Скрыть
70:0
70:2
70:10
70:11
70:14
70:15
70:16
70:23
70:24
Церковнославянский (рус)
Дави́ду псало́мъ, сыно́въ Ионада́вовыхъ и пе́рвыхъ плѣ́ншихся, не надпи́санъ у Евре́й.
На Тя́, Го́споди, упова́хъ, да не постыжу́ся въ вѣ́къ.
Пра́вдою Тво­е́ю изба́ви мя́ и изми́ мя: при­­клони́ ко мнѣ́ у́хо Твое́ и спаси́ мя.
Бу́ди ми́ въ Бо́га защи́тителя и въ мѣ́сто крѣ́пко спасти́ мя: я́ко утвержде́нiе мое́ и при­­бѣ́жище мое́ еси́ Ты́.
Бо́же мо́й, изба́ви мя́ изъ руки́ грѣ́шнаго, изъ руки́ законопресту́пнаго и оби́дящаго:
я́ко Ты́ еси́ терпѣ́нiе мое́, Го́споди, Го́споди, упова́нiе мое́ от­ ю́ности мо­ея́.
Въ Тебѣ́ утверди́хся от­ утро́бы, от­ чре́ва ма́тере мо­ея́ Ты́ еси́ мо́й покрови́тель: о Тебѣ́ пѣ́нiе мое́ вы́ну.
Я́ко чу́до бы́хъ мно́гимъ: и Ты́ помо́щникъ мо́й крѣ́покъ.
Да испо́лнят­ся уста́ моя́ хвале́нiя, я́ко да воспою́ сла́ву Твою́, ве́сь де́нь великолѣ́пiе Твое́.
Не от­ве́ржи мене́ во вре́мя ста́рости: внегда́ оскудѣва́ти крѣ́пости мо­е́й, не оста́ви мене́.
Я́ко рѣ́ша врази́ мо­и́ мнѣ́, и стрегу́щiи ду́шу мою́ совѣща́ша вку́пѣ,
глаго́люще: Бо́гъ оста́вилъ е́сть его́, пожени́те и ими́те его́, я́ко нѣ́сть избавля́яй.
Бо́же мо́й, не удали́ся от­ мене́: Бо́же мо́й, въ по́мощь мою́ вонми́.
Да постыдя́т­ся и изче́знутъ оклевета́ющiи ду́шу мою́, да облеку́т­ся въ сту́дъ и сра́мъ и́щущiи зла́я мнѣ́.
А́зъ же всегда́ воз­упова́ю на Тя́, и при­­ложу́ на вся́ку похвалу́ Твою́.
Уста́ моя́ воз­вѣстя́тъ пра́вду Твою́, ве́сь де́нь спасе́нiе Твое́, я́ко не позна́хъ кни́жная.
Вни́ду въ си́лѣ Госпо́дни: Го́споди, помяну́ пра́вду Тебе́ еди́наго.
Бо́же мо́й, и́мже научи́лъ мя́ еси́ от­ ю́ности мо­ея́, и доны́нѣ воз­вѣщу́ чудеса́ Твоя́.
И да́же до ста́рости и престарѣ́нiя, Бо́же мо́й, не оста́ви мене́, до́ндеже воз­вѣщу́ мы́шцу Твою́ ро́ду всему́ гряду́щему,
си́лу Твою́ и пра́вду Твою́, Бо́же, да́же до вы́шнихъ, я́же сотвори́лъ ми́ еси́ вели́чiя: Бо́же, кто́ подо́бенъ Тебѣ́?
Ели́ки яви́лъ ми́ еси́ ско́рби мно́ги и злы́? И обра́щься оживотвори́лъ мя́ еси́ и от­ бе́зднъ земли́ воз­ве́лъ мя́ еси́.
Умно́жилъ еси́ на мнѣ́ вели́че­ст­вiе твое́, и обра́щься утѣ́шилъ мя́ еси́, и от­ бе́зднъ земли́ па́ки воз­ве́лъ мя́ еси́.
И́бо а́зъ исповѣ́мся Тебѣ́ въ лю́дехъ, Го́споди, въ сосу́дѣхъ псало́мскихъ и́стину Твою́, Бо́же: воспою́ Тебѣ́ въ гу́слехъ, Святы́й Изра́илевъ.
Возра́дуетѣся устнѣ́ мо­и́, егда́ воспою́ Тебѣ́, и душа́ моя́, ю́же еси́ изба́вилъ:
еще́ же и язы́къ мо́й ве́сь де́нь по­учи́т­ся пра́вдѣ Тво­е́й, егда́ постыдя́т­ся и посра́мят­ся и́щущiи зла́я мнѣ́.
Синодальный
Продолжение прошений предыдущего псалма.
На Тебя, Господи, уповаю, да не постыжусь вовек.
По правде Твоей избавь меня и освободи меня; приклони ухо Твое ко мне и спаси меня.
Будь мне твердым прибежищем, куда я всегда мог бы укрываться; Ты заповедал спасти меня, ибо твердыня моя и крепость моя – Ты.
Боже мой! избавь меня из руки нечестивого, из руки беззаконника и притеснителя,
ибо Ты – надежда моя, Господи Боже, упование мое от юности моей.
На Тебе утверждался я от утробы; Ты извел меня из чрева матери моей; Тебе хвала моя не престанет.
Для многих я был как бы дивом, но Ты твердая моя надежда.
Да наполнятся уста мои хвалою, [чтобы мне воспевать славу Твою,] всякий день великолепие Твое.
Не отвергни меня во время старости; когда будет оскудевать сила моя, не оставь меня,
ибо враги мои говорят против меня, и подстерегающие душу мою советуются между собою,
говоря: «Бог оставил его; преследуйте и схватите его, ибо нет избавляющего».
Боже! не удаляйся от меня; Боже мой! поспеши на помощь мне.
Да постыдятся и исчезнут враждующие против души моей, да покроются стыдом и бесчестием ищущие мне зла!
А я всегда буду уповать [на Тебя] и умножать всякую хвалу Тебе.
Уста мои будут возвещать правду Твою, всякий день благодеяния Твои; ибо я не знаю им числа.
Войду в размышление о силах Господа Бога; воспомяну правду Твою – единственно Твою.
Боже! Ты наставлял меня от юности моей, и доныне я возвещаю чудеса Твои.
И до старости, и до седины не оставь меня, Боже, доколе не возвещу силы Твоей роду сему и всем грядущим могущества Твоего.
Правда Твоя, Боже, до превыспренних; великие дела соделал Ты; Боже, кто подобен Тебе?
Ты посылал на меня многие и лютые беды, но и опять оживлял меня и из бездн земли опять выводил меня.
Ты возвышал меня и утешал меня, [и из бездн земли выводил меня].
И я буду славить Тебя на псалтири, Твою истину, Боже мой; буду воспевать Тебя на гуслях, Святый Израилев!
Радуются уста мои, когда я пою Тебе, и душа моя, которую Ты избавил;
и язык мой всякий день будет возвещать правду Твою, ибо постыжены и посрамлены ищущие мне зла.
Немецкий (GNB)
71:1HERR, bei dir suche ich Zuflucht; enttäusche nicht mein Vertrauen!
71:2Rette mich, befreie mich,
wie du es versprochen hast!
Hör mich doch, hilf mir!
71:3Sei mir ein sicheres Zuhause,
wohin ich jederzeit kommen kann!
Du hast doch zugesagt, mir zu helfen;
du bist mein Fels und meine Burg!
71:4Meine Feinde missachten dich, mein Gott,
sie brechen das Recht und misshandeln mich.
Rette mich aus ihren Fäusten!
71:5Du bist meine Hoffnung, Herr,
dir habe ich von Jugend auf vertraut.
71:6Seit meiner Geburt bist du mein Halt,
du hast mir aus dem Mutterschoß herausgeholfen,
darum gehört dir allezeit mein Dank!
71:7Viele meinten, du hättest mich verflucht;
aber du bist mein mächtiger Beschützer.
71:8Mein Mund singt immerzu dein Lob,
den ganzen Tag verkünde ich deinen Ruhm.
71:9Jetzt, wo ich alt geworden bin,
vertreibe mich nicht aus deiner Nähe!
Die Kräfte schwinden mir, verlass mich nicht!
71:10Meine Feinde stecken die Köpfe zusammen;
sie beraten schon, wie sie mich umbringen können.
71:11»Gott hat ihn verstoßen«, sagen sie.
»Los, ihm nach! Packt ihn!
Jetzt gibt es keinen mehr, der ihm hilft.«
71:12Gott, du bist so weit weg!
Komm doch, mein Gott, hilf mir schnell!
71:13Lass sie unterliegen und zugrunde gehen,
sie, die mich beschuldigen!
Mit Schimpf und Schande sollen sie abziehen,
alle, die mein Verderben suchen!
71:14Ich gebe die Hoffnung niemals auf;
auch in Zukunft werde ich dich preisen.
71:15Ich werde allen sagen, wie treu du bist;
den ganzen Tag will ich erzählen, wie du hilfst –
deine Wohltaten sind nicht zu zählen.
71:16Ich werde deine großen Taten preisen,
HERR, mein Gott!
Nur noch von dir und deiner Treue will ich reden.
71:17Gott, von Jugend auf bist du mein Lehrer
und bis heute erzähle ich von deinen Wundern.
71:18Auch jetzt, wo ich alt und grau geworden bin,
verlass mich nicht, mein Gott!
Kindern und Enkeln will ich erzählen,
wie mächtig du bist
und wie gewaltig deine Taten sind.
71:19Gott, deine Treue reicht bis an den Himmel!
Du hast große Dinge vollbracht.
Wer ist wie du?
71:20Schlimme Zeiten hast du mich sehen lassen,
doch immer wieder schenkst du mir das Leben
und rettest mich vor dem sicheren Grab.
71:21Immer wieder tröstest du mich
und bringst mich zu größeren Ehren als zuvor.
71:22Darum will ich dich preisen mit meinem Saitenspiel,
ich will deine Treue rühmen, mein Gott!
Zur Laute will ich dir Loblieder singen,
dir, dem heiligen Gott Israels.
71:23Voll Freude will ich über dich jubeln,
denn du hast mich befreit.
71:24Von früh bis spät will ich erzählen,
wie treu du bist.
Alle, die mein Verderben suchen,
werden schmachvoll untergehen.
71:1 До Тебе вдаюся я, Господи, хай же не буду повік засоромлений!
71:2 визволь мене через правду Свою, і звільни мене, нахили Своє ухо до мене, й спаси мене,
71:3 стань для мене за скелю мешкальну, куди міг би я завжди ховатись!
Ти наказав рятувати мене, бо Ти скеля моя та твердиня моя!
71:4 Боже мій, визволь мене від руки беззаконного, від руки того, хто кривдить та гнобить мене,
71:5 Ти бо, Владико, надія моя, Господи, Ти охорона моя від юнацького віку мого!
71:6 На Тебе оперся я був від народження, від утроби моєї матері Ти охорона моя, в Тобі моя слава постійно!
71:7 Я став багатьом, як дивовище, та Ти сильна моя охорона!
71:8 Уста мої повні Твоєї хвали, увесь день Твоєї величности!
71:9 Не кидай мене на час старости, коли зменшиться сила моя, не лиши Ти мене,
71:10 бо мої вороги проти мене змовляються, а ті, що чатують на душу мою нараджаються разом,
71:11 говорячи: Бог покинув його, доганяйте й хапайте його, бо нема, хто б його врятував!…
71:12 Не віддалюйся, Боже, від мене, Боже мій поспішися ж на поміч мені!
71:13 Нехай посоромляться, хай позникають усі, хто ненавидить душу мою, бодай зодяглися в наругу та в сором усі, хто прагне для мене лихого!
71:14 А я буду постійно надіятись, і славу Твою над усе я помножу!
71:15 Уста мої оповідатимуть правду Твою, про спасіння Твоє увесь день, бо числа їх не знаю,
71:16 буду славити вчинки великі всевладного Господа, згадаю про правду Твою, єдино Твою!
71:17 Боже, навчав Ти мене від юнацтва мого, і аж дотепер я звіщаю про чуда Твої.
71:18 А Ти, Боже, не кидай мене аж до старости та сивини, поки я не звіщу про рамено Твоє поколінню, і кожному, хто тільки прийде про чини великі Твої!
71:19 Бо Твоя справедливість, о Боже, сягає аж до високости, Боже, що речі великі вчинив, хто рівний Тобі?
71:20 Ти мені показав був великі та люті нещастя, та знов Ти оживиш мене, і з безодень землі мене знову Ти витягнеш,
71:21 Ти збільшиш величність мою, і знову потішиш мене!
71:22 А я буду на арфі хвалити Тебе, Твою правду, мій Боже, із гуслами буду співати Тобі, Святий Ти ізраїлів!
71:23 Нехай співом радіють уста мої, бо буду співати Тобі я та душа моя, яку Ти врятував!
71:24 Шепоче про правду Твою мій язик цілий день, бо посоромлені, бо поганьблені всі, хто шукає лихого для мене!
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible