Скрыть
Псалом 64 
64:1
64:4
64:5
64:6
64:9
64:11
64:13
64:14
Псалом 65 
65:1
65:4
65:7
65:8
65:9
65:11
65:13
65:14
65:15
65:16
65:17
65:19
65:20
Псалом 66 
66:1
66:3
66:6
Псалом 67 
67:1
67:11
67:13
67:14
67:16
67:20
67:22
67:25
67:28
67:29
67:31
67:33
67:35
67:36
Псалом 68 
68:1
68:4
68:6
68:7
68:8
68:9
68:11
68:12
68:16
68:17
68:19
68:24
68:25
68:30
68:31
68:32
68:37
Псалом 69 
69:1
69:2
69:5
69:6
Церковнославянский (рус)
Въ коне́цъ, псало́мъ пѣ́сни Дави́ду, пѣ́снь Иеремі́ева и Иезекі́илева, люді́й преселе́нiя, егда́ хотя́ху исходи́ти.
Тебѣ́ подоба́етъ пѣ́снь, Бо́же, въ Сiо́нѣ, и Тебѣ́ воз­да́ст­ся моли́тва во Иерусали́мѣ.
Услы́ши моли́тву мою́: къ Тебѣ́ вся́ка пло́ть прiи́детъ.
Словеса́ беззако́н­никъ премого́ша на́съ: и нече́стiя на́ша Ты́ очи́стиши.
Блаже́нъ, его́же избра́лъ еси́ и прiя́лъ, всели́т­ся во дво́рѣхъ Тво­и́хъ. Испо́лнимся во благи́хъ до́му Тво­его́: свя́тъ хра́мъ Тво́й.
Ди́венъ въ пра́вдѣ, услы́ши ны́, Бо́же, Спаси́телю на́шъ, упова́нiе всѣ́хъ конце́й земли́ и су́щихъ въ мо́ри дале́че:
уготовля́яй го́ры крѣ́постiю Сво­е́ю, препоя́санъ си́лою:
смуща́яй глубину́ морску́ю, шу́му во́лнъ его́ кто́ посто­и́тъ? Смяту́т­ся язы́цы,
и убоя́т­ся живу́щiи въ конца́хъ от­ зна́менiй Тво­и́хъ: исхо́ды у́тра и ве́чера украси́ши.
Посѣти́лъ еси́ зе́млю и упо­и́лъ еси́ ю́, умно́жилъ еси́ обогати́ти ю́: рѣка́ Бо́жiя напо́лнися во́дъ: угото́валъ еси́ пи́щу и́мъ, я́ко та́ко [е́сть] угото́ванiе.
Бразды́ ея́ упо́й, умно́жи жи́та ея́: въ ка́пляхъ ея́ воз­весели́т­ся воз­сiя́ющи {прозяба́ющи}.
Благослови́ши вѣне́цъ лѣ́та бла́гости Тво­ея́, и поля́ Твоя́ испо́лнят­ся ту́ка:
разботѣ́ютъ кра́сная пусты́ни, и ра́достiю хо́лми препоя́шут­ся.
Одѣ́яшася о́вни о́вчiи, и удо́лiя умно́жатъ пшени́цу: воз­зову́тъ, и́бо воспою́тъ.
Въ коне́цъ, пѣ́снь псалма́ воскресе́нiя. 2Воскли́кните Го́сподеви вся́ земля́,
по́йте же и́мени Его́, дади́те сла́ву хвалѣ́ Его́.
Рцы́те Бо́гу: ко́ль стра́шна дѣла́ Твоя́? Во мно́же­ст­вѣ си́лы Тво­ея́ со́лжутъ Тебѣ́ врази́ Тво­и́.
Вся́ земля́ да покло́нит­ся Тебѣ́ и по­е́тъ Тебѣ́, да по­е́тъ же и́мени Тво­ему́, Вы́шнiй.
Прiиди́те и ви́дите дѣла́ Бо́жiя, ко́ль стра́­шенъ въ совѣ́тѣхъ па́че сыно́въ человѣ́ческихъ.
Обраща́яй мо́ре въ су́шу, въ рѣцѣ́ про́йдутъ нога́ми: та́мо воз­весели́мся о Не́мъ,
влады́че­ст­ву­ю­щемъ си́лою Сво­е́ю вѣ́комъ: о́чи Его́ на язы́ки при­­зира́етѣ: преогорчева́ющiи да не воз­но́сят­ся въ себѣ́.
Благослови́те, язы́цы, Бо́га на́­шего, и услы́шанъ сотвори́те гла́съ хвалы́ Его́,
поло́жшаго ду́шу мою́ въ живо́тъ, и не да́в­шаго во смяте́нiе но́гъ мо­и́хъ.
Я́ко искуси́лъ ны́ еси́, Бо́же, разже́глъ ны́ еси́, я́коже разжиза́ет­ся сребро́.
Вве́лъ ны́ еси́ въ сѣ́ть, положи́лъ еси́ ско́рби на хребтѣ́ на́­шемъ.
Возве́лъ еси́ человѣ́ки на главы́ на́шя: про­идо́хомъ сквоз­ѣ́ о́гнь и во́ду, и изве́лъ еси́ ны́ въ поко́й.
Вни́ду въ до́мъ Тво́й со всесожже́нiемъ, воз­да́мъ Тебѣ́ моли́твы моя́,
я́же изреко́стѣ устнѣ́ мо­и́, и глаго́лаша уста́ моя́ въ ско́рби мо­е́й.
Всесожже́нiя ту́чна воз­несу́ Тебѣ́ съ кади́ломъ, и овны́, воз­несу́ Тебѣ́ волы́ съ козлы́.
Прiиди́те, услы́шите, и повѣ́мъ ва́мъ, вси́ боя́щiися Бо́га, ели́ка сотвори́ души́ мо­е́й.
Къ Нему́ усты́ мо­и́ми воз­зва́хъ, и воз­несо́хъ подъ язы́комъ мо­и́мъ.
Непра́вду а́ще узрѣ́хъ въ се́рдцы мо­е́мъ, да не услы́шитъ мене́ Госпо́дь.
Сего́ ра́ди услы́ша мя́ Бо́гъ, вня́тъ гла́су моле́нiя мо­его́.
Благослове́нъ Бо́гъ, И́же не от­ста́ви моли́тву мою́ и ми́лость Свою́ от­ мене́.
Въ коне́цъ, въ пѣ́снехъ, псало́мъ пѣ́сни Дави́ду.
Бо́же, уще́дри ны́ и благослови́ ны, просвѣти́ лице́ Твое́ на ны́ и поми́луй ны́:
позна́ти на земли́ пу́ть Тво́й, во всѣ́хъ язы́цѣхъ спасе́нiе Твое́.
Да исповѣ́дят­ся Тебѣ́ лю́дiе, Бо́же, да исповѣ́дят­ся Тебѣ́ лю́дiе вси́.
Да воз­веселя́т­ся и да воз­ра́дуют­ся язы́цы: я́ко су́диши лю́демъ правото́ю, и язы́ки на земли́ наста́виши.
Да исповѣ́дят­ся Тебѣ́ лю́дiе, Бо́же, да исповѣ́дят­ся Тебѣ́ лю́дiе вси́.
Земля́ даде́ пло́дъ сво́й: благослови́ ны, Бо́же, Бо́же на́шъ,
благослови́ ны, Бо́же: и да убоя́т­ся Его́ вси́ концы́ земли́.
Въ коне́цъ, псало́мъ пѣ́сни Дави́ду.
Да воскре́снетъ Бо́гъ, и расточа́т­ся врази́ Его́, и да бѣжа́тъ от­ лица́ Его́ ненави́дящiи Его́.
Я́ко изчеза́етъ ды́мъ, да изче́знутъ: я́ко та́етъ во́скъ от­ лица́ огня́, та́ко да поги́бнутъ грѣ́шницы от­ лица́ Бо́жiя:
а пра́ведницы да воз­веселя́т­ся, да воз­ра́дуют­ся предъ Бо́гомъ, да насладя́т­ся въ весе́лiи.
Воспо́йте Бо́гу, по́йте и́мени Его́: путесотвори́те Воз­ше́дшему на за́пады, Госпо́дь и́мя Ему́: и ра́дуйтеся предъ Ни́мъ.
Да смяту́т­ся от­ лица́ Его́, Отца́ си́рыхъ и судiи́ вдови́цъ: Бо́гъ въ мѣ́стѣ святѣ́мъ Сво­е́мъ.
Бо́гъ вселя́етъ единомы́слен­ныя въ до́мъ, изводя́ окова́н­ныя му́же­с­т­вомъ, та́кожде преогорчева́ющыя живу́щыя во гробѣ́хъ.
Бо́же, внегда́ исходи́ти Тебѣ́ предъ людьми́ Тво­и́ми, внегда́ мимоходи́ти Тебѣ́ въ пусты́ни,
земля́ потрясе́ся, и́бо небеса́ ка́нуша от­ лица́ Бо́га Сина́ина, от­ лица́ Бо́га Изра́илева.
До́ждь во́ленъ от­лучи́ши, Бо́же, достоя́нiю Тво­ему́, и изнемо́же, Ты́ же соверши́лъ еси́ е́.
Живо́тная Твоя́ живу́тъ на не́й: угото́валъ еси́ бла́гостiю Тво­е́ю ни́щему, Бо́же.
Госпо́дь да́стъ глаго́лъ благовѣ­ст­ву́ющымъ си́лою мно́гою:
Ца́рь си́лъ воз­лю́блен­наго, красото́ю {ра́ди красоты́} до́му раздѣли́ти коры́сти.
А́ще поспите́ посредѣ́ предѣ́лъ, крилѣ́ голуби́нѣ посре́бренѣ, и междора́мiя ея́ въ блеща́нiи зла́та:
внегда́ ра́зн­ствитъ Небе́сный цари́ на не́й, оснѣжа́т­ся въ Селмо́нѣ.
Гора́ Бо́жiя, гора́ ту́чная, гора́ усыре́н­ная, гора́ ту́чная.
Вску́ю непщу́ете, го́ры усыре́н­ныя? Гора́, ю́же благоволи́ Бо́гъ жи́ти въ не́й: и́бо Госпо́дь всели́т­ся до конца́.
Колесни́ца Бо́жiя тма́ми те́мъ, ты́сяща гобзу́ющихъ: Госпо́дь въ ни́хъ въ Сина́и во святѣ́мъ.
Возше́лъ еси́ на высоту́, плѣни́лъ еси́ плѣ́нъ: прiя́лъ еси́ дая́нiя въ человѣ́цѣхъ, и́бо не покаря́ющыяся, е́же всели́тися.
Госпо́дь Бо́гъ благослове́нъ, благослове́нъ Госпо́дь де́нь дне́: поспѣши́тъ на́мъ Бо́гъ спасе́нiй на́шихъ.
Бо́гъ на́шъ Бо́гъ е́же спаса́ти: и Госпо́дня, Госпо́дня исхо́дища сме́ртная.
Оба́че Бо́гъ сокруши́тъ главы́ враго́въ Сво­и́хъ, ве́рхъ вла́съ преходя́щихъ въ прегрѣше́нiихъ сво­и́хъ.
Рече́ Госпо́дь: от­ Васа́на обращу́, обращу́ во глубина́хъ морски́хъ:
я́ко да омо́чит­ся нога́ твоя́ въ кро́ви, язы́къ пе́съ тво­и́хъ от­ вра́гъ от­ него́.
Ви́дѣна бы́ша ше́­ст­вiя Твоя́, Бо́же, ше́­ст­вiя Бо́га мо­его́ Царя́, и́же во святѣ́мъ.
Предвари́ша кня́зи бли́зъ пою́щихъ, посредѣ́ дѣ́въ тимпа́н­ницъ.
Въ це́рквахъ благослови́те Бо́га, Го́спода от­ исто́чникъ Изра́илевыхъ.
Та́мо Венiами́нъ юнѣ́йшiй во у́жасѣ, кня́зи Иу́довы влады́ки и́хъ, кня́зи Завуло́ни, кня́зи Нефѳали́мли.
Заповѣ́ждь, Бо́же, си́лою Тво­е́ю: укрѣпи́, Бо́же, сiе́, е́же содѣ́лалъ еси́ въ на́съ.
От хра́ма Тво­его́ во Иерусали́мъ Тебѣ́ при­­несу́тъ ца́рiе да́ры.
Запрети́ звѣре́мъ тро́стнымъ: со́нмъ юне́цъ въ ю́ницахъ людски́хъ, е́же затвори́ти искуше́н­ныя сребро́мъ: расточи́ язы́ки хотя́щыя бра́немъ.
Прiи́дутъ моли́твен­ницы от­ Еги́пта: Еѳiо́пiа предвари́тъ ру́ку свою́ къ Бо́гу.
Ца́р­ст­ва земна́я, по́йте Бо́гу, воспо́йте Го́сподеви,
воз­ше́дшему на небо небесе́ на восто́ки: се́, да́стъ гла́су Сво­ему́ гла́съ си́лы.
Дади́те сла́ву Богови: на Изра́или велелѣ́пота Его́, и си́ла Его́ на о́блацѣхъ.
Ди́венъ Бо́гъ во святы́хъ Сво­и́хъ: Бо́гъ Изра́илевъ, То́й да́стъ си́лу и держа́ву лю́демъ Сво­и́мъ. Благослове́нъ Бо́гъ.
Въ коне́цъ, о измѣ́ншихся {о иму́щихъ измѣни́тися}, псало́мъ Дави́ду.
Спаси́ мя, Бо́же, я́ко внидо́ша во́ды до души́ мо­ея́.
Углѣбо́хъ въ тимѣ́нiи глубины́, и нѣ́сть постоя́нiя: прiидо́хъ во глубины́ морскі́я, и бу́ря потопи́ мя.
Утруди́хся зовы́й, измолче́ горта́нь мо́й: исчезо́стѣ о́чи мо­и́, от­ е́же упова́ти ми́ на Бо́га мо­его́.
Умно́жишася па́че вла́съ главы́ мо­ея́ ненави́дящiи мя́ ту́не: укрѣпи́шася врази́ мо­и́, изгоня́щiи мя́ непра́ведно: я́же не восхища́хъ, тогда́ воз­дая́хъ.
Бо́же, Ты́ увѣ́дѣлъ еси́ безу́мiе мое́, и прегрѣше́нiя моя́ от­ Тебе́ не утаи́шася.
Да не постыдя́т­ся о мнѣ́ терпя́щiи Тебе́, Го́споди, Го́споди си́лъ: ниже́ да посра́мят­ся о мнѣ́ и́щущiи Тебе́, Бо́же Изра́илевъ.
Я́ко Тебе́ ра́ди претерпѣ́хъ поноше́нiе, покры́ срамота́ лице́ мое́.
Чу́ждь бы́хъ бра́тiи мо­е́й и стра́ненъ сыново́мъ ма́тере мо­ея́:
я́ко ре́вность до́му Тво­его́ снѣде́ мя, и поноше́нiя понося́щихъ Ти́ нападо́ша на мя́.
И покры́хъ посто́мъ ду́шу мою́, и бы́сть въ поноше́нiе мнѣ́:
и положи́хъ одѣя́нiе мое́ вре́тище, и бы́хъ и́мъ въ при́тчу.
О мнѣ́ глумля́хуся сѣдя́щiи во вратѣ́хъ, и о мнѣ́ поя́ху пiю́щiи вино́.
А́зъ же моли́твою мо­е́ю къ Тебѣ́, Бо́же: вре́мя благоволе́нiя, Бо́же: во мно́же­ст­вѣ ми́лости Тво­ея́ услы́ши мя́, во и́стинѣ спасе́нiя Тво­его́.
Спаси́ мя от­ бре́нiя, да не углѣ́бну: да изба́влюся от­ ненави́дящихъ мя́ и от­ глубо́кихъ во́дъ.
Да не потопи́тъ мене́ бу́ря водна́я, ниже́ да пожре́тъ мене́ глубина́, ниже́ сведе́тъ о мнѣ́ рове́н­никъ у́стъ сво­и́хъ.
Услы́ши мя́, Го́споди, я́ко бла́га ми́лость Твоя́: по мно́же­ст­ву щедро́тъ Тво­и́хъ при́зри на мя́.
Не от­врати́ лица́ Тво­его́ от­ о́трока Тво­его́, я́ко скорблю́: ско́ро услы́ши мя́.
Вонми́ души́ мо­е́й и изба́ви ю́: вра́гъ мо­и́хъ ра́ди изба́ви мя́.
Ты́ бо вѣ́си поноше́нiе мое́, и сту́дъ мо́й, и срамоту́ мою́: предъ Тобо́ю вси́ оскорбля́ющiи мя́.
Поноше́нiе ча́яше душа́ моя́ и стра́сть: и жда́хъ соскорбя́щаго, и не бѣ́, и утѣша́ющихъ, и не обрѣто́хъ.
И да́ша въ снѣ́дь мою́ же́лчь, и въ жа́жду мою́ напо­и́ша мя́ о́цта.
Да бу́детъ трапе́за и́хъ предъ ни́ми въ сѣ́ть и въ воз­дая́нiе и въ собла́знъ.
Да помрача́т­ся о́чи и́хъ, е́же не ви́дѣти, и хребе́тъ и́хъ вы́ну сляцы́.
Пролі́й на ня́ гнѣ́въ Тво́й, и я́рость гнѣ́ва Тво­его́ да пости́гнетъ и́хъ.
Да бу́детъ дво́ръ и́хъ пу́стъ, и въ жили́щихъ и́хъ да не бу́детъ живы́й.
Зане́ его́же Ты́ порази́лъ еси́, ті́и погна́ша, и къ болѣ́зни я́звъ мо­и́хъ при­­ложи́ша.
Приложи́ беззако́нiе къ беззако́нiю и́хъ, и да не вни́дутъ въ пра́вду Твою́.
Да потребя́т­ся от­ кни́ги живы́хъ, и съ пра́ведными да не напи́шут­ся.
Ни́щъ и боля́й е́смь а́зъ: спасе́нiе Твое́, Бо́же, да прiи́метъ мя́.
Восхвалю́ и́мя Бо́га мо­его́ съ пѣ́снiю, воз­вели́чу Его́ во хвале́нiи:
и уго́дно бу́детъ Бо́гу па́че телца́ ю́на, ро́ги износя́ща и па́знокти.
Да у́зрятъ ни́щiи и воз­веселя́т­ся: взыщи́те Бо́га, и жива́ бу́детъ душа́ ва́ша.
Я́ко услы́ша убо́гiя Госпо́дь, и окова́н­ныя Своя́ не уничижи́.
Да восхва́лятъ Его́ небеса́ и земля́, мо́ре и вся́ живу́щая въ не́мъ.
Я́ко Бо́гъ спасе́тъ Сiо́на, и сози́ждут­ся гра́ди Иуде́йстiи, и вселя́т­ся та́мо и наслѣ́дятъ и́:
и сѣ́мя рабо́въ Тво­и́хъ удержи́тъ и́, и лю́бящiи и́мя Твое́ вселя́т­ся въ не́мъ.
Въ коне́цъ Дави́ду, въ воспомина́нiе, во е́же спасти́ мя Го́споду.
Бо́же, въ по́мощь мою́ вонми́: Го́споди, помощи́ ми потщи́ся.
Да постыдя́т­ся и посра́мят­ся и́щущiи ду́шу мою́, да воз­вратя́т­ся вспя́ть и постыдя́т­ся хотя́щiи ми́ зла́я:
да воз­вратя́т­ся а́бiе стыдя́щеся глаго́лющiи ми́: бла́гоже, бла́гоже.
Да воз­ра́дуют­ся и воз­веселя́т­ся о Тебѣ́ вси́ и́щущiи Тебе́, Бо́же: и да глаго́лютъ вы́ну, да воз­вели́чит­ся Госпо́дь, лю́бящiи спасе́нiе Твое́.
А́зъ же ни́щъ е́смь и убо́гъ, Бо́же, помози́ ми: помо́щникъ мо́й и изба́витель мо́й еси́ Ты́, Го́споди, не закосни́.
Еврейский
65:1לַמְנַצֵּחַ מִזְמוֹר, לְדָוִד שִׁיר׃
65:2לְךָ דֻמִיָּה תְהִלָּה אֱלֹהִים בְּצִיּוֹן; וּלְךָ, יְשֻׁלַּם־נֶדֶר׃
65:3שֹׁמֵעַ תְּפִלָּה; עָדֶיךָ, כָּל־בָּשָׂר יָבֹאוּ׃
65:4דִּבְרֵי עֲוֹנֹת גָּבְרוּ מֶנִּי; פְּשָׁעֵינוּ, אַתָּה תְכַפְּרֵם׃
65:5אַשְׁרֵי תִּבְחַר וּתְקָרֵב יִשְׁכֹּן חֲצֵרֶיךָ נִשְׂבְּעָה בְּטוּב בֵּיתֶךָ; קְדֹשׁ, הֵיכָלֶךָ׃
65:6נוֹרָאוֹת בְּצֶדֶק תַּעֲנֵנוּ אֱלֹהֵי יִשְׁעֵנוּ; מִבְטָח כָּל־קַצְוֵי־אֶרֶץ, וְיָם רְחֹקִים׃
65:7מֵכִין הָרִים בְּכֹחוֹ; נֶאְזָר, בִּגְבוּרָה׃
65:8מַשְׁבִּיחַ שְׁאוֹן יַמִּים שְׁאוֹן גַּלֵּיהֶם, וַהֲמוֹן לְאֻמִּים׃
65:9וַיִּירְאוּ יֹשְׁבֵי קְצָוֹת מֵאוֹתֹתֶיךָ; מוֹצָאֵי־בֹקֶר וָעֶרֶב תַּרְנִין׃
65:10פָּקַדְתָּ הָאָרֶץ וַתְּשֹׁקְקֶהָ רַבַּת תַּעְשְׁרֶנָּה, פֶּלֶג אֱלֹהִים מָלֵא מָיִם; תָּכִין דְּגָנָם, כִּי־כֵן תְּכִינֶהָ׃
65:11תְּלָמֶיהָ רַוֵּה נַחֵת גְּדוּדֶיהָ; בִּרְבִיבִים תְּמֹגְגֶנָּה, צִמְחָהּ תְּבָרֵךְ׃
65:12עִטַּרְתָּ שְׁנַת טוֹבָתֶךָ; וּמַעְגָּלֶיךָ, יִרְעֲפוּן דָּשֶׁן׃
65:13יִרְעֲפוּ נְאוֹת מִדְבָּר; וְגִיל, גְּבָעוֹת תַּחְגֹּרְנָה׃
65:14לָבְשׁוּ כָרִים הַצֹּאן, וַעֲמָקִים יַעַטְפוּ־בָר; יִתְרוֹעֲעוּ, אַף־יָשִׁירוּ׃
66:1לַמְנַצֵּחַ שִׁיר מִזְמוֹר; הָרִיעוּ לֵאלֹהִים כָּל־הָאָרֶץ׃
66:2זַמְּרוּ כְבוֹד־שְׁמוֹ; שִׂימוּ כָבוֹד, תְּהִלָּתוֹ׃
66:3אִמְרוּ לֵאלֹהִים מַה־נּוֹרָא מַעֲשֶׂיךָ; בְּרֹב עֻזְּךָ, יְכַחֲשׁוּ לְךָ אֹיְבֶיךָ׃
66:4כָּל־הָאָרֶץ יִשְׁתַּחֲווּ לְךָ וִיזַמְּרוּ־לָךְ; יְזַמְּרוּ שִׁמְךָ סֶלָה׃
66:5לְכוּ וּרְאוּ מִפְעֲלוֹת אֱלֹהִים; נוֹרָא עֲלִילָה, עַל־בְּנֵי אָדָם׃
66:6הָפַךְ יָם לְיַבָּשָׁה, בַּנָּהָר יַעַבְרוּ בְרָגֶל; שָׁם, נִשְׂמְחָה־בּוֹ׃
66:7מֹשֵׁל בִּגְבוּרָתוֹ עוֹלָם, עֵינָיו בַּגּוֹיִם תִּצְפֶּינָה; הַסּוֹרְרִים אַל־יָרִימוּ (יָרוּמוּ) לָמוֹ סֶלָה׃
66:8בָּרְכוּ עַמִּים אֱלֹהֵינוּ; וְהַשְׁמִיעוּ, קוֹל תְּהִלָּתוֹ׃
66:9הַשָּׂם נַפְשֵׁנוּ בַּחַיִּים; וְלֹא־נָתַן לַמּוֹט רַגְלֵנוּ׃
66:10כִּי־בְחַנְתָּנוּ אֱלֹהִים; צְרַפְתָּנוּ, כִּצְרָף־כָּסֶף׃
66:11הֲבֵאתָנוּ בַמְּצוּדָה; שַׂמְתָּ מוּעָקָה בְמָתְנֵינוּ׃
66:12הִרְכַּבְתָּ אֱנוֹשׁ, לְרֹאשֵׁנוּ בָּאנוּ־בָאֵשׁ וּבַמַּיִם; וַתּוֹצִיאֵנוּ, לָרְוָיָה׃
66:13אָבוֹא בֵיתְךָ בְעוֹלוֹת; אֲשַׁלֵּם לְךָ נְדָרָי׃
66:14אֲשֶׁר־פָּצוּ שְׂפָתָי; וְדִבֶּר־פִּי, בַּצַּר־לִי׃
66:15עֹלוֹת מֵחִים אַעֲלֶה־לָּךְ עִם־קְטֹרֶת אֵילִים; אֶעֱשֶׂה בָקָר עִם־עַתּוּדִים סֶלָה׃
66:16לְכוּ־שִׁמְעוּ וַאֲסַפְּרָה כָּל־יִרְאֵי אֱלֹהִים; אֲשֶׁר עָשָׂה לְנַפְשִׁי׃
66:17אֵלָיו פִּי־קָרָאתִי; וְרוֹמַם, תַּחַת לְשׁוֹנִי׃
66:18אָוֶן אִם־רָאִיתִי בְלִבִּי; לֹא יִשְׁמַע אֲדֹנָי׃
66:19אָכֵן שָׁמַע אֱלֹהִים; הִקְשִׁיב, בְּקוֹל תְּפִלָּתִי׃
66:20בָּרוּךְ אֱלֹהִים; אֲשֶׁר לֹא־הֵסִיר תְּפִלָּתִי וְחַסְדּוֹ, מֵאִתִּי׃
67:1לַמְנַצֵּח בִּנְגִינֹת, מִזְמוֹר שִׁיר׃
67:2אֱלֹהִים, יְחָנֵּנוּ וִיבָרְכֵנוּ; יָאֵר פָּנָיו אִתָּנוּ סֶלָה׃
67:3לָדַעַת בָּאָרֶץ דַּרְכֶּךָ; בְּכָל־גּוֹיִם, יְשׁוּעָתֶךָ׃
67:4יוֹדוּךָ עַמִּים אֱלֹהִים; יוֹדוּךָ, עַמִּים כֻּלָּם׃
67:5יִשְׂמְחוּ וִירַנְּנוּ, לְאֻמִּים כִּי־תִשְׁפֹּט עַמִּים מִישׁוֹר; וּלְאֻמִּים בָּאָרֶץ תַּנְחֵם סֶלָה׃
67:6יוֹדוּךָ עַמִּים אֱלֹהִים; יוֹדוּךָ, עַמִּים כֻּלָּם׃
67:7אֶרֶץ נָתְנָה יְבוּלָהּ; יְבָרְכֵנוּ, אֱלֹהִים אֱלֹהֵינוּ׃
67:8יְבָרְכֵנוּ אֱלֹהִים; וְיִירְאוּ אֹתוֹ, כָּל־אַפְסֵי־אָרֶץ׃
68:1לַמְנַצֵּחַ לְדָוִד, מִזְמוֹר שִׁיר׃
68:2יָקוּם אֱלֹהִים יָפוּצוּ אוֹיְבָיו; וְיָנוּסוּ מְשַׂנְאָיו, מִפָּנָיו׃
68:3כְּהִנְדֹּף עָשָׁן, תִּנְדֹּף כְּהִמֵּס דּוֹנַג מִפְּנֵי־אֵשׁ; יֹאבְדוּ רְשָׁעִים, מִפְּנֵי אֱלֹהִים׃
68:4וְצַדִּיקִים, יִשְׂמְחוּ יַעַלְצוּ לִפְנֵי אֱלֹהִים, וְיָשִׂישׂוּ בְשִׂמְחָה׃
68:5שִׁירוּ לֵאלֹהִים זַמְּרוּ שְׁמוֹ סֹלּוּ לָרֹכֵב בָּעֲרָבוֹת בְּיָהּ שְׁמוֹ, וְעִלְזוּ לְפָנָיו׃
68:6אֲבִי יְתוֹמִים וְדַיַּן אַלְמָנוֹת; אֱלֹהִים, בִּמְעוֹן קָדְשׁוֹ׃
68:7אֱלֹהִים מוֹשִׁיב יְחִידִים בַּיְתָה, מוֹצִיא אֲסִירִים בַּכּוֹשָׁרוֹת; אַךְ סוֹרֲרִים, שָׁכְנוּ צְחִיחָה׃
68:8אֱלֹהִים, בְּצֵאתְךָ לִפְנֵי עַמֶּךָ; בְּצַעְדְּךָ בִישִׁימוֹן סֶלָה׃
68:9אֶרֶץ רָעָשָׁה אַף־שָׁמַיִם נָטְפוּ מִפְּנֵי אֱלֹהִים זֶה סִינַי; מִפְּנֵי אֱלֹהִים, אֱלֹהֵי יִשְׂרָאֵל׃
68:10גֶּשֶׁם נְדָבוֹת תָּנִיף אֱלֹהִים; נַחֲלָתְךָ וְנִלְאָה, אַתָּה כוֹנַנְתָּהּ׃
68:11חַיָּתְךָ יָשְׁבוּ־בָהּ; תָּכִין בְּטוֹבָתְךָ לֶעָנִי אֱלֹהִים׃
68:12אֲדֹנָי יִתֶּן־אֹמֶר; הַמְבַשְּׂרוֹת, צָבָא רָב׃
68:13מַלְכֵי צְבָאוֹת יִדֹּדוּן יִדֹּדוּן; וּנְוַת בַּיִת, תְּחַלֵּק שָׁלָל׃
68:14אִם־תִּשְׁכְּבוּן בֵּין שְׁפַתָּיִם כַּנְפֵי יוֹנָה נֶחְפָּה בַכֶּסֶף; וְאֶבְרוֹתֶיהָ, בִּירַקְרַק חָרוּץ׃
68:15בְּפָרֵשׂ שַׁדַּי מְלָכִים בָּהּ, תַּשְׁלֵג בְּצַלְמוֹן׃
68:16הַר־אֱלֹהִים הַר־בָּשָׁן; הַר גַּבְנֻנִּים, הַר־בָּשָׁן׃
68:17לָמָּה תְּרַצְּדוּן הָרִים גַּבְנֻנִּים הָהָר, חָמַד אֱלֹהִים לְשִׁבְתּוֹ; אַף־יְהוָה, יִשְׁכֹּן לָנֶצַח׃
68:18רֶכֶב אֱלֹהִים, רִבֹּתַיִם אַלְפֵי שִׁנְאָן; אֲדֹנָי בָם, סִינַי בַּקֹּדֶשׁ׃
68:19עָלִיתָ לַמָּרוֹם שָׁבִיתָ שֶּׁבִי, לָקַחְתָּ מַתָּנוֹת בָּאָדָם; וְאַף סוֹרְרִים, לִשְׁכֹּן יָהּ אֱלֹהִים׃
68:20בָּרוּךְ אֲדֹנָי יוֹם יוֹם יַעֲמָס־לָנוּ, הָאֵל יְשׁוּעָתֵנוּ סֶלָה׃
68:21הָאֵל לָנוּ אֵל לְמוֹשָׁעוֹת וְלֵיהוִה אֲדֹנָי; לַמָּוֶת, תּוֹצָאוֹת׃
68:22אַךְ־אֱלֹהִים, יִמְחַץ רֹאשׁ אֹיְבָיו קָדְקֹד שֵׂעָר; מִתְהַלֵּךְ, בַּאֲשָׁמָיו׃
68:23אָמַר אֲדֹנָי מִבָּשָׁן אָשִׁיב; אָשִׁיב, מִמְּצֻלוֹת יָם׃
68:24לְמַעַן תִּמְחַץ רַגְלְךָ, בְּדָם לְשׁוֹן כְּלָבֶיךָ; מֵאֹיְבִים מִנֵּהוּ׃
68:25רָאוּ הֲלִיכוֹתֶיךָ אֱלֹהִים; הֲלִיכוֹת אֵלִי מַלְכִּי בַקֹּדֶשׁ׃
68:26קִדְּמוּ שָׁרִים אַחַר נֹגְנִים; בְּתוֹךְ עֲלָמוֹת, תּוֹפֵפוֹת׃
68:27בְּמַקְהֵלוֹת בָּרְכוּ אֱלֹהִים; יְהוָה, מִמְּקוֹר יִשְׂרָאֵל׃
68:28שָׁם בִּנְיָמִן צָעִיר רֹדֵם, שָׂרֵי יְהוּדָה רִגְמָתָם; שָׂרֵי זְבֻלוּן, שָׂרֵי נַפְתָּלִי׃
68:29צִוָּה אֱלֹהֶיךָ, עֻזֶּךָ עוּזָּה אֱלֹהִים; זוּ, פָּעַלְתָּ לָּנוּ׃
68:30מֵהֵיכָלֶךָ עַל־יְרוּשָׁלִָם; לְךָ יוֹבִילוּ מְלָכִים שָׁי׃
68:31גְּעַר חַיַּת קָנֶה עֲדַת אַבִּירִים בְּעֶגְלֵי עַמִּים, מִתְרַפֵּס בְּרַצֵּי־כָסֶף; בִּזַּר עַמִּים, קְרָבוֹת יֶחְפָּצוּ׃
68:32יֶאֱתָיוּ חַשְׁמַנִּים מִנִּי מִצְרָיִם; כּוּשׁ תָּרִיץ יָדָיו, לֵאלֹהִים׃
68:33מַמְלְכוֹת הָאָרֶץ שִׁירוּ לֵאלֹהִים; זַמְּרוּ אֲדֹנָי סֶלָה׃
68:34לָרֹכֵב בִּשְׁמֵי שְׁמֵי־קֶדֶם; הֵן יִתֵּן בְּקוֹלוֹ קוֹל עֹז׃
68:35תְּנוּ עֹז, לֵאלֹהִים עַל־יִשְׂרָאֵל גַּאֲוָתוֹ; וְעֻזּוֹ, בַּשְּׁחָקִים׃
68:36נוֹרָא אֱלֹהִים, מִמִּקְדָּשֶׁיךָ אֵל יִשְׂרָאֵל, הוּא נֹתֵן עֹז וְתַעֲצֻמוֹת לָעָם, בָּרוּךְ אֱלֹהִים׃
69:1לַמְנַצֵּחַ עַל־שׁוֹשַׁנִּים לְדָוִד׃
69:2הוֹשִׁיעֵנִי אֱלֹהִים; כִּי בָאוּ מַיִם עַד־נָפֶשׁ׃
69:3טָבַעְתִּי בִּיוֵן מְצוּלָה וְאֵין מָעֳמָד; בָּאתִי בְמַעֲמַקֵּי־מַיִם, וְשִׁבֹּלֶת שְׁטָפָתְנִי׃
69:4יָגַעְתִּי בְקָרְאִי נִחַר גְּרוֹנִי כָּלוּ עֵינַי; מְיַחֵל, לֵאלֹהָי׃
69:5רַבּוּ מִשַּׂעֲרוֹת רֹאשִׁי שֹׂנְאַי חִנָּם עָצְמוּ מַצְמִיתַי אֹיְבַי שֶׁקֶר; אֲשֶׁר לֹא־גָזַלְתִּי, אָז אָשִׁיב׃
69:6אֱלֹהִים, אַתָּה יָדַעְתָּ לְאִוַּלְתִּי; וְאַשְׁמוֹתַי, מִמְּךָ לֹא־נִכְחָדוּ׃
69:7אַל־יֵבֹשׁוּ בִי קוֶֹיךָ אֲדֹנָי יְהוִה, צְבָאוֹת אַל־יִכָּלְמוּ בִי מְבַקְשֶׁיךָ; אֱלֹהֵי, יִשְׂרָאֵל׃
69:8כִּי־עָלֶיךָ נָשָׂאתִי חֶרְפָּה; כִּסְּתָה כְלִמָּה פָנָי׃
69:9מוּזָר הָיִיתִי לְאֶחָי; וְנָכְרִי, לִבְנֵי אִמִּי׃
69:10כִּי־קִנְאַת בֵּיתְךָ אֲכָלָתְנִי; וְחֶרְפּוֹת חוֹרְפֶיךָ, נָפְלוּ עָלָי׃
69:11וָאֶבְכֶּה בַצּוֹם נַפְשִׁי; וַתְּהִי לַחֲרָפוֹת לִי׃
69:12וָאֶתְּנָה לְבוּשִׁי שָׂק; וָאֱהִי לָהֶם לְמָשָׁל׃
69:13יָשִׂיחוּ בִי יֹשְׁבֵי שָׁעַר; וּנְגִינוֹת, שׁוֹתֵי שֵׁכָר׃
69:14וַאֲנִי תְפִלָּתִי־לְךָ יְהוָה עֵת רָצוֹן, אֱלֹהִים בְּרָב־חַסְדֶּךָ; עֲנֵנִי, בֶּאֱמֶת יִשְׁעֶךָ׃
69:15הַצִּילֵנִי מִטִּיט וְאַל־אֶטְבָּעָה; אִנָּצְלָה מִשֹּׂנְאַי, וּמִמַּעֲמַקֵּי־מָיִם׃
69:16אַל־תִּשְׁטְפֵנִי שִׁבֹּלֶת מַיִם וְאַל־תִּבְלָעֵנִי מְצוּלָה; וְאַל־תֶּאְטַר־עָלַי בְּאֵר פִּיהָ׃
69:17עֲנֵנִי יְהוָה כִּי־טוֹב חַסְדֶּךָ; כְּרֹב רַחֲמֶיךָ, פְּנֵה אֵלָי׃
69:18וְאַל־תַּסְתֵּר פָּנֶיךָ מֵעַבְדֶּךָ; כִּי־צַר־לִי, מַהֵר עֲנֵנִי׃
69:19קָרְבָה אֶל־נַפְשִׁי גְאָלָהּ; לְמַעַן אֹיְבַי פְּדֵנִי׃
69:20אַתָּה יָדַעְתָּ, חֶרְפָּתִי וּבָשְׁתִּי וּכְלִמָּתִי; נֶגְדְּךָ, כָּל־צוֹרְרָי׃
69:21חֶרְפָּה שָׁבְרָה לִבִּי, וָאָנוּשָׁה וָאֲקַוֶּה לָנוּד וָאַיִן; וְלַמְנַחֲמִים, וְלֹא מָצָאתִי׃
69:22וַיִּתְּנוּ בְּבָרוּתִי רֹאשׁ; וְלִצְמָאִי, יַשְׁקוּנִי חֹמֶץ׃
69:23יְהִי־שֻׁלְחָנָם לִפְנֵיהֶם לְפָח; וְלִשְׁלוֹמִים לְמוֹקֵשׁ׃
69:24תֶּחְשַׁכְנָה עֵינֵיהֶם מֵרְאוֹת; וּמָתְנֵיהֶם, תָּמִיד הַמְעַד׃
69:25שְׁפָךְ־עֲלֵיהֶם זַעְמֶךָ; וַחֲרוֹן אַפְּךָ, יַשִּׂיגֵם׃
69:26תְּהִי־טִירָתָם נְשַׁמָּה; בְּאָהֳלֵיהֶם, אַל־יְהִי יֹשֵׁב׃
69:27כִּי־אַתָּה אֲשֶׁר־הִכִּיתָ רָדָפוּ; וְאֶל־מַכְאוֹב חֲלָלֶיךָ יְסַפֵּרוּ׃
69:28תְּנָה־עָוֹן עַל־עֲוֹנָם; וְאַל־יָבֹאוּ, בְּצִדְקָתֶךָ׃
69:29יִמָּחוּ מִסֵּפֶר חַיִּים; וְעִם צַדִּיקִים, אַל־יִכָּתֵבוּ׃
69:30וַאֲנִי עָנִי וְכוֹאֵב; יְשׁוּעָתְךָ אֱלֹהִים תְּשַׂגְּבֵנִי׃
69:31אֲהַלְלָה שֵׁם־אֱלֹהִים בְּשִׁיר; וַאֲגַדְּלֶנּוּ בְתוֹדָה׃
69:32וְתִיטַב לַיהוָה מִשּׁוֹר פָּר, מַקְרִן מַפְרִיס׃
69:33רָאוּ עֲנָוִים יִשְׂמָחוּ; דֹּרְשֵׁי אֱלֹהִים, וִיחִי לְבַבְכֶם׃
69:34כִּי־שֹׁמֵעַ אֶל־אֶבְיוֹנִים יְהוָה; וְאֶת־אֲסִירָיו, לֹא בָזָה׃
69:35יְהַלְלוּהוּ שָׁמַיִם וָאָרֶץ; יַמִּים, וְכָל־רֹמֵשׂ בָּם׃
69:36כִּי אֱלֹהִים יוֹשִׁיעַ צִיּוֹן, וְיִבְנֶה עָרֵי יְהוּדָה; וְיָשְׁבוּ שָׁם, וִירֵשׁוּהָ׃
69:37וְזֶרַע עֲבָדָיו יִנְחָלוּהָ; וְאֹהֲבֵי שְׁמוֹ, יִשְׁכְּנוּ־בָהּ׃
70:1לַמְנַצֵּחַ, לְדָוִד לְהַזְכִּיר׃
70:2אֱלֹהִים לְהַצִּילֵנִי; יְהוָה, לְעֶזְרָתִי חוּשָׁה׃
70:3יֵבֹשׁוּ וְיַחְפְּרוּ מְבַקְשֵׁי נַפְשִׁי יִסֹּגוּ אָחוֹר וְיִכָּלְמוּ; חֲפֵצֵי, רָעָתִי׃
70:4יָשׁוּבוּ עַל־עֵקֶב בָּשְׁתָּם; הָאֹמְרִים, הֶאָח הֶאָח׃
70:5יָשִׂישׂוּ וְיִשְׂמְחוּ בְּךָ, כָּל־מְבַקְשֶׁיךָ וְיֹאמְרוּ תָמִיד יִגְדַּל אֱלֹהִים; אֹהֲבֵי, יְשׁוּעָתֶךָ׃
70:6וַאֲנִי עָנִי וְאֶבְיוֹן אֱלֹהִים חוּשָׁה־לִּי עֶזְרִי וּמְפַלְטִי אַתָּה; יְהוָה, אַל־תְּאַחַר׃
Рус. (Аверинцев)
Начальнику хора. Давидово. В воспоминание.
Поспеши, Боже, избавить меня, – Господи, на помощь мне приди!
Да будет позор и стыд тем, что на душу покусились мою,
да отступят со срамом вспять радующиеся моей беде, да смутятся и отпрянут назад те, что говорят: «Ну, ну!»
Да возликуют и возвеселятся о Тебе все ищущие Тебя, да молвят непрестанно: «велик Бог!» – любящие спасение Твое.
Я же смирен и убог, Боже, скоро приди ко мне! Ты – Помощь моя, Избавитель мой; Господи, поспеши!
65:1 Magistro chori. PSALMUS. David. Canticum.
65:2 Te decet hymnus, Deus, in Sion; et tibi reddetur votum in Ierusalem.
65:3 Qui audis orationem, ad te omnis caro veniet propter iniquitatem.
65:4 Etsi praevaluerunt super nos impietates nostrae, tu propitiaberis eis.
65:5 Beatus, quem elegisti et assumpsisti; inhabitabit in atriis tuis. Replebimur bonis domus tuae, sanctitate templi tui.
65:6 Mirabiliter in aequitate exaudies nos, Deus salutis nostrae, spes omnium finium terrae et maris longinqui.
65:7 Firmans montes in virtute tua, accinctus potentia.
65:8 Compescens sonitum maris, sonitum fluctuum eius et tumultum populorum.
65:9 Et timebunt, qui habitant terminos terrae, a signis tuis; exitus orientis et occidentis delectabis.
65:10 Visitasti terram et inebriasti eam; multiplicasti locupletare eam. Flumen Dei repletum est aquis; parasti frumenta illorum, quoniam ita parasti eam.
65:11 Sulcos eius irrigans, glebas eius complanans; imbribus emollis eam, benedicis germini eius.
65:12 Coronasti annum benignitate tua, et vestigia tua stillabunt pinguedinem.
65:13 Stillabunt pascua deserti, et exsultatione colles accingentur.
65:14 Induta sunt ovibus prata, et valles abundabunt frumento; clamabunt, etenim hymnum dicent.
66:1 Magistro chori. Canticum. PSALMUS. Iubilate Deo, omnis terra,
66:2 psalmum dicite gloriae nominis eius, glorificate laudem eius.
66:3 Dicite Deo: «Quam terribilia sunt opera tua. Prae multitudine virtutis tuae blandientur tibi inimici tui.
66:4 Omnis terra adoret te et psallat tibi, psalmum dicat nomini tuo».
66:5 Venite et videte opera Dei, terribilis in adinventionibus super filios hominum.
66:6 Convertit mare in aridam, et in flumine pertransibunt pede; ibi laetabimur in ipso.
66:7 Qui dominatur in virtute sua in aeternum, oculi eius super gentes respiciunt; rebelles non exaltentur in semetipsis.
66:8 Benedicite, gentes, Deum nostrum et auditam facite vocem laudis eius;
66:9 qui posuit animam nostram ad vitam et non dedit in commotionem pedes nostros.
66:10 Quoniam probasti nos, Deus; igne nos examinasti, sicut examinatur argentum.
66:11 Induxisti nos in laqueum, posuisti tribulationes in dorso nostro.
66:12 Imposuisti homines super capita nostra, transivimus per ignem et aquam, et eduxisti nos in refrigerium.
66:13 Introibo in domum tuam in holocaustis; reddam tibi vota mea,
66:14 quae protulerunt labia mea, et locutum est os meum in tribulatione mea.
66:15 Holocausta medullata offeram tibi cum incenso arietum, offeram tibi boves cum hircis.
66:16 Venite, audite, et narrabo, omnes, qui timetis Deum, quanta fecit animae meae.
66:17 Ad ipsum ore meo clamavi et exaltavi in lingua mea.
66:18 Iniquitatem si aspexi in corde meo, non exaudiet Dominus.
66:19 Propterea exaudivit Deus, attendit voci deprecationis meae.
66:20 Benedictus Deus, qui non amovit orationem meam et misericordiam suam a me.
67:1 Magistro chori. Fidibus. PSALMUS. Canticum.
67:2 Deus misereatur nostri et benedicat nobis; illuminet vultum suum super nos,
67:3 ut cognoscatur in terra via tua, in omnibus gentibus salutare tuum.
67:4 Confiteantur tibi populi, Deus; confiteantur tibi populi omnes.
67:5 Laetentur et exsultent gentes, quoniam iudicas populos in aequitate et gentes in terra dirigis.
67:6 Confiteantur tibi populi, Deus; confiteantur tibi populi omnes.
67:7 Terra dedit fructum suum; benedicat nos Deus, Deus noster,
67:8 benedicat nos Deus, et metuant eum omnes fines terrae.
68:1 Magistro chori. David. PSALMUS. Canticum.
68:2 Exsurgit Deus, et dissipantur inimici eius; et fugiunt, qui oderunt eum, a facie eius.
68:3 Sicut dissipatur fumus, tu dissipas; sicut fluit cera a facie ignis, sic pereunt peccatores a facie Dei.
68:4 Et iusti laetentur et exsultent in conspectu Dei et delectentur in laetitia.
68:5 Cantate Deo, psalmum dicite nomini eius; iter facite ei, qui fertur super nubes: Dominus nomen illi. Iubilate in conspectu eius;
68:6 pater orphanorum et iudex viduarum, Deus in habitaculo sancto suo.
68:7 Deus, qui inhabitare facit desolatos in domo, qui educit vinctos in prosperitatem; verumtamen rebelles habitabunt in arida terra. -
68:8 Deus, cum egredereris in conspectu populi tui, cum pertransires in deserto,
68:9 terra mota est, etiam caeli distillaverunt a facie Dei Sinai, a facie Dei Israel.
68:10 Pluviam voluntariam effundebas, Deus; hereditatem tuam infirmatam, tu refecisti eam.
68:11 Animalia tua habitabant in ea, parasti in bonitate tua pauperi, Deus.
68:12 Dominus dat verbum; virgines annuntiantes bona sunt agmen ingens:
68:13 «Reges exercituum fugiunt, fugiunt, et species domus dividit spolia.
68:14 Et vos dormitis inter medias caulas: alae columbae nitent argento, et pennae eius pallore auri.
68:15 Dum dispergit Omnipotens reges super eam, nive dealbatur Selmon».
68:16 Mons Dei mons Basan, mons cacuminum mons Basan.
68:17 Ut quid invidetis, montes cacuminum, monti, in quo beneplacitum est Deo inhabitare? Etenim Dominus habitabit in finem.
68:18 Currus Dei decem milia milium: Dominus venit de Sinai in sancta.
68:19 Ascendisti in altum, captivam duxisti captivitatem; accepisti in donum homines, ut etiam rebelles habitent apud Dominum Deum.
68:20 Benedictus Dominus die cotidie; portabit nos Deus salutarium nostrorum.
68:21 Deus noster, Deus ad salvandum; et Domini, Domini exitus mortis.
68:22 Verumtamen Deus confringet capita inimicorum suorum, verticem capillatum perambulantium in delictis suis.
68:23 Dixit Dominus: «Ex Basan reducam, reducam de profundo maris,
68:24 ut intingatur pes tuus in sanguine, lingua canum tuorum ex inimicis portionem inveniat».
68:25 Viderunt ingressus tuos, Deus, ingressus Dei mei, regis mei in sancta.
68:26 Praecedunt cantores, postremi veniunt psallentes. in medio iuvenculae tympanistriae.
68:27 «In ecclesiis benedicite Deo, Domino, vos de fontibus Israel».
68:28 Ibi Beniamin adulescentulus ducens eos, principes Iudae cum turma sua, principes Zabulon, principes Nephthali.
68:29 Manda, Deus, virtuti tuae; confirma hoc, Deus, quod operatus es in nobis.
68:30 A templo tuo in Ierusalem tibi afferent reges munera.
68:31 Increpa feram arundinis, congregationem taurorum in vitulis populorum: prosternant se cum laminis argenti. Dissipa gentes, quae bella volunt.
68:32 Venient optimates ex Aegypto, Aethiopia praeveniet manus suas Deo.
68:33 Regna terrae, cantate Deo, psallite Domino, psallite Deo,
68:34 qui fertur super caelum caeli ad orientem; ecce dabit vocem suam, vocem virtutis.
68:35 Tribuite virtutem Deo. Super Israel magnificentia eius, et virtus eius in nubibus.
68:36 Mirabilis, Deus, de sanctuario tuo! Deus Israel ipse tribuet virtutem et fortitudinem plebi suae. Benedictus Deus!
69:1 Magistro chori. Secundum» Lilia...». David.
69:2 Salvum me fac, Deus, quoniam venerunt aquae usque ad guttur meum.
69:3 Infixus sum in limo profundi, et non est substantia; veni in profunda aquarum, et fluctus demersit me.
69:4 Laboravi clamans, raucae factae sunt fauces meae; defecerunt oculi mei, dum spero in Deum meum.
69:5 Multiplicati sunt super capillos capitis mei, qui oderunt me gratis. Confortati sunt, qui persecuti sunt me inimici mei mendaces; quae non rapui, tunc exsolvebam.
69:6 Deus, tu scis insipientiam meam, et delicta mea a te non sunt abscondita.
69:7 Non erubescant in me, qui exspectant te, Domine, Domine virtutum. Non confundantur super me, qui quaerunt te, Deus Israel.
69:8 Quoniam propter te sustinui opprobrium, operuit confusio faciem meam;
69:9 extraneus factus sum fratribus meis et peregrinus filiis matris meae.
69:10 Quoniam zelus domus tuae comedit me, et opprobria exprobrantium tibi ceciderunt super me.
69:11 Et flevi in ieiunio animam meam, et factum est in opprobrium mihi.
69:12 Et posui vestimentum meum cilicium, et factus sum illis in parabolam.
69:13 Adversum me loquebantur, qui sedebant in porta, et in me canebant, qui bibebant vinum.
69:14 Ego vero orationem meam ad te, Domine, in tempore beneplaciti, Deus. In multitudine misericordiae tuae exaudi me, in veritate salutis tuae.
69:15 Eripe me de luto, ut non infigar, eripiar ab iis, qui oderunt me, et de profundis aquarum.
69:16 Non me demergat fluctus aquarum, neque absorbeat me profundum, neque urgeat super me puteus os suum.
69:17 Exaudi me, Domine, quoniam benigna est misericordia tua; secundum multitudinem miserationum tuarum respice in me.
69:18 Et ne avertas faciem tuam a puero tuo; quoniam tribulor, velociter exaudi me.
69:19 Accede ad animam meam, vindica eam, propter inimicos meos redime me.
69:20 Tu scis opprobrium meum et confusionem meam et reverentiam meam. - In conspectu tuo sunt omnes, qui tribulant me;
69:21 opprobrium contrivit cor meum, et elangui. Et sustinui, qui simul contristaretur, et non fuit, et qui consolaretur, et non inveni.
69:22 Et dederunt in escam meam fel et in siti mea potaverunt me aceto.
69:23 Fiat mensa eorum coram ipsis in laqueum et in retributiones et in scandalum.
69:24 Obscurentur oculi eorum, ne videant, et lumbos eorum semper infirma.
69:25 Effunde super eos iram tuam, et furor irae tuae comprehendat eos.
69:26 Fiat commoratio eorum deserta, et in tabernaculis eorum non sit qui inhabitet.
69:27 Quoniam, quem tu percussisti, persecuti sunt, et super dolorem eius, quem vulnerasti, addiderunt.
69:28 Appone iniquitatem super iniquitatem eorum, et non veniant ad iustitiam tuam.
69:29 Deleantur de libro viventium et cum iustis non scribantur.
69:30 Ego autem sum pauper et dolens; salus tua, Deus, suscipit me.
69:31 Laudabo nomen Dei cum cantico et magnificabo eum in laude.
69:32 Et placebit Domino super taurum, super vitulum cornua producentem et ungulas.
69:33 Videant humiles et laetentur; quaerite Deum, et vivet cor vestrum,
69:34 quoniam exaudivit pauperes Dominus et vinctos suos non despexit.
69:35 Laudent illum caeli et terra, maria et omnia reptilia in eis.
69:36 Quoniam Deus salvam faciet Sion et aedificabit civitates Iudae; et inhabitabunt ibi et possidebunt eam.
69:37 Et semen servorum eius hereditabunt eam; et, qui diligunt nomen eius, habitabunt in ea.
70:1 Magistro chori. David. Ad commemorandum.
70:2 Deus, in adiutorium meum intende; Domine, ad adiuvandum me festina.
70:3 Confundantur et revereantur, qui quaerunt animam meam. Avertantur retrorsum et erubescant, qui volunt mihi mala.
70:4 Convertantur propter confusionem suam, qui dicunt mihi: «Euge, euge».
70:5 Exsultent et laetentur in te omnes, qui quaerunt te; et dicant semper: «Magnificetur Deus», qui diligunt salutare tuum.
70:6 Ego vero egenus et pauper sum; Deus, ad me festina. Adiutor meus et liberator meus es tu; Domine, ne moreris.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible