Скрыть
65:1
65:4
65:7
65:8
65:9
65:11
65:13
65:14
65:15
65:16
65:17
65:19
65:20
Английский (NKJV)
Make a joyful shout to God, all the earth!
Sing out the honor of His name; Make His praise glorious.
Say to God, «How awesome are Your works! Through the greatness of Your power Your enemies shall submit themselves to You.
All the earth shall worship You And sing praises to You; They shall sing praises to Your name.»Selah
Come and see the works of God; He is awesome in His doing toward the sons of men.
He turned the sea into dry land; They went through the river on foot. There we will rejoice in Him.
He rules by His power forever; His eyes observe the nations; Do not let the rebellious exalt themselves.Selah
Oh, bless our God, you peoples! And make the voice of His praise to be heard,
Who keeps our soul among the living, And does not allow our feet to be moved.
For You, O God, have tested us; You have refined us as silver is refined.
You brought us into the net; You laid affliction on our backs.
You have caused men to ride over our heads; We went through fire and through water; But You brought us out to rich fulfillment.
I will go into Your house with burnt offerings; I will pay You my vows,
Which my lips have uttered And my mouth has spoken when I was in trouble.
I will offer You burnt sacrifices of fat animals, With the sweet aroma of rams; I will offer bulls with goats.Selah
Come and hear, all you who fear God, And I will declare what He has done for my soul.
I cried to Him with my mouth, And He was extolled with my tongue.
If I regard iniquity in my heart, The Lord will not hear.
But certainly God has heard me; He has attended to the voice of my prayer.
Blessed be God, Who has not turned away my prayer, Nor His mercy from me!
Церковнославянский (рус)
Въ коне́цъ, пѣ́снь псалма́ воскресе́нiя. 2Воскли́кните Го́сподеви вся́ земля́,
по́йте же и́мени Его́, дади́те сла́ву хвалѣ́ Его́.
Рцы́те Бо́гу: ко́ль стра́шна дѣла́ Твоя́? Во мно́же­ст­вѣ си́лы Тво­ея́ со́лжутъ Тебѣ́ врази́ Тво­и́.
Вся́ земля́ да покло́нит­ся Тебѣ́ и по­е́тъ Тебѣ́, да по­е́тъ же и́мени Тво­ему́, Вы́шнiй.
Прiиди́те и ви́дите дѣла́ Бо́жiя, ко́ль стра́­шенъ въ совѣ́тѣхъ па́че сыно́въ человѣ́ческихъ.
Обраща́яй мо́ре въ су́шу, въ рѣцѣ́ про́йдутъ нога́ми: та́мо воз­весели́мся о Не́мъ,
влады́че­ст­ву­ю­щемъ си́лою Сво­е́ю вѣ́комъ: о́чи Его́ на язы́ки при­­зира́етѣ: преогорчева́ющiи да не воз­но́сят­ся въ себѣ́.
Благослови́те, язы́цы, Бо́га на́­шего, и услы́шанъ сотвори́те гла́съ хвалы́ Его́,
поло́жшаго ду́шу мою́ въ живо́тъ, и не да́в­шаго во смяте́нiе но́гъ мо­и́хъ.
Я́ко искуси́лъ ны́ еси́, Бо́же, разже́глъ ны́ еси́, я́коже разжиза́ет­ся сребро́.
Вве́лъ ны́ еси́ въ сѣ́ть, положи́лъ еси́ ско́рби на хребтѣ́ на́­шемъ.
Возве́лъ еси́ человѣ́ки на главы́ на́шя: про­идо́хомъ сквоз­ѣ́ о́гнь и во́ду, и изве́лъ еси́ ны́ въ поко́й.
Вни́ду въ до́мъ Тво́й со всесожже́нiемъ, воз­да́мъ Тебѣ́ моли́твы моя́,
я́же изреко́стѣ устнѣ́ мо­и́, и глаго́лаша уста́ моя́ въ ско́рби мо­е́й.
Всесожже́нiя ту́чна воз­несу́ Тебѣ́ съ кади́ломъ, и овны́, воз­несу́ Тебѣ́ волы́ съ козлы́.
Прiиди́те, услы́шите, и повѣ́мъ ва́мъ, вси́ боя́щiися Бо́га, ели́ка сотвори́ души́ мо­е́й.
Къ Нему́ усты́ мо­и́ми воз­зва́хъ, и воз­несо́хъ подъ язы́комъ мо­и́мъ.
Непра́вду а́ще узрѣ́хъ въ се́рдцы мо­е́мъ, да не услы́шитъ мене́ Госпо́дь.
Сего́ ра́ди услы́ша мя́ Бо́гъ, вня́тъ гла́су моле́нiя мо­его́.
Благослове́нъ Бо́гъ, И́же не от­ста́ви моли́тву мою́ и ми́лость Свою́ от­ мене́.
Украинский (Огієнко)
66:1 Для дириґетна хору.
Пісня.
Псалом.
Уся земле, покликуйте Богові,
66:2 виспівуйте честь Його Йменню, честь для слави Його покладіть!
66:3 Скажіть Богу: Які Твої вчинки грізні!
Через силу велику Твою Твої вороги піддадуться Тобі,
66:4 вся земля буде падати до ніг Твоїх, і співати Тобі буде, оспівувати Ймення Твоє!
Села.
66:5 ідіть і погляньте на Божі діла, Він грізний у ділах проти людських синів!
66:6 Він на суходіл змінив море, й переходили річку ногою, там раділи ми в Ньому!
66:7 Він царює навіки Своєю могутністю, очі Його між народами зорять, нехай не несуться відступники!
Села.
66:8 Благословляйте, народи, нашого Бога, і голос слави Його розголошуйте,
66:9 що зберіг при житті нашу душу, і не дав нозі нашій спіткнутись,
66:10 бо Ти, Боже, нас випробовував, Ти нас перетопив, як срібло перетоплюється…
66:11 Ти нас до в́язниці впровадив, Ти пута поклав нам на стегна,
66:12 Ти їздити дав був людині по головах наших, ми ввійшли до огню й до води, але на широкі місця Ти нас вивів!
66:13 Увійду я до дому Твого з цілопаленнями, обіти свої Тобі виплачу ті,
66:14 що їх вимовили мої губи й сказали були мої уста в тісноті моїй!
66:15 Цілопалення ситих тельців піднесу Тобі з димом кадильним баранячим, приготую биків із козлами.
Села.
66:16 ідіть, і послухайте, всі богобійні, а я розкажу, що Він учинив для моєї душі:
66:17 До Нього я кликав устами своїми, і хвали Йому під моїм язиком!
66:18 Коли б беззаконня я бачив у серці своїм, то Господь не почув би мене,
66:19 але Бог почув, і вислухав голос моєї молитви!
66:20 Благословенний Бог, Який не відкинув моєї молитви й Свого милосердя від мене!
Барои сардори сарояндагон. Суруд. Тарона. Эй тамоми аҳли замин, барои Худо бонги шодӣ занед.
Ҷалоли номи Ӯро бисароед; ҳамду санои Ӯро ҷалол диҳед.
Ба Худо бигӯед: «Чӣ саҳмгинанд тарсноканд корҳои Ту! Аз бузургии қуввати Ту душманонат ба Ту хушомад хоҳанд кард зад.
Тамоми аҳли замин ба Ту саҷда хоҳанд кард ва Туро хоҳанд сароид; номи Туро хоҳанд сароид». Село.
Биёед ва корномаҳои Худоро бубинед; дар амалиёти Худ бар банӣ одам саҳмгин тарснок аст.
Баҳрро ба хушкӣ табдил дод; пои пиёда аз дарё гузаштанд; он ҷо дар Ӯ хурсандӣ кардем.
Бо қудрати Худ бар ҷаҳон ҳукмфармост; чашмони Ӯ ба халқҳо менигаранд; исёнгарон сар нахоҳанд бардошт. Село.
Эй қавмҳо, Худои моро муборак хонед, ва овози ҳамду санои Ӯро бишнавонед,
Ки Ӯ ҷонҳои моро дар ҳаёт боқӣ гузошт, ва пойҳои моро намонд, ки фурӯ ғалтанд.
Зеро ки моро, эй Худо, имтиҳон кардӣ; моро гудохтӣ, чунон ки нуқраро мегудозанд.
Моро ба дом даровардӣ; бори гароне бар камари мо гузоштӣ.
Одамизодро бар сари мо савор кардӣ; ба оташ ва об даромадем, ва моро ба макони пурфайз баровардӣ.
Ба хонаи Ту бо қурбониҳои сӯхтанӣ хоҳам омад, қавлҳои назрҳои худро ба Ту адо хоҳам кард,
Ки онҳо аз лабҳоям берун омадаанд, ва забонам дар тангии ман онҳоро ифода намудааст.
Қурбониҳои сӯхтании парворӣ ба Ту хоҳам овард, бо бухури қӯчқорҳо; нарговҳо ва такаҳо барои қурбонӣ муҳайё хоҳам кард. Село.
Биёед, бишнавед, эй ҳамаи тарсгорони Худо, то он чиро, ки Ӯ барои ҷонам кардааст, ҳикоя намоям.
Бо даҳонам сӯи Ӯ хондам, ва ситоиш бар забонам буд.
Агар дар дили худ бадиро медидам, Худованд маро намешунид.
Аммо Худо шунид, ба овози дуоям ниёишам диққат дод.
Муборак Фархунда аст Худо, ки дуоямро ниёишамро рад нанамуд ва меҳру вафои Худро аз ман дур накард.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible