Скрыть
Псалом 55 
55:2
55:3
55:4
55:6
55:7
55:8
55:9
55:11
55:13
55:14
Псалом 56 
56:3
Псалом 57 
57:1
57:2
Псалом 58 
58:2
58:3
58:7
58:11
58:12
58:15
58:17
58:18
Псалом 59 
59:1
59:6
59:7
59:9
59:11
59:13
Псалом 60 
60:1
60:6
Псалом 61 
61:6
61:8
61:12
Псалом 62 
62:4
62:5
62:6
62:11
Псалом 63 
63:1
63:2
63:3
63:5
63:8
Церковнославянский (рус)
Въ коне́цъ, о лю́дехъ от­ святы́хъ удале́н­ныхъ, Дави́ду въ столпописа́нiе, внегда́ удержа́ша и́ иноплеме́н­ницы въ Ге́ѳѣ, псало́мъ.
Поми́луй мя́, Бо́же, я́ко попра́ мя человѣ́къ: ве́сь де́нь боря́ стужи́ ми.
Попра́ша мя́ врази́ мо­и́ ве́сь де́нь: я́ко мно́зи борю́щiи мя́ съ высоты́.
Въ де́нь не {се́й рѣ́чи не въ нѣ́кiихъ не имѣ́ет­ся} убою́ся, а́зъ же упова́ю на Тя́.
О Бо́зѣ похвалю́ словеса́ Моя́: на Бо́га упова́хъ, не убою́ся: что́ сотвори́тъ мнѣ́ пло́ть?
Ве́сь де́нь слове́съ мо­и́хъ гнуша́хуся: на мя́ вся́ помышле́нiя и́хъ на зло́.
Вселя́т­ся и скры́ютъ, ті́и пя́ту мою́ сохраня́тъ, я́коже потерпѣ́ша ду́шу мою́ {ті́и пя́ту мою́ наблюда́ти бу́дутъ, я́коже жда́ху души́ мо­ея́}.
Ни о чесо́мже от­ри́неши я́, гнѣ́вомъ лю́ди низведе́ши.
Бо́же, живо́тъ мо́й воз­вѣсти́хъ Тебѣ́: положи́лъ еси́ сле́зы моя́ предъ Тобо́ю, я́ко и во обѣтова́нiи Тво­е́мъ.
Да воз­вратя́т­ся врази́ мо­и́ вспя́ть, въ о́ньже а́ще де́нь при­­зову́ Тя: се́, позна́хъ, я́ко Бо́гъ мо́й еси́ Ты́.
О Бо́зѣ похвалю́ глаго́лъ, о Го́сподѣ похвалю́ сло́во.
На Бо́га упова́хъ, не убою́ся: что́ сотвори́тъ мнѣ́ человѣ́къ?
Во мнѣ́, Бо́же, моли́твы, я́же воз­да́мъ хвалы́ Тво­ея́:
я́ко изба́вилъ еси́ ду́шу мою́ от­ сме́рти, о́чи мо­и́ от­ сле́зъ и но́зѣ мо­и́ от­ поползнове́нiя: благо­угожду́ предъ Го́сподемъ во свѣ́тѣ живы́хъ.
Въ коне́цъ, да не растли́ши, Дави́ду въ столпописа́нiе, внегда́ ему́ от­бѣга́ти от­ лица́ Сау́лова въ пеще́ру.
Поми́луй мя́, Бо́же, поми́луй мя́: я́ко на Тя́ упова́ душа́ моя́, и на сѣ́нь крилу́ Твое́ю надѣ́юся, до́ндеже пре́йдетъ беззако́нiе.
Воззову́ къ Бо́гу Вы́шнему, Бо́гу благодѣ́яв­шему мнѣ́.
Посла́ съ небесе́ и спасе́ мя, даде́ въ поноше́нiе попира́ющыя мя́: посла́ Бо́гъ ми́лость Свою́ и и́стину Свою́,
и изба́ви ду́шу мою́ от­ среды́ ски́мновъ. Поспа́хъ смуще́нъ: сы́нове человѣ́честiи, зу́бы и́хъ ору́жiя и стрѣ́лы, и язы́къ и́хъ ме́чь о́стръ.
Вознеси́ся на небеса́, Бо́же, и по все́й земли́ сла́ва Твоя́.
Сѣ́ть угото́ваша нога́мъ мо­и́мъ, и сляко́ша ду́шу мою́: ископа́ша предъ лице́мъ мо­и́мъ я́му, и впадо́ша въ ню́.
Гото́во се́рдце мое́, Бо́же, гото́во се́рдце мое́: воспою́ и пою́ во сла́вѣ мо­е́й.
Воста́ни, сла́ва моя́, воста́ни, псалти́рю и гу́сли: воста́ну ра́но.
Исповѣ́мся Тебѣ́ въ лю́дехъ, Го́споди, воспою́ Тебѣ́ во язы́цѣхъ:
я́ко воз­вели́чися до небе́съ ми́лость Твоя́ и да́же до о́блакъ и́стина Твоя́.
Вознеси́ся на небеса́, Бо́же, и по все́й земли́ сла́ва Твоя́.
Въ коне́цъ, да не растли́ши, Дави́ду въ столпописа́нiе.
А́ще во­и́стин­ну у́бо пра́вду глаго́лете, пра́вая суди́те, сы́нове человѣ́честiи.
И́бо въ се́рдцы беззако́нiе дѣ́лаете на земли́, непра́вду ру́ки ва́шя сплета́ютъ.
Очужди́шася грѣ́шницы от­ ложе́снъ, заблуди́ша от­ чре́ва, глаго́лаша лжу́.
Я́рость и́хъ по подо́бiю змiину́, я́ко а́спида глу́ха и затыка́ющаго у́ши сво­и́,
и́же не услы́шитъ гла́са обава́ющихъ, обава́емь обава́ет­ся от­ прему́дра.
Бо́гъ сокруши́тъ зу́бы и́хъ во устѣ́хъ и́хъ: члено́вныя льво́въ сокруши́лъ е́сть Госпо́дь.
Уничижа́т­ся я́ко вода́ мимотеку́щая: напряже́тъ лу́къ сво́й, до́ндеже изнемо́гутъ.
Я́ко во́скъ раста́явъ отъ­и́мут­ся: паде́ о́гнь на ни́хъ, и не ви́дѣша со́лнца.
Пре́жде е́же разумѣ́ти те́рнiя ва́­шего ра́мна, я́ко жи́вы, я́ко во гнѣ́вѣ пожре́тъ я́.
Возвесели́т­ся пра́ведникъ, егда́ уви́дитъ от­мще́нiе: ру́цѣ сво­и́ умы́етъ въ кро́ви грѣ́шника.
И рече́тъ человѣ́къ: а́ще у́бо е́сть пло́дъ пра́веднику, у́бо е́сть Бо́гъ судя́ и́мъ на земли́.
Въ коне́цъ, да не растли́ши, Дави́ду въ столпописа́нiе, внегда́ посла́ Сау́лъ и стреже́ до́мъ его́, е́же умертви́ти его́.
Изми́ мя от­ вра́гъ мо­и́хъ, Бо́же, и от­ востаю́щихъ на мя́ изба́ви мя́:
изба́ви мя́ от­ дѣ́ла­ю­щихъ беззако́нiе, и от­ му́жъ крове́й спаси́ мя.
Я́ко се́, улови́ша ду́шу мою́, нападо́ша на мя́ крѣ́пцыи: ниже́ беззако́нiе мое́, ниже́ грѣ́хъ мо́й, Го́споди:
безъ беззако́нiя теко́хъ и испра́вихъ: воста́ни въ срѣ́тенiе мое́ и ви́ждь.
И Ты́, Го́споди Бо́же си́лъ, Бо́же Изра́илевъ, вонми́ посѣти́ти вся́ язы́ки: да не уще́дриши вся́ дѣ́ла­ю­щыя беззако́нiе.
Возвратя́т­ся на ве́черъ, и вза́лчутъ я́ко пе́съ, и обы́дутъ гра́дъ.
Се́, ті́и от­вѣща́ютъ усты́ сво­и́ми, и ме́чь во устна́хъ и́хъ: я́ко кто́ слы́ша?
И Ты́, Го́споди, посмѣе́шися и́мъ, уничижи́ши вся́ язы́ки.
Держа́ву мою́ къ Тебѣ́ сохраню́: я́ко Ты́, Бо́же, засту́пникъ мо́й еси́.
Бо́гъ мо́й, ми́лость Его́ предвари́тъ мя́: Бо́гъ мо́й, яви́тъ мнѣ́ на вразѣ́хъ мо­и́хъ.
Не убі́й и́хъ, да не когда́ забу́дутъ зако́нъ Тво́й: расточи́ я́ си́лою Тво­е́ю и низведи́ я́, защи́тниче мо́й, Го́споди,
грѣ́хъ у́стъ и́хъ, сло́во усте́нъ и́хъ: и я́ти да бу́дутъ въ горды́ни сво­е́й, и от­ кля́твы и лжи́ воз­вѣстя́т­ся въ кончи́нѣ,
во гнѣ́вѣ кончи́ны, и не бу́дутъ: и увѣ́дятъ, я́ко Бо́гъ влады́че­ст­вуетъ Иа́ковомъ и концы́ земли́.
Возвратя́т­ся на ве́черъ, и вза́лчутъ я́ко пе́съ, и обы́дутъ гра́дъ:
ті́и разы́дут­ся я́сти: а́ще ли же не насы́тят­ся, и поро́пщутъ.
А́зъ же воспою́ си́лу Твою́ и воз­ра́дуюся зау́тра о ми́лости Тво­е́й: я́ко бы́лъ еси́ засту́пникъ мо́й и при­­бѣ́жище мое́ въ де́нь ско́рби мо­ея́.
Помо́щникъ мо́й еси́, Тебѣ́ пою́: я́ко Бо́гъ засту́пникъ мо́й еси́, Бо́же мо́й, ми́лость моя́.
Въ коне́цъ, о измѣни́тися хотя́щихъ, въ столпописа́нiе Дави́ду, въ науче́нiе:
внегда́ сожже́ Средорѣ́чiе Сирі́йское и Сирі́ю Сова́лскую, и воз­врати́ся Иоа́въ и порази́ Едо́ма въ де́бри Соле́й два­на́­де­сять ты́сящъ.
Бо́же, от­ри́нулъ ны́ еси́ и низложи́лъ еси́ на́съ, разгнѣ́вал­ся еси́ и уще́дрилъ еси́ на́съ.
Стря́слъ еси́ зе́млю и смути́лъ еси́ ю́: изцѣли́ сокруше́нiе ея́, я́ко подви́жеся.
Показа́лъ еси́ лю́демъ Тво­и́мъ жесто́кая: напо­и́лъ еси́ на́съ вино́мъ умиле́нiя.
Да́лъ еси́ боя́щымся Тебе́ зна́менiе, е́же убѣжа́ти от­ лица́ лу́ка.
Я́ко да изба́вят­ся воз­лю́блен­нiи Тво­и́, спаси́ десни́цею Тво­е́ю и услы́ши мя́.
Бо́гъ воз­глаго́ла во святѣ́мъ Сво­е́мъ: воз­ра́дуюся, и раздѣлю́ Сики́му, и юдо́ль Жили́щъ размѣ́рю.
Мо́й е́сть Галаа́дъ, и Мо́й е́сть Манассі́й, Ефре́мъ крѣ́пость главы́ Мо­ея́, Иу́да ца́рь Мо́й.
Моа́въ коно́бъ упова́нiя Мо­его́: на Идуме́ю простру́ сапо́гъ Мо́й: Мнѣ́ иноплеме́н­ницы покори́шася.
Кто́ введе́тъ мя́ во гра́дъ огражде́нiя? Или́ кто́ наста́витъ мя́ до Идуме́и?
Не Ты́ ли, Бо́же, от­ри́нувый на́съ? И не изы́деши, Бо́же, въ си́лахъ на́шихъ?
Да́ждь на́мъ по́мощь от­ ско́рби: и су́етно спасе́нiе человѣ́ческо.
О Бо́зѣ сотвори́мъ си́лу: и То́й уничижи́тъ стужа́ющыя на́мъ.
Въ коне́цъ, въ пѣ́снехъ, Дави́ду псало́мъ, 60.
Услы́ши, Бо́же, моле́нiе мое́, вонми́ моли́твѣ мо­е́й:
от­ коне́цъ земли́ къ Тебѣ́ воз­зва́хъ, внегда́ уны́ се́рдце мое́: на ка́мень воз­не́слъ мя́ еси́, наста́вилъ мя́ еси́,
я́ко бы́лъ еси́ упова́нiе мое́, сто́лпъ крѣ́пости от­ лица́ вра́жiя.
Вселю́ся въ селе́нiи Тво­е́мъ во вѣ́ки, покры́юся въ кро́вѣ кри́лъ Тво­и́хъ.
Я́ко Ты́, Бо́же, услы́шалъ еси́ моли́твы моя́, да́лъ еси́ достоя́нiе боя́щымся и́мене Тво­его́.
Дни́ на дни́ царе́вы при­­ложи́ши, лѣ́та его́ до дне́ ро́да и ро́да.
Пребу́детъ въ вѣ́къ предъ Бо́гомъ: ми́лость и и́стину его́ кто́ взы́щетъ?
Та́ко воспою́ и́мени Тво­ему́ во вѣ́ки, воз­да́ти ми́ моли́твы моя́ де́нь от­ дне́.
Въ коне́цъ, о Идиѳу́мѣ, псало́мъ Дави́ду.
Не Бо́гу ли повине́т­ся душа́ моя́? От­ Того́ бо спасе́нiе мое́.
И́бо То́й Бо́гъ мо́й и Спа́съ мо́й, засту́пникъ мо́й: не подви́жуся наипа́че.
Доко́лѣ належите́ на человѣ́ка? Убива́ете вси́ вы́, я́ко стѣнѣ́ преклоне́нѣ и опло́ту воз­ринове́ну.
Оба́че цѣ́ну мою́ совѣща́ша от­ри́нути, теко́ша въ жа́жди: усты́ сво­и́ми благословля́ху, и се́рдцемъ сво­и́мъ кленя́ху.
Оба́че Богови повини́ся, душе́ моя́: я́ко от­ Того́ терпѣ́нiе мое́.
И́бо То́й Бо́гъ мо́й и Спа́съ мо́й, засту́пникъ мо́й: не преселю́ся.
О Бо́зѣ спасе́нiе мое́ и сла́ва моя́: Бо́гъ по́мощи мо­ея́, и упова́нiе мое́ на Бо́га.
Упова́йте на Него́, ве́сь со́нмъ люді́й: излiя́йте предъ Ни́мъ сердца́ ва́ша, я́ко Бо́гъ помо́щникъ на́шъ.
Оба́че су́етни сы́нове человѣ́честiи, лжи́ви сы́нове человѣ́честiи въ мѣ́рилѣхъ е́же непра́вдовати: ті́и от­ суеты́ вку́пѣ.
Не упова́йте на непра́вду, и на восхище́нiе не жела́йте: бога́т­ст­во а́ще тече́тъ, не при­­лага́йте се́рдца.
Еди́ною глаго́ла Бо́гъ, дво́я сiя́ слы́шахъ, зане́ держа́ва Бо́жiя,
и Твоя́, Го́споди, ми́лость: я́ко Ты́ воз­да́си кому́ждо по дѣло́мъ его́.
Псало́мъ Дави́ду, внегда́ бы́ти ему́ въ пусты́ни Иуде́йстѣй.
Бо́же, Бо́же мо́й, къ Тебѣ́ у́тренюю: воз­жада́ Тебе́ душа́ моя́, ко́ль мно́жицею Тебѣ́ пло́ть моя́, въ земли́ пу́стѣ и непрохо́днѣ и безво́днѣ.
Та́ко во святѣ́мъ яви́хся Тебѣ́, ви́дѣти си́лу Твою́ и сла́ву Твою́.
Я́ко лу́чши ми́лость Твоя́ па́че живо́тъ: устнѣ́ мо­и́ похвали́тѣ Тя́.
Та́ко благословлю́ Тя въ животѣ́ мо­е́мъ и о и́мени Тво­е́мъ воз­дѣжу́ ру́цѣ мо­и́.
Я́ко от­ ту́ка и ма́сти да испо́лнит­ся душа́ моя́, и устна́ма ра́дости восхва́лятъ Тя́ уста́ моя́.
А́ще помина́хъ Тя́ на посте́ли мо­е́й, на у́трен­нихъ по­уча́хся въ Тя́:
я́ко бы́лъ еси́ помо́щникъ мо́й, и въ кро́вѣ крилу́ Твое́ю воз­ра́дуюся.
Прильпе́ душа́ моя́ по Тебѣ́: мене́ же прiя́тъ десни́ца Твоя́.
Ті́и же всу́е иска́ша ду́шу мою́: вни́дутъ въ преиспо́дняя земли́:
предадя́т­ся въ ру́ки ору́жiя, ча́сти ли́совомъ бу́дутъ.
Ца́рь же воз­весели́т­ся о Бо́зѣ: похва́лит­ся вся́къ клены́йся И́мъ, я́ко загради́шася уста́ глаго́лющихъ непра́ведная.
Въ коне́цъ, псало́мъ Дави́ду.
Услы́ши, Бо́же, гла́съ мо́й, внегда́ моли́тимися къ тебѣ́: от­ стра́ха вра́жiя изми́ ду́шу мою́.
Покры́й мя́ от­ со́нма лука́вну­ю­щихъ, от­ мно́же­ст­ва дѣ́ла­ю­щихъ непра́вду:
и́же изостри́ша я́ко ме́чь язы́ки своя́, напряго́ша лу́къ сво́й, ве́щь го́рьку,
сострѣля́ти въ та́йныхъ непоро́чна: внеза́пу сострѣля́ютъ его́, и не убоя́т­ся.
Утверди́ша себѣ́ сло́во лука́во­е: повѣ́даша скры́ти сѣ́ть, рѣ́ша: кто́ у́зритъ и́хъ?
Испыта́ша беззако́нiе: изчезо́ша испыта́ющiи испыта́нiя: при­­сту́питъ человѣ́къ, и се́рдце глубоко́.
И воз­несе́т­ся Бо́гъ: стрѣ́лы младе́нецъ бы́ша я́звы и́хъ,
и изнемого́ша на ня́ язы́цы и́хъ: смути́шася вси́ ви́дящiи и́хъ.
И убоя́ся вся́къ человѣ́къ: и воз­вѣсти́ша дѣла́ Бо́жiя, и творе́нiя Его́ разумѣ́ша.
Возвесели́т­ся пра́ведникъ о Го́сподѣ и упова́етъ на Него́: и похва́лят­ся вси́ пра́вiи се́рдцемъ.
Французский (LSG)
56:1 Au chef des chantres. Sur [Colombe des térébinthes lointains]. Hymne de David. Lorsque les Philistins le saisirent à Gath.
Aie pitié de moi, ô Dieu! car des hommes me harcèlent; Tout le jour ils me font la guerre, ils me tourmentent.
56:2 Tout le jour mes adversaires me harcèlent; Ils sont nombreux, ils me font la guerre comme des hautains.
56:3 Quand je suis dans la crainte, En toi je me confie.
56:4 Je me glorifierai en Dieu, en sa parole; Je me confie en Dieu, je ne crains rien: Que peuvent me faire des hommes?
56:5 Sans cesse ils portent atteinte à mes droits, Ils n'ont à mon égard que de mauvaises pensées.
56:6 Ils complotent, ils épient, ils observent mes traces, Parce qu'ils en veulent à ma vie.
56:7 C'est par l'iniquité qu'ils espèrent échapper: Dans ta colère, ô Dieu, précipite les peuples!
56:8 Tu comptes les pas de ma vie errante; Recueille mes larmes dans ton outre: Ne sont-elles pas inscrites dans ton livre?
56:9 Mes ennemis reculent, au jour où je crie; Je sais que Dieu est pour moi.
56:10 Je me glorifierai en Dieu, en sa parole; Je me glorifierai en l'Éternel, en sa parole;
56:11 Je me confie en Dieu, je ne crains rien: Que peuvent me faire des hommes?
56:12 O Dieu! je dois accomplir les voeux que je t'ai faits; Je t'offrirai des actions de grâces.
56:13 Car tu as délivré mon âme de la mort, Tu as garanti mes pieds de la chute, Afin que je marche devant Dieu, à la lumière des vivants.
57:1 Au chef des chantres. [Ne détruis pas.] Hymne de David. Lorsqu'il se réfugia dans la caverne, poursuivi par Saül.
Aie pitié de moi, ô Dieu, aie pitié de moi! Car en toi mon âme cherche un refuge; Je cherche un refuge à l'ombre de tes ailes, Jusqu'à ce que les calamités soient passées.
57:2 Je crie au Dieu Très Haut, Au Dieu qui agit en ma faveur.
57:3 Il m'enverra du ciel le salut, Tandis que mon persécuteur se répand en outrages; Dieu enverra sa bonté et sa fidélité.
57:4 Mon âme est parmi des lions; Je suis couché au milieu de gens qui vomissent la flamme, Au milieu d'hommes qui ont pour dents la lance et les flèches, Et dont la langue est un glaive tranchant.
57:5 Élève-toi sur les cieux, ô Dieu! Que ta gloire soit sur toute la terre!
57:6 Ils avaient tendu un filet sous mes pas: Mon âme se courbait; Ils avaient creusé une fosse devant moi: Ils y sont tombés.
57:7 Mon coeur est affermi, ô Dieu! mon coeur est affermi; Je chanterai, je ferai retentir mes instruments.
57:8 Réveille-toi, mon âme! réveillez-vous, mon luth et ma harpe! Je réveillerai l'aurore.
57:9 Je te louerai parmi les peuples, Seigneur! Je te chanterai parmi les nations.
57:10 Car ta bonté atteint jusqu'aux cieux, Et ta fidélité jusqu'aux nues.
57:11 Élève-toi sur les cieux, ô Dieu! Que ta gloire soit sur toute la terre!
58:1 Au chef des chantres. [Ne détruis pas.] Hymne de David.
Est-ce donc en vous taisant que vous rendez la justice? Est-ce ainsi que vous jugez avec droiture, fils de l'homme?
58:2 Loin de là! Dans le coeur, vous consommez des iniquités; Dans le pays, c'est la violence de vos mains que vous placez sur la balance.
58:3 Les méchants sont pervertis dès le sein maternel, Les menteurs s'égarent au sortir du ventre de leur mère.
58:4 Ils ont un venin pareil au venin d'un serpent, D'un aspic sourd qui ferme son oreille,
58:5 Qui n'entend pas la voix des enchanteurs, Du magicien le plus habile.
58:6 O Dieu, brise-leur les dents dans la bouche! Éternel, arrache les mâchoires des lionceaux!
58:7 Qu'ils se dissipent comme des eaux qui s'écoulent! Qu'ils ne lancent que des traits émoussés!
58:8 Qu'ils périssent en se fondant, comme un limaçon; Sans voir le soleil, comme l'avorton d'une femme!
58:9 Avant que vos chaudières sentent l'épine, Verte ou enflammée, le tourbillon l'emportera.
58:10 Le juste sera dans la joie, à la vue de la vengeance; Il baignera ses pieds dans le sang des méchants.
58:11 Et les hommes diront: Oui, il est une récompense pour le juste; Oui, il est un Dieu qui juge sur la terre.
59:1 Au chef des chantres. [Ne détruis pas.] Hymne de David. Lorsque Saül envoya cerner la maison, pour le faire mourir.
Mon Dieu! délivre-moi de mes ennemis, Protège-moi contre mes adversaires!
59:2 Délivre-moi des malfaiteurs, Et sauve-moi des hommes de sang!
59:3 Car voici, ils sont aux aguets pour m'ôter la vie; Des hommes violents complotent contre moi, Sans que je sois coupable, sans que j'aie péché, ô Éternel!
59:4 Malgré mon innocence, ils courent, ils se préparent: Réveille-toi, viens à ma rencontre, et regarde!
59:5 Toi, Éternel, Dieu des armées, Dieu d'Israël, Lève-toi, pour châtier toutes les nations! N'aie pitié d'aucun de ces méchants infidèles!
59:6 Ils reviennent chaque soir, ils hurlent comme des chiens, Ils font le tour de la ville.
59:7 Voici, de leur bouche ils font jaillir le mal, Des glaives sont sur leurs lèvres; Car, qui est-ce qui entend?
59:8 Et toi, Éternel, tu te ris d'eux, Tu te moques de toutes les nations.
59:9 Quelle que soit leur force, c'est en toi que j'espère, Car Dieu est ma haute retraite.
59:10 Mon Dieu vient au-devant de moi dans sa bonté, Dieu me fait contempler avec joie ceux qui me persécutent.
59:11 Ne les tue pas, de peur que mon peuple ne l'oublie; Fais-les errer par ta puissance, et précipite-les, Seigneur, notre bouclier!
59:12 Leur bouche pèche à chaque parole de leurs lèvres: Qu'ils soient pris dans leur propre orgueil! Ils ne profèrent que malédictions et mensonges.
59:13 Détruis-les, dans ta fureur, détruis-les, et qu'ils ne soient plus! Qu'ils sachent que Dieu règne sur Jacob, Jusqu'aux extrémités de la terre!
59:14 Ils reviennent chaque soir, ils hurlent comme des chiens, Ils font le tour de la ville.
59:15 Ils errent çà et là, cherchant leur nourriture, Et ils passent la nuit sans être rassasiés.
59:16 Et moi, je chanterai ta force; Dès le matin, je célébrerai ta bonté. Car tu es pour moi une haute retraite, Un refuge au jour de ma détresse.
59:17 O ma force! c'est toi que je célébrerai, Car Dieu, mon Dieu tout bon, est ma haute retraite.
60:1 Au chef des chantres. Sur le lis lyrique. Hymne de David, pour enseigner.
Lorsqu'il fit la guerre aux Syriens de Mésopotamie et aux Syriens de Tsoba, et que Joab revint et battit dans la vallée du sel douze mille Édomites.
O Dieu! tu nous as repoussés, dispersés, Tu t'es irrité: relève-nous!
60:2 Tu as ébranlé la terre, tu l'as déchirée: Répare ses brèches, car elle chancelle!
60:3 Tu as fait voir à ton peuple des choses dures, Tu nous as abreuvés d'un vin d'étourdissement.
60:4 Tu as donné à ceux qui te craignent une bannière, Pour qu'elle s'élève à cause de la vérité.
60:5 Afin que tes bien-aimés soient délivrés, Sauve par ta droite, et exauce-nous!
60:6 Dieu a dit dans sa sainteté: Je triompherai, Je partagerai Sichem, je mesurerai la vallée de Succoth;
60:7 A moi Galaad, à moi Manassé; Éphraïm est le rempart de ma tête, Et Juda, mon sceptre;
60:8 Moab est le bassin où je me lave; Je jette mon soulier sur Édom; Pays des Philistins, pousse à mon sujet des cris de joie! -
60:9 Qui me mènera dans la ville forte? Qui me conduira à Édom?
60:10 N'est-ce pas toi, ô Dieu, qui nous as repoussés, Et qui ne sortais plus, ô Dieu, avec nos armées?
60:11 Donne-nous du secours contre la détresse! Le secours de l'homme n'est que vanité.
60:12 Avec Dieu, nous ferons des exploits; Il écrasera nos ennemis.
61:1 Au chef des chantres. Sur instruments à cordes. De David.
O Dieu! écoute mes cris, Sois attentif à ma prière!
61:2 Du bout de la terre je crie à toi, le coeur abattu; Conduis-moi sur le rocher que je ne puis atteindre!
61:3 Car tu es pour moi un refuge, Une tour forte, en face de l'ennemi.
61:4 Je voudrais séjourner éternellement dans ta tente, Me réfugier à l'abri de tes ailes.
61:5 Car toi, ô Dieu! tu exauces mes voeux, Tu me donnes l'héritage de ceux qui craignent ton nom.
61:6 Ajoute des jours aux jours du roi; Que ses années se prolongent à jamais!
61:7 Qu'il reste sur le trône éternellement devant Dieu! Fais que ta bonté et ta fidélité veillent sur lui!
61:8 Alors je chanterai sans cesse ton nom, En accomplissant chaque jour mes voeux.
62:1 Au chef des chantres. D'après Jeduthun. Psaume de David.
Oui, c'est en Dieu que mon âme se confie; De lui vient mon salut.
62:2 Oui, c'est lui qui est mon rocher et mon salut; Ma haute retraite: je ne chancellerai guère.
62:3 Jusqu'à quand vous jetterez-vous sur un homme, Chercherez-vous tous à l'abattre, Comme une muraille qui penche, Comme une clôture qu'on renverse?
62:4 Ils conspirent pour le précipiter de son poste élevé; Ils prennent plaisir au mensonge; Ils bénissent de leur bouche, Et ils maudissent dans leur coeur.
62:5 Oui, mon âme, confie-toi en Dieu! Car de lui vient mon espérance.
62:6 Oui, c'est lui qui est mon rocher et mon salut; Ma haute retraite: je ne chancellerai pas.
62:7 Sur Dieu reposent mon salut et ma gloire; Le rocher de ma force, mon refuge, est en Dieu.
62:8 En tout temps, peuples, confiez-vous en lui, Répandez vos coeurs en sa présence! Dieu est notre refuge,
62:9 Oui, vanité, les fils de l'homme! Mensonge, les fils de l'homme! Dans une balance ils monteraient Tous ensemble, plus légers qu'un souffle.
62:10 Ne vous confiez pas dans la violence, Et ne mettez pas un vain espoir dans la rapine; Quand les richesses s'accroissent, N'y attachez pas votre coeur.
62:11 Dieu a parlé une fois; Deux fois j'ai entendu ceci: C'est que la force est à Dieu.
62:12 A toi aussi, Seigneur! la bonté; Car tu rends à chacun selon ses oeuvres.
63:1 Psaume de David. Lorsqu'il était dans le désert de Juda.
O Dieu! tu es mon Dieu, je te cherche; Mon âme a soif de toi, mon corps soupire après toi, Dans une terre aride, desséchée, sans eau.
63:2 Ainsi je te contemple dans le sanctuaire, Pour voir ta puissance et ta gloire.
63:3 Car ta bonté vaut mieux que la vie: Mes lèvres célèbrent tes louanges.
63:4 Je te bénirai donc toute ma vie, J'élèverai mes mains en ton nom.
63:5 Mon âme sera rassasiée comme de mets gras et succulents, Et, avec des cris de joie sur les lèvres, ma bouche te célébrera.
63:6 Lorsque je pense à toi sur ma couche, Je médite sur toi pendant les veilles de la nuit.
63:7 Car tu es mon secours, Et je suis dans l'allégresse à l'ombre de tes ailes.
63:8 Mon âme est attachée à toi; Ta droite me soutient.
63:9 Mais ceux qui cherchent à m'ôter la vie Iront dans les profondeurs de la terre;
63:10 Ils seront livrés au glaive, Ils seront la proie des chacals.
63:11 Et le roi se réjouira en Dieu; Quiconque jure par lui s'en glorifiera, Car la bouche des menteurs sera fermée.
64:1 Au chef des chantres. Psaume de David.
O Dieu, écoute ma voix, quand je gémis! Protège ma vie contre l'ennemi que je crains!
64:2 Garantis-moi des complots des méchants, De la troupe bruyante des hommes iniques!
64:3 Ils aiguisent leur langue comme un glaive, Ils lancent comme des traits leurs paroles amères,
64:4 Pour tirer en cachette sur l'innocent; Ils tirent sur lui à l'improviste, et n'ont aucune crainte.
64:5 Ils se fortifient dans leur méchanceté: Ils se concertent pour tendre des pièges, Ils disent: Qui les verra?
64:6 Ils méditent des crimes: Nous voici prêts, le plan est conçu! La pensée intime, le coeur de chacun est un abîme.
64:7 Dieu lance contre eux ses traits: Soudain les voilà frappés.
64:8 Leur langue a causé leur chute; Tous ceux qui les voient secouent la tête.
64:9 Tous les hommes sont saisis de crainte, Ils publient ce que Dieu fait, Et prennent garde à son oeuvre.
64:10 Le juste se réjouit en l'Éternel et cherche en lui son refuge, Tous ceux qui ont le coeur droit se glorifient.
Украинский (Огієнко)
56:1 Для дириґетна хору.
На «Німа голубка в далечині».
Золотий Давидів псалом, коли филистимляни захопили були його в Ґаті.
56:2 Помилуй мене, Боже, бо топче мене чоловік, цілий день він воює та тисне мене!
56:3 Чатують мої вороги цілий день, бо багато таких, що воюють завзято на мене!
56:4 Того дня, коли страх обгортає мене, я надію на Тебе кладу,
56:5 я в Бозі хвалитиму слово Його, на Бога надію кладу, й не боюся, що тіло учинить мені?
56:6 Цілий день біль приносять слова мої, усі їхні думки проти мене на зло:
56:7 слідкують, ховаються, пильнують вони мої стопи…
Як чатують на душу мою,
56:8 так Ти через гріх віджени їх, пониж, Боже, людей в Своїм гніві!
56:9 Полічив Ти тиняння моє, помісти ж мої сльози перед Собою, чи ж вони не записані в книзі Твоїй?
56:10 Тоді то мої вороги повтікають назад, того дня, як я кликати буду.
Те я знаю, що Бог при мені,
56:11 і в Бозі я справу свою докінчу, докінчу я в Господі справу!
56:12 На Бога надію кладу й не боюсь, що людина учинить мені?
56:13 На мені зостаються, о Боже, присяги Тобі, та для Тебе я виповню жертви хвали.
56:14 Як Ти спас мою душу від смерти, то хіба ж не спасеш моїх ніг від падіння, щоб у світлі життя я ходив перед Богом?
57:1 Для дириґетна хору.
На спів: «Не вигуби».
Золотий псалом Давидів, коли він утікав від Саула в печеру.
57:2 Помилуй мене, Боже, помилуй мене, бо до Тебе вдається душа моя, і в тіні Твоїх крил я сховаюсь, аж поки нещастя мине!
57:3 Я кличу до Бога Всевишнього, до Бога, що чинить для мене добро.
57:4 Він пошле з небес і врятує мене, Він поганьбить того, хто чатує на мене.
Села.
Бог пошле Свою милість та правду Свою
57:5 на душу мою.
Знаходжуся я серед левів, що людських синів пожирають, їхні зуби як спис той та стріли, а їхній язик гострий меч.
57:6 Піднесися ж, о Боже, над небо, а слава Твоя над всією землею!
57:7 Вороги приготовили пастку для стіп моїх, душу мою нахилили, вони викопали вовчу яму для мене, і попадали в неї самі!
Села.
57:8 Моє серце зміцнилося, Боже, зміцнилося серце моє, я буду співати та славити Тебе!
57:9 Збудися ж ти, хвало моя, пробудися ж ти, арфо та цитро, я буду будити досвітню зорю!
57:10 Я буду Тебе вихваляти, о Господи, серед народів, я буду співати Тобі між племенами,
57:11 бо Твоє милосердя велике воно аж до неба, а правда Твоя аж до хмар!
57:12 Піднесися ж, о Боже, над небо, а слава Твоя над всією землею!
58:1 Для дириґетна хору.
На спів: «Не вигуби».
Золотий псалом Давидів.
58:2 Чи ж то справді ви, можні, говорите правду, чи людських синів слушно судите?
58:3 Отже, у серці ви чините кривди, дорогу насильства рук ваших торуєте ви на землі.
58:4 Від лоня ще матернього вже віддалені несправедливі, з утроби ще матерньої заблудилися неправдомовці,
58:5 їхня отрута така, як отрута зміїна, як отрута глухої гадюки, що ухо своє затуляє,
58:6 що не слухає голосу заклиначів, чарівника, в чарах вправного!
58:7 Поруйнуй, Боже, зуби їхні в їхніх устах, левчукам розбий, Господи, щелепи,
58:8 нехай розпливуться, немов та вода, що собі розтікається, хай пов́януть вони, як трава по дорозі,
58:9 бодай стали, немов той слимак, що в своїй слизоті розпускається, щоб сонця не бачили, як мертвий отой плід у жінки!
58:10 Поки почують тернину запалену ваші горшки, нехай буря її рознесе, чи свіжу, чи спалену!
58:11 А праведний тішитись буде, бо помсту побачить, у крові безбожного стопи свої він обмиє!
58:12 і скаже людина: Поправді є плід справедливому, справді є Бог, суддя на землі!
59:1 Для дириґетна хору.
На спів: «Не вигуби».
Золотий псалом Давидів, коли послав був Саул, і стерегли його дім.
щоб убити його.
59:2 Визволь мене від моїх ворогів, о мій Боже, від напасників моїх охорони Ти мене!
59:3 Визволь мене від злочинців, і спаси мене від кровожерних,
59:4 бо ось причаїлись на душу мою, на мене збираються сильні, не моя в тім провина, о Господи, і не мій гріх!
59:5 Без моєї провини вони он збігаються та готуються, устань же назустріч мені та побач!
59:6 і Ти, Господи, Боже Саваоте, Боже ізраїлів, збудися, щоб покарати всіх поган, і не помилуй нікого із зрадників злих!
Села.
59:7 Надвечір вони повертаються, скиглять, як пес, і перебігають по місту,
59:8 й ось слова вивергають устами своїми, мечі в їхніх губах, та хто це почує…
59:9 Але посмієшся з них, Господи, і всіх поган засоромиш!
59:10 Твердине моя, я Тебе пильнуватиму, бо Бог оборона моя!
59:11 Мій Бог, Його милість мене попередила, Бог учинить мені, що побачу падіння своїх ворогів!
59:12 Не вбивай їх, щоб народ мій цього не забув, міццю Своєю розвій їх і зниж їх, о щите наш, Господи!
59:13 Гріх їхніх уст слово губ їхніх, і нехай вони схоплені будуть своєю пихою, і за клятву й брехню, яку кажуть!
59:14 У гніві їх знищ, знищ і хай їх не буде, і хай знають вони, що царює Бог в Якові, аж до кінців землі!
Села.
59:15 А надвечір вони повертаються, скиглять, як пес, і перебігають по місту.
59:16 Вони вештатись будуть, щоб їсти, коли ж не наїдяться, то скаржитись будуть.
59:17 А я буду співати про силу Твою, буду радісно вранці хвалити Твою милість, бо для мене Ти був в день недолі моєї твердинею й захистом!
59:18 Твердине моя, до Тебе співати я буду, бо Бог оборона моя, милостивий мій Боже!
60:1 Для дириґетна хору.
На спів: «Лілея свідчення».
Золотий псалом Давидів для навчання,
60:2 коли він підпалив був Арам двух річок і Арам Цови, і вернувся Йоав і побив Едома в Соляній долині, дванадцять тисяч.
60:3 Боже, покинув Ти нас, розпорошив Ти нас, Ти нагнівався був, повернися ж до нас!
60:4 Ти землею затряс, і її розірвав, уздоров же уламки її, бо вона захиталась!
60:5 Ти вчинив, що народ Твій побачив тяжке, напоїв нас отрутним вином…
60:6 Ти дав прапора тим, хто боїться Тебе, щоб збирались вони перед правдою.
Села.
60:7 Щоб любі Твої були визволені, Своєю правицею допоможи, й обізвися до нас!
60:8 У святині Своїй Бог промовив: Нехай розвеселюсь, розділю Я Сихем і долину Суккотську поміряю!
60:9 Належить Мені Ґілеад, Мені Манасія, а Єфрем охорона Моїй голові, Юда берло Моє.
60:10 Моав то мідниця Мого миття, на Едом узуттям Своїм кину, филистею, вигукуй для Мене із радістю!
60:11 Хто мене запровадить до міста твердинного, хто до Едому мене попровадить?
60:12 Хіба ж Ти покинув нас, Боже, і серед нашого війська не вийдеш вже, Боже?
60:13 Подай же нам поміч на ворога, людська бо поміч марнота!
60:14 Ми мужність виявимо в Бозі, і Він потопче противників наших!
61:1 Для дириґетна хору.
На струннім інструменті.
Псалом Давидів.
61:2 Вислухай, Боже, благання моє, почуй же молитву мою,
61:3 я кличу до Тебе від краю землі, коли серце моє омліває!
На скелю, що вища від мене, мене попровадь,
61:4 бо для мене Ти став пристановищем, баштою сильною супроти ворога!
61:5 Хай я оселюся навіки в наметі Твоїм, в укритті Твоїх крил заховаюся, Села,
61:6 бо Ти, Боже, почув обітниці мої, Ти дав спадщину тим, хто Ймення Твого боїться!
61:7 Цареві примнож дні до днів, продовж роки йому немов вічні віки,
61:8 нехай він перед Божим лицем пробуває навіки, хай милість та правда його стережуть!
61:9 Отак буду співати я завжди про Ймення Твоє, виконувати буду щоденно обіти свої!
62:1 Для дириґетна хору.
Для Єдутуна.
Псалом Давидів.
62:2 Тільки від Бога чекай у мовчанні, о душе моя, від Нього спасіння моє!
62:3 Тільки Він моя скеля й спасіння моє, Він твердиня моя, тому не захитаюся дуже!
62:4 Доки будете ви нападати на людину?
Усі хочете ви розтрощити її, немов мур той похилений, мов би паркан той валющий!
62:5 Вони тільки й думають, як би зіпхнути її з висоти, вони полюбили неправду: благословляють своїми устами, в своєму ж нутрі проклинають!…
Села.
62:6 Тільки від Бога чекай у мовчанні, о душе моя, бо від Нього надія моя!
62:7 Тільки Він моя скеля й спасіння моє, Він твердиня моя, тому не захитаюсь!
62:8 У Бозі спасіння моє й моя слава, скеля сили моєї, моє пристановище в Бозі!
62:9 Мій народе, кожного часу надійтесь на Нього, серце своє перед Ним виливайте, Бог для нас пристановище!
Села.
62:10 Справді, людські сини як та пара, сини й вищих мужів обмана: як узяти на вагу вони легші від пари всі разом!
62:11 Не надійтесь на утиск, і не пишайтесь грабунком;
як багатство росте, не прикладайте свого серця до нього!
62:12 Один раз Бог сказав, а двічі я чув, що сила у Бога!
62:13 і в Тебе, о Господи, милість, бо відплачуєш кожному згідно з ділами його!
63:1 Псалом Давидів, коли був він у пустині юдейській.
63:2 Боже Ти Бог мій, я шукаю від рання Тебе, душа моя прагне до Тебе, тужить тіло моє за Тобою в країні пустельній і вимученій без води…
63:3 Я так приглядався до Тебе в святині, щоб бачити силу Твою й Твою славу,
63:4 ліпша бо милість Твоя над життя, й мої уста Тебе прославляють!
63:5 Так я буду в житті своїм благословляти Тебе, ради Ймення Твого буду руки свої підіймати!
63:6 Насичується, ніби лоєм і товщем, душа моя, а уста мої хвалять губами співними.
63:7 Як згадаю Тебе на постелі своїй, розмишляю про Тебе в сторожах нічних:
63:8 що став Ти на поміч для мене, в тіні ж Твоїх крил я співатиму!
63:9 Пригорнулась до Тебе душа моя, правиця Твоя підпирає мене.
63:10 Вороги ж мою душу шукають для згуби, нехай западуться до споду землі,
63:11 нехай помордовані будуть мечем, бодай стали шакалам поживою!
63:12 А цар звеселиться у Бозі, буде хвалений кожен, хто йому присягає, будуть бо замкнені уста лжемовцям!
64:1 Для дириґетна хору.
Псалом Давидів.
64:2 Вислухай, Боже, мій голос, як скаржуся я, від страху ворожого душу мою хорони!
64:3 Заховай мене від потаємного збору злочинців, від крику свавільців,
64:4 які нагострили свого язика, як меча, натягнули стрілу свою словом гірким,
64:5 щоб таємно стріляти в невинного, вони нагло стрілятимуть в нього, і не будуть боятись!…
64:6 У злій справі зміцняють себе, змовляються пастки таємно розставити, кажуть: Хто буде їх бачити?
64:7 Вони кривди ховають…
Загинемо, як задум їхній сповниться, бо нутро чоловіка та серце глибоке!
64:8 Але вчинить Бог, що стріла на них стрілить, і нагло поранені будуть,
64:9 і вчинить, що їхній язик допадеться до них, і будуть хитати головою усі, хто спогляне на них!…
64:10 і всі люди боятися будуть, і будуть розказувати про чин Бога, і діло Його зрозуміють!
64:11 і праведний Господом буде радіти, і буде вдаватись до Нього, і будуть похвалені всі простосерді!
56:1 لامام المغنين على الحمامة البكماء بين الغرباء. مذهبة لداود عندما اخذه الفلسطينيون في جتّ. ارحمني يا الله لان الانسان يتهممني واليوم كله محاربا يضايقني.
56:2 تهممني اعدائي اليوم كله لان كثيرين يقاومونني بكبرياء.
56:3 في يوم خوفي انا عليك اتكل.
56:4 الله أفتخر بكلامه على الله توكلت فلا اخاف. ماذا يصنعه بي البشر.
56:5 اليوم كله يحرفون كلامي. عليّ كل افكارهم بالشر.
56:6 يجتمعون يختفون يلاحظون خطواتي عندما ترصّدوا نفسي.
56:7 على اثمهم جازهم. بغضب اخضع الشعوب يا الله.
56:8 تيهاني راقبت. اجعل انت دموعي في زقّك. أما هي في سفرك
56:9 حينئذ ترتد اعدائي الى الوراء في يوم ادعوك فيه. هذا قد علمته لان الله لي.
56:10 الله أفتخر بكلامه الرب أفتخر بكلامه.
56:11 على الله توكلت فلا اخاف. ماذا يصنعه بي الانسان.
56:12 اللهم عليّ نذورك. اوفي ذبائح شكر لك.
56:13 لانك نجيت نفسي من الموت. نعم ورجليّ من الزلق لكي اسير قدام الله في نور الاحياء
57:1 لامام المغنين. على لا تهلك. مذهبة لداود عندما هرب من قدام‏ شاول في المغارة. ارحمني يا الله ارحمني لانه بك احتمت نفسي وبظل جناحيك احتمي الى ان تعبر المصائب.
57:2 اصرخ الى الله العلي الى الله المحامي عني.
57:3 يرسل من السماء ويخلصني. عيّر الذي يتهممني. سلاه. يرسل الله رحمته وحقه.
57:4 نفسي بين الاشبال. اضطجع بين المتقدين بني آدم اسنانهم أسنّة وسهام ولسانهم سيف ماض.
57:5 ارتفع اللهم على السموات. ليرتفع على كل الارض مجدك.
57:6 هيأوا شبكة لخطواتي. انحنت نفسي. حفروا قدامي حفرة. سقطوا في وسطها. سلاه
57:7 ثابت قلبي يا الله ثابت قلبي. اغني وارنم‏.
57:8 استيقظ يا مجدي. استيقظي يا رباب ويا عود انا استيقظ سحرا.
57:9 احمدك بين الشعوب يا رب. ارنم لك بين الامم.
57:10 لان رحمتك قد عظمت الى السموات والى الغمام حقك.
57:11 ارتفع اللهم على السموات ليرتفع على كل الارض مجدك
58:1 لامام المغنين. على لا تهلك. لداود. مذهبة. أحقا بالحق الاخرس تتكلمون بالمستقيمات تقضون يا بني آدم.
58:2 بل بالقلب تعملون شرورا في الارض ظلم ايديكم تزنون.
58:3 زاغ الاشرار من الرحم ضلّوا من البطن متكلمين كذبا.
58:4 لهم حمة مثل حمة الحيّة. مثل الصلّ الاصم يسد اذنه
58:5 الذي لا يستمع الى صوت الحواة الراقين رقى حكيم
58:6 اللهم كسّر اسنانهم في افواههم. اهشم اضراس الاشبال يا رب.
58:7 ليذوبوا كالماء ليذهبوا. اذا فوّق سهامه فلتنب.
58:8 كما يذوب الحلزون ماشيا. مثل سقط المرأة لا يعاينوا الشمس.
58:9 قبل ان تشعر قدوركم بالشوك نيئا او محروقا يجرفهم.
58:10 يفرح الصدّيق اذ راى النقمة. يغسل خطواته بدم الشرير.
58:11 ويقول الانسان ان للصديق ثمرا. انه يوجد اله قاض في الارض
59:1 لامام المغنين. على لا تهلك. مذهبة لداود لما ارسل شاول وراقبوا البيت ليقتلوه. انقذني من اعدائي يا الهي. من مقاوميّ احمني.
59:2 نجني من فاعلي الاثم ومن رجال الدماء خلصني.
59:3 لانهم يكمنون لنفسي. الاقوياء يجتمعون علي لا لاثمي ولا لخطيتي يا رب.
59:4 بلا اثم مني يجرون ويعدّون انفسهم. استيقظ الى لقائي وانظر.
59:5 وانت يا رب اله الجنود اله اسرائيل انتبه لتطالب كل الامم. كل غادر اثيم لا ترحم. سلاه.
59:6 يعودون عند المساء يهرّون مثل الكلب ويدورون في المدينة.
59:7 هوذا يبقّون بافواههم. سيوف في شفاههم. لانهم يقولون من سامع.
59:8 اما انت يا رب فتضحك بهم. تستهزئ بجميع الامم.
59:9 من قوّته اليك التجئ لان الله ملجإي
59:10 الهي رحمته تتقدمني. الله يريني باعدائي.
59:11 لا تقتلهم لئلا ينسى شعبي. تيّههم بقوتك واهبطهم يا رب ترسنا.
59:12 خطية افواههم هي كلام شفاههم. وليؤخذوا بكبريائهم ومن اللعنة ومن الكذب الذي يحدّثون به.
59:13 افن بحنق افن ولا يكونوا وليعلموا ان الله متسلط في يعقوب الى اقاصي الارض. سلاه.
59:14 ويعودون عند المساء يهرّون مثل الكلب ويدورون في المدينة.
59:15 هم يتيهون للأكل. ان لم يشبعوا ويبيتوا
59:16 اما انا فاغني بقوتك وارنم بالغداة برحمتك لانك كنت ملجأ لي ومناصا في يوم ضيقي.
59:17 يا قوتي لك ارنم لان الله ملجإي اله رحمتي
60:1 لامام المغنين على السوسن. شهادة مذهبة لداود للتعليم. عند محاربته ارام النهرين وارام صوبة فرجع يوآب وضرب من ادوم في وادي الملح اثني عشر الفا. يا الله رفضتنا اقتحمتنا سخطت. ارجعنا.
60:2 زلزلت الارض فصمتها. اجبر كسرها لانها متزعزعة.
60:3 اريت شعبك عسرا. سقيتنا خمر الترنح.
60:4 اعطيت خائفيك راية ترفع لاجل الحق. سلاه.
60:5 لكي ينجو احباؤك. خلّص بيمينك واستجب لي
60:6 الله قد تكلم بقدسه. أبتهج اقسم شكيم واقيس وادي سكوت.
60:7 لي جلعاد ولي منسّى وافرايم خوذة راسي يهوذا صولجاني.
60:8 موآب مرحضتي. على ادوم اطرح نعلي. يا فلسطين اهتفي عليّ
60:9 من يقودني الى المدينة المحصّنة. من يهديني الى ادوم.
60:10 أليس انت يا الله الذي رفضتنا ولا تخرج يا الله مع جيوشنا.
60:11 اعطنا عونا في الضيق فباطل هو خلاص الانسان.
60:12 بالله نصنع ببأس وهو يدوس اعداءنا
61:1 لامام المغنين. على ذوات الاوتار. لداود. اسمع يا الله صراخي واصغ الى صلاتي.
61:2 من اقصى الارض ادعوك اذا غشي على قلبي. الى صخرة ارفع مني تهديني.
61:3 لانك كنت ملجأ لي. برج قوة من وجه العدو.
61:4 لاسكنن في مسكنك الى الدهور. احتمي بستر جناحيك. سلاه.
61:5 لانك انت يا الله استمعت نذوري. اعطيت ميراث خائفي اسمك.
61:6 الى ايام الملك تضيف اياما سنينه كدور فدور.
61:7 يجلس قدام الله الى الدهر. اجعل رحمة وحقا يحفظانه.
61:8 هكذا ارنم لاسمك الى الابد لوفاء نذوري يوما فيوما
62:1 لامام المغنين على يدوثون. مزمور لداود. انما للّه انتظرت نفسي. من قبله خلاصي.
62:2 انما هو صخرتي وخلاصي ملجإي. لا اتزعزع كثيرا
62:3 الى متى تهجمون على الانسان. تهدمونه كلكم كحائط منقض كجدار واقع.
62:4 انما يتآمرون ليدفعوه عن شرفه. يرضون بالكذب. بافواههم يباركون وبقلوبهم يلعنون. سلاه
62:5 انما للّه انتظري يا نفسي لان من قبله رجائي.
62:6 انما هو صخرتي وخلاصي ملجإي فلا اتزعزع.
62:7 على الله خلاصي ومجدي صخرة قوتي محتماي في الله.
62:8 توكلوا عليه في كل حين يا قوم اسكبوا قدامه قلوبكم. الله ملجأ لنا. سلاه
62:9 انما باطل بنو آدم. كذب بنو البشر. في الموازين هم الى فوق. هم من باطل اجمعون.
62:10 لا تتكلوا على الظلم ولا تصيروا باطلا في الخطف. ان زاد الغنى فلا تضعوا عليه قلبا.
62:11 مرة واحدة تكلم الرب وهاتين الاثنتين سمعت ان العزّة للّه.
62:12 ولك يا رب الرحمة لانك انت تجازي الانسان كعمله
63:1 مزمور لداود لما كان في برية يهوذا. يا الله الهي انت. اليك ابكّر. عطشت اليك نفسي يشتاق اليك جسدي في ارض ناشفة ويابسة بلا ماء
63:2 لكي ابصر قوتك ومجدك كما قد رأيتك في قدسك.
63:3 لان رحمتك افضل من الحياة. شفتاي تسبحانك.
63:4 هكذا اباركك في حياتي. باسمك ارفع يديّ.
63:5 كما من شحم ودسم تشبع نفسي وبشفتي الابتهاج يسبحك فمي
63:6 اذا ذكرتك على فراشي. في السهد الهج بك.
63:7 لانك كنت عونا لي وبظل جناحيك ابتهج
63:8 التصقت نفسي بك. يمينك تعضدني.
63:9 اما الذين هم للتهلكة يطلبون نفسي فيدخلون في اسافل الارض.
63:10 يدفعون الى يدي السيف. يكونون نصيبا لبنات آوى.
63:11 اما الملك فيفرح بالله. يفتخر كل من يحلف به. لان افواه المتكلمين بالكذب تسد
64:1 لامام المغنين. مزمور لداود. استمع يا الله صوتي في شكواي. من خوف العدو احفظ حياتي.
64:2 استرني من مؤامرة الاشرار من جمهور فاعلي الاثم
64:3 الذين صقلوا ألسنتهم كالسيف. فوّقوا سهمهم كلاما مرّا
64:4 ليرموا الكامل في المختفى بغتة يرمونه ولا يخشون.
64:5 يشددون انفسهم لامر رديء. يتحادثون بطمر فخاخ. قالوا من يراهم
64:6 يخترعون اثما تمموا اختراعا محكما. وداخل الانسان وقلبه عميق
64:7 فيرميهم الله بسهم بغتة كانت ضربتهم.
64:8 ويوقعون السنتهم على انفسهم. ينغض الراس كل من ينظر اليهم.
64:9 ويخشى كل انسان ويخبر بفعل الله وبعمله يفطنون.
64:10 يفرح الصدّيق بالرب ويحتمي به ويبتهج كل المستقيمي القلوب
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible