Скрыть
Псалом 17 
17:2
17:4
17:5
17:10
17:11
17:13
17:15
17:16
17:18
17:19
17:22
17:23
17:24
17:25
17:26
17:27
17:33
17:36
17:38
17:39
17:40
17:45
17:46
17:49
17:51
Псалом 18 
18:1
18:3
18:4
18:6
18:10
18:12
18:13
18:14
Псалом 19 
19:1
19:3
19:4
19:7
19:9
19:10
Псалом 20 
20:1
20:2
20:6
20:8
20:10
20:12
20:13
20:14
Псалом 21 
21:1
21:3
21:4
21:7
21:11
21:12
21:14
21:15
21:20
21:21
21:22
21:24
21:32
Псалом 22 
22:0
22:2
22:3
Псалом 23 
23:0
23:7
23:8
23:9
23:10
Церковнославянский (рус)
Въ коне́цъ, о́троку Госпо́дню Дави́ду, я́же глаго́ла Го́сподеви словеса́ пѣ́сни сея́, въ де́нь, въ о́ньже изба́ви его́ Госпо́дь от­ руки́ всѣ́хъ вра́гъ его́ и изъ руки́ Сау́ли: и рече́:
возлюблю́ Тя, Го́споди, крѣ́посте моя́:
Госпо́дь утвержде́нiе мое́, и при­­бѣ́жище мое́, и изба́витель мо́й, Бо́гъ мо́й, помо́щникъ мо́й, и упова́ю на Него́: защи́титель мо́й, и ро́гъ спасе́нiя мо­его́, и засту́пникъ мо́й.
Хваля́ при­­зову́ Го́спода и от­ вра́гъ мо­и́хъ спасу́ся.
Одержа́ша мя́ болѣ́зни сме́ртныя, и пото́цы беззако́нiя смято́ша мя́:
болѣ́зни а́довы обыдо́ша мя́, предвари́ша мя́ сѣ́ти сме́ртныя.
И внегда́ скорбѣ́ти ми́, при­­зва́хъ Го́спода и къ Бо́гу мо­ему́ воз­зва́хъ: услы́ша от­ хра́ма свята́го Сво­его́ гла́съ мо́й, и во́пль мо́й предъ Ни́мъ вни́детъ во у́шы Его́.
И подви́жеся и тре́петна бы́сть земля́, и основа́нiя го́ръ смято́шася и подвиго́шася, я́ко прогнѣ́вася на ня́ Бо́гъ.
Взы́де ды́мъ гнѣ́вомъ Его́, и о́гнь от­ лица́ Его́ воспла́менит­ся: у́глiе воз­горѣ́ся от­ Него́.
И при­­клони́ небеса́ и сни́де, и мра́къ подъ нога́ма Его́.
И взы́де на Херуви́мы и летѣ́, летѣ́ на крилу́ вѣ́треню.
И положи́ тму́ закро́въ Сво́й: о́крестъ Его́ селе́нiе Его́: темна́ вода́ во о́блацѣхъ воз­ду́шныхъ.
От облиста́нiя предъ Ни́мъ о́блацы про­идо́ша, гра́дъ и у́глiе о́гнен­ное.
И воз­гремѣ́ съ небесе́ Госпо́дь, и Вы́шнiй даде́ гла́съ Сво́й.
Низпосла́ стрѣ́лы и разгна́ я́, и мо́лнiи умно́жи и смяте́ я́.
И яви́шася исто́чницы водні́и, и от­кры́шася основа́нiя вселе́н­ныя от­ запреще́нiя Тво­его́, Го́споди, от­ дохнове́нiя ду́ха гнѣ́ва Тво­его́.
Низпосла́ съ высоты́ и прiя́тъ мя́, воспрiя́тъ мя́ от­ во́дъ мно́гихъ.
Изба́витъ мя́ от­ враго́въ мо­и́хъ си́льныхъ и от­ ненави́дящихъ мя́: я́ко утверди́шася па́че мене́.
Предвари́ша мя́ въ де́нь озлобле́нiя мо­его́: и бы́сть Госпо́дь утвержде́нiе мое́.
И изведе́ мя на широту́: изба́витъ мя́, я́ко восхотѣ́ мя.
И воз­да́стъ ми́ Госпо́дь по пра́вдѣ мо­е́й, и по чистотѣ́ руку́ мое́ю воз­да́стъ ми́,
я́ко сохрани́хъ пути́ Госпо́дни и не нече́­ст­вовахъ от­ Бо́га мо­его́.
Я́ко вся́ судьбы́ Его́ предо мно́ю, и оправда́нiя Его́ не от­ступи́ша от­ мене́.
И бу́ду непоро́ченъ съ Ни́мъ и сохраню́ся от­ беззако́нiя мо­его́.
И воз­да́стъ ми́ Госпо́дь по пра́вдѣ мо­е́й и по чистотѣ́ руку́ мое́ю предъ очи́ма Его́.
Съ преподо́бнымъ преподо́бенъ бу́деши, и съ му́жемъ непови́н­нымъ непови́ненъ бу́деши,
и со избра́н­нымъ избра́нъ бу́деши, и со стропти́вымъ разврати́шися.
Я́ко Ты́ лю́ди смире́н­ныя спасе́ши и о́чи го́рдыхъ смири́ши.
Я́ко Ты́ просвѣти́ши свѣти́лникъ мо́й, Го́споди: Бо́же мо́й, просвѣти́ши тму́ мою́.
Я́ко Тобо́ю изба́влюся от­ искуше́нiя, и Бо́гомъ мо­и́мъ прейду́ стѣ́ну.
Бо́гъ мо́й, непоро́ченъ пу́ть Его́: словеса́ Госпо́дня разжже́на. Защи́титель е́сть всѣ́хъ упова́ющихъ на Него́.
Я́ко кто́ Бо́гъ, ра́звѣ Го́спода? Или́ кто́ Бо́гъ, ра́звѣ Бо́га на́­шего?
Бо́гъ препоясу́яй мя́ си́лою, и положи́ непоро́ченъ пу́ть мо́й:
соверша́яй но́зѣ мо­и́ я́ко еле́ни, и на высо́кихъ поставля́яй мя́:
науча́яй ру́цѣ мо­и́ на бра́нь, и положи́лъ еси́ лу́къ мѣ́дянъ мы́шца моя́:
и да́лъ ми́ еси́ защище́нiе спасе́нiя, и десни́ца Твоя́ воспрiя́тъ мя́: и наказа́нiе Твое́ испра́витъ мя́ въ коне́цъ, и наказа́нiе Твое́ то́ мя́ научи́тъ.
Ушири́лъ еси́ стопы́ моя́ подо мно́ю, и не изнемого́стѣ плеснѣ́ мо­и́.
Пожену́ враги́ моя́, и пости́гну я́, и не воз­вращу́ся, до́ндеже сконча́ют­ся:
оскорблю́ и́хъ, и не воз­мо́гутъ ста́ти, паду́тъ подъ нога́ма мо­и́ма.
И препоя́салъ мя́ еси́ си́лою на бра́нь, спя́лъ еси́ вся́ востаю́щыя на мя́ подъ мя́.
И враго́въ мо­и́хъ да́лъ ми́ еси́ хребе́тъ и ненави́дящыя мя́ потреби́лъ еси́.
Воззва́ша, и не бѣ́ спаса́яй: ко Го́споду, и не услы́ша и́хъ.
И истню́ я́ я́ко пра́хъ предъ лице́мъ вѣ́тра, я́ко бре́нiе путі́й погла́жду я́.
Изба́виши мя́ от­ прерѣка́нiя люді́й: поста́виши мя́ во главу́ язы́ковъ: лю́дiе, и́хже не вѣ́дѣхъ, рабо́таша ми́,
въ слу́хъ у́ха послу́шаша мя́. Сы́нове чужді́и солга́ша ми́,
сы́нове чужді́и обетша́ша и охромо́ша от­ сте́зь сво­и́хъ.
Жи́въ Госпо́дь, и благослове́нъ Бо́гъ, и да воз­несе́т­ся Бо́гъ спасе́нiя мо­его́,
Бо́гъ дая́й от­мще́нiе мнѣ́ и покори́вый лю́ди подъ мя́,
изба́витель мо́й от­ вра́гъ мо­и́хъ гнѣвли́выхъ: от­ востаю́щихъ на мя́ воз­несе́ши мя́, от­ му́жа непра́ведна изба́виши мя́.
Сего́ ра́ди исповѣ́мся Тебѣ́ во язы́цѣхъ, Го́споди, и и́мени Тво­ему́ пою́:
Велича́яй спасе́ния царе́ва и творя́й ми́лость Христу́ своему́ Давиду и сѣ́мени его́ до вѣ́ка.
Въ коне́цъ, псало́мъ Дави́ду.
Небеса́ повѣ́даютъ сла́ву Бо́жiю, творе́нiе же руку́ Его́ воз­вѣща́етъ тве́рдь.
Де́нь дни́ от­рыга́етъ глаго́лъ, и но́щь но́щи воз­вѣща́етъ ра́зумъ.
Не су́ть рѣ́чи, ниже́ словеса́, и́хже не слы́шат­ся гла́си и́хъ.
Во всю́ зе́млю изы́де вѣща́нiе и́хъ, и въ концы́ вселе́н­ныя глаго́лы и́хъ: въ со́лнцѣ положи́ селе́нiе свое́:
и то́й я́ко жени́хъ исходя́й от­ черто́га сво­его́, воз­ра́дует­ся я́ко исполи́нъ тещи́ пу́ть.
От кра́я небесе́ исхо́дъ его́, и срѣ́тенiе его́ до кра́я небесе́: и нѣ́сть, и́же укры́ет­ся теплоты́ его́.
Зако́нъ Госпо́день непоро́ченъ, обраща́яй ду́шы: свидѣ́тел­ст­во Госпо́дне вѣ́рно, умудря́ющее младе́нцы.
Оправда́нiя Госпо́дня пра́ва, веселя́щая се́рдце: за́повѣдь Госпо́дня свѣтла́, просвѣща́ющая о́чи.
Стра́хъ Госпо́день чи́стъ, пребыва́яй въ вѣ́къ вѣ́ка: судьбы́ Госпо́дни и́стин­ны, оправда́н­ны вку́пѣ,
вожделѣ́н­ны па́че зла́та и ка́мене че́стна мно́га, и сла́ждшя па́че ме́да и со́та.
И́бо ра́бъ Тво́й храни́тъ я́: внегда́ сохрани́ти я́, воз­дая́нiе мно́го.
Грѣхопаде́нiя кто́ разумѣ́етъ? От­ та́йныхъ мо­и́хъ очи́сти мя́,
и от­ чужди́хъ пощади́ раба́ Тво­его́: а́ще не облада́ютъ мно́ю, тогда́ непоро́ченъ бу́ду, и очи́щуся от­ грѣха́ вели́ка.
И бу́дутъ во благоволе́нiе словеса́ у́стъ мо­и́хъ, и по­уче́нiе се́рдца мо­его́ предъ Тобо́ю вы́ну, Го́споди, помо́щниче мо́й и изба́вителю мо́й.
Въ коне́цъ, псало́мъ Дави́ду.
Услы́шитъ тя́ Госпо́дь въ де́нь печа́ли, защи́титъ тя́ и́мя Бо́га Иа́ковля.
По́слетъ ти́ по́мощь от­ Свята́го, и от­ Сiо́на засту́питъ тя́.
Помяне́тъ вся́ку же́ртву твою́, и всесожже́нiе твое́ ту́чно бу́ди.
Да́стъ ти́ Госпо́дь по се́рдцу тво­ему́, и ве́сь совѣ́тъ тво́й испо́лнитъ.
Возра́дуемся о спасе́нiи тво­е́мъ, и во и́мя Го́спода Бо́га на́­шего воз­вели́чимся: испо́лнитъ Госпо́дь вся́ проше́нiя твоя́.
Ны́нѣ позна́хъ, я́ко спасе́ Госпо́дь Христа́ Сво­его́: услы́шитъ его́ съ небесе́ свята́го Сво­его́: въ си́лахъ спасе́нiе десни́цы его́.
Сі́и на колесни́цахъ, и сі́и на ко́нехъ: мы́ же во и́мя Го́спода Бо́га на́­шего при­­зове́мъ.
Ті́и спя́ти бы́ша и падо́ша: мы́ же воста́хомъ и испра́вихомся.
Го́споди, спаси́ царя́, и услы́ши ны́, въ о́ньже а́ще де́нь при­­зове́мъ Тя́.
Псало́мъ Дави́ду.
Го́споди, си́лою Тво­е́ю воз­весели́т­ся ца́рь, и о спасе́нiи Тво­е́мъ воз­ра́дует­ся зѣло́.
Жела́нiе се́рдца его́ да́лъ еси́ ему́, и хотѣ́нiя устну́ его́ нѣ́си лиши́лъ его́.
Я́ко предвари́лъ еси́ его́ благослове́нiемъ благосты́н­нымъ, положи́лъ еси́ на главѣ́ его́ вѣне́цъ от­ ка́мене че́стна.
Живота́ проси́лъ е́сть у Тебе́, и да́лъ еси́ ему́ долготу́ дні́й во вѣ́къ вѣ́ка.
Ве́лiя сла́ва его́ спасе́нiемъ Тво­и́мъ: сла́ву и велелѣ́пiе воз­ложи́ши на него́.
Я́ко да́си ему́ благослове́нiе во вѣ́къ вѣ́ка: воз­весели́ши его́ ра́достiю съ лице́мъ Тво­и́мъ.
Я́ко ца́рь упова́етъ на Го́спода, и ми́лостiю Вы́шняго не подви́жит­ся.
Да обря́щет­ся рука́ Твоя́ всѣ́мъ враго́мъ Тво­и́мъ, десни́ца Твоя́ да обря́щетъ вся́ ненави́дящыя Тебе́.
Я́ко положи́ши и́хъ я́ко пе́щь о́гнен­ную во вре́мя лица́ Тво­его́: Госпо́дь гнѣ́вомъ Сво­и́мъ смяте́тъ я́, и снѣ́сть и́хъ о́гнь.
Пло́дъ и́хъ от­ земли́ погуби́ши, и сѣ́мя и́хъ от­ сыно́въ человѣ́ческихъ.
Я́ко уклони́ша на Тя́ зла́я, помы́слиша совѣ́ты, и́хже не воз­мо́гутъ соста́вити.
Я́ко положи́ши я́ хребе́тъ: во избы́тцѣхъ Тво­и́хъ угото́виши лице́ и́хъ.
Вознеси́ся, Го́споди, си́лою Тво­е́ю: воспо­е́мъ и по­е́мъ си́лы Твоя́.
Въ коне́цъ, о заступле́нiи у́трен­немъ, псало́мъ Дави́ду.
Бо́же, Бо́же мо́й, вонми́ ми, вску́ю оста́вилъ мя́ еси́? Дале́че от­ спасе́нiя мо­его́ словеса́ грѣхопаде́нiй мо­и́хъ.
Бо́же мо́й, воз­зову́ во дни́, и не услы́шиши, и въ нощи́, и не въ безу́мiе мнѣ́.
Ты́ же во Святѣ́мъ живе́ши, хвало́ Изра́илева.
На Тя́ упова́ша отцы́ на́ши: упова́ша, и изба́вилъ еси́ я́:
къ Тебѣ́ воз­зва́ша, и спасо́шася: на Тя́ упова́ша, и не постыдѣ́шася.
А́зъ же е́смь че́рвь, а не человѣ́къ, поноше́нiе человѣ́ковъ и уничиже́нiе люді́й.
Вси́ ви́дящiи мя́ поруга́шамися, глаго́лаша устна́ми, покива́ша главо́ю:
упова́ на Го́спода, да изба́витъ его́, да спасе́тъ его́, я́ко хо́щетъ его́.
Я́ко Ты́ еси́ исто́ргiй мя́ изъ чре́ва, упова́нiе мое́ от­ сосцу́ ма́тере мо­ея́.
Къ Тебѣ́ при­­ве́рженъ е́смь от­ ложе́снъ, от­ чре́ва ма́тере мо­ея́ Бо́гъ мо́й еси́ Ты́.
Да не от­сту́пиши от­ мене́, я́ко ско́рбь бли́зъ, я́ко нѣ́сть помога́яй ми́.
Обыдо́ша мя́ телцы́ мно́зи, юнцы́ ту́чнiи одержа́ша мя́:
от­верзо́ша на мя́ уста́ своя́, я́ко ле́въ восхища́яй и рыка́яй.
Я́ко вода́ излiя́хся, и разсы́пашася вся́ ко́сти моя́: бы́сть се́рдце мое́ я́ко во́скъ та́яй посредѣ́ чре́ва мо­его́.
И́зсше я́ко скуде́ль крѣ́пость моя́, и язы́къ мо́й при­­льпе́ горта́ни мо­ему́, и въ пе́рсть сме́рти све́лъ мя́ еси́.
Я́ко обыдо́ша мя́ пси́ мно́зи, со́нмъ лука́выхъ одержа́ша мя́: ископа́ша ру́цѣ мо­и́ и но́зѣ мо­и́.
Исчето́ша вся́ ко́сти моя́: ті́и же смотри́ша и презрѣ́ша мя́.
Раздѣли́ша ри́зы моя́ себѣ́, и о оде́жди мо­е́й мета́ша жре́бiй.
Ты́ же, Го́споди, не удали́ по́мощь твою́ от­ мене́: на заступле́нiе мое́ вонми́.
Изба́ви от­ ору́жiя ду́шу мою́, и изъ руки́ пе́сiи единоро́дную мою́.
Спаси́ мя от­ у́стъ льво́выхъ, и от­ ро́гъ единоро́жь смире́нiе мое́.
Повѣ́мъ и́мя Твое́ бра́тiи мо­е́й, посредѣ́ це́ркве воспою́ Тя́.
Боя́щiися Го́спода, восхвали́те Его́, все́ сѣ́мя Иа́ковле, просла́вите Его́, да убо­и́т­ся же от­ Него́ все́ сѣ́мя Изра́илево:
я́ко не уничижи́, ниже́ негодова́ моли́твы ни́щаго, ниже́ от­врати́ лице́ Свое́ от­ мене́, и егда́ воз­зва́хъ къ Нему́, услы́ша мя́.
От Тебе́ похвала́ моя́, въ це́ркви вели́цѣй исповѣ́мся Тебѣ́: моли́твы моя́ воз­да́мъ предъ боя́щимися Его́.
Ядя́тъ убо́зiи, и насы́тят­ся, и восхва́лятъ Го́спода взыска́ющiи Его́: жива́ бу́дутъ сердца́ и́хъ въ вѣ́къ вѣ́ка.
Помяну́т­ся и обратя́т­ся ко Го́споду вси́ концы́ земли́, и покло́нят­ся предъ Ни́мъ вся́ оте́че­ст­вiя язы́къ:
я́ко Госпо́дне е́сть ца́р­ст­вiе, и То́й облада́етъ язы́ки.
Ядо́ша и поклони́шася вси́ ту́чнiи земли́: предъ Ни́мъ при­­паду́тъ вси́ низходя́щiи въ зе́млю: и душа́ моя́ тому́ живе́тъ.
И сѣ́мя мое́ порабо́таетъ Ему́: воз­вѣсти́тъ Го́сподеви ро́дъ гряду́щiй:
и воз­вѣстя́тъ пра́вду Его́ лю́демъ ро́ждшымся {роди́тися иму́щымъ}, я́же сотвори́ Госпо́дь.
Псало́мъ Дави́ду.
Госпо́дь пасе́тъ мя́, и ничто́же мя́ лиши́тъ.
На мѣ́сте зла́чнѣ, та́мо всели́ мя, на водѣ́ поко́йнѣ воспита́ мя.
Ду́шу мою́ обрати́, наста́ви мя́ на стези́ пра́вды, и́мене ра́ди Сво­его́.
А́ще бо и пойду́ посредѣ́ сѣ́ни сме́ртныя, не убою́ся зла́, я́ко Ты́ со мно́ю еси́: же́злъ Тво́й и па́лица Твоя́, та́ мя́ утѣ́шиста.
Угото́валъ еси́ предо мно́ю трапе́зу сопроти́въ стужа́ющымъ мнѣ́: ума́стилъ еси́ еле́омъ главу́ мою́, и ча́ша твоя́ упоява́ющи мя́, я́ко держа́вна.
И ми́лость Твоя́ пожене́тъ мя́ вся́ дни́ живота́ мо­его́, и е́же всели́тимися въ до́мъ Госпо́день въ долготу́ дні́й.
Псало́мъ Дави́ду, еди́ныя от­ суббо́тъ.
Госпо́дня земля́, и исполне́нiе ея́, вселе́н­ная и вси́ живу́щiи на не́й.
То́й на моря́хъ основа́лъ ю́ е́сть и на рѣка́хъ угото́валъ ю́ е́сть.
Кто́ взы́детъ на го́ру Госпо́дню? Или́ кто́ ста́нетъ на мѣ́стѣ святѣ́мъ Его́?
Непови́ненъ рука́ма и чи́стъ се́рдцемъ, и́же не прiя́тъ всу́е ду́шу свою́ и не кля́т­ся ле́стiю и́скрен­нему сво­ему́:
се́й прiи́метъ благослове́нiе от­ Го́спода и ми́лостыню от­ Бо́га Спа́са сво­его́.
Се́й ро́дъ и́щущихъ Го́спода, и́щущихъ лице́ Бо́га Иа́ковля.
Возми́те врата́ кня́зи ва́ша, и воз­ми́теся врата́ вѣ́чная: и вни́детъ Ца́рь сла́вы.
Кто́ есть се́й Ца́рь сла́вы? Госпо́дь крѣ́покъ и си́ленъ, Госпо́дь си́ленъ въ бра́ни.
Возми́те врата́ кня́зи ва́ша, и воз­ми́теся врата́ вѣ́чная: и вни́детъ Ца́рь сла́вы.
Кто́ есть се́й Ца́рь сла́вы? Госпо́дь си́лъ, То́й е́сть Ца́рь сла́вы.
Греческий [Greek (Koine)]
εἰς τὸ τέλος τῷ παιδὶ κυρίου τῷ Δαυιδ ἃ ἐλάλησεν τῷ κυρίῳ τοὺς λόγους τῆς ᾠδῆς ταύτης ἐν ἡμέρᾳ ᾗ ἐρρύσατο αὐτὸν κύριος ἐκ χειρὸς πάν­των τῶν ἐχθρῶν αὐτοῦ καὶ ἐκ χειρὸς Σαουλ καὶ εἶπεν
ἀγαπήσω σε κύριε ἡ ἰσχύς μου
κύριος στε­ρέ­ωμά μου καὶ κατα­φυγή μου καὶ ῥύστης μου ὁ θεός μου βοηθός μου καὶ ἐλπιῶ ἐπ᾿ αὐτόν ὑπερασπιστής μου καὶ κέρας σωτηρίας μου ἀν­τιλήμπτωρ μου
αἰνῶν ἐπι­καλέσομαι κύριον καὶ ἐκ τῶν ἐχθρῶν μου σωθήσομαι
περιέσχον με ὠδῖνες θανάτου καὶ χείμαρροι ἀνομίας ἐξετάραξάν με
ὠδῖνες ᾅδου περιεκύκλωσάν με προ­έφθασάν με παγίδες θανάτου
καὶ ἐν τῷ θλίβεσθαί με ἐπεκαλεσάμην τὸν κύριον καὶ προ­̀ς τὸν θεόν μου ἐκέκραξα ἤκουσεν ἐκ ναοῦ ἁγίου αὐτοῦ φωνῆς μου καὶ ἡ κραυγή μου ἐνώπιον αὐτοῦ εἰσελεύ­­σε­ται εἰς τὰ ὦτα αὐτοῦ
καὶ ἐσαλεύ­θη καὶ ἔν­τρομος ἐγενήθη ἡ γῆ καὶ τὰ θεμέλια τῶν ὀρέων ἐταράχθησαν καὶ ἐσαλεύ­θησαν ὅτι ὠργίσθη αὐτοῖς ὁ θεός
ἀνέβη καπνὸς ἐν ὀργῇ αὐτοῦ καὶ πῦρ ἀπο­̀ προ­σώπου αὐτοῦ κατεφλόγισεν ἄνθρακες ἀνήφθησαν ἀπ᾿ αὐτοῦ
καὶ ἔκλινεν οὐρανὸν καὶ κατέβη καὶ γνόφος ὑπὸ τοὺς πόδας αὐτοῦ
καὶ ἐπέβη ἐπι­̀ χερουβιν καὶ ἐπετάσθη ἐπετάσθη ἐπι­̀ πτερύγων ἀνέμων
καὶ ἔθετο σκότος ἀπο­κρυφὴν αὐτοῦ κύκλῳ αὐτοῦ ἡ σκηνὴ αὐτοῦ σκοτεινὸν ὕδωρ ἐν νεφέλαις ἀέρων
ἀπο­̀ τῆς τηλαυγήσεως ἐνώπιον αὐτοῦ αἱ νεφέλαι διῆλθον χάλαζα καὶ ἄνθρακες πυρός
καὶ ἐβρόν­τησεν ἐξ οὐρανοῦ κύριος καὶ ὁ ὕψιστος ἔδωκεν φωνὴν αὐτοῦ
καὶ ἐξαπέστειλεν βέλη καὶ ἐσκόρπισεν αὐτοὺς καὶ ἀστραπὰς ἐπλή­θυνεν καὶ συν­ετάραξεν αὐτούς
καὶ ὤφθησαν αἱ πηγαὶ τῶν ὑδάτων καὶ ἀνεκαλύφθη τὰ θεμέλια τῆς οἰκουμένης ἀπο­̀ ἐπι­τιμήσεώς σου κύριε ἀπο­̀ ἐμπνεύ­σεως πνεύ­μα­τος ὀργῆς σου
ἐξαπέστειλεν ἐξ ὕψους καὶ ἔλαβέν με προ­σελάβετό με ἐξ ὑδάτων πολλῶν
ῥύ­σε­ταί με ἐξ ἐχθρῶν μου δυνατῶν καὶ ἐκ τῶν μισούν­των με ὅτι ἐστε­ρεώ­θησαν ὑπὲρ ἐμέ
προ­έφθασάν με ἐν ἡμέρᾳ κακώσεώς μου καὶ ἐγένετο κύριος ἀν­τιστήριγμά μου
καὶ ἐξήγαγέν με εἰς πλατυσμόν ῥύ­σε­ταί με ὅτι ἠθέλησέν με ῥύ­σε­ταί με ἐξ ἐχθρῶν μου δυνατῶν καὶ ἐκ τῶν μισούν­των με
καὶ ἀν­ταποδώσει μοι κύριος κατα­̀ τὴν δικαιοσύνην μου καὶ κατα­̀ τὴν καθαριότητα τῶν χειρῶν μου ἀν­ταποδώσει μοι
ὅτι ἐφύλαξα τὰς ὁδοὺς κυρίου καὶ οὐκ ἠσέβησα ἀπο­̀ τοῦ θεοῦ μου
ὅτι πάν­τα τὰ κρίματα αὐτοῦ ἐνώπιόν μου καὶ τὰ δικαιώματα αὐτοῦ οὐκ ἀπέστησα ἀπ᾿ ἐμοῦ
καὶ ἔσομαι ἄμωμος μετ᾿ αὐτοῦ καὶ φυλάξομαι ἀπο­̀ τῆς ἀνομίας μου
καὶ ἀν­ταποδώσει μοι κύριος κατα­̀ τὴν δικαιοσύνην μου καὶ κατα­̀ τὴν καθαριότητα τῶν χειρῶν μου ἐνώπιον τῶν ὀφθαλμῶν αὐτοῦ
μετὰ ὁσίου ὁσιωθήσῃ καὶ μετὰ ἀνδρὸς ἀθῴου ἀθῷος ἔσῃ
καὶ μετὰ ἐκλεκτοῦ ἐκλεκτὸς ἔσῃ καὶ μετὰ στρεβλοῦ δια­στρέψεις
ὅτι σὺ λαὸν ταπεινὸν σώσεις καὶ ὀφθαλμοὺς ὑπερηφάνων ταπεινώσεις
ὅτι σὺ φωτιεῖς λύχνον μου κύριε ὁ θεός μου φωτιεῖς τὸ σκότος μου
ὅτι ἐν σοὶ ῥυσθήσομαι ἀπο­̀ πειρατηρίου καὶ ἐν τῷ θεῷ μου ὑπερβήσομαι τεῖχος
ὁ θεός μου ἄμωμος ἡ ὁδὸς αὐτοῦ τὰ λόγια κυρίου πεπυρωμένα ὑπερασπιστής ἐστιν πάν­των τῶν ἐλπιζόν­των ἐπ᾿ αὐτόν
ὅτι τίς θεὸς πλη­̀ν τοῦ κυρίου καὶ τίς θεὸς πλη­̀ν τοῦ θεοῦ ἡμῶν
ὁ θεὸς ὁ περιζωννύων με δύναμιν καὶ ἔθετο ἄμωμον τὴν ὁδόν μου
ὁ καταρτιζό­με­νος τοὺς πόδας μου ὡς ἐλάφου καὶ ἐπι­̀ τὰ ὑψηλὰ ἱστῶν με
διδάσκων χεῖράς μου εἰς πόλεμον καὶ ἔθου τόξον χαλκοῦν τοὺς βραχίονάς μου
καὶ ἔδωκάς μοι ὑπερασπισμὸν σωτηρίας μου καὶ ἡ δεξιά σου ἀν­τελάβετό μου καὶ ἡ παιδεία σου ἀνώρθωσέν με εἰς τέλος καὶ ἡ παιδεία σου αὐτή με διδάξει
ἐπλάτυνας τὰ δια­βήματά μου ὑποκάτω μου καὶ οὐκ ἠσθένησαν τὰ ἴχνη μου
κατα­διώξω τοὺς ἐχθρούς μου καὶ κατα­λήμψομαι αὐτοὺς καὶ οὐκ ἀπο­στραφήσομαι ἕως ἂν ἐκλίπωσιν
ἐκθλίψω αὐτούς καὶ οὐ μὴ δύνων­ται στῆναι πεσοῦν­ται ὑπὸ τοὺς πόδας μου
καὶ περιέζωσάς με δύναμιν εἰς πόλεμον συν­επόδισας πάν­τας τοὺς ἐπανιστανο­μέ­νους ἐπ᾿ ἐμὲ ὑποκάτω μου
καὶ τοὺς ἐχθρούς μου ἔδωκάς μοι νῶτον καὶ τοὺς μισοῦν­τάς με ἐξωλέθρευσας
ἐκέκραξαν καὶ οὐκ ἦν ὁ σῴζων προ­̀ς κύριον καὶ οὐκ εἰσήκουσεν αὐτῶν
καὶ λεπτυνῶ αὐτοὺς ὡς χοῦν κατα­̀ προ­́σωπον ἀνέμου ὡς πηλὸν πλατειῶν λεανῶ αὐτούς
ῥύσῃ με ἐξ ἀν­τιλογιῶν λαοῦ κατα­στήσεις με εἰς κεφαλὴν ἐθνῶν λαός ὃν οὐκ ἔγνων ἐδούλευσέν μοι
εἰς ἀκοὴν ὠτίου ὑπήκουσέν μοι υἱοὶ ἀλλότριοι ἐψεύ­σαν­τό μοι
υἱοὶ ἀλλότριοι ἐπαλαιώθησαν καὶ ἐχώλαναν ἀπο­̀ τῶν τρίβων αὐτῶν
ζῇ κύριος καὶ εὐλογητὸς ὁ θεός μου καὶ ὑψωθήτω ὁ θεὸς τῆς σωτηρίας μου
ὁ θεὸς ὁ διδοὺς ἐκδικήσεις ἐμοὶ καὶ ὑποτάξας λαοὺς ὑπ᾿ ἐμέ
ὁ ῥύστης μου ἐξ ἐχθρῶν μου ὀργίλων ἀπο­̀ τῶν ἐπανιστανομένων ἐπ᾿ ἐμὲ ὑψώσεις με ἀπο­̀ ἀνδρὸς ἀδίκου ῥύσῃ με
δια­̀ τοῦτο ἐξομολογήσομαί σοι ἐν ἔθνεσιν κύριε καὶ τῷ ὀνόματί σου ψαλῶ
μεγαλύνων τὰς σωτηρίας τοῦ βασιλέως αὐτοῦ καὶ ποιῶν ἔλεος τῷ χριστῷ αὐτοῦ τῷ Δαυιδ καὶ τῷ σπέρματι αὐτοῦ ἕως αἰῶνος
εἰς τὸ τέλος ψαλμὸς τῷ Δαυιδ
οἱ οὐρανοὶ διηγοῦν­ται δόξαν θεοῦ ποίησιν δὲ χειρῶν αὐτοῦ ἀναγγέλλει τὸ στε­ρέ­ωμα
ἡμέρα τῇ ἡμέρᾳ ἐρεύ­γεται ῥῆμα καὶ νὺξ νυκτὶ ἀναγγέλλει γνῶσιν
οὐκ εἰσὶν λαλιαὶ οὐδὲ λόγοι ὧν οὐχὶ ἀκούον­ται αἱ φωναὶ αὐτῶν
εἰς πᾶσαν τὴν γῆν ἐξῆλθεν ὁ φθόγγος αὐτῶν καὶ εἰς τὰ πέρατα τῆς οἰκουμένης τὰ ῥήματα αὐτῶν ἐν τῷ ἡλίῳ ἔθετο τὸ σκήνωμα αὐτοῦ
καὶ αὐτὸς ὡς νυμφίος ἐκπορευό­με­νος ἐκ παστοῦ αὐτοῦ ἀγαλλιά­σε­ται ὡς γίγας δραμεῖν ὁδὸν αὐτοῦ
ἀπ᾿ ἄκρου τοῦ οὐρανοῦ ἡ ἔξοδος αὐτοῦ καὶ τὸ κατα­́ν­τημα αὐτοῦ ἕως ἄκρου τοῦ οὐρανοῦ καὶ οὐκ ἔστιν ὃς ἀπο­κρυβή­σε­ται τὴν θέρμην αὐτοῦ
ὁ νόμος τοῦ κυρίου ἄμωμος ἐπι­στρέφων ψυχάς ἡ μαρτυρία κυρίου πιστή σοφίζουσα νήπια
τὰ δικαιώματα κυρίου εὐθεῖα εὐφραίνον­τα καρδίαν ἡ ἐν­τολὴ κυρίου τηλαυγής φωτίζουσα ὀφθαλμούς
ὁ φόβος κυρίου ἁγνός δια­μένων εἰς αἰῶνα αἰῶνος τὰ κρίματα κυρίου ἀληθινά δεδικαιωμένα ἐπι­̀ τὸ αὐτό
ἐπι­θυμητὰ ὑπὲρ χρυσίον καὶ λίθον τίμιον πολὺν καὶ γλυκύτερα ὑπὲρ μέλι καὶ κηρίον
καὶ γὰρ ὁ δοῦλός σου φυλάσ­σει αὐτά ἐν τῷ φυλάσ­σειν αὐτὰ ἀν­ταπόδοσις πολλή
παρα­πτώματα τίς συν­ήσει ἐκ τῶν κρυφίων μου καθάρισόν με
καὶ ἀπο­̀ ἀλλοτρίων φεῖσαι τοῦ δούλου σου ἐὰν μή μου κατα­κυριεύ­σωσιν τότε ἄμωμος ἔσομαι καὶ καθαρισθήσομαι ἀπο­̀ ἁμαρτίας μεγά­λης
καὶ ἔσον­ται εἰς εὐδοκίαν τὰ λόγια τοῦ στόματός μου καὶ ἡ μελέτη τῆς καρδίας μου ἐνώπιόν σου δια­̀ παν­τός κύριε βοηθέ μου καὶ λυτρωτά μου
εἰς τὸ τέλος ψαλμὸς τῷ Δαυιδ
ἐπακούσαι σου κύριος ἐν ἡμέρᾳ θλίψεως ὑπερασπίσαι σου τὸ ὄνομα τοῦ θεοῦ Ιακωβ
ἐξαποστείλαι σοι βοήθειαν ἐξ ἁγίου καὶ ἐκ Σιων ἀν­τιλάβοιτό σου
μνησθείη πάσης θυσίας σου καὶ τὸ ὁλοκαύτωμά σου πιανάτω (δια­́ψαλμα)
δῴη σοι κατα­̀ τὴν καρδίαν σου καὶ πᾶσαν τὴν βουλήν σου πλη­ρώσαι
ἀγαλλιασόμεθα ἐν τῷ σωτηρίῳ σου καὶ ἐν ὀνόματι θεοῦ ἡμῶν μεγαλυνθησόμεθα πλη­ρώσαι κύριος πάν­τα τὰ αἰτήματά σου
νῦν ἔγνων ὅτι ἔσωσεν κύριος τὸν χριστὸν αὐτοῦ ἐπακού­σε­ται αὐτοῦ ἐξ οὐρανοῦ ἁγίου αὐτοῦ ἐν δυναστείαις ἡ σωτηρία τῆς δεξιᾶς αὐτοῦ
οὗτοι ἐν ἅρμασιν καὶ οὗτοι ἐν ἵπποις ἡμεῖς δὲ ἐν ὀνόματι κυρίου θεοῦ ἡμῶν μεγαλυνθησόμεθα
αὐτοὶ συν­εποδίσθησαν καὶ ἔπεσαν ἡμεῖς δὲ ἀνέστημεν καὶ ἀνωρθώθημεν
κύριε σῶσον τὸν βασιλέα σου καὶ ἐπάκουσον ἡμῶν ἐν ᾗ ἂν ἡμέρᾳ ἐπι­καλεσώμεθά σε
εἰς τὸ τέλος ψαλμὸς τῷ Δαυιδ
κύριε ἐν τῇ δυνάμει σου εὐφρανθή­σε­ται ὁ βασιλεὺς καὶ ἐπι­̀ τῷ σωτηρίῳ σου ἀγαλλιά­σε­ται σφόδρα
τὴν ἐπι­θυμίαν τῆς ψυχῆς αὐτοῦ ἔδωκας αὐτῷ καὶ τὴν θέλησιν τῶν χειλέων αὐτοῦ οὐκ ἐστέρησας αὐτόν (δια­́ψαλμα)
ὅτι προ­έφθασας αὐτὸν ἐν εὐλογίαις χρηστότητος ἔθηκας ἐπι­̀ τὴν κεφαλὴν αὐτοῦ στέφανον ἐκ λίθου τιμίου
ζωὴν ᾐτήσατό σε καὶ ἔδωκας αὐτῷ μακρότητα ἡμερῶν εἰς αἰῶνα αἰῶνος
μεγά­λη ἡ δόξα αὐτοῦ ἐν τῷ σωτηρίῳ σου δόξαν καὶ μεγαλοπρέπειαν ἐπι­θήσεις ἐπ᾿ αὐτόν
ὅτι δώσεις αὐτῷ εὐλογίαν εἰς αἰῶνα αἰῶνος εὐφρανεῖς αὐτὸν ἐν χαρᾷ μετὰ τοῦ προ­σώπου σου
ὅτι ὁ βασιλεὺς ἐλπίζει ἐπι­̀ κύριον καὶ ἐν τῷ ἐλέει τοῦ ὑψίστου οὐ μὴ σαλευθῇ
εὑρεθείη ἡ χείρ σου πᾶσιν τοῖς ἐχθροῖς σου ἡ δεξιά σου εὕροι πάν­τας τοὺς μισοῦν­τάς σε
θήσεις αὐτοὺς ὡς κλίβανον πυρὸς εἰς καιρὸν τοῦ προ­σώπου σου κύριος ἐν ὀργῇ αὐτοῦ συν­ταράξει αὐτούς καὶ κατα­φάγεται αὐτοὺς πῦρ
τὸν καρπὸν αὐτῶν ἀπο­̀ γῆς ἀπο­λεῖς καὶ τὸ σπέρμα αὐτῶν ἀπο­̀ υἱῶν ἀνθρώπων
ὅτι ἔκλιναν εἰς σὲ κακά διελογίσαν­το βουλήν ἣν οὐ μὴ δύνων­ται στῆσαι
ὅτι θήσεις αὐτοὺς νῶτον ἐν τοῖς περιλοίποις σου ἑτοιμάσεις τὸ προ­́σωπον αὐτῶν
ὑψώθητι κύριε ἐν τῇ δυνάμει σου ᾄσομεν καὶ ψαλοῦμεν τὰς δυναστείας σου
εἰς τὸ τέλος ὑπὲρ τῆς ἀν­τιλήμψεως τῆς ἑωθινῆς ψαλμὸς τῷ Δαυιδ
ὁ θεὸς ὁ θεός μου προ­́σχες μοι ἵνα τί ἐγκατέλιπές με μακρὰν ἀπο­̀ τῆς σωτηρίας μου οἱ λόγοι τῶν παρα­πτωμάτων μου
ὁ θεός μου κεκράξομαι ἡμέρας καὶ οὐκ εἰσακούσῃ καὶ νυκτός καὶ οὐκ εἰς ἄνοιαν ἐμοί
σὺ δὲ ἐν ἁγίοις κατοικεῖς ὁ ἔπαινος Ισραηλ
ἐπι­̀ σοὶ ἤλπισαν οἱ πατέρες ἡμῶν ἤλπισαν καὶ ἐρρύσω αὐτούς
προ­̀ς σὲ ἐκέκραξαν καὶ ἐσώθησαν ἐπι­̀ σοὶ ἤλπισαν καὶ οὐ κατῃσχύνθησαν
ἐγὼ δέ εἰμι σκώληξ καὶ οὐκ ἄνθρωπος ὄνειδος ἀνθρώπου καὶ ἐξουδένημα λαοῦ
πάν­τες οἱ θεωροῦν­τές με ἐξεμυκτήρισάν με ἐλάλησαν ἐν χείλεσιν ἐκίνησαν κεφαλήν
ἤλπισεν ἐπι­̀ κύριον ῥυσάσθω αὐτόν σωσάτω αὐτόν ὅτι θέλει αὐτόν
ὅτι σὺ εἶ ὁ ἐκσπάσας με ἐκ γαστρός ἡ ἐλπίς μου ἀπο­̀ μαστῶν τῆς μητρός μου
ἐπι­̀ σὲ ἐπερρίφην ἐκ μήτρας ἐκ κοιλίας μητρός μου θεός μου εἶ σύ
μὴ ἀπο­στῇς ἀπ᾿ ἐμοῦ ὅτι θλῖψις ἐγγύς ὅτι οὐκ ἔστιν ὁ βοηθῶν
περιεκύκλωσάν με μόσχοι πολλοί ταῦροι πίονες περιέσχον με
ἤνοιξαν ἐπ᾿ ἐμὲ τὸ στόμα αὐτῶν ὡς λέων ὁ ἁρπάζων καὶ ὠρυό­με­νος
ὡσεὶ ὕδωρ ἐξεχύθην καὶ διεσκορπίσθη πάν­τα τὰ ὀστᾶ μου ἐγενήθη ἡ καρδία μου ὡσεὶ κηρὸς τηκό­με­νος ἐν μέσῳ τῆς κοιλίας μου
ἐξηράνθη ὡς ὄστρακον ἡ ἰσχύς μου καὶ ἡ γλῶσ­σά μου κεκόλληται τῷ λάρυγγί μου καὶ εἰς χοῦν θανάτου κατήγαγές με
ὅτι ἐκύκλωσάν με κύνες πολλοί συν­αγωγὴ πονηρευομένων περιέσχον με ὤρυξαν χεῖράς μου καὶ πόδας
ἐξηρίθμησα πάν­τα τὰ ὀστᾶ μου αὐτοὶ δὲ κατενόησαν καὶ ἐπεῖδόν με
διεμερίσαν­το τὰ ἱμάτιά μου ἑαυτοῖς καὶ ἐπι­̀ τὸν ἱματισμόν μου ἔβαλον κλῆρον
σὺ δέ κύριε μὴ μακρύνῃς τὴν βοήθειάν μου εἰς τὴν ἀν­τίλημψίν μου προ­́σχες
ῥῦσαι ἀπο­̀ ῥομφαίας τὴν ψυχήν μου καὶ ἐκ χειρὸς κυνὸς τὴν μονογενῆ μου
σῶσόν με ἐκ στόμα­τος λέον­τος καὶ ἀπο­̀ κεράτων μονοκερώτων τὴν ταπείνωσίν μου
διηγήσομαι τὸ ὄνομά σου τοῖς ἀδελφοῖς μου ἐν μέσῳ ἐκκλησίας ὑμνήσω σε
οἱ φοβούμενοι κύριον αἰνέσατε αὐτόν ἅπαν τὸ σπέρμα Ιακωβ δοξάσατε αὐτόν φοβηθήτωσαν αὐτὸν ἅπαν τὸ σπέρμα Ισραηλ
ὅτι οὐκ ἐξουδένωσεν οὐδὲ προ­σώχθισεν τῇ δεήσει τοῦ πτωχοῦ οὐδὲ ἀπέστρεψεν τὸ προ­́σωπον αὐτοῦ ἀπ᾿ ἐμοῦ καὶ ἐν τῷ κεκραγέναι με προ­̀ς αὐτὸν εἰσήκουσέν μου
παρα­̀ σοῦ ὁ ἔπαινός μου ἐν ἐκκλησίᾳ μεγά­λῃ τὰς εὐχάς μου ἀπο­δώσω ἐνώπιον τῶν φοβουμένων αὐτόν
φάγον­ται πένητες καὶ ἐμπλη­σθήσον­ται καὶ αἰνέσουσιν κύριον οἱ ἐκζητοῦν­τες αὐτόν ζήσον­ται αἱ καρδίαι αὐτῶν εἰς αἰῶνα αἰῶνος
μνησθήσον­ται καὶ ἐπι­στραφήσον­ται προ­̀ς κύριον πάν­τα τὰ πέρατα τῆς γῆς καὶ προ­σκυνήσουσιν ἐνώπιόν σου πᾶσαι αἱ πατριαὶ τῶν ἐθνῶν
ὅτι τοῦ κυρίου ἡ βασιλεία καὶ αὐτὸς δεσπόζει τῶν ἐθνῶν
ἔφαγον καὶ προ­σεκύνησαν πάν­τες οἱ πίονες τῆς γῆς ἐνώπιον αὐτοῦ προ­πεσοῦν­ται πάν­τες οἱ κατα­βαίνον­τες εἰς τὴν γῆν καὶ ἡ ψυχή μου αὐτῷ ζῇ
καὶ τὸ σπέρμα μου δουλεύ­σει αὐτῷ ἀναγγελή­σε­ται τῷ κυρίῳ γενεὰ ἡ ἐρχομένη
καὶ ἀναγγελοῦσιν τὴν δικαιοσύνην αὐτοῦ λαῷ τῷ τεχθησομένῳ ὅτι ἐποίησεν ὁ κύριος
ψαλμὸς τῷ Δαυιδ
κύριος ποιμαίνει με καὶ οὐδέν με ὑστερήσει
εἰς τόπον χλόης ἐκεῖ με κατεσκήνωσεν ἐπι­̀ ὕδα­τος ἀναπαύσεως ἐξέθρεψέν με
τὴν ψυχήν μου ἐπέστρεψεν ὡδήγησέν με ἐπι­̀ τρίβους δικαιοσύνης ἕνεκεν τοῦ ὀνόμα­τος αὐτοῦ
ἐὰν γὰρ καὶ πορευθῶ ἐν μέσῳ σκιᾶς θανάτου οὐ φοβηθήσομαι κακά ὅτι σὺ μετ᾿ ἐμοῦ εἶ ἡ ῥάβδος σου καὶ ἡ βακτηρία σου αὐταί με παρεκάλεσαν
ἡτοίμασας ἐνώπιόν μου τράπεζαν ἐξ ἐναν­τίας τῶν θλιβόν­των με ἐλίπανας ἐν ἐλαίῳ τὴν κεφαλήν μου καὶ τὸ ποτήριόν σου μεθύσκον ὡς κράτιστον
καὶ τὸ ἔλεός σου κατα­διώξε­ταί με πάσας τὰς ἡμέρας τῆς ζωῆς μου καὶ τὸ κατοικεῖν με ἐν οἴκῳ κυρίου εἰς μακρότητα ἡμερῶν
ψαλμὸς τῷ Δαυιδ τῆς μιᾶς σαββάτων
τοῦ κυρίου ἡ γῆ καὶ τὸ πλή­ρωμα αὐτῆς ἡ οἰκουμένη καὶ πάν­τες οἱ κατοικοῦν­τες ἐν αὐτῇ
αὐτὸς ἐπι­̀ θαλασ­σῶν ἐθεμελίωσεν αὐτὴν καὶ ἐπι­̀ ποταμῶν ἡτοίμασεν αὐτήν
τίς ἀναβή­σε­ται εἰς τὸ ὄρος τοῦ κυρίου καὶ τίς στή­σε­ται ἐν τόπῳ ἁγίῳ αὐτοῦ
ἀθῷος χερσὶν καὶ καθαρὸς τῇ καρδίᾳ ὃς οὐκ ἔλαβεν ἐπι­̀ ματαίῳ τὴν ψυχὴν αὐτοῦ καὶ οὐκ ὤμοσεν ἐπι­̀ δόλῳ τῷ πλη­σίον αὐτοῦ
οὗτος λήμψ­σε­ται εὐλογίαν παρα­̀ κυρίου καὶ ἐλεημοσύνην παρα­̀ θεοῦ σωτῆρος αὐτοῦ
αὕτη ἡ γενεὰ ζητούν­των αὐτόν ζητούν­των τὸ προ­́σωπον τοῦ θεοῦ Ιακωβ (δια­́ψαλμα)
ἄρατε πύλας οἱ ἄρχον­τες ὑμῶν καὶ ἐπάρθητε πύλαι αἰώνιοι καὶ εἰσελεύ­­σε­ται ὁ βασιλεὺς τῆς δόξης
τίς ἐστιν οὗτος ὁ βασιλεὺς τῆς δόξης κύριος κραταιὸς καὶ δυνατός κύριος δυνατὸς ἐν πολέμῳ
ἄρατε πύλας οἱ ἄρχον­τες ὑμῶν καὶ ἐπάρθητε πύλαι αἰώνιοι καὶ εἰσελεύ­­σε­ται ὁ βασιλεὺς τῆς δόξης
τίς ἐστιν οὗτος ὁ βασιλεὺς τῆς δόξης κύριος τῶν δυνάμεων αὐτός ἐστιν ὁ βασιλεὺς τῆς δόξης
Рус. (Аверинцев)
(Начальнику хора. Давидово)
Славу Божию поведают небеса, и о деле рук Его вещает твердь;
день дню изливает молвь, ночь ночи являет весть,
нет глагола, нет речей, не слышно их голосов, –
по всей земле несется их вопль, до концов вселенной слово их. При них поставил Он для солнца шатер,
и выходит оно, как из чертога жених, радуется, как исполин, пробегая путь;
от края небес исход его, и шествие его до края их, и ничто не укрыто от жара его.
Закон Господень совершен, душу укрепляет он; свидетельства Господни тверды, умудряют они простецов;
веления Господни прямы, сердце они веселят; заповедь Господня светла, просвещает очи она;
страх Господень чист, пребывает вовек; приговоры Господни верны,
все праведны они; желаннее злата, чистейшей руды, слаще меда и влаги сот.
Ограждается ими раб Твой; за соблюдение их мзда велика.
Погрешности – кто же усмотрит их? От неприметного мне очисти меня!
И от соблазнов защити раба Твоего, да не одолеют они меня! Буду тогда я неискривлен и от великого греха чист.
Да будут угодны слова моих уст и шепоты сердца моего пред лицом Твоим, Господи, Оплот мой, Избавитель мой!
(Начальнику хора. Давидово)
Да услышит тебя Господь в день беды, имя Бога Иакова да хранит тебя;
Да пошлет Он от Святыни помощь тебе, от Сиона да подкрепит тебя!
Да воспомнит Он все жертвы твои, да приимет тук всесожжении твоих! (Села!)
Да подаст Он тебе по сердцу твоему, да исполнит все мысли твои!
Мы возликуем об избавлении твоем, во имя Бога нашего стяги вознесем. Да исполнит Он все мольбы твои!
Ныне познал я, что избавит Господь помазанника Своего, отвечает ему с небес Святыни Своей делами избавительной десницы Своей.
Эти – на колесницы, на коней – те, но на имя Господа, Бога нашего уповаем мы.
Они оступились, пали они, мы выстояли и стоим.
Господи, спаси царя и услышь нас в день, когда мы воззовем к Тебе!
Псалом Давидов.
Господи, о силе Твоей веселится царь, о помощи Твоей, о, как ликует он!
Ты дал ему желанное сердцу его, не отринул прошение его уст. (Села!)
Добрым благословением Ты встретил его, возложил на главу его драгоценный венец.
Жизни просил он у Тебя, и дал Ты ему долготу дней во век и век.
Велика его слава поспешеством Твоим, излил Ты на него славу и блеск.
Возложил Ты на него благословения вовек, усладил его радостию, что в зраке Твоем.
Да, о Господе надежда царя, по милости Вышнего не падет.
Сыщет длань Твоя всех врагов Твоих, десница Твоя – ненавидящих Тебя.
Словно в огненную пещь Ты их претворишь в час явления лица Твоего, погубит их Господь во гневе Своем, и пожрет их огонь.
Их плод истребишь Ты с земли, из среды человеков – семя их;
на Тебя затеяли злое они, плели козни, но не возмогли.
Тогда на расправу поставишь их, из луков Твоих будешь стрелы метать в лица их.
Господи, восстань в силе Твоей! Мы будем петь и на струнах бряцать о подвигах мощи Твоей.
Начальнику хора. На «Лань зари». Псалом Давидов.
Боже мой, Боже мой! зачем Ты оставил меня? Далеки от спасения моего слова вопля моего.
Боже мой! вопию днем – но Ты не внемлешь мне, ночью – и нет покоя мне.
А ведь Ты – Святый, средь хвалений Израиля обитаешь Ты;
на Тебя уповали наши отцы, уповали, и вызволял Ты их;
к Тебе взывали во благо себе, на Тебя уповали, не быв посрамлены.
Я же червь, а не человек, хулим от людей, от народа презрен!
Глумится всяк, кто видит меня, кивает головою, устами твердит:
«Он на Господа уповал – пусть избавит его, пусть спасет, если так любит его.»
А ведь Ты меня из родимого чрева извел, у сосцов материнских ободрил меня,
едва из утробы, уж был я Твой, от лона матери Ты – мой Бог.
Не удаляйся от меня, ибо беда близка, а помощника нет!
Множество тельцов обступило меня, тучные с Васана окружили меня,
раскрыли на меня пасти свои, как ярый и рыкающий лев.
Я пролился, как вода, распались все кости мои, и сердце мое, как воск, тает внутри плоти моей;
как черепок, иссохла сила моя, язык мой пристал к гортани моей; к персти смертной низвел Ты меня.
Ибо псы окружили меня, скопище злых обступило меня, пронзили они руки мои и ноги мои;
счесть можно все кости мои, как на зрелище, глядят они на меня,
делят между собою ризы мои, и мечут жребий об одежде моей!
Но Ты, Господи, не будь вдали, сила моя, на подмогу мне поспеши!
Избавь от меча душу мою, от песьих лап – единственную мою!
Спаси меня от пасти льва, от бычьих рогов, – о, услышь!
Возвещу имя Твое братьям моим, посреди сонма восхвалю Тебя.
Благоговейные! восхвалите Его. Всё семя Иакова! восславь Его. Всё семя Израиля да чтит Его.
Ибо скорбью скорбного не возгнушался Он, не презрел ее, не отвратил от меня лица Своего, Когда воззвал я к Нему, услышал меня!
О Тебе в сонме многом хвала моя; пред лицом чтущих Тебя исполню обеты мои.
Пусть убогие досыта едят, да восхвалят Господа взыскавшие Его, да оживут сердца ваши вовек!
Возьмутся за ум и обратятся ко Господу все концы земли, и поклонятся Тебе все язычников племена;
ибо Царствие Господне есть, и над народами Владыка – Он.
Покло́нятся Ему одному все тучные земли, почтут Его все нисходящие во прах, бессильные сохранить жизни своей.
Семя мое послужит Ему, услышит род грядущий о Господе весть,
возвещена будет правда Его тем, кто еще не рождены: «да, таковы дела Его».
Псалом Давидов. Господь – мой Пастырь, и нет мне нужды:
на пажитях щедрых пасет Он меня, к водопоям покоя ведет Он меня,
обновляет душу мою, пути правды открывает Он мне, – ради имени Своего.
Если в низине, где смерти тень, ляжет мой путь, не убоюся зла! Ты – со мною, жезл Твой и посох Твой защитят меня.
Ты устроил мне пир у гонителей моих на виду, умастил елеем главу мою, и полна чаша моя.
Так! благость и милость провожают меня во все дни жизни моей, и несчетные дни мне пребывать в Господнем дому!
Псалом Давидов. [На первый день недели] Господня земля и всё, что на ней, вселенная и все народы ее;
Он сам на пучинах утвердил ее, на потоках поставил ее.
Кто взойдет на гору Его, встанет на святом месте Его?
Чьи руки неповинны, кто сердцем чист, кто не возлюбил суеты и клятвою лжи не скреплял.
Его благословит Господь, Бог-Спаситель оправдает его;
кто ищут Господа, таковы, ищут, Боже Иакова, лица Твоего. (Села!)
Поднимитесь, косяки врат, древние двери, раздайтесь ввысь, и Царь славы войдет!
Царь славы – кто есть Он? крепкий и могучий Господь, могучий во бранях Господь!
Поднимитесь, косяки врат, древние двери, раздайтесь ввысь, и Царь славы войдет!
Царь славы – кто есть Он? Господь воинств, Господь сил, Царь славы есть Он. (Села!)
18:1 Magistro chori. David, servi Domini, qui locutus est ad Dominum verba huius cantici, quando Dominus eum liberaverat e potestate omnium inimicorum suorum
18:2 et e manu Saul. Dixit igitur: Diligam te, Domine, fortitudo mea.
18:3 Domine, firmamentum meum et refugium meum et liberator meus; Deus meus, adiutor meus, et sperabo in eum; protector meus et cornu salutis meae et susceptor meus.
18:4 Laudabilem invocabo Dominum, et ab inimicis meis salvus ero.
18:5 Circumdederunt me fluctus mortis, et torrentes Belial conturbaverunt me;
18:6 funes inferni circumdederunt me, praeoccupaverunt me laquei mortis.
18:7 In tribulatione mea invocavi Dominum et ad Deum meum clamavi; exaudivit de templo suo vocem meam, et clamor meus in conspectu eius introivit in aures eius.
18:8 Commota est et contremuit terra; fundamenta montium concussa sunt et commota sunt, quoniam iratus est.
18:9 Ascendit fumus de naribus eius, et ignis de ore eius devorans; carbones succensi processerunt ab eo.
18:10 Inclinavit caelos et descendit, et caligo sub pedibus eius.
18:11 Et ascendit super cherub et volavit, ferebatur super pennas ventorum.
18:12 Et posuit tenebras latibulum suum, in circuitu eius tabernaculum eius, tenebrosa aqua, nubes aeris.
18:13 Prae fulgore in conspectu eius nubes transierunt, grando et carbones ignis.
18:14 Et intonuit de caelo Dominus, et Altissimus dedit vocem suam: grando et carbones ignis.
18:15 Et misit sagittas suas et dissipavit eos, fulgura iecit et conturbavit eos.
18:16 Et apparuerunt fontes aquarum, et revelata sunt fundamenta orbis terrarum ab increpatione tua, Domine, ab inspiratione spiritus irae tuae.
18:17 Misit de summo et accepit me et assumpsit me de aquis multis;
18:18 eripuit me de inimicis meis fortissimis et ab his, qui oderunt me, quoniam confortati sunt super me.
18:19 Oppugnaverunt me in die afflictionis meae, et factus est Dominus fulcimentum meum;
18:20 et eduxit me in latitudinem, salvum me fecit, quoniam voluit me.
18:21 Et retribuet mihi Dominus secundum iustitiam meam et secundum puritatem manuum mearum reddet mihi,
18:22 quia custodivi vias Domini nec impie recessi a Deo meo.
18:23 Quoniam omnia iudicia eius in conspectu meo, et iustitias eius non reppuli a me;
18:24 et fui immaculatus cum eo et observavi me ab iniquitate.
18:25 Et retribuit mihi Dominus secundum iustitiam meam et secundum puritatem manuum mearum in conspectu oculorum eius.
18:26 Cum sancto sanctus eris et cum viro innocente innocens eris
18:27 et cum electo electus eris et cum perverso callidus eris.
18:28 Quoniam tu populum humilem salvum facies et oculos superborum humiliabis.
18:29 Quoniam tu accendis lucernam meam, Domine; Deus meus illuminat tenebras meas.
18:30 Quoniam in te aggrediar hostium turmas et in Deo meo transiliam murum.
18:31 Deus, impolluta via eius, eloquia Domini igne examinata; protector est omnium sperantium in se.
18:32 Quoniam quis Deus praeter Dominum? Aut quae munitio praeter Deum nostrum?
18:33 Deus, qui praecinxit me virtute et posuit immaculatam viam meam;
18:34 qui perfecit pedes meos tamquam cervorum et super excelsa statuit me;
18:35 qui docet manus meas ad proelium, et tendunt arcum aereum brachia mea.
18:36 Et dedisti mihi scutum salutis tuae, et dextera tua suscepit me, et exauditio tua magnificavit me.
18:37 Dilatasti gressus meos subtus me, et non sunt infirmata vestigia mea.
18:38 Persequebar inimicos meos et comprehendebam illos et non convertebar, donec deficerent.
18:39 Confringebam illos, nec poterant stare, cadebant subtus pedes meos.
18:40 Et praecinxisti me virtute ad bellum et supplantasti insurgentes in me subtus me.
18:41 Et inimicos meos dedisti mihi dorsum et odientes me disperdidisti.
18:42 Clamaverunt, nec erat qui salvos faceret, ad Dominum, nec exaudivit eos.
18:43 Et comminui eos ut pulverem ante faciem venti, ut lutum platearum contrivi eos.
18:44 Eripuisti me de contradictionibus populi, constituisti me in caput gentium. Populus, quem non cognovi, servivit mihi,
18:45 in auditu auris oboedivit mihi. Filii alieni blanditi sunt mihi,
18:46 filii alieni inveterati sunt, contremuerunt in abditis suis.
18:47 Vivit Dominus, et benedictus Adiutor meus, et exaltetur Deus salutis meae.
18:48 Deus, qui das vindictas mihi et subdis populos sub me, liberator meus de inimicis meis iracundis;
18:49 et ab insurgentibus in me exaltas me, a viro iniquo eripis me.
18:50 Propterea confitebor tibi in nationibus, Domine, et nomini tuo psalmum dicam,
18:51 magnificans salutes regis sui et faciens misericordiam christo suo David et semini eius usque in saeculum.
19:1 Magistro chori. PSALMUS. David.
19:2 Caeli enarrant gloriam Dei, et opera manuum eius annuntiat firmamentum.
19:3 Dies diei eructat verbum, et nox nocti indicat scientiam.
19:4 Non sunt loquelae neque sermones, quorum non intellegantur voces:
19:5 in omnem terram exivit sonus eorum, et in fines orbis terrae verba eorum.
19:6 Soli posuit tabernaculum in eis, et ipse, tamquam sponsus procedens de thalamo suo, exsultavit ut gigas ad currendam viam.
19:7 A finibus caelorum egressio eius, et occursus eius usque ad fines eorum, nec est quod se abscondat a calore eius.
19:8 Lex Domini immaculata, reficiens animam, testimonium Domini fidele, sapientiam praestans parvulis.
19:9 Iustitiae Domini rectae, laetificantes corda, praeceptum Domini lucidum, illuminans oculos.
19:10 Timor Domini mundus, permanens in saeculum saeculi; iudicia Domini vera, iusta omnia simul,
19:11 desiderabilia super aurum et lapidem pretiosum multum, et dulciora super mel et favum stillantem.
19:12 Etenim servus tuus eruditur in eis; in custodiendis illis retributio multa.
19:13 Errores quis intellegit? Ab occultis munda me
19:14 et a superbia custodi servum tuum, ne dominetur mei, Tunc immaculatus ero et emundabor a delicto maximo.
19:15 Sint ut complaceant eloquia oris mei, et meditatio cordis mei in conspectu tuo. Domine, adiutor meus et redemptor meus.
20:1 Magistro chori. PSALMUS. David.
20:2 Exaudiat te Dominus in die tribulationis, protegat te nomen Dei Iacob.
20:3 Mittat tibi auxilium de sancto et de Sion tueatur te.
20:4 Memor sit omnis sacrificii tui et holocaustum tuum pingue habeat.
20:5 Tribuat tibi secundum cor tuum et omne consilium tuum adimpleat.
20:6 Laetabimur in salutari tuo et in nomine Dei nostri levabimus signa; impleat Dominus omnes petitiones tuas.
20:7 Nunc cognovi quoniam salvum fecit Dominus christum suum: exaudivit illum de caelo sancto suo, in virtutibus salutis dexterae eius.
20:8 Hi in curribus, et hi in equis, nos autem nomen Domini Dei nostri invocavimus.
20:9 Ipsi incurvati sunt et ceciderunt, nos autem surreximus et erecti sumus.
20:10 Domine, salvum fac regem, et exaudi nos in die, qua invocaverimus te.
21:1 Magistro chori. PSALMUS. David.
21:2 Domine, in virtute tua laetabitur rex et super salutare tuum exsultabit vehementer.
21:3 Desiderium cordis eius tribuisti ei et voluntatem labiorum eius non denegasti.
21:4 Quoniam praevenisti eum in benedictionibus dulcedinis; posuisti in capite eius coronam de auro purissimo.
21:5 Vitam petiit a te, et tribuisti ei longitudinem dierum in saeculum et in saeculum saeculi.
21:6 Magna est gloria eius in salutari tuo, magnificentiam et decorem impones super eum;
21:7 quoniam pones eum benedictionem in saeculum saeculi, laetificabis eum in gaudio ante vultum tuum.
21:8 Quoniam rex sperat in Domino et in misericordia Altissimi non commovebitur.
21:9 Inveniet manus tua omnes inimicos tuos, dextera tua inveniet, qui te oderunt.
21:10 Pones eos ut clibanum ignis in tempore vultus tui: Dominus in ira sua deglutiet eos, et devorabit eos ignis.
21:11 Fructum eorum de terra perdes et semen eorum de filiis hominum.
21:12 Quoniam intenderunt in te mala, cogitaverunt consilia: nihil potuerunt.
21:13 Quoniam pones eos dorsum, arcus tuos tendes in vultum eorum.
21:14 Exaltare, Domine, in virtute tua; cantabimus et psallemus virtutes tuas.
22:1 Magistro chori. Ad modum cantici» Cerva diluculo». PSALMUS. David.
22:2 Deus, Deus meus, quare me dereliquisti? Longe a salute mea verba rugitus mei.
22:3 Deus meus, clamo per diem, et non exaudis, et nocte, et non est requies mihi.
22:4 Tu autem sanctus es, qui habitas in laudibus Israel.
22:5 In te speraverunt patres nostri, speraverunt, et liberasti eos;
22:6 ad te clamaverunt et salvi facti sunt, in te speraverunt et non sunt confusi.
22:7 Ego autem sum vermis et non homo, opprobrium hominum et abiectio plebis.
22:8 Omnes videntes me deriserunt me; torquentes labia moverunt caput:
22:9 «Speravit in Domino: eripiat eum, salvum faciat eum, quoniam vult eum».
22:10 Quoniam tu es qui extraxisti me de ventre, spes mea ad ubera matris meae.
22:11 In te proiectus sum ex utero, de ventre matris meae Deus meus es tu.
22:12 Ne longe fias a me, quoniam tribulatio proxima est, quoniam non est qui adiuvet.
22:13 Circumdederunt me vituli multi, tauri Basan obsederunt me.
22:14 Aperuerunt super me os suum sicut leo rapiens et rugiens.
22:15 Sicut aqua effusus sum, et dissoluta sunt omnia ossa mea. Factum est cor meum tamquam cera liquescens in medio ventris mei.
22:16 Aruit tamquam testa palatum meum, et lingua mea adhaesit faucibus meis, et in pulverem mortis deduxisti me.
22:17 Quoniam circumdederunt me canes multi, concilium malignantium obsedit me. Foderunt manus meas et pedes meos,
22:18 et dinumeravi omnia ossa mea. Ipsi vero consideraverunt et inspexerunt me;
22:19 diviserunt sibi vestimenta mea et super vestem meam miserunt sortem.
22:20 Tu autem, Domine, ne elongaveris; fortitudo mea, ad adiuvandum me festina.
22:21 Erue a framea animam meam et de manu canis unicam meam.
22:22 Salva me ex ore leonis et a cornibus unicornium humilitatem meam.
22:23 Narrabo nomen tuum fratribus meis, in medio ecclesiae laudabo te.
22:24 Qui timetis Dominum, laudate eum; universum semen Iacob, glorificate eum. Metuat eum omne semen Israel,
22:25 quoniam non sprevit neque despexit afflictionem pauperis nec avertit faciem suam ab eo et, cum clamaret ad eum, exaudivit.
22:26 Apud te laus mea in ecclesia magna; vota mea reddam in conspectu timentium eum.
22:27 Edent pauperes et saturabuntur; et laudabunt Dominum, qui requirunt eum: «Vivant corda eorum in saeculum saeculi!».
22:28 Reminiscentur et convertentur ad Dominum universi fines terrae, et adorabunt in conspectu eius universae familiae gentium.
22:29 Quoniam Domini est regnum, et ipse dominabitur gentium.
22:30 Ipsum solum adorabunt omnes, qui dormiunt in terra; in conspectu eius procident omnes, qui descendunt in pulverem. Anima autem mea illi vivet,
22:31 et semen meum serviet ipsi. Narrabitur de Domino generationi venturae;
22:32 et annuntiabunt iustitiam eius populo, qui nascetur: «Haec fecit Dominus!».
23:1 PSALMUS. David. Dominus pascit me, et nihil mihi deerit:
23:2 in pascuis virentibus me collocavit, super aquas quietis eduxit me,
23:3 animam meam refecit. Deduxit me super semitas iustitiae propter nomen suum.
23:4 Nam et si ambulavero in valle umbrae mortis, non timebo mala, quoniam tu mecum es. Virga tua et baculus tuus, ipsa me consolata sunt.
23:5 Parasti in conspectu meo mensam adversus eos, qui tribulant me; impinguasti in oleo caput meum, et calix meus redundat.
23:6 Etenim benignitas et misericordia subsequentur me omnibus diebus vitae meae, et inhabitabo in domo Domini in longitudinem dierum.
24:1 David. PSALMUS. Domini est terra, et plenitudo eius, orbis terrarum, et qui habitant in eo.
24:2 Quia ipse super maria fundavit eum et super flumina firmavit eum. -
24:3 Quis ascendet in montem Domini, aut quis stabit in loco sancto eius?
24:4 Innocens manibus et mundo corde, qui non levavit ad vana animam suam nec iuravit in dolum.
24:5 Hic accipiet benedictionem a Domino et iustificationem a Deo salutari suo.
24:6 Haec est generatio quaerentium eum, quaerentium faciem Dei Iacob.
24:7 Attollite, portae, capita vestra, et elevamini, portae aeternales, et introibit rex gloriae.
24:8 Quis est iste rex gloriae? Dominus fortis et potens, Dominus potens in proelio.
24:9 Attollite, portae, capita vestra, et elevamini, portae aeternales, et introibit rex gloriae.
24:10 Quis est iste rex gloriae? Dominus virtutum ipse est rex gloriae.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible