Скрыть
15:0
15:1
15:2
15:6
15:7
15:9
Цр҃ко́внослав
Столпописа́нїе, дв҃дꙋ,
Сохрани́ мѧ, гдⷭ҇и, ꙗ҆́кѡ на тѧ̀ ᲂу҆пова́хъ.
Рѣ́хъ гдⷭ҇еви: гдⷭ҇ь мо́й є҆сѝ ты̀, ꙗ҆́кѡ благи́хъ мои́хъ не тре́бꙋеши.
Ст҃ы̑мъ, и҆̀же сꙋ́ть на землѝ є҆гѡ̀, ᲂу҆дивѝ гдⷭ҇ь всѧ̑ хотѣ̑нїѧ своѧ̑ въ ни́хъ.
Оу҆мно́жишасѧ не́мѡщи и҆́хъ, по си́хъ ᲂу҆скори́ша: не соберꙋ̀ собо́ры и҆́хъ ѿ крове́й, ни помѧнꙋ́ же и҆ме́нъ и҆́хъ ᲂу҆стна́ма мои́ма.
Гдⷭ҇ь ча́сть достоѧ́нїѧ моегѡ̀ и҆ ча́ши моеѧ̀: ты̀ є҆сѝ ᲂу҆строѧ́ѧй достоѧ́нїе моѐ мнѣ̀.
Оу҆́жѧ нападо́ша мѝ въ держа́вныхъ мои́хъ: и҆́бо достоѧ́нїе моѐ держа́вно є҆́сть мнѣ̀.
Благословлю̀ гдⷭ҇а вразꙋми́вшаго мѧ̀: є҆ще́ же и҆ до но́щи наказа́ша мѧ̀ ᲂу҆трѡ́бы моѧ̑.
Предзрѣ́хъ гдⷭ҇а предо мно́ю вы́нꙋ, ꙗ҆́кѡ ѡ҆деснꙋ́ю менє̀ є҆́сть, да не подви́жꙋсѧ.
Сегѡ̀ ра́ди возвесели́сѧ се́рдце моѐ, и҆ возра́довасѧ ѧ҆зы́къ мо́й: є҆ще́ же и҆ пло́ть моѧ̀ всели́тсѧ на ᲂу҆пова́нїи.
Ꙗ҆́кѡ не ѡ҆ста́виши дꙋ́шꙋ мою̀ во а҆́дѣ, нижѐ да́си прпⷣбномꙋ твоемꙋ̀ ви́дѣти и҆стлѣ́нїѧ.
Сказа́лъ мѝ є҆сѝ пꙋти̑ живота̀: и҆спо́лниши мѧ̀ весе́лїѧ съ лице́мъ твои́мъ: красота̀ {сла́дость} въ десни́цѣ твое́й въ коне́цъ.
Синодальный
1 Сохрани меня, Господи! Я взываю к Тебе, и стремлюсь к святым на Твоей земле. 4 Не приму участия в служении идолам. 7 Благословляю Тебя, научающего и подкрепляющего меня. 9 Уверен, что Ты не оставишь меня в аду, не дашь истлеть, но пошлешь блаженство.
Песнь Давида.
Храни меня, Боже, ибо я на Тебя уповаю.
Я сказал Господу: Ты – Господь мой; блага мои Тебе не нужны.
К святым, которые на земле, и к дивным Твоим – к ним все желание мое.
Пусть умножаются скорби у тех, которые текут к богу чужому; я не возлию кровавых возлияний их и не помяну имен их устами моими.
Господь есть часть наследия моего и чаши моей. Ты держишь жребий мой.
Межи мои прошли по прекрасным местам, и наследие мое приятно для меня.
Благословлю Господа, вразумившего меня; даже и ночью учит меня внутренность моя.
Всегда видел я пред собою Господа, ибо Он одесную меня; не поколеблюсь.
Оттого возрадовалось сердце мое и возвеселился язык мой; даже и плоть моя успокоится в уповании,
ибо Ты не оставишь души моей в аде и не дашь святому Твоему увидеть тление,
Ты укажешь мне путь жизни: полнота радостей пред лицем Твоим, блаженство в деснице Твоей вовек.
Греческий [Greek (Koine)]
στηλογραφία τῷ Δαυιδ
φύλαξόν με κύριε ὅτι ἐπι­̀ σοὶ ἤλπισα
εἶπα τῷ κυρίῳ κύριός μου εἶ σύ ὅτι τῶν ἀγαθῶν μου οὐ χρείαν ἔχεις
τοῖς ἁγίοις τοῖς ἐν τῇ γῇ αὐτοῦ ἐθαυμάστωσεν πάν­τα τὰ θελήματα αὐτοῦ ἐν αὐτοῖς
ἐπλη­θύνθησαν αἱ ἀσθένειαι αὐτῶν μετὰ ταῦτα ἐτάχυναν οὐ μὴ συν­αγάγω τὰς συν­αγωγὰς αὐτῶν ἐξ αἱμάτων οὐδὲ μὴ μνησθῶ τῶν ὀνομάτων αὐτῶν δια­̀ χειλέων μου
κύριος ἡ μερὶς τῆς κληρο­νο­μίας μου καὶ τοῦ ποτηρίου μου σὺ εἶ ὁ ἀπο­καθιστῶν τὴν κληρο­νο­μίαν μου ἐμοί
σχοινία ἐπέπεσάν μοι ἐν τοῖς κρατίστοις καὶ γὰρ ἡ κληρο­νο­μία μου κρατίστη μοί ἐστιν
εὐλογήσω τὸν κύριον τὸν συν­ετίσαν­τά με ἔτι δὲ καὶ ἕως νυκτὸς ἐπαίδευσάν με οἱ νεφροί μου
προ­ωρώμην τὸν κύριον ἐνώπιόν μου δια­̀ παν­τός ὅτι ἐκ δεξιῶν μού ἐστιν ἵνα μὴ σαλευθῶ
δια­̀ τοῦτο ηὐφράνθη ἡ καρδία μου καὶ ἠγαλλιάσατο ἡ γλῶσ­σά μου ἔτι δὲ καὶ ἡ σάρξ μου κατα­σκηνώσει ἐπ᾿ ἐλπίδι
ὅτι οὐκ ἐγκατα­λείψεις τὴν ψυχήν μου εἰς ᾅδην οὐδὲ δώσεις τὸν ὅσιόν σου ἰδεῖν δια­φθοράν
ἐγνώρισάς μοι ὁδοὺς ζωῆς πλη­ρώσεις με εὐφροσύνης μετὰ τοῦ προ­σώπου σου τερπνότητες ἐν τῇ δεξιᾷ σου εἰς τέλος
16:1 Miktam. David. Conserva me, Deus, quoniam speravi in te.
16:2 Dixi Domino: «Dominus meus es tu, bonum mihi non est sine te».
16:3 In sanctos, qui sunt in terra, inclitos viros, omnis voluntas mea in eos.
16:4 Multiplicantur dolores eorum, qui post deos alienos acceleraverunt. Non effundam libationes eorum de sanguinibus neque assumam nomina eorum in labiis meis.
16:5 Dominus pars hereditatis meae et calicis mei: tu es qui detines sortem meam.
16:6 Funes ceciderunt mihi in praeclaris; insuper et hereditas mea speciosa est mihi.
16:7 Benedicam Dominum, qui tribuit mihi intellectum; insuper et in noctibus erudierunt me renes mei.
16:8 Proponebam Dominum in conspectu meo semper; quoniam a dextris est mihi, non commovebor.
16:9 Propter hoc laetatum est cor meum, et exsultaverunt praecordia mea; insuper et caro mea requiescet in spe.
16:10 Quoniam non derelinques animam meam in inferno nec dabis sanctum tuum videre corruptionem.
16:11 Notas mihi facies vias vitae, plenitudinem laetitiae cum vultu tuo, delectationes in dextera tua usque in finem.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible