Быт. Исх. Лев. Чис. Втор. Нав. Суд. Руф. 1Цар. 2Цар. 3Цар. 4Цар. 1Пар. 2Пар. 1Ездр. Неем. 2Ездр. Тов. Иудиф. Эсф. 1Мак. 2Мак. 3Мак. 3Ездр. Иов. Пс. Притч. Еккл. Песн. Прем. Сир. Ис. Иер. Плч. Посл.Иер. Вар. Иез. Дан. Ос. Иоил. Ам. Авд. Ион. Мих. Наум. Авв. Соф. Агг. Зах. Мал. Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.

Псалтирь

 
  • Въ коне́цъ, псало́мъ Дави́ду.
  • Небеса́ повѣ́даютъ сла́ву Бо́жiю, творе́нiе же руку́ его́ воз­вѣща́етъ тве́рдь.
  • Де́нь дни́ от­рыга́етъ глаго́лъ, и но́щь но́щи воз­вѣща́етъ ра́зумъ.
  • Не су́ть рѣ́чи, ниже́ словеса́, и́хже не слы́шат­ся гла́си и́хъ.
  • Во всю́ зе́млю изы́де вѣща́нiе и́хъ, и въ концы́ вселе́н­ныя глаго́лы и́хъ: въ со́лнцѣ положи́ селе́нiе свое́:
  • и то́й я́ко жени́хъ исходя́й от­ черто́га сво­его́, воз­ра́дует­ся я́ко исполи́нъ тещи́ пу́ть.
  • От кра́я небесе́ исхо́дъ его́, и срѣ́тенiе его́ до кра́я небесе́: и нѣ́сть, и́же укры́ет­ся теплоты́ его́.
  • Зако́нъ Госпо́день непоро́ченъ, обраща́яй ду́шы: свидѣ́тел­ст­во Госпо́дне вѣ́рно, умудря́ющее младе́нцы.
  • Оправда́нiя Госпо́дня пра́ва, веселя́щая се́рдце: за́повѣдь Госпо́дня свѣтла́, просвѣща́ющая о́чи.
  • Стра́хъ Госпо́день чи́стъ, пребыва́яй въ вѣ́къ вѣ́ка: судьбы́ Госпо́дни и́стин­ны, оправда́н­ны вку́пѣ,
  • вожделѣ́н­ны па́че зла́та и ка́мене че́стна мно́га, и сла́ждшя па́че ме́да и со́та.
  • И́бо ра́бъ тво́й храни́тъ я́: внегда́ сохрани́ти я́, воз­дая́нiе мно́го.
  • Грѣхопаде́нiя кто́ разумѣ́етъ? от­ та́йныхъ мо­и́хъ очи́сти мя́,
  • и от­ чужди́хъ пощади́ раба́ тво­его́: а́ще не облада́ютъ мно́ю, тогда́ непоро́ченъ бу́ду, и очи́щуся от­ грѣха́ вели́ка.
  • И бу́дутъ во благоволе́нiе словеса́ у́стъ мо­и́хъ, и по­уче́нiе се́рдца мо­его́ предъ тобо́ю вы́ну, Го́споди, помо́щниче мо́й и изба́вителю мо́й.
  • Начальнику хора. Псалом Давида.
  • Небеса проповедуют славу Божию, и о делах рук Его вещает твердь.
  • День дню передает речь, и ночь ночи открывает знание.
  • Нет языка, и нет наречия, где не слышался бы голос их.
  • По всей земле проходит звук их, и до пределов вселенной слова́ их. Он поставил в них жилище солнцу,
  • и оно выходит, как жених из брачного чертога своего, радуется, как исполин, пробежать поприще:
  • от края небес исход его, и шествие его до края их, и ничто не укрыто от теплоты его.
  • Закон Господа совершен, укрепляет душу; откровение Господа верно, умудряет простых.
  • Повеления Господа праведны, веселят сердце; заповедь Господа светла, просвещает очи.
  • Страх Господень чист, пребывает вовек. Суды Господни истина, все праведны;
  • они вожделеннее золота и даже множества золота чистого, слаще меда и капель сота;
  • и раб Твой охраняется ими, в соблюдении их великая награда.
  • Кто усмотрит погрешности свои? От тайных моих очисти меня
  • и от умышленных удержи раба Твоего, чтобы не возобладали мною. Тогда я буду непорочен и чист от великого развращения.
  • Да будут слова уст моих и помышление сердца моего благоугодны пред Тобою, Господи, твердыня моя и Избавитель мой!
  • Љубићу Те, Господе, крепости моја,
  • Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
  • Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
  • Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
  • Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне
  • У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
  • Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
  • Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
  • Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
  • Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
  • Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
  • Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
  • Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
  • Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
  • И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
  • Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
  • Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
  • Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
  • Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
  • Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
  • Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
  • Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
  • Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
  • Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
  • Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
  • С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
  • Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
  • Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
  • С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
  • Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
  • Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
  • Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
  • Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
  • Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
  • Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
  • Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
  • Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
  • Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
  • Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
  • Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
  • Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
  • Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
  • Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
  • По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
  • Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
  • Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
  • Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
  • Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
  • Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
  • Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.