тењирим, мени душмандарымдан куткар, Сага корголойм.
Мага Љзєњдєн эркињди аткарууну єйрљт, анткени Сен менин Кудайымсыњ. Сенин жакшы Рухуњ мени чындык љкєм сєргљн жерге алып барсын.
Тењирим, мени Љз ысымыњ єчєн тирилт, Љз чындыгыњ єчєн жанымды мєшкєлдљн куткар.
Љз ырайымыњ менен душмандарымды жок кыл, жанымды жабыр тарттыргандардын баарын жок кыл, анткени мен Сенин кулуњмун.
143:1 Patukahetsuse palve
Taaveti laul. Issand, kuule mu palvet, pane tähele mu anumist! Oma ustavuses vasta mulle, oma õiguses!
143:2 Ja ära mine kohtusse oma sulasega, sest ükski elav inimene ei ole õige sinu palge ees!
143:3 Sest vaenlane jälitab mu hinge, ta rõhub maha mu elu, ta paneb mind istuma pimedusse nagu need, kes on ammugi surnud.
143:4 Mu vaim nõrkeb mu sees ja mu süda tunneb jubedust mu rinnus.
143:5 Ma meenutan muistseid päevi, ma mõtisklen kõigist su tegudest, ma mõlgutan meeles su kätetöid.
143:6 Ma laotan oma käed laiali sinu poole, mu hing himustab su järele nagu janunev maa. Sela.
143:7 Vasta mulle peatselt, Issand! Mu vaim on lõppemas! Ära pane oma palet mu eest varjule, et ma ei saaks nende sarnaseks, kes lähevad alla hauda!
143:8 Anna mulle vara kuulda oma heldust, sest ma loodan sinu peale! Anna mulle teada tee, mida pean käima, sest sinu poole ma tõstan oma hinge!
143:9 Kisu mind ära, Issand, mu vaenlaste käest; sinu kaitse alla ma kipun!
143:10 Õpeta mind tegema sinu meelt mööda, sest sina oled mu Jumal! Sinu hea Vaim juhatagu mind tasasel maal!
143:11 Issand, elusta mind oma nime pärast, vii välja mu hing kitsikusest oma õiguse pärast!
143:12 Ja hävita mu vaenlased oma helduse pärast, ja kaota ära kõik, kes mu hinge rõhuvad, sest ma olen sinu sulane!
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible