Скрыть
18:1
18:3
18:4
18:6
18:10
18:12
18:13
18:14
Церковнославянский (рус)
Въ коне́цъ, псало́мъ Дави́ду.
Небеса́ повѣ́даютъ сла́ву Бо́жiю, творе́нiе же руку́ Его́ воз­вѣща́етъ тве́рдь.
Де́нь дни́ от­рыга́етъ глаго́лъ, и но́щь но́щи воз­вѣща́етъ ра́зумъ.
Не су́ть рѣ́чи, ниже́ словеса́, и́хже не слы́шат­ся гла́си и́хъ.
Во всю́ зе́млю изы́де вѣща́нiе и́хъ, и въ концы́ вселе́н­ныя глаго́лы и́хъ: въ со́лнцѣ положи́ селе́нiе свое́:
и то́й я́ко жени́хъ исходя́й от­ черто́га сво­его́, воз­ра́дует­ся я́ко исполи́нъ тещи́ пу́ть.
От кра́я небесе́ исхо́дъ его́, и срѣ́тенiе его́ до кра́я небесе́: и нѣ́сть, и́же укры́ет­ся теплоты́ его́.
Зако́нъ Госпо́день непоро́ченъ, обраща́яй ду́шы: свидѣ́тел­ст­во Госпо́дне вѣ́рно, умудря́ющее младе́нцы.
Оправда́нiя Госпо́дня пра́ва, веселя́щая се́рдце: за́повѣдь Госпо́дня свѣтла́, просвѣща́ющая о́чи.
Стра́хъ Госпо́день чи́стъ, пребыва́яй въ вѣ́къ вѣ́ка: судьбы́ Госпо́дни и́стин­ны, оправда́н­ны вку́пѣ,
вожделѣ́н­ны па́че зла́та и ка́мене че́стна мно́га, и сла́ждшя па́че ме́да и со́та.
И́бо ра́бъ Тво́й храни́тъ я́: внегда́ сохрани́ти я́, воз­дая́нiе мно́го.
Грѣхопаде́нiя кто́ разумѣ́етъ? От­ та́йныхъ мо­и́хъ очи́сти мя́,
и от­ чужди́хъ пощади́ раба́ Тво­его́: а́ще не облада́ютъ мно́ю, тогда́ непоро́ченъ бу́ду, и очи́щуся от­ грѣха́ вели́ка.
И бу́дутъ во благоволе́нiе словеса́ у́стъ мо­и́хъ, и по­уче́нiе се́рдца мо­его́ предъ Тобо́ю вы́ну, Го́споди, помо́щниче мо́й и изба́вителю мо́й.
Немецкий (GNB)
19:1Ein Lied Davids.
19:2Der Himmel verkündet es: Gott ist groß!
Das Heer der Sterne bezeugt seine Schöpfermacht.
19:3Ein Tag sagt es dem andern,
jede Nacht ruft es der nächsten zu.
19:4Kein Wort wird gesprochen,
kein Laut ist zu hören
19:5und doch geht ihr Ruf weit über die Erde
bis hin zu ihren äußersten Grenzen.

Gott hat der Sonne ein Zelt gebaut.

19:6Sie kommt daraus hervor
wie der Bräutigam aus dem Brautgemach,
wie ein Sieger betritt sie ihre Bahn.
19:7Sie geht auf am einen Ende des Himmels
und läuft hinüber bis zum anderen Ende.
Nichts bleibt ihrem feurigen Auge verborgen.
19:8Das Gesetz des HERRN ist vollkommen,
es gibt Kraft und Leben.
Die Mahnungen des HERRN sind gut,
sie verhelfen Unwissenden zur Einsicht.
19:9Die Weisungen des HERRN sind zuverlässig,
sie erfreuen das Herz.
Die Anordnungen des HERRN sind deutlich,
sie geben einen klaren Blick.
19:10Die Ehrfurcht vor dem HERRN ist untadelig
und hat für immer Bestand.
Die Gebote des HERRN sind richtig
und ohne Ausnahme gerecht.
19:11Sie sind kostbarer als das feinste Gold,
süßer als der beste Honig.
19:12Auch ich höre auf deine Gebote, HERR,
denn wer sie befolgt, wird reich belohnt.
19:13Doch wer weiß,
wie oft er Schuld auf sich lädt?
Strafe mich nicht, wenn ich es unwissend tat!
19:14Bewahre mich vor vermessenen Menschen,
damit sie mich nicht auf ihre Seite ziehen.
Dann werde ich rein bleiben
und frei von schwerer Schuld.
19:15Nimm meine Worte freundlich auf!
Lass mein Gebet zu dir dringen,
HERR, mein Halt und mein Retter!
Барои сардори сарояндагон. Таронаи Довуд.
Осмонҳо ҷалоли Худоро эълон мекунанд, ва фалак аз амали дастҳои Ӯ хабар медиҳад.
Рӯз бо рӯз сухан мегӯяд, ва шаб бо шаб фикр изҳор мекунад.
На гуфтор аст, на сухан; овози онҳо ба гӯш намерасад.
Садои онҳо ба тамоми замин меравад, ва сухани онҳо то канорҳои ҷаҳон. Дар онҳо Ӯ барои офтоб хаймае барпо намудааст,
Ва он мисли домод аз ҳуҷраи худ берун меояд, мисли паҳлавон аз тай кардани роҳаш шод мешавад:
Баромадани он аз як канори осмон аст, ва гардиши он то канори дигар аст, ва ҳеҷ чиз аз гармии он пинҳон нест.
Қонуни Парвардигор комил аст, ба кас ҷон мебахшад; гувоҳии Парвардигор боварибахш аст, нодонро доно мегардонад.
Фармонҳои Фармудаҳои Парвардигор ҳақ мебошанд, дилро шод мекунанд; фармудаҳои Парвардигор равшан мебошанд, чашмро пурнур мунаввар месозанд.
Тарси Парвардигор пок аст, ҷовидона мемонад. Дастурҳои Парвардигор рост мебошанд, ҳамаашон ҳаққонианд;
Аз тилло ва аз зари холиси бисёр дилкаштаранд, ва аз асал ва қатраҳои шираи занбурхона ширинтаранд.
Бандаи Ту низ дар онҳо эҳтиёт мешавад: дар риояи онҳо подоши бузурге ҳаст.
Кист, ки саҳвҳоро хатоҳоро иштибоҳҳоро фаҳмида тавонад? Маро аз хатоҳои гуноҳҳои пӯшидаам пинҳонам покиза намо,
Аз бадқасдон низ бандаи Худро нигоҳ дор, то ки бар ман ҳукмфармо нашаванд. Он гоҳ ман беайб ва аз ҷинояти азим покиза хоҳам буд.
Бигзор суханони даҳонам ва андешаи дилам писандидаи Ту бошад, эй Парвардигор, ки кӯҳпораи ман ва раҳокунандаи ман ҳастӣ!

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible