Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
Псалом 65
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- 11
- 12
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- 18
- 19
- 20
- 21
- 22
- 23
- 24
- 25
- 26
- 27
- 28
- 29
- 30
- 31
- 32
- 33
- 34
- 35
- 36
- 37
- 38
- 39
- 40
- 41
- 42
- 43
- 44
- 45
- 46
- 47
- 48
- 49
- 50
- 51
- 52
- 53
- 54
- 55
- 56
- 57
- 58
- 59
- 60
- 61
- 62
- 63
- 64
- 65
- 66
- 67
- 68
- 69
- 70
- 71
- 72
- 73
- 74
- 75
- 76
- 77
- 78
- 79
- 80
- 81
- 82
- 83
- 84
- 85
- 86
- 87
- 88
- 89
- 90
- 91
- 92
- 93
- 94
- 95
- 96
- 97
- 98
- 99
- 100
- 101
- 102
- 103
- 104
- 105
- 106
- 107
- 108
- 109
- 110
- 111
- 112
- 113
- 114
- 115
- 116
- 117
- 118
- 119
- 120
- 121
- 122
- 123
- 124
- 125
- 126
- 127
- 128
- 129
- 130
- 131
- 132
- 133
- 134
- 135
- 136
- 137
- 138
- 139
- 140
- 141
- 142
- 143
- 144
- 145
- 146
- 147
- 148
- 149
- 150
- 151
Толкования
65:1
65:3
см.:Втор.33:29;
65:4
65:7
65:8
65:9
65:11
65:13
65:14
65:15
65:16
65:17
65:19
65:20
Въ коне́цъ, пѣ́снь псалма́ воскресе́нiя. 2Воскли́кните Го́сподеви вся́ земля́,–
–по́йте же и́мени Его́, дади́те сла́ву хвалѣ́ Его́.
Рцы́те Бо́гу: ко́ль стра́шна дѣла́ Твоя́? Во мно́жествѣ си́лы Твоея́ со́лжутъ Тебѣ́ врази́ Твои́.
Вся́ земля́ да покло́нится Тебѣ́ и пое́тъ Тебѣ́, да пое́тъ же и́мени Твоему́, Вы́шнiй.
Прiиди́те и ви́дите дѣла́ Бо́жiя, ко́ль стра́шенъ въ совѣ́тѣхъ па́че сыно́въ человѣ́ческихъ.
Обраща́яй мо́ре въ су́шу, въ рѣцѣ́ про́йдутъ нога́ми: та́мо возвесели́мся о Не́мъ,
влады́чествующемъ си́лою Свое́ю вѣ́комъ: о́чи Его́ на язы́ки призира́етѣ: преогорчева́ющiи да не возно́сятся въ себѣ́.
Благослови́те, язы́цы, Бо́га на́шего, и услы́шанъ сотвори́те гла́съ хвалы́ Его́,
поло́жшаго ду́шу мою́ въ живо́тъ, и не да́вшаго во смяте́нiе но́гъ мои́хъ.
Я́ко искуси́лъ ны́ еси́, Бо́же, разже́глъ ны́ еси́, я́коже разжиза́ется сребро́.
Вве́лъ ны́ еси́ въ сѣ́ть, положи́лъ еси́ ско́рби на хребтѣ́ на́шемъ.
Возве́лъ еси́ человѣ́ки на главы́ на́шя: проидо́хомъ сквозѣ́ о́гнь и во́ду, и изве́лъ еси́ ны́ въ поко́й.
Вни́ду въ до́мъ Тво́й со всесожже́нiемъ, возда́мъ Тебѣ́ моли́твы моя́,
я́же изреко́стѣ устнѣ́ мои́, и глаго́лаша уста́ моя́ въ ско́рби мое́й.
Всесожже́нiя ту́чна вознесу́ Тебѣ́ съ кади́ломъ, и овны́, вознесу́ Тебѣ́ волы́ съ козлы́.
Прiиди́те, услы́шите, и повѣ́мъ ва́мъ, вси́ боя́щiися Бо́га, ели́ка сотвори́ души́ мое́й.
Къ Нему́ усты́ мои́ми воззва́хъ, и вознесо́хъ подъ язы́комъ мои́мъ.
Непра́вду а́ще узрѣ́хъ въ се́рдцы мое́мъ, да не услы́шитъ мене́ Госпо́дь.
Сего́ ра́ди услы́ша мя́ Бо́гъ, вня́тъ гла́су моле́нiя моего́.
Благослове́нъ Бо́гъ, И́же не отста́ви моли́тву мою́ и ми́лость Свою́ от мене́.
1 Все народы должны воздать хвалу Богу при виде Его дел. 6 Он чудесно помогал народу раньше, 8 и сейчас, хотя и послал на него сильного врага, но не лишил свободы. 14 Я принес Богу обильные жертвы и за мою чистую молитву Он послал милость спасения от врага.
Начальнику хора. Песнь. Воскликните Богу, вся земля.
Пойте славу имени Его, воздайте славу, хвалу Ему.
Скажите Богу: как страшен Ты в делах Твоих! По множеству силы Твоей, покорятся Тебе враги Твои.
Вся земля да поклонится Тебе и поет Тебе, да поет имени Твоему, [Вышний]!
Придите и воззрите на дела Бога, страшного в делах над сынами человеческими.
Он превратил море в сушу; через реку перешли стопами, там веселились мы о Нем.
Могуществом Своим владычествует Он вечно; очи Его зрят на народы, да не возносятся мятежники.
Благословите, народы, Бога нашего и провозгласите хвалу Ему.
Он сохранил душе нашей жизнь и ноге нашей не дал поколебаться.
Ты испытал нас, Боже, переплавил нас, как переплавляют серебро.
Ты ввел нас в сеть, положил оковы на чресла наши,
посадил человека на главу нашу. Мы вошли в огонь и в воду, и Ты вывел нас на свободу.
Войду в дом Твой со всесожжениями, воздам Тебе обеты мои,
которые произнесли уста мои и изрек язык мой в скорби моей.
Всесожжения тучные вознесу Тебе с воскурением тука овнов, принесу в жертву волов и козлов.
Придите, послушайте, все боящиеся Бога, и я возвещу вам, что сотворил Он для души моей.
Я воззвал к Нему устами моими и превознес Его языком моим.
Если бы я видел беззаконие в сердце моем, то не услышал бы меня Господь.
Но Бог услышал, внял гласу моления моего.
Благословен Бог, Который не отверг молитвы моей и не отвратил от меня милости Своей.
66:1 Al maestro del coro. Canto. Salmo.
Acclamate Dio, voi tutti della terra,
Acclamate Dio, voi tutti della terra,
66:2 cantate la gloria del suo nome, dategli gloria con la lode.
66:3 Dite a Dio: "Terribili sono le tue opere! Per la grandezza della tua potenza ti lusingano i tuoi nemici.
66:4 A te si prostri tutta la terra, a te canti inni, canti al tuo nome".
66:5 Venite e vedete le opere di Dio, terribile nel suo agire sugli uomini.
66:6 Egli cambiò il mare in terraferma; passarono a piedi il fiume: per questo in lui esultiamo di gioia.
66:7 Con la sua forza domina in eterno, il suo occhio scruta le genti; contro di lui non si sollevino i ribelli.
66:8 Popoli, benedite il nostro Dio, fate risuonare la voce della sua lode;
66:9 è lui che ci mantiene fra i viventi e non ha lasciato vacillare i nostri piedi.
66:10 O Dio, tu ci hai messi alla prova; ci hai purificati come si purifica l'argento.
66:11 Ci hai fatto cadere in un agguato, hai stretto i nostri fianchi in una morsa.
66:12 Hai fatto cavalcare uomini sopra le nostre teste; siamo passati per il fuoco e per l'acqua, poi ci hai fatto uscire verso l'abbondanza.
66:13 Entrerò nella tua casa con olocausti, a te scioglierò i miei voti,
66:14 pronunciati dalle mie labbra, promessi dalla mia bocca nel momento dell'angoscia.
66:15 Ti offrirò grassi animali in olocausto con il fumo odoroso di arieti, ti immolerò tori e capri.
66:16 Venite, ascoltate, voi tutti che temete Dio, e narrerò quanto per me ha fatto.
66:17 A lui gridai con la mia bocca, lo esaltai con la mia lingua.
66:18 Se nel mio cuore avessi cercato il male, il Signore non mi avrebbe ascoltato.
66:19 Ma Dio ha ascoltato, si è fatto attento alla voce della mia preghiera.
66:20 Sia benedetto Dio, che non ha respinto la mia preghiera, non mi ha negato la sua misericordia.
Цр҃ко́внослав
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Бируковы)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Въ коне́цъ, пѣ́снь ѱалма̀ воскрⷭ҇нїѧ,
Воскли́кните гдⷭ҇еви всѧ̀ землѧ̀, по́йте же и҆́мени є҆гѡ̀, дади́те сла́вꙋ хвалѣ̀ є҆гѡ̀.
Рцы́те бг҃ꙋ: ко́ль стра̑шна дѣла̀ твоѧ̑; во мно́жествѣ си́лы твоеѧ̀ со́лжꙋтъ тебѣ̀ вразѝ твоѝ.
Всѧ̀ землѧ̀ да покло́нитсѧ тебѣ̀ и҆ пое́тъ тебѣ̀, да пое́тъ же и҆́мени твоемꙋ̀, вы́шнїй.
Прїиди́те и҆ ви́дите дѣла̀ бж҃їѧ, ко́ль стра́шенъ въ совѣ́тѣхъ па́че сынѡ́въ человѣ́ческихъ.
Ѡ҆браща́ѧй мо́ре въ сꙋ́шꙋ, въ рѣцѣ̀ про́йдꙋтъ нога́ми: та́мѡ возвесели́мсѧ ѡ҆ не́мъ,
влⷣчествꙋющемъ си́лою свое́ю вѣ́комъ: ѻ҆́чи є҆гѡ̀ на ꙗ҆зы́ки призира́етѣ: преѡгорчева́ющїи да не возно́сѧтсѧ въ себѣ̀.
Благослови́те, ꙗ҆зы́цы, бг҃а на́шего, и҆ ᲂу҆слы́шанъ сотвори́те гла́съ хвалы̀ є҆гѡ̀,
поло́жшагѡ дꙋ́шꙋ мою̀ въ живо́тъ, и҆ не да́вшаго во смѧте́нїе но́гъ мои́хъ.
Ꙗ҆́кѡ и҆скꙋси́лъ ны̀ є҆сѝ, бж҃е, разже́глъ ны̀ є҆сѝ, ꙗ҆́коже разжиза́етсѧ сребро̀.
Вве́лъ ны̀ є҆сѝ въ сѣ́ть, положи́лъ є҆сѝ скѡ́рби на хребтѣ̀ на́шемъ.
Возве́лъ є҆сѝ человѣ́ки на главы̑ на́шѧ: проидо́хомъ сквозѣ̀ ѻ҆́гнь и҆ во́дꙋ, и҆ и҆зве́лъ є҆сѝ ны̀ въ поко́й.
Вни́дꙋ въ до́мъ тво́й со всесожже́нїемъ, возда́мъ тебѣ̀ моли̑твы моѧ̑,
ꙗ҆̀же и҆зреко́стѣ ᲂу҆стнѣ̀ моѝ, и҆ глаго́лаша ᲂу҆ста̀ моѧ̑ въ ско́рби мое́й.
Всесожжє́нїѧ тꙋ̑чна вознесꙋ̀ тебѣ̀ съ кади́ломъ, и҆ ѻ҆вны̀, вознесꙋ̀ тебѣ̀ волы̀ съ козлы̑.
Прїиди́те, ᲂу҆слы́шите, и҆ повѣ́мъ ва́мъ, всѝ боѧ́щїисѧ бг҃а, є҆ли̑ка сотворѝ дꙋшѝ мое́й.
Къ немꙋ̀ ᲂу҆сты̑ мои́ми воззва́хъ, и҆ вознесо́хъ под̾ ѧ҆зы́комъ мои́мъ.
Непра́вдꙋ а҆́ще ᲂу҆зрѣ́хъ въ се́рдцы мое́мъ, да не ᲂу҆слы́шитъ менє̀ гдⷭ҇ь.
Сегѡ̀ ра́ди ᲂу҆слы́ша мѧ̀ бг҃ъ, внѧ́тъ гла́сꙋ моле́нїѧ моегѡ̀.
Блгⷭ҇ве́нъ бг҃ъ, и҆́же не ѿста́ви моли́твꙋ мою̀ и҆ млⷭ҇ть свою̀ ѿ менє̀.