Скрыть
Псалом 32 
32:0
32:4
32:5
32:8
32:14
32:15
32:16
32:19
32:20
32:22
Псалом 33 
33:2
33:4
33:12
33:14
33:17
33:18
Псалом 34 
34:0
34:2
34:3
34:6
34:9
34:12
34:13
34:14
34:16
34:17
34:20
34:22
34:24
34:25
34:28
Псалом 35 
35:1
35:4
35:10
35:11
35:12
35:13
Псалом 36 
36:0
36:3
36:4
36:7
36:10
36:12
36:13
36:14
36:15
36:18
36:21
36:23
36:33
36:34
36:38
Церковнославянский (рус)
Псало́мъ Дави́ду, не надпи́санъ у Евре́й.
Ра́дуйтеся, пра́веднiи, о Го́сподѣ: пра́вымъ подоба́етъ похвала́.
Исповѣ́дайтеся Го́сподеви въ гу́слехъ, во псалти́ри десятостру́н­нѣмъ по́йте Ему́:
воспо́йте Ему́ пѣ́снь но́ву, до́брѣ по́йте Ему́ со восклица́нiемъ:
я́ко пра́во сло́во Госпо́дне, и вся́ дѣла́ Его́ въ вѣ́рѣ.
Лю́битъ ми́лостыню и су́дъ Госпо́дь, ми́лости Госпо́дни испо́лнь земля́.
Сло́вомъ Госпо́днимъ небеса́ утверди́шася, и ду́хомъ у́стъ Его́ вся́ си́ла и́хъ:
собира́яй я́ко мѣ́хъ во́ды морскі́я, полага́яй въ сокро́вищихъ бе́здны.
Да убо­и́т­ся Го́спода вся́ земля́, от­ Него́же да подви́жут­ся вси́ живу́щiи по вселе́н­нѣй:
я́ко То́й рече́, и бы́ша: То́й повелѣ́, и созда́шася.
Госпо́дь разоря́етъ совѣ́ты язы́ковъ, от­мета́етъ же мы́сли люді́й и от­мета́етъ совѣ́ты князе́й.
Совѣ́тъ же Госпо́день во вѣ́къ пребыва́етъ, помышле́нiя се́рдца Его́ въ ро́дъ и ро́дъ.
Блаже́нъ язы́къ, ему́же е́сть Госпо́дь Бо́гъ Его́, лю́дiе, я́же избра́ въ наслѣ́дiе Себѣ́.
Съ небесе́ при­­зрѣ́ Госпо́дь, ви́дѣ вся́ сы́ны человѣ́ческiя:
от­ гото́ваго жили́ща Сво­его́ при­­зрѣ́ на вся́ живу́щыя на земли́:
созда́вый на еди́нѣ сердца́ и́хъ, разумѣва́яй на вся́ дѣла́ и́хъ.
Не спаса́ет­ся ца́рь мно́гою си́лою, и исполи́нъ не спасе́т­ся мно́же­с­т­вомъ крѣ́пости сво­ея́.
Ло́жь ко́нь во спасе́нiе, во мно́же­ст­вѣ же си́лы сво­ея́ не спасе́т­ся.
Се́, о́чи Госпо́дни на боя́щыяся Его́, упова́ющыя на ми́лость Его́:
изба́вити от­ сме́рти ду́шы и́хъ, и препита́ти я́ въ гла́дъ.
Душа́ же на́ша ча́етъ Го́спода, я́ко помо́щникъ и защи́титель на́шъ е́сть:
я́ко о Не́мъ воз­весели́т­ся се́рдце на́­ше, и во и́мя свято́е Его́ упова́хомъ.
Бу́ди, Го́споди, ми́лость Твоя́ на на́съ, я́коже упова́хомъ на Тя́.
Псало́мъ Дави́ду, внегда́ измѣни́ лице́ свое́ предъ Авимеле́хомъ: и от­пусти́ его́, и отъи́де.
Благословлю́ Го́спода на вся́кое вре́мя, вы́ну хвала́ Его́ во устѣ́хъ мо­и́хъ.
О Го́сподѣ похва́лит­ся душа́ моя́: да услы́шатъ кро́тцыи и воз­веселя́т­ся.
Возвели́чите Го́спода со мно́ю, и воз­несе́мъ и́мя Его́ вку́пѣ.
Взыска́хъ Го́спода, и услы́ша мя́ и от­ всѣ́хъ скорбе́й мо­и́хъ изба́ви мя́.
Приступи́те къ Нему́ и просвѣти́теся, и ли́ца ва́ша не постыдя́т­ся.
Се́й ни́щiй воз­зва́, и Госпо́дь услы́ша и́, и от­ всѣ́хъ скорбе́й его́ спасе́ и́.
Ополчи́т­ся А́нгелъ Госпо́день о́крестъ боя́щихся Его́ и изба́витъ и́хъ.
Вкуси́те и ви́дите, я́ко бла́гъ Госпо́дь: блаже́нъ му́жъ, и́же упова́етъ На́нь.
Бо́йтеся Го́спода, вси́ святі́и Его́, я́ко нѣ́сть лише́нiя боя́щымся Его́.
Бога́тiи обнища́ша и взалка́ша: взыска́ющiи же Го́спода не лиша́т­ся вся́каго бла́га.
Прiиди́те, ча́да, послу́шайте мене́, стра́ху Госпо́дню научу́ ва́съ.
Кто́ есть человѣ́къ хотя́й живо́тъ, любя́й дни́ ви́дѣти бла́ги?
Удержи́ язы́къ тво́й от­ зла́ и устнѣ́ тво­и́, е́же не глаго́лати льсти́.
Уклони́ся от­ зла́ и сотвори́ бла́го: взыщи́ ми́ра и пожени́ и́.
О́чи Госпо́дни на пра́ведныя, и у́ши Его́ въ моли́тву и́хъ.
Лице́ же Госпо́дне на творя́щыя зла́я, е́же потреби́ти от­ земли́ па́мять и́хъ.
Воззва́ша пра́веднiи, и Госпо́дь услы́ша и́хъ и от­ всѣ́хъ скорбе́й и́хъ изба́ви и́хъ.
Бли́зъ Госпо́дь сокруше́н­ныхъ се́рдцемъ, и смире́н­ныя ду́хомъ спасе́тъ.
Мно́ги ско́рби пра́веднымъ, и от­ всѣ́хъ и́хъ изба́витъ я́ Госпо́дь.
Храни́тъ Госпо́дь вся́ ко́сти и́хъ, ни еди́на от­ ни́хъ сокруши́т­ся.
Сме́рть грѣ́шниковъ люта́, и ненави́дящiи пра́веднаго прегрѣша́тъ.
Изба́витъ Госпо́дь ду́шы ра́бъ Сво­и́хъ, и не прегрѣша́тъ вси́ упова́ющiи на Него́.
Псало́мъ Дави́ду.
Суди́, Го́споди, оби́дящыя мя́, побори́ борю́щыя мя́.
Прiими́ ору́жiе и щи́тъ и воста́ни въ по́мощь мою́:
изсу́ни ме́чь и заключи́ сопроти́въ гоня́щихъ мя́: рцы́ души́ мо­е́й: спасе́нiе твое́ е́смь А́зъ.
Да постыдя́т­ся и посра́мят­ся и́щущiи ду́шу мою́, да воз­вратя́т­ся вспя́ть и постыдя́т­ся мы́слящiи ми́ зла́я.
Да бу́дутъ я́ко пра́хъ предъ лице́мъ вѣ́тра, и А́нгелъ Госпо́день оскорбля́я и́хъ:
да бу́детъ пу́ть и́хъ тма́ и по́лзокъ, и А́нгелъ Госпо́день погоня́яй и́хъ:
я́ко ту́не скры́ша ми́ па́губу сѣ́ти сво­ея́, всу́е поноси́ша души́ мо­е́й.
Да прiи́детъ ему́ сѣ́ть, ю́же не вѣ́сть, и лови́тва, ю́же скры́, да обы́метъ и́, и въ сѣ́ть да впаде́тъ въ ню́.
Душа́ же моя́ воз­ра́дует­ся о Го́сподѣ, воз­весели́т­ся о спасе́нiи Его́.
Вся́ ко́сти моя́ реку́тъ: Го́споди, Го́споди, кто́ подо́бенъ Тебѣ́? Избавля́яй ни́ща изъ руки́ крѣ́пльшихъ его́, и ни́ща, и убо́га от­ расхища́ющихъ его́.
Воста́в­ше на мя́ свидѣ́теле непра́веднiи, я́же не вѣ́дяхъ, вопроша́ху мя́.
Возда́ша ми́ лука́вая воз­ъ блага́я, и безча́дiе души́ мо­е́й.
А́зъ же, внегда́ они́ стужа́ху ми́, облача́хся во вре́тище и смиря́хъ посто́мъ ду́шу мою́, и моли́тва моя́ въ нѣ́дро мое́ воз­врати́т­ся.
Я́ко бли́жнему, я́ко бра́ту на́­шему, та́ко угожда́хъ: я́ко пла́чя и сѣ́туя, та́ко смиря́хся.
И на мя́ воз­весели́шася и собра́шася: собра́шася на мя́ ра́ны, и не позна́хъ: раздѣли́шася, и не умили́шася.
Искуси́ша мя́, подражни́ша мя́ подражне́нiемъ, поскрежета́ша на мя́ зубы́ сво­и́ми.
Го́споди, когда́ у́зриши? Устро́й ду́шу мою́ от­ злодѣ́й­ст­ва и́хъ, от­ ле́въ единоро́дную мою́.
Исповѣ́мся Тебѣ́ въ це́ркви мно́зѣ, въ лю́дехъ тя́жцѣхъ восхвалю́ Тя.
Да не воз­ра́дуют­ся о мнѣ́ вражду́ющiи ми́ непра́ведно, ненави́дящiи мя́ ту́не и помиза́ющiи очи́ма:
я́ко мнѣ́ у́бо ми́рная глаго́лаху, и на гнѣ́въ ле́сти помышля́ху.
Разшири́ша на мя́ уста́ своя́, рѣ́ша: бла́гоже, бла́гоже, ви́дѣша о́чи на́ши.
Ви́дѣлъ еси́, Го́споди, да не премолчи́ши: Го́споди, не от­ступи́ от­ мене́.
Воста́ни, Го́споди, и вонми́ суду́ мо­ему́, Бо́же мо́й и Го́споди мо́й, на прю́ мою́.
Суди́ ми, Го́споди, по пра́вдѣ Тво­е́й, Го́споди Бо́же мо́й, и да не воз­ра́дуют­ся о мнѣ́.
Да не реку́тъ въ сердца́хъ сво­и́хъ: бла́гоже, бла́гоже души́ на́­шей: ниже́ да реку́тъ: пожро́хомъ его́.
Да постыдя́т­ся и посра́мят­ся вку́пѣ ра́ду­ю­щiися зло́мъ мо­и́мъ: да облеку́т­ся въ сту́дъ и сра́мъ велерѣ́чу­ю­щiи на мя́.
Да воз­ра́дуют­ся и воз­веселя́т­ся хотя́щiи пра́вды мо­ея́: и да реку́тъ вы́ну, да воз­вели́чит­ся Госпо́дь, хотя́щiи ми́ра рабу́ Его́.
И язы́къ мо́й по­учи́т­ся пра́вдѣ Тво­е́й, ве́сь де́нь хвалѣ́ Тво­е́й.
Въ коне́цъ, о́троку Госпо́дню Дави́ду.
Глаго́летъ пребеззако́н­ный согрѣша́ти въ себѣ́: нѣ́сть стра́ха Бо́жiя предъ очи́ма его́:
я́ко ульсти́ предъ ни́мъ обрѣсти́ беззако́нiе свое́, и воз­ненави́дѣти.
Глаго́лы у́стъ его́ беззако́нiе и ле́сть: не восхотѣ́ разумѣ́ти е́же ублажи́ти.
Беззако́нiе помы́сли на ло́жи сво­е́мъ: предста́ вся́кому пути́ небла́гу, о зло́бѣ же не негодова́.
Го́споди, на небеси́ ми́лость Твоя́, и и́стина Твоя́ до о́блакъ:
пра́вда Твоя́ я́ко го́ры Бо́жiя, судьбы́ Твоя́ бе́здна мно́га: человѣ́ки и скоты́ спасе́ши, Го́споди.
Я́ко умно́жилъ еси́ ми́лость Твою́, Бо́же: сы́нове же человѣ́честiи въ кро́вѣ крилу́ Твое́ю надѣ́ятися и́мутъ.
Упiю́т­ся от­ ту́ка до́му Тво­его́, и пото́комъ сла́дости Тво­ея́ напо­и́ши я́.
Я́ко у Тебе́ исто́чникъ живота́, во свѣ́тѣ Тво­е́мъ у́зримъ свѣ́тъ.
Проба́ви ми́лость Твою́ вѣ́дущымъ Тя́ и пра́вду Твою́ пра́вымъ се́рдцемъ.
Да не прiи́детъ мнѣ́ нога́ горды́ни, и рука́ грѣ́шнича да не подви́житъ мене́.
Та́мо падо́ша вси́ дѣ́ла­ю­щiи беззако́нiе: изринове́ни бы́ша, и не воз­мо́гутъ ста́ти.
Псало́мъ Дави́ду.
Не ревну́й лука́вну­ю­щымъ, ниже́ зави́ди творя́щымъ беззако́нiе.
Зане́ я́ко трава́ ско́ро и́зсшутъ, и я́ко зе́лiе зла́ка ско́ро от­паду́тъ.
Упова́й на Го́спода и твори́ благосты́ню: и насели́ зе́млю, и упасе́шися въ бога́т­ст­вѣ ея́.
Наслади́ся Го́сподеви, и да́стъ ти́ проше́нiя се́рдца тво­его́.
Откры́й ко Го́споду пу́ть тво́й и упова́й на Него́, и То́й сотвори́тъ.
И изведе́тъ я́ко свѣ́тъ пра́вду твою́ и судьбу́ твою́ я́ко полу́дне.
Повини́ся Го́сподеви и умоли́ Его́. Не ревну́й спѣ́ющему въ пути́ сво­е́мъ, человѣ́ку творя́щему законопреступле́нiе.
Преста́ни от­ гнѣ́ва и оста́ви я́рость: не ревну́й, е́же лука́вновати,
зане́ лука́вну­ю­щiи потребя́т­ся, терпя́щiи же Го́спода, ті́и наслѣ́дятъ зе́млю.
И еще́ ма́ло, и не бу́детъ грѣ́шника: и взы́щеши мѣ́сто его́ и не обря́щеши.
Кро́тцыи же наслѣ́дятъ зе́млю и насладя́т­ся о мно́же­ст­вѣ ми́ра.
Назира́етъ грѣ́шный пра́веднаго и поскреже́щетъ на́нь зубы́ сво­и́ми:
Госпо́дь же посмѣе́т­ся ему́, зане́ прозира́етъ, я́ко прiи́детъ де́нь его́.
Ме́чь извлеко́ша грѣ́шницы, напряго́ша лу́къ сво́й, низложи́ти убо́га и ни́ща, закла́ти пра́выя се́рдцемъ.
Ме́чь и́хъ да вни́детъ въ сердца́ и́хъ, и лу́цы и́хъ да сокруша́т­ся.
Лу́чше ма́лое пра́веднику, па́че бога́т­ст­ва грѣ́шныхъ мно́га.
Зане́ мы́шцы грѣ́шныхъ сокруша́т­ся, утвержда́етъ же пра́ведныя Госпо́дь.
Вѣ́сть Госпо́дь пути́ непоро́чныхъ, и достоя́нiе и́хъ въ вѣ́къ бу́детъ.
Не постыдя́т­ся во вре́мя лю́тое и во дне́хъ гла́да насы́тят­ся, я́ко грѣ́шницы поги́бнутъ.
Врази́ же Госпо́дни, ку́пно просла́витися и́мъ и воз­нести́ся, изчеза́юще я́ко ды́мъ изчезо́ша.
Зае́млетъ грѣ́шный и не воз­врати́тъ: пра́ведный же ще́дритъ и дае́тъ.
Я́ко благословя́щiи Его́ наслѣ́дятъ зе́млю, клену́щiи же Его́ потребя́т­ся.
От Го́спода стопы́ человѣ́ку исправля́ют­ся, и пути́ Его́ восхо́щетъ зѣло́.
Егда́ паде́тъ, не разбiе́т­ся, я́ко Госпо́дь подкрѣпля́етъ ру́ку его́.
Юнѣ́йшiй бы́хъ, и́бо состарѣ́хся, и не ви́дѣхъ пра́ведника оста́влена, ниже́ сѣ́мене его́ прося́ща хлѣ́бы.
Ве́сь де́нь ми́луетъ и взаи́мъ дае́тъ пра́ведный, и сѣ́мя его́ во благослове́нiе бу́детъ.
Уклони́ся от­ зла́ и сотвори́ благо, и всели́ся въ вѣ́къ вѣ́ка.
Я́ко Госпо́дь лю́битъ су́дъ и не оста́витъ преподо́бныхъ Сво­и́хъ: во вѣ́къ сохраня́т­ся: беззако́н­ницы же изжену́т­ся, и сѣ́мя нечести́выхъ потреби́т­ся.
Пра́ведницы же наслѣ́дятъ зе́млю и вселя́т­ся въ вѣ́къ вѣ́ка на не́й.
Уста́ пра́веднаго по­уча́т­ся прему́дрости, и язы́къ его́ воз­глаго́летъ су́дъ.
Зако́нъ Бо́га его́ в се́рдце его́, и не за́пнут­ся стопы́ его́.
Сматря́етъ грѣ́шный пра́веднаго и и́щетъ е́же умертви́ти его́:
Госпо́дь же не оста́витъ его́ въ руку́ его́, ниже́ осу́дитъ его́, егда́ су́дитъ ему́.
Потерпи́ Го́спода и сохрани́ пу́ть Его́, и воз­несе́тъ тя́ е́же наслѣ́дити зе́млю: внегда́ потребля́тися грѣ́шникомъ, у́зриши.
Ви́дѣхъ нечести́ваго превоз­нося́щася и вы́сящася я́ко ке́дры Лива́нскiя:
и ми́мо идо́хъ, и се́, не бѣ́, и взыска́хъ его́, и не обрѣ́теся мѣ́сто его́.
Храни́ незло́бiе и ви́ждь правоту́, я́ко е́сть оста́нокъ человѣ́ку ми́рну.
Беззако́н­ницы же потребя́т­ся вку́пѣ: оста́нцы же нечести́выхъ потребя́т­ся.
Спасе́нiе же пра́ведныхъ от­ Го́спода, и защи́титель и́хъ е́сть во вре́мя ско́рби:
и помо́жетъ и́мъ Госпо́дь и изба́витъ и́хъ, и и́зметъ и́хъ от­ грѣ́шникъ и спасе́тъ и́хъ, я́ко упова́ша на Него́.
Французский (LSG)
33:1 Justes, réjouissez-vous en l'Éternel! La louange sied aux hommes droits.
33:2 Célébrez l'Éternel avec la harpe, Célébrez-le sur le luth à dix cordes.
33:3 Chantez-lui un cantique nouveau! Faites retentir vos instruments et vos voix!
33:4 Car la parole de l'Éternel est droite, Et toutes ses oeuvres s'accomplissent avec fidélité;
33:5 Il aime la justice et la droiture; La bonté de l'Éternel remplit la terre.
33:6 Les cieux ont été faits par la parole de l'Éternel, Et toute leur armée par le souffle de sa bouche.
33:7 Il amoncelle en un tas les eaux de la mer, Il met dans des réservoirs les abîmes.
33:8 Que toute la terre craigne l'Éternel! Que tous les habitants du monde tremblent devant lui!
33:9 Car il dit, et la chose arrive; Il ordonne, et elle existe.
33:10 L'Éternel renverse les desseins des nations, Il anéantit les projets des peuples;
33:11 Les desseins de l'Éternel subsistent à toujours, Et les projets de son coeur, de génération en génération.
33:12 Heureuse la nation dont l'Éternel est le Dieu! Heureux le peuple qu'il choisit pour son héritage!
33:13 L'Éternel regarde du haut des cieux, Il voit tous les fils de l'homme;
33:14 Du lieu de sa demeure il observe Tous les habitants de la terre,
33:15 Lui qui forme leur coeur à tous, Qui est attentif à toutes leurs actions.
33:16 Ce n'est pas une grande armée qui sauve le roi, Ce n'est pas une grande force qui délivre le héros;
33:17 Le cheval est impuissant pour assurer le salut, Et toute sa vigueur ne donne pas la délivrance.
33:18 Voici, l'oeil de l'Éternel est sur ceux qui le craignent, Sur ceux qui espèrent en sa bonté,
33:19 Afin d'arracher leur âme à la mort Et de les faire vivre au milieu de la famine.
33:20 Notre âme espère en l'Éternel; Il est notre secours et notre bouclier.
33:21 Car notre coeur met en lui sa joie, Car nous avons confiance en son saint nom.
33:22 Éternel! que ta grâce soit sur nous, Comme nous espérons en toi!
34:1 De David. Lorsqu'il contrefit l'insensé en présence d'Abimélec, et qu'il s'en alla chassé par lui.
Je bénirai l'Éternel en tout temps; Sa louange sera toujours dans ma bouche.
34:2 Que mon âme se glorifie en l'Éternel! Que les malheureux écoutent et se réjouissent!
34:3 Exaltez avec moi l'Éternel! Célébrons tous son nom!
34:4 J'ai cherché l'Éternel, et il m'a répondu; Il m'a délivré de toutes mes frayeurs.
34:5 Quand on tourne vers lui les regards, on est rayonnant de joie, Et le visage ne se couvre pas de honte.
34:6 Quand un malheureux crie, l'Éternel entend, Et il le sauve de toutes ses détresses.
34:7 L'ange de l'Éternel campe autour de ceux qui le craignent, Et il les arrache au danger.
34:8 Sentez et voyez combien l'Éternel est bon! Heureux l'homme qui cherche en lui son refuge!
34:9 Craignez l'Éternel, vous ses saints! Car rien ne manque à ceux qui le craignent.
34:10 Les lionceaux éprouvent la disette et la faim, Mais ceux qui cherchent l'Éternel ne sont privés d'aucun bien.
34:11 Venez, mes fils, écoutez-moi! Je vous enseignerai la crainte de l'Éternel.
34:12 Quel est l'homme qui aime la vie, Qui désire la prolonger pour jouir du bonheur?
34:13 Préserve ta langue du mal, Et tes lèvres des paroles trompeuses;
34:14 Éloigne-toi du mal, et fais le bien; Recherche et poursuis la paix.
34:15 Les yeux de l'Éternel sont sur les justes, Et ses oreilles sont attentives à leurs cris.
34:16 L'Éternel tourne sa face contre les méchants, Pour retrancher de la terre leur souvenir.
34:17 Quand les justes crient, l'Éternel entend, Et il les délivre de toutes leurs détresses;
34:18 L'Éternel est près de ceux qui ont le coeur brisé, Et il sauve ceux qui ont l'esprit dans l'abattement.
34:19 Le malheur atteint souvent le juste, Mais l'Éternel l'en délivre toujours.
34:20 Il garde tous ses os, Aucun d'eux n'est brisé.
34:21 Le malheur tue le méchant, Et les ennemis du juste sont châtiés.
34:22 L'Éternel délivre l'âme de ses serviteurs, Et tous ceux qui l'ont pour refuge échappent au châtiment.
35:1 De David. Éternel! défends-moi contre mes adversaires, Combats ceux qui me combattent!
35:2 Saisis le petit et le grand bouclier, Et lève-toi pour me secourir!
35:3 Brandis la lance et le javelot contre mes persécuteurs! Dis à mon âme: Je suis ton salut!
35:4 Qu'ils soient honteux et confus, ceux qui en veulent à ma vie! Qu'ils reculent et rougissent, ceux qui méditent ma perte!
35:5 Qu'ils soient comme la balle emportée par le vent, Et que l'ange de l'Éternel les chasse!
35:6 Que leur route soit ténébreuse et glissante, Et que l'ange de l'Éternel les poursuive!
35:7 Car sans cause ils m'ont tendu leur filet sur une fosse, Sans cause ils l'ont creusée pour m'ôter la vie.
35:8 Que la ruine les atteigne à l'improviste, Qu'ils soient pris dans le filet qu'ils ont tendu, Qu'ils y tombent et périssent!
35:9 Et mon âme aura de la joie en l'Éternel, De l'allégresse en son salut.
35:10 Tous mes os diront: Éternel! qui peut, comme toi, Délivrer le malheureux d'un plus fort que lui, Le malheureux et le pauvre de celui qui le dépouille?
35:11 De faux témoins se lèvent: Ils m'interrogent sur ce que j'ignore.
35:12 Ils me rendent le mal pour le bien: Mon âme est dans l'abandon.
35:13 Et moi, quand ils étaient malades, je revêtais un sac, J'humiliais mon âme par le jeûne, Je priais, la tête penchée sur mon sein.
35:14 Comme pour un ami, pour un frère, je me traînais lentement; Comme pour le deuil d'une mère, je me courbais avec tristesse.
35:15 Puis, quand je chancelle, ils se réjouissent et s'assemblent, Ils s'assemblent à mon insu pour m'outrager, Ils me déchirent sans relâche;
35:16 Avec les impies, les parasites moqueurs, Ils grincent des dents contre moi.
35:17 Seigneur! Jusques à quand le verras-tu? Protège mon âme contre leurs embûches, Ma vie contre les lionceaux!
35:18 Je te louerai dans la grande assemblée, Je te célébrerai au milieu d'un peuple nombreux.
35:19 Que ceux qui sont à tort mes ennemis ne se réjouissent pas à mon sujet, Que ceux qui me haïssent sans cause ne m'insultent pas du regard!
35:20 Car ils tiennent un langage qui n'est point celui de la paix, Ils méditent la tromperie contre les gens tranquilles du pays.
35:21 Ils ouvrent contre moi leur bouche, Ils disent: Ah! ah! nos yeux regardent! -
35:22 Éternel, tu le vois! ne reste pas en silence! Seigneur, ne t'éloigne pas de moi!
35:23 Réveille-toi, réveille-toi pour me faire justice! Mon Dieu et mon Seigneur, défends ma cause!
35:24 Juge-moi selon ta justice, Éternel, mon Dieu! Et qu'ils ne se réjouissent pas à mon sujet!
35:25 Qu'ils ne disent pas dans leur coeur: Ah! voilà ce que nous voulions! Qu'ils ne disent pas: Nous l'avons englouti!
35:26 Que tous ensemble ils soient honteux et confus, Ceux qui se réjouissent de mon malheur! Qu'ils revêtent l'ignominie et l'opprobre, Ceux qui s'élèvent contre moi!
35:27 Qu'ils aient de l'allégresse et de la joie, Ceux qui prennent plaisir à mon innocence, Et que sans cesse ils disent: Exalté soit l'Éternel, Qui veut la paix de son serviteur!
35:28 Et ma langue célébrera ta justice, Elle dira tous les jours ta louange.
36:1 Au chef des chantres. Du serviteur de l'Éternel, de David.
La parole impie du méchant est au fond de mon coeur; La crainte de Dieu n'est pas devant ses yeux.
36:2 Car il se flatte à ses propres yeux, Pour consommer son iniquité, pour assouvir sa haine.
36:3 Les paroles de sa bouche sont fausses et trompeuses; Il renonce à agir avec sagesse, à faire le bien.
36:4 Il médite l'injustice sur sa couche, Il se tient sur une voie qui n'est pas bonne, Il ne repousse pas le mal.
36:5 Éternel! ta bonté atteint jusqu'aux cieux, Ta fidélité jusqu'aux nues.
36:6 Ta justice est comme les montagnes de Dieu, Tes jugements sont comme le grand abîme. Éternel! tu soutiens les hommes et les bêtes.
36:7 Combien est précieuse ta bonté, ô Dieu! A l'ombre de tes ailes les fils de l'homme cherchent un refuge.
36:8 Ils se rassasient de l'abondance de ta maison, Et tu les abreuves au torrent de tes délices.
36:9 Car auprès de toi est la source de la vie; Par ta lumière nous voyons la lumière.
36:10 Étends ta bonté sur ceux qui te connaissent, Et ta justice sur ceux dont le coeur est droit!
36:11 Que le pied de l'orgueil ne m'atteigne pas, Et que la main des méchants ne me fasse pas fuir!
36:12 Déjà tombent ceux qui commettent l'iniquité; Ils sont renversés, et ils ne peuvent se relever.
37:1 De David. Ne t'irrite pas contre les méchants, N'envie pas ceux qui font le mal.
37:2 Car ils sont fauchés aussi vite que l'herbe, Et ils se flétrissent comme le gazon vert.
37:3 Confie-toi en l'Éternel, et pratique le bien; Aie le pays pour demeure et la fidélité pour pâture.
37:4 Fais de l'Éternel tes délices, Et il te donnera ce que ton coeur désire.
37:5 Recommande ton sort à l'Éternel, Mets en lui ta confiance, et il agira.
37:6 Il fera paraître ta justice comme la lumière, Et ton droit comme le soleil à son midi.
37:7 Garde le silence devant l'Éternel, et espère en lui; Ne t'irrite pas contre celui qui réussit dans ses voies, Contre l'homme qui vient à bout de ses mauvais desseins.
37:8 Laisse la colère, abandonne la fureur; Ne t'irrite pas, ce serait mal faire.
37:9 Car les méchants seront retranchés, Et ceux qui espèrent en l'Éternel posséderont le pays.
37:10 Encore un peu de temps, et le méchant n'est plus; Tu regardes le lieu où il était, et il a disparu.
37:11 Les misérables possèdent le pays, Et ils jouissent abondamment de la paix.
37:12 Le méchant forme des projets contre le juste, Et il grince des dents contre lui.
37:13 Le Seigneur se rit du méchant, Car il voit que son jour arrive.
37:14 Les méchants tirent le glaive, Ils bandent leur arc, Pour faire tomber le malheureux et l'indigent, Pour égorger ceux dont la voie est droite.
37:15 Leur glaive entre dans leur propre coeur, Et leurs arcs se brisent.
37:16 Mieux vaut le peu du juste Que l'abondance de beaucoup de méchants;
37:17 Car les bras des méchants seront brisés, Mais l'Éternel soutient les justes.
37:18 L'Éternel connaît les jours des hommes intègres, Et leur héritage dure à jamais.
37:19 Ils ne sont pas confondus au temps du malheur, Et ils sont rassasiés aux jours de la famine.
37:20 Mais les méchants périssent, Et les ennemis de l'Éternel, comme les plus beaux pâturages; Ils s'évanouissent, ils s'évanouissent en fumée.
37:21 Le méchant emprunte, et il ne rend pas; Le juste est compatissant, et il donne.
37:22 Car ceux que bénit l'Éternel possèdent le pays, Et ceux qu'il maudit sont retranchés.
37:23 L'Éternel affermit les pas de l'homme, Et il prend plaisir à sa voie;
37:24 S'il tombe, il n'est pas terrassé, Car l'Éternel lui prend la main.
37:25 J'ai été jeune, j'ai vieilli; Et je n'ai point vu le juste abandonné, Ni sa postérité mendiant son pain.
37:26 Toujours il est compatissant, et il prête; Et sa postérité est bénie.
37:27 Détourne-toi du mal, fais le bien, Et possède à jamais ta demeure.
37:28 Car l'Éternel aime la justice, Et il n'abandonne pas ses fidèles; Ils sont toujours sous sa garde, Mais la postérité des méchants est retranchée.
37:29 Les justes posséderont le pays, Et ils y demeureront à jamais.
37:30 La bouche du juste annonce la sagesse, Et sa langue proclame la justice.
37:31 La loi de son Dieu est dans son coeur; Ses pas ne chancellent point.
37:32 Le méchant épie le juste, Et il cherche à le faire mourir.
37:33 L'Éternel ne le laisse pas entre ses mains, Et il ne le condamne pas quand il est en jugement.
37:34 Espère en l'Éternel, garde sa voie, Et il t'élèvera pour que tu possèdes le pays; Tu verras les méchants retranchés.
37:35 J'ai vu le méchant dans toute sa puissance; Il s'étendait comme un arbre verdoyant.
37:36 Il a passé, et voici, il n'est plus; Je le cherche, et il ne se trouve plus.
37:37 Observe celui qui est intègre, et regarde celui qui est droit; Car il y a une postérité pour l'homme de paix.
37:38 Mais les rebelles sont tous anéantis, La postérité des méchants est retranchée.
37:39 Le salut des justes vient de l'Éternel; Il est leur protecteur au temps de la détresse.
37:40 L'Éternel les secourt et les délivre; Il les délivre des méchants et les sauve, Parce qu'ils cherchent en lui leur refuge.
Синодальный
1 Праведные должны славословить Господа, 4 так как Он непогрешим в своих постановлениях. 9 Он всемогущ. 12 Блажен народ, которому покровительствует Господь! 18 Господь покровительствует боящимся Его и спасет их от бедствий. Да будет Его милость над нами.
[Псалом Давида.]
Радуйтесь, праведные, о Господе: правым прилично славословить.
Славьте Господа на гуслях, пойте Ему на десятиструнной псалтири;
пойте Ему новую песнь; пойте Ему стройно, с восклицанием,
ибо слово Господне право и все дела Его верны.
Он любит правду и суд; милости Господней полна земля.
Словом Господа сотворены небеса, и духом уст Его – все воинство их:
Он собрал, будто груды, морские воды, положил бездны в хранилищах.
Да боится Господа вся земля; да трепещут пред Ним все живущие во вселенной,
ибо Он сказал, – и сделалось; Он повелел, – и явилось.
Господь разрушает советы язычников, уничтожает замыслы народов, [уничтожает советы князей].
Совет же Господень стоит вовек; помышления сердца Его – в род и род.
Блажен народ, у которого Господь есть Бог, – племя, которое Он избрал в наследие Себе.
С небес призирает Господь, видит всех сынов человеческих;
с престола, на котором восседает, Он призирает на всех, живущих на земле:
Он создал сердца всех их и вникает во все дела их.
Не спасется царь множеством воинства; исполина не защитит великая сила.
Ненадежен конь для спасения, не избавит великою силою своею.
Вот, око Господне над боящимися Его и уповающими на милость Его,
что Он душу их спасет от смерти и во время голода пропитает их.
Душа наша уповает на Господа: Он – помощь наша и защита наша;
о Нем веселится сердце наше, ибо на святое имя Его мы уповали.
Да будет милость Твоя, Господи, над нами, как мы уповаем на Тебя.
2 Воспеваю Господа и к хвале приглашаю всех праведных, так как Он всегдашний защитник во время бедствий. 9 Каждый может убедиться, что Господь охраняет боящихся Его. 12 Чтобы заслужить такую милость Господа, нужно иметь страх пред Ним. 16 Господь милует праведников, а делающий зло гибнет.
Псалом Давида, когда он притворился безумным пред Авимелехом и был изгнан от него и удалился
Благословлю Господа во всякое время; хвала Ему непрестанно в устах моих.
Господом будет хвалиться душа моя; услышат кроткие и возвеселятся.
Величайте Господа со мною, и превознесем имя Его вместе.
Я взыскал Господа, и Он услышал меня, и от всех опасностей моих избавил меня.
Кто обращал взор к Нему, те просвещались, и лица их не постыдятся.
Сей нищий воззвал, – и Господь услышал и спас его от всех бед его.
Ангел Господень ополчается вокруг боящихся Его и избавляет их.
Вкусите, и увидите, как благ Господь! Блажен человек, который уповает на Него!
Бойтесь Господа, [все] святые Его, ибо нет скудости у боящихся Его.
Скимны бедствуют и терпят голод, а ищущие Господа не терпят нужды ни в каком благе.
Придите, дети, послушайте меня: страху Господню научу вас.
Хочет ли человек жить и любит ли долгоденствие, чтобы видеть благо?
Удерживай язык свой от зла и уста свои от коварных слов.
Уклоняйся от зла и делай добро; ищи мира и следуй за ним.
Очи Господни обращены на праведников, и уши Его – к воплю их.
Но лице Господне против делающих зло, чтобы истребить с земли память о них.
Взывают [праведные], и Господь слышит, и от всех скорбей их избавляет их.
Близок Господь к сокрушенным сердцем и смиренных духом спасет.
Много скорбей у праведного, и от всех их избавит его Господь.
Он хранит все кости его; ни одна из них не сокрушится.
Убьет грешника зло, и ненавидящие праведного погибнут.
Избавит Господь душу рабов Своих, и никто из уповающих на Него не погибнет.
1 Господи, защити от врагов. 7 Пусть они погибнут от посланного Тобою Ангела, а я всем существом моим буду восхвалять Тебя. 11 За добро моё они платят злом. 17 Не дай восторжествовать надо мною врагам. 22 Ты видел мои страдания и злорадство врагов; защити и дай возможность всегда восхвалять Тебя.
Псалом Давида.
Вступись, Господи, в тяжбу с тяжущимися со мною, побори борющихся со мною;
возьми щит и латы и восстань на помощь мне;
обнажи меч и прегради путь преследующим меня; скажи душе моей: «Я – спасение твое!»
Да постыдятся и посрамятся ищущие души моей; да обратятся назад и покроются бесчестием умышляющие мне зло;
да будут они, как прах пред лицем ветра, и Ангел Господень да прогоняет их;
да будет путь их темен и скользок, и Ангел Господень да преследует их,
ибо они без вины скрыли для меня яму – сеть свою, без вины выкопали ее для души моей.
Да придет на него гибель неожиданная, и сеть его, которую он скрыл для меня, да уловит его самого; да впадет в нее на погибель.
А моя душа будет радоваться о Господе, будет веселиться о спасении от Него.
Все кости мои скажут: «Господи! кто подобен Тебе, избавляющему слабого от сильного, бедного и нищего от грабителя его?»
Восстали на меня свидетели неправедные: чего я не знаю, о том допрашивают меня;
воздают мне злом за добро, сиротством душе моей.
Я во время болезни их одевался во вретище, изнурял постом душу мою, и молитва моя возвращалась в недро мое.
Я поступал, как бы это был друг мой, брат мой; я ходил скорбный, с поникшею головою, как бы оплакивающий мать.
А когда я претыкался, они радовались и собирались; собирались ругатели против меня, не знаю за что, поносили и не переставали;
с лицемерными насмешниками скрежетали на меня зубами своими.
Господи! долго ли будешь смотреть на это? Отведи душу мою от злодейств их, от львов – одинокую мою.
Я прославлю Тебя в собрании великом, среди народа многочисленного восхвалю Тебя,
чтобы не торжествовали надо мною враждующие против меня неправедно, и не перемигивались глазами ненавидящие меня безвинно;
ибо не о мире говорят они, но против мирных земли составляют лукавые замыслы;
расширяют на меня уста свои; говорят: «хорошо! хорошо! видел глаз наш».
Ты видел, Господи, не умолчи; Господи! не удаляйся от меня.
Подвигнись, пробудись для суда моего, для тяжбы моей, Боже мой и Господи мой!
Суди меня по правде Твоей, Господи, Боже мой, и да не торжествуют они надо мною;
да не говорят в сердце своем: «хорошо! [хорошо!] по душе нашей!» Да не говорят: «мы поглотили его».
Да постыдятся и посрамятся все, радующиеся моему несчастью; да облекутся в стыд и позор величающиеся надо мною.
Да радуются и веселятся желающие правоты моей и говорят непрестанно: «да возвеличится Господь, желающий мира рабу Своему!»
И язык мой будет проповедовать правду Твою и хвалу Твою всякий день.
2 Истинное благочестие возможно у того, в ком есть страх Божий, поэтому нечестивый, как не имеющий этого страха, всегда стремится ко злу. 6 Но как бы ни была велика сила нечестивого, милость и правда Господа являются истинной и несокрушимой опорой. 11 Милость Твою, Господи, продли к правым сердцем, нечестивые же погибнут.
Начальнику хора. Раба Господня Давида.
Нечестие беззаконного говорит в сердце моем: нет страха Божия пред глазами его,
ибо он льстит себе в глазах своих, будто отыскивает беззаконие свое, чтобы возненавидеть его;
слова уст его – неправда и лукавство; не хочет он вразумиться, чтобы делать добро;
на ложе своем замышляет беззаконие, становится на путь недобрый, не гнушается злом.
Господи! милость Твоя до небес, истина Твоя до облаков!
Правда Твоя, как горы Божии, и судьбы Твои – бездна великая! Человеков и скотов хранишь Ты, Господи!
Как драгоценна милость Твоя, Боже! Сыны человеческие в тени крыл Твоих покойны:
насыщаются от тука дома Твоего, и из потока сладостей Твоих Ты напояешь их,
ибо у Тебя источник жизни; во свете Твоем мы видим свет.
Продли милость Твою к знающим Тебя и правду Твою к правым сердцем,
да не наступит на меня нога гордыни, и рука грешника да не изгонит меня:
там пали делающие беззаконие, низринуты и не могут встать.
1 Не гневайся, когда видишь благоденствие нечестивого, так как оно не прочно. 3 Положись на Господа, и Он спасет тебя. 7 Всё богатство нечестивых и все их козни против праведных будут уничтожены Господом, праведные же – насаждены и поддержаны Им. 25 Господь любит правду и не оставит праведников.
Псалом Давида.
Не ревнуй злодеям, не завидуй делающим беззаконие,
ибо они, как трава, скоро будут подкошены и, как зеленеющий злак, увянут.
Уповай на Господа и делай добро; живи на земле и храни истину.
Утешайся Господом, и Он исполнит желания сердца твоего.
Предай Господу путь твой и уповай на Него, и Он совершит,
и выведет, как свет, правду твою и справедливость твою, как полдень.
Покорись Господу и надейся на Него. Не ревнуй успевающему в пути своем, человеку лукавствующему.
Перестань гневаться и оставь ярость; не ревнуй до того, чтобы делать зло,
ибо делающие зло истребятся, уповающие же на Господа наследуют землю.
Еще немного, и не станет нечестивого; посмотришь на его место, и нет его.
А кроткие наследуют землю и насладятся множеством мира.
Нечестивый злоумышляет против праведника и скрежещет на него зубами своими:
Господь же посмевается над ним, ибо видит, что приходит день его.
Нечестивые обнажают меч и натягивают лук свой, чтобы низложить бедного и нищего, чтобы пронзить идущих прямым путем:
меч их войдет в их же сердце, и луки их сокрушатся.
Малое у праведника – лучше богатства многих нечестивых,
ибо мышцы нечестивых сокрушатся, а праведников подкрепляет Господь.
Господь знает дни непорочных, и достояние их пребудет вовек:
не будут они постыжены во время лютое и во дни голода будут сыты;
а нечестивые погибнут, и враги Господни, как тук агнцев, исчезнут, в дыме исчезнут.
Нечестивый берет взаймы и не отдает, а праведник милует и дает,
ибо благословенные Им наследуют землю, а проклятые Им истребятся.
Господом утверждаются стопы такого человека, и Он благоволит к пути его:
когда он будет падать, не упадет, ибо Господь поддерживает его за руку.
Я был молод и состарился, и не видал праведника оставленным и потомков его просящими хлеба:
он всякий день милует и взаймы дает, и потомство его в благословение будет.
Уклоняйся от зла, и делай добро, и будешь жить вовек:
ибо Господь любит правду и не оставляет святых Своих; вовек сохранятся они; [а беззаконные будут извержены] и потомство нечестивых истребится.
Праведники наследуют землю и будут жить на ней вовек.
Уста праведника изрекают премудрость, и язык его произносит правду.
Закон Бога его в сердце у него; не поколеблются стопы его.
Нечестивый подсматривает за праведником и ищет умертвить его;
но Господь не отдаст его в руки его и не допустит обвинить его, когда он будет судим.
Уповай на Господа и держись пути Его: и Он вознесет тебя, чтобы ты наследовал землю; и когда будут истребляемы нечестивые, ты увидишь.
Видел я нечестивца грозного, расширявшегося, подобно укоренившемуся многоветвистому дереву;
но он прошел, и вот нет его; ищу его и не нахожу.
Наблюдай за непорочным и смотри на праведного, ибо будущность такого человека есть мир;
а беззаконники все истребятся; будущность нечестивых погибнет.
От Господа спасение праведникам, Он – защита их во время скорби;
и поможет им Господь и избавит их; избавит их от нечестивых и спасет их, ибо они на Него уповают.
τῷ Δαυιδ
ἀγαλλιᾶσθε δίκαιοι ἐν τῷ κυρίῳ τοῖς εὐθέσι πρέπει αἴνεσις
ἐξομολογεῖσθε τῷ κυρίῳ ἐν κιθάρᾳ ἐν ψαλτηρίῳ δεκαχόρδῳ ψάλατε αὐτῷ
ᾄσατε αὐτῷ ᾆσμα καινόν καλῶς ψάλατε ἐν ἀλαλαγμῷ
ὅτι εὐθὴς ὁ λόγος τοῦ κυρίου καὶ πάν­τα τὰ ἔργα αὐτοῦ ἐν πίστει
ἀγαπᾷ ἐλεημοσύνην καὶ κρίσιν τοῦ ἐλέους κυρίου πλή­ρης ἡ γῆ
τῷ λόγῳ τοῦ κυρίου οἱ οὐρανοὶ ἐστε­ρεώ­θησαν καὶ τῷ πνεύ­ματι τοῦ στόμα­τος αὐτοῦ πᾶσα ἡ δύναμις αὐτῶν
συν­άγων ὡς ἀσκὸν ὕδατα θαλάσ­σης τιθεὶς ἐν θησαυροῖς ἀβύσ­σους
φοβηθήτω τὸν κύριον πᾶσα ἡ γῆ ἀπ᾿ αὐτοῦ δὲ σαλευθήτωσαν πάν­τες οἱ κατοικοῦν­τες τὴν οἰκουμένην
ὅτι αὐτὸς εἶπεν καὶ ἐγενήθησαν αὐτὸς ἐνετείλατο καὶ ἐκτίσθησαν
κύριος δια­σκεδάζει βουλὰς ἐθνῶν ἀθετεῖ δὲ λογισμοὺς λαῶν καὶ ἀθετεῖ βουλὰς ἀρχόν­των
ἡ δὲ βουλὴ τοῦ κυρίου εἰς τὸν αἰῶνα μένει λογισμοὶ τῆς καρδίας αὐτοῦ εἰς γενεὰν καὶ γενεάν
μακάριον τὸ ἔθνος οὗ ἐστιν κύριος ὁ θεὸς αὐτοῦ λαός ὃν ἐξελέξατο εἰς κληρο­νο­μίαν ἑαυτῷ
ἐξ οὐρανοῦ ἐπέβλεψεν ὁ κύριος εἶδεν πάν­τας τοὺς υἱοὺς τῶν ἀνθρώπων
ἐξ ἑτοίμου κατοικητηρίου αὐτοῦ ἐπέβλεψεν ἐπι­̀ πάν­τας τοὺς κατοικοῦν­τας τὴν γῆν
ὁ πλάσας κατα­̀ μόνας τὰς καρδίας αὐτῶν ὁ συνιεὶς εἰς πάν­τα τὰ ἔργα αὐτῶν
οὐ σῴζεται βασιλεὺς δια­̀ πολλὴν δύναμιν καὶ γίγας οὐ σωθή­σε­ται ἐν πλή­θει ἰσχύος αὐτοῦ
ψευδὴς ἵππος εἰς σωτηρίαν ἐν δὲ πλή­θει δυνάμεως αὐτοῦ οὐ σωθή­σε­ται
ἰδοὺ οἱ ὀφθαλμοὶ κυρίου ἐπι­̀ τοὺς φοβου­μέ­νους αὐτὸν τοὺς ἐλπίζον­τας ἐπι­̀ τὸ ἔλεος αὐτοῦ
ῥύσασθαι ἐκ θανάτου τὰς ψυχὰς αὐτῶν καὶ δια­θρέψαι αὐτοὺς ἐν λιμῷ
ἡ ψυχὴ ἡμῶν ὑπομένει τῷ κυρίῳ ὅτι βοηθὸς καὶ ὑπερασπιστὴς ἡμῶν ἐστιν
ὅτι ἐν αὐτῷ εὐφρανθή­σε­ται ἡ καρδία ἡμῶν καὶ ἐν τῷ ὀνόματι τῷ ἁγίῳ αὐτοῦ ἠλπίσαμεν
γένοιτο τὸ ἔλεός σου κύριε ἐφ᾿ ἡμᾶς καθάπερ ἠλπίσαμεν ἐπι­̀ σέ
τῷ Δαυιδ ὁπότε ἠλλοίωσεν τὸ προ­́σωπον αὐτοῦ ἐναν­τίον Αβιμελεχ καὶ ἀπέλυσεν αὐτόν καὶ ἀπῆλθεν
εὐλογήσω τὸν κύριον ἐν παν­τὶ καιρῷ δια­̀ παν­τὸς ἡ αἴνεσις αὐτοῦ ἐν τῷ στόματί μου
ἐν τῷ κυρίῳ ἐπαινεσθή­σε­ται ἡ ψυχή μου ἀκουσάτωσαν πραεῖς καὶ εὐφρανθήτωσαν
μεγαλύνατε τὸν κύριον σὺν ἐμοί καὶ ὑψώσωμεν τὸ ὄνομα αὐτοῦ ἐπι­̀ τὸ αὐτό
ἐξεζήτησα τὸν κύριον καὶ ἐπήκουσέν μου καὶ ἐκ πασῶν τῶν παροικιῶν μου ἐρρύσατό με
προ­σέλθατε προ­̀ς αὐτὸν καὶ φωτίσθητε καὶ τὰ προ­́σωπα ὑμῶν οὐ μὴ κατα­ισχυνθῇ
οὗτος ὁ πτωχὸς ἐκέκραξεν καὶ ὁ κύριος εἰσήκουσεν αὐτοῦ καὶ ἐκ πασῶν τῶν θλίψεων αὐτοῦ ἔσωσεν αὐτόν
παρεμβαλεῖ ἄγγελος κυρίου κύκλῳ τῶν φοβουμένων αὐτὸν καὶ ῥύ­σε­ται αὐτούς
γεύ­σασθε καὶ ἴδετε ὅτι χρηστὸς ὁ κύριος μακάριος ἀνήρ ὃς ἐλπίζει ἐπ᾿ αὐτόν
φοβήθητε τὸν κύριον οἱ ἅγιοι αὐτοῦ ὅτι οὐκ ἔστιν ὑστέρημα τοῖς φοβου­μέ­νοις αὐτόν
πλούσιοι ἐπτώχευσαν καὶ ἐπείνασαν οἱ δὲ ἐκζητοῦν­τες τὸν κύριον οὐκ ἐλαττωθήσον­ται παν­τὸς ἀγαθοῦ (δια­́ψαλμα)
δεῦτε τέκνα ἀκούσατέ μου φόβον κυρίου διδάξω ὑμᾶς
τίς ἐστιν ἄνθρωπος ὁ θέλων ζωὴν ἀγαπῶν ἡμέρας ἰδεῖν ἀγαθάς
παῦσον τὴν γλῶσ­σάν σου ἀπο­̀ κακοῦ καὶ χείλη σου τοῦ μὴ λαλῆσαι δόλον
ἔκκλινον ἀπο­̀ κακοῦ καὶ ποίησον ἀγαθόν ζήτησον εἰρήνην καὶ δίωξον αὐτήν
ὀφθαλμοὶ κυρίου ἐπι­̀ δικαίους καὶ ὦτα αὐτοῦ εἰς δέησιν αὐτῶν
προ­́σωπον δὲ κυρίου ἐπι­̀ ποι­οῦν­τας κακὰ τοῦ ἐξολεθρεῦσαι ἐκ γῆς τὸ μνημόσυν­ον αὐτῶν
ἐκέκραξαν οἱ δίκαιοι καὶ ὁ κύριος εἰσήκουσεν αὐτῶν καὶ ἐκ πασῶν τῶν θλίψεων αὐτῶν ἐρρύσατο αὐτούς
ἐγγὺς κύριος τοῖς συν­τετριμ­μέ­νοις τὴν καρδίαν καὶ τοὺς ταπεινοὺς τῷ πνεύ­ματι σώσει
πολλαὶ αἱ θλίψεις τῶν δικαίων καὶ ἐκ πασῶν αὐτῶν ῥύ­σε­ται αὐτούς
κύριος φυλάσ­σει πάν­τα τὰ ὀστᾶ αὐτῶν ἓν ἐξ αὐτῶν οὐ συν­τριβή­σε­ται
θάνα­τος ἁμαρτωλῶν πονηρός καὶ οἱ μισοῦν­τες τὸν δίκαιον πλη­μμελήσουσιν
λυτρώ­σε­ται κύριος ψυχὰς δούλων αὐτοῦ καὶ οὐ μὴ πλη­μμελήσωσιν πάν­τες οἱ ἐλπίζον­τες ἐπ᾿ αὐτόν
τῷ Δαυιδ
δίκασον κύριε τοὺς ἀδικοῦν­τάς με πολέμησον τοὺς πολεμοῦν­τάς με
ἐπι­λαβοῦ ὅπλου καὶ θυρεοῦ καὶ ἀνάστηθι εἰς βοήθειάν μου
ἔκχεον ῥομφαίαν καὶ σύγκλεισον ἐξ ἐναν­τίας τῶν κατα­διωκόν­των με εἰπὸν τῇ ψυχῇ μου σωτηρία σου ἐγώ εἰμι
αἰσχυνθήτωσαν καὶ ἐν­τραπήτωσαν οἱ ζητοῦν­τες τὴν ψυχήν μου ἀπο­στραφήτωσαν εἰς τὰ ὀπίσω καὶ κατα­ισχυνθήτωσαν οἱ λογιζόμενοί μοι κακά
γενηθήτωσαν ὡσεὶ χνοῦς κατα­̀ προ­́σωπον ἀνέμου καὶ ἄγγελος κυρίου ἐκθλίβων αὐτούς
γενηθήτω ἡ ὁδὸς αὐτῶν σκότος καὶ ὀλίσθημα καὶ ἄγγελος κυρίου κατα­διώκων αὐτούς
ὅτι δωρεὰν ἔκρυψάν μοι δια­φθορὰν παγίδος αὐτῶν μάτην ὠνείδισαν τὴν ψυχήν μου
ἐλθέτω αὐτοῖς παγίς ἣν οὐ γινώσκουσιν καὶ ἡ θήρα ἣν ἔκρυψαν συλλαβέτω αὐτούς καὶ ἐν τῇ παγίδι πεσοῦν­ται ἐν αὐτῇ
ἡ δὲ ψυχή μου ἀγαλλιά­σε­ται ἐπι­̀ τῷ κυρίῳ τερφθή­σε­ται ἐπι­̀ τῷ σωτηρίῳ αὐτοῦ
πάν­τα τὰ ὀστᾶ μου ἐροῦσιν κύριε τίς ὅμοι­ός σοι ῥυό­με­νος πτωχὸν ἐκ χειρὸς στερεωτέρων αὐτοῦ καὶ πτωχὸν καὶ πένητα ἀπο­̀ τῶν δια­ρπαζόν­των αὐτόν
ἀναστάν­τες μάρτυρες ἄδικοι ἃ οὐκ ἐγίνωσκον ἠρώτων με
ἀν­ταπεδίδοσάν μοι πονηρὰ ἀν­τὶ καλῶν καὶ ἀτεκνίαν τῇ ψυχῇ μου
ἐγὼ δὲ ἐν τῷ αὐτοὺς παρενοχλεῖν μοι ἐνεδυόμην σάκκον καὶ ἐταπείνουν ἐν νηστείᾳ τὴν ψυχήν μου καὶ ἡ προ­σευχή μου εἰς κόλπον μου ἀπο­στραφή­σε­ται
ὡς πλη­σίον ὡς ἀδελφὸν ἡμέτερον οὕτως εὐηρέστουν ὡς πενθῶν καὶ σκυθρωπάζων οὕτως ἐταπεινούμην
καὶ κατ᾿ ἐμοῦ ηὐφράνθησαν καὶ συν­ήχθησαν συν­ήχθησαν ἐπ᾿ ἐμὲ μάστιγες καὶ οὐκ ἔγνων διεσχίσθησαν καὶ οὐ κατενύγησαν
ἐπείρασάν με ἐξεμυκτήρισάν με μυκτηρισμόν ἔβρυξαν ἐπ᾿ ἐμὲ τοὺς ὀδόν­τας αὐτῶν
κύριε πότε ἐπόψῃ ἀπο­κατα­́στησον τὴν ψυχήν μου ἀπο­̀ τῆς κακουργίας αὐτῶν ἀπο­̀ λεόν­των τὴν μονογενῆ μου
ἐξομολογήσομαί σοι κύριε ἐν ἐκκλησίᾳ πολλῇ ἐν λαῷ βαρεῖ αἰνέσω σε
μὴ ἐπι­χαρείησάν μοι οἱ ἐχθραίνον­τές μοι ἀδίκως οἱ μισοῦν­τές με δωρεὰν καὶ δια­νεύ­ον­τες ὀφθαλμοῖς
ὅτι ἐμοὶ μὲν εἰρηνικὰ ἐλάλουν καὶ ἐπ᾿ ὀργὴν δόλους διελογίζον­το
καὶ ἐπλάτυναν ἐπ᾿ ἐμὲ τὸ στόμα αὐτῶν εἶπαν εὖγε εὖγε εἶδαν οἱ ὀφθαλμοὶ ἡμῶν
εἶδες κύριε μὴ παρα­σιωπήσῃς κύριε μὴ ἀπο­στῇς ἀπ᾿ ἐμοῦ
ἐξεγέρθητι κύριε καὶ προ­́σχες τῇ κρίσει μου ὁ θεός μου καὶ ὁ κύριός μου εἰς τὴν δίκην μου
κρῖνόν με κατα­̀ τὴν δικαιοσύνην σου κύριε ὁ θεός μου καὶ μὴ ἐπι­χαρείησάν μοι
μὴ εἴπαισαν ἐν καρδίαις αὐτῶν εὖγε εὖγε τῇ ψυχῇ ἡμῶν μηδὲ εἴπαισαν κατεπίομεν αὐτόν
αἰσχυνθείησαν καὶ ἐν­τραπείησαν ἅμα οἱ ἐπι­χαίρον­τες τοῖς κακοῖς μου ἐνδυσάσθωσαν αἰσχύνην καὶ ἐν­τροπὴν οἱ μεγαλορρημονοῦν­τες ἐπ᾿ ἐμέ
ἀγαλλιάσαιν­το καὶ εὐφρανθείησαν οἱ θέλον­τες τὴν δικαιοσύνην μου καὶ εἰπάτωσαν δια­̀ παν­τός μεγαλυνθήτω ὁ κύριος οἱ θέλον­τες τὴν εἰρήνην τοῦ δούλου αὐτοῦ
καὶ ἡ γλῶσ­σά μου μελετήσει τὴν δικαιοσύνην σου ὅλην τὴν ἡμέραν τὸν ἔπαινόν σου
εἰς τὸ τέλος τῷ δούλῳ κυρίου τῷ Δαυιδ
φησὶν ὁ παρα­́νομος τοῦ ἁμαρτάνειν ἐν ἑαυτῷ οὐκ ἔστιν φόβος θεοῦ ἀπέναν­τι τῶν ὀφθαλμῶν αὐτοῦ
ὅτι ἐδόλωσεν ἐνώπιον αὐτοῦ τοῦ εὑρεῖν τὴν ἀνομίαν αὐτοῦ καὶ μισῆσαι
τὰ ῥήματα τοῦ στόμα­τος αὐτοῦ ἀνομία καὶ δόλος οὐκ ἐβουλήθη συνιέναι τοῦ ἀγαθῦναι
ἀνομίαν διελογίσατο ἐπι­̀ τῆς κοίτης αὐτοῦ παρέστη πάσῃ ὁδῷ οὐκ ἀγαθῇ τῇ δὲ κακίᾳ οὐ προ­σώχθισεν
κύριε ἐν τῷ οὐρανῷ τὸ ἔλεός σου καὶ ἡ ἀλήθειά σου ἕως τῶν νεφελῶν
ἡ δικαιοσύνη σου ὡσεὶ ὄρη θεοῦ τὰ κρίματά σου ἄβυσ­σος πολλή ἀνθρώπους καὶ κτήνη σώσεις κύριε
ὡς ἐπλή­θυνας τὸ ἔλεός σου ὁ θεός οἱ δὲ υἱοὶ τῶν ἀνθρώπων ἐν σκέπῃ τῶν πτερύγων σου ἐλπιοῦσιν
μεθυσθήσον­ται ἀπο­̀ πιότητος τοῦ οἴκου σου καὶ τὸν χειμάρρουν τῆς τρυφῆς σου ποτιεῖς αὐτούς
ὅτι παρα­̀ σοὶ πηγὴ ζωῆς ἐν τῷ φωτί σου ὀψόμεθα φῶς
παρα­́τεινον τὸ ἔλεός σου τοῖς γινώσκουσίν σε καὶ τὴν δικαιοσύνην σου τοῖς εὐθέσι τῇ καρδίᾳ
μὴ ἐλθέτω μοι ποὺς ὑπερηφανίας καὶ χεὶρ ἁμαρτωλῶν μὴ σαλεύ­σαι με
ἐκεῖ ἔπεσον οἱ ἐργαζόμενοι τὴν ἀνομίαν ἐξώσθησαν καὶ οὐ μὴ δύνων­ται στῆναι
τοῦ Δαυιδ
μὴ παρα­ζήλου ἐν πονηρευο­μέ­νοις μηδὲ ζήλου τοὺς ποι­οῦν­τας τὴν ἀνομίαν
ὅτι ὡσεὶ χόρτος ταχὺ ἀπο­ξηρανθήσον­ται καὶ ὡσεὶ λάχανα χλόης ταχὺ ἀπο­πεσοῦν­ται
ἔλπισον ἐπι­̀ κύριον καὶ ποίει χρηστότητα καὶ κατα­σκήνου τὴν γῆν καὶ ποιμανθήσῃ ἐπι­̀ τῷ πλούτῳ αὐτῆς
κατα­τρύφησον τοῦ κυρίου καὶ δώσει σοι τὰ αἰτήματα τῆς καρδίας σου
ἀπο­κάλυψον προ­̀ς κύριον τὴν ὁδόν σου καὶ ἔλπισον ἐπ᾿ αὐτόν καὶ αὐτὸς ποιήσει
καὶ ἐξοίσει ὡς φῶς τὴν δικαιοσύνην σου καὶ τὸ κρίμα σου ὡς μεσημβρίαν
ὑποτάγηθι τῷ κυρίῳ καὶ ἱκέτευσον αὐτόν μὴ παρα­ζήλου ἐν τῷ κατευοδουμένῳ ἐν τῇ ὁδῷ αὐτοῦ ἐν ἀνθρώπῳ ποι­οῦν­τι παρα­νομίας
παῦσαι ἀπο­̀ ὀργῆς καὶ ἐγκατα­́λιπε θυμόν μὴ παρα­ζήλου ὥστε πονηρεύ­εσθαι
ὅτι οἱ πονηρευόμενοι ἐξολεθρευθήσον­ται οἱ δὲ ὑπομένον­τες τὸν κύριον αὐτοὶ κληρο­νο­μήσουσιν γῆν
καὶ ἔτι ὀλίγον καὶ οὐ μὴ ὑπάρξῃ ὁ ἁμαρτωλός καὶ ζητήσεις τὸν τόπον αὐτοῦ καὶ οὐ μὴ εὕρῃς
οἱ δὲ πραεῖς κληρο­νο­μήσουσιν γῆν καὶ κατα­τρυφήσουσιν ἐπι­̀ πλή­θει εἰρήνης
παρα­τηρή­σε­ται ὁ ἁμαρτωλὸς τὸν δίκαιον καὶ βρύξει ἐπ᾿ αὐτὸν τοὺς ὀδόν­τας αὐτοῦ
ὁ δὲ κύριος ἐκγελά­σε­ται αὐτόν ὅτι προ­βλέπει ὅτι ἥξει ἡ ἡμέρα αὐτοῦ
ῥομφαίαν ἐσπάσαν­το οἱ ἁμαρτωλοί ἐνέτειναν τόξον αὐτῶν τοῦ κατα­βαλεῖν πτωχὸν καὶ πένητα τοῦ σφάξαι τοὺς εὐθεῖς τῇ καρδίᾳ
ἡ ῥομφαία αὐτῶν εἰσέλθοι εἰς τὴν καρδίαν αὐτῶν καὶ τὰ τόξα αὐτῶν συν­τριβείησαν
κρεῖσ­σον ὀλίγον τῷ δικαίῳ ὑπὲρ πλοῦτον ἁμαρτωλῶν πολύν
ὅτι βραχίονες ἁμαρτωλῶν συν­τριβήσον­ται ὑποστηρίζει δὲ τοὺς δικαίους κύριος
γινώσκει κύριος τὰς ὁδοὺς τῶν ἀμώμων καὶ ἡ κληρο­νο­μία αὐτῶν εἰς τὸν αἰῶνα ἔσται
οὐ κατα­ισχυνθήσον­ται ἐν καιρῷ πονηρῷ καὶ ἐν ἡμέραις λιμοῦ χορτασθήσον­ται
ὅτι οἱ ἁμαρτωλοὶ ἀπο­λοῦν­ται οἱ δὲ ἐχθροὶ τοῦ κυρίου ἅμα τῷ δοξασθῆναι αὐτοὺς καὶ ὑψωθῆναι ἐκλιπόν­τες ὡσεὶ καπνὸς ἐξέλιπον
δανείζεται ὁ ἁμαρτωλὸς καὶ οὐκ ἀπο­τείσει ὁ δὲ δίκαιος οἰκτίρει καὶ διδοῖ
ὅτι οἱ εὐλογοῦν­τες αὐτὸν κληρο­νο­μήσουσι γῆν οἱ δὲ καταρώμενοι αὐτὸν ἐξολεθρευθήσον­ται
παρα­̀ κυρίου τὰ δια­βήματα ἀνθρώπου κατευθύνεται καὶ τὴν ὁδὸν αὐτοῦ θελήσει
ὅταν πέσῃ οὐ καταραχθή­σε­ται ὅτι κύριος ἀν­τιστηρίζει χεῖρα αὐτοῦ
νεώτερος ἐγενόμην καὶ γὰρ ἐγήρασα καὶ οὐκ εἶδον δίκαιον ἐγκατα­λελειμμένον οὐδὲ τὸ σπέρμα αὐτοῦ ζητοῦν ἄρτους
ὅλην τὴν ἡμέραν ἐλεᾷ καὶ δανείζει καὶ τὸ σπέρμα αὐτοῦ εἰς εὐλογίαν ἔσται
ἔκκλινον ἀπο­̀ κακοῦ καὶ ποίησον ἀγαθὸν καὶ κατα­σκήνου εἰς αἰῶνα αἰῶνος
ὅτι κύριος ἀγαπᾷ κρίσιν καὶ οὐκ ἐγκατα­λείψει τοὺς ὁσίους αὐτοῦ εἰς τὸν αἰῶνα φυλαχθήσον­ται ἄνομοι δὲ ἐκδιωχθήσον­ται καὶ σπέρμα ἀσεβῶν ἐξολεθρευθή­σε­ται
δίκαιοι δὲ κληρο­νο­μήσουσι γῆν καὶ κατα­σκηνώσουσιν εἰς αἰῶνα αἰῶνος ἐπ᾿ αὐτῆς
στόμα δικαίου μελετήσει σοφίαν καὶ ἡ γλῶσ­σα αὐτοῦ λαλήσει κρίσιν
ὁ νόμος τοῦ θεοῦ αὐτοῦ ἐν καρδίᾳ αὐτοῦ καὶ οὐχ ὑποσκελισθή­σε­ται τὰ δια­βήματα αὐτοῦ
κατα­νοεῖ ὁ ἁμαρτωλὸς τὸν δίκαιον καὶ ζητεῖ τοῦ θανατῶσαι αὐτόν
ὁ δὲ κύριος οὐ μὴ ἐγκατα­λίπῃ αὐτὸν εἰς τὰς χεῖρας αὐτοῦ οὐδὲ μὴ κατα­δικάσηται αὐτόν ὅταν κρίνηται αὐτῷ
ὑπόμεινον τὸν κύριον καὶ φύλαξον τὴν ὁδὸν αὐτοῦ καὶ ὑψώσει σε τοῦ κατα­κληρο­νο­μῆσαι γῆν ἐν τῷ ἐξολεθρεύ­εσθαι ἁμαρτωλοὺς ὄψῃ
εἶδον ἀσεβῆ ὑπερυψούμενον καὶ ἐπαιρόμενον ὡς τὰς κέδρους τοῦ Λιβάνου
καὶ παρῆλθον καὶ ἰδοὺ οὐκ ἦν καὶ ἐζήτησα αὐτόν καὶ οὐχ εὑρέθη ὁ τόπος αὐτοῦ
φύλασ­σε ἀκακίαν καὶ ἰδὲ εὐθύτητα ὅτι ἔστιν ἐγκατα­́λειμμα ἀνθρώπῳ εἰρηνικῷ
οἱ δὲ παρα­́νομοι ἐξολεθρευθήσον­ται ἐπι­̀ τὸ αὐτό τὰ ἐγκατα­λείμματα τῶν ἀσεβῶν ἐξολεθρευθήσον­ται
σωτηρία δὲ τῶν δικαίων παρα­̀ κυρίου καὶ ὑπερασπιστὴς αὐτῶν ἐστιν ἐν καιρῷ θλίψεως
καὶ βοηθήσει αὐτοῖς κύριος καὶ ῥύ­σε­ται αὐτοὺς καὶ ἐξελεῖται αὐτοὺς ἐξ ἁμαρτωλῶν καὶ σώσει αὐτούς ὅτι ἤλπισαν ἐπ᾿ αὐτόν
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible