Быт. Исх. Лев. Чис. Втор. Нав. Суд. Руф. 1Цар. 2Цар. 3Цар. 4Цар. 1Пар. 2Пар. 1Ездр. Неем. 2Ездр. Тов. Иудиф. Эсф. 1Мак. 2Мак. 3Мак. 3Ездр. Иов. Пс. Притч. Еккл. Песн. Прем. Сир. Ис. Иер. Плч. Посл.Иер. Вар. Иез. Дан. Ос. Иоил. Ам. Авд. Ион. Мих. Наум. Авв. Соф. Агг. Зах. Мал. Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.

Псалтирь

 
  • Въ коне́цъ, о лю́дехъ от­ святы́хъ удале́н­ныхъ, Дави́ду въ столпописа́нiе, внегда́ удержа́ша и́ иноплеме́н­ницы въ ге́ѳѣ, псало́мъ.
  • Поми́луй мя́, Бо́же, я́ко попра́ мя человѣ́къ: ве́сь де́нь боря́ стужи́ ми.
  • Попра́ша мя́ врази́ мо­и́ ве́сь де́нь: я́ко мно́зи борю́щiи мя́ съ высоты́.
  • Въ де́нь не {се́й рѣ́чи не въ нѣ́кiихъ не имѣ́ет­ся} убою́ся, а́зъ же упова́ю на тя́.
  • О Бо́зѣ похвалю́ словеса́ моя́: на Бо́га упова́хъ, не убою́ся: что́ сотвори́тъ мнѣ́ пло́ть?
  • Ве́сь де́нь слове́съ мо­и́хъ гнуша́хуся: на мя́ вся́ помышле́нiя и́хъ на зло́.
  • Вселя́т­ся и скры́ютъ, ті́и пя́ту мою́ сохраня́тъ, я́коже потерпѣ́ша ду́шу мою́ {ті́и пя́ту мою́ наблюда́ти бу́дутъ, я́коже жда́ху души́ мо­ея́}.
  • Ни о чесо́мже от­ри́неши я́, гнѣ́вомъ лю́ди низведе́ши.
  • Бо́же, живо́тъ мо́й воз­вѣсти́хъ тебѣ́: положи́лъ еси́ сле́зы моя́ предъ тобо́ю, я́ко и во обѣтова́нiи тво­е́мъ.
  • Да воз­вратя́т­ся врази́ мо­и́ вспя́ть, въ о́ньже а́ще де́нь при­­зову́ тя: се́, позна́хъ, я́ко Бо́гъ мо́й еси́ ты́.
  • О Бо́зѣ похвалю́ глаго́лъ, о Го́сподѣ похвалю́ сло́во.
  • На Бо́га упова́хъ, не убою́ся: что́ сотвори́тъ мнѣ́ человѣ́къ?
  • Во мнѣ́, Бо́же, моли́твы, я́же воз­да́мъ хвалы́ тво­ея́:
  • я́ко изба́вилъ еси́ ду́шу мою́ от­ сме́рти, о́чи мо­и́ от­ сле́зъ и но́зѣ мо­и́ от­ поползнове́нiя: благо­угожду́ предъ Го́сподемъ во свѣ́тѣ живы́хъ.
  • Начальнику хора. О голубице, безмолвствующей в удалении. Писание Давида, когда Филистимляне захватили его в Гефе.
  • Помилуй меня, Боже! ибо человек хочет поглотить меня; нападая всякий день, теснит меня.
  • Враги мои всякий день ищут поглотить меня, ибо много восстающих на меня, о, Всевышний!
  • Когда я в страхе, на Тебя я уповаю.
  • В Боге восхвалю я слово Его; на Бога уповаю, не боюсь; что сделает мне плоть?
  • Всякий день извращают слова мои; все помышления их обо мне – на зло:
  • собираются, притаиваются, наблюдают за моими пятами, чтобы уловить душу мою.
  • Неужели они избегнут воздаяния за неправду свою? Во гневе низложи, Боже, народы.
  • У Тебя исчислены мои скитания; положи слезы мои в сосуд у Тебя, – не в книге ли они Твоей?
  • Враги мои обращаются назад, когда я взываю к Тебе, из этого я узнаю́, что Бог за меня.
  • В Боге восхвалю я слово Его, в Господе восхвалю слово Его.
  • На Бога уповаю, не боюсь; что сделает мне человек?
  • На мне, Боже, обеты Тебе; Тебе воздам хвалы,
  • ибо Ты избавил душу мою от смерти, [очи мои от слез,] да и ноги мои от преткновения, чтобы я ходил пред лицем Божиим во свете живых.
  • Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
  • Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
  • Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
  • Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
  • Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
  • И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
  • Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
  • Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
  • Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
  • Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
  • Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
  • Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
  • Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
  • С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
  • Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима.
  • Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
  • Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
  • Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
  • Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
  • Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
  • Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
  • Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
  • Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.