Скрыть
73:0
73:2
73:5
73:6
73:8
73:10
73:11
73:12
73:14
73:16
73:19
73:20
73:23
Церковнославянский (рус)
Ра́зума Аса́фу.
Вску́ю, Бо́же, от­ри́нулъ еси́ до конца́? Разгнѣ́вася я́рость Твоя́ на о́вцы па́жити Тво­ея́?
Помяни́ со́нмъ Тво́й, его́же стяжа́лъ еси́ испе́рва, изба́вилъ еси́ жезло́мъ достоя́нiя Тво­его́, гора́ Сiо́нъ сiя́ {же́злъ достоя́нiя Тво­его́, го́ру Сiо́нъ сiю́}, въ не́йже всели́л­ся еси́.
Воздви́гни ру́цѣ Тво­и́ на горды́ни и́хъ въ коне́цъ, ели́ка лука́внова вра́гъ во святѣ́мъ Тво­е́мъ.
И восхвали́шася ненави́дящiи Тя́ посредѣ́ пра́здника Тво­его́: положи́ша зна́менiя своя́ зна́менiя, и не позна́ша,
я́ко во исхо́дѣ превы́ше: я́ко въ дубра́вѣ дре́вянѣ сѣки́рами разсѣко́ша
две́ри его́ вку́пѣ, сѣ́чивомъ и оско́рдомъ разруши́ша и́.
Возжго́ша огне́мъ святи́ло Твое́: на земли́ оскверни́ша жили́ще и́мене Тво­его́.
Рѣ́ша въ се́рдцы сво­е́мъ ю́жики и́хъ вку́пѣ: прiиди́те, и от­ста́вимъ вся́ пра́здники Бо́жiя от­ земли́.
Зна́менiя и́хъ {зна́менiй на́шихъ} не ви́дѣхомъ: нѣ́сть ктому́ проро́ка, и на́съ не позна́етъ ктому́.
Доко́лѣ, Бо́же, поно́ситъ вра́гъ? Раздражи́тъ проти́вный и́мя Твое́ до конца́?
Вску́ю от­враща́еши ру́ку Твою́ и десни́цу Твою́ от­ среды́ нѣ́дра Тво­его́ въ коне́цъ?
Бо́гъ же, Ца́рь на́шъ, пре́жде вѣ́ка содѣ́ла спасе́нiе посредѣ́ земли́.
Ты́ утверди́лъ еси́ си́лою Тво­е́ю мо́ре: Ты́ сте́рлъ еси́ главы́ змие́въ въ водѣ́:
Ты́ сокруши́лъ еси́ главу́ змі́еву, да́лъ еси́ того́ бра́шно лю́демъ еѳiо́пскимъ.
Ты́ расто́рглъ еси́ исто́чники и пото́ки: Ты́ изсуши́лъ еси́ рѣ́ки иѳа́мскiя.
Тво́й е́сть де́нь, и Твоя́ е́сть но́щь: Ты́ соверши́лъ еси́ зарю́ и со́лнце.
Ты́ сотвори́лъ еси́ вся́ предѣ́лы земли́: жа́тву и ве́сну Ты́ созда́лъ еси́ я́.
Помяни́ сiя́: вра́гъ поноси́ Го́сподеви, и лю́дiе безу́мнiи раздражи́ша и́мя Твое́.
Не преда́ждь звѣре́мъ ду́шу исповѣ́да­ю­щуюся Тебѣ́: ду́шъ убо́гихъ Тво­и́хъ не забу́ди до конца́.
При́зри на завѣ́тъ Тво́й: я́ко испо́лнишася помраче́н­нiи земли́ домо́въ беззако́нiй.
Да не воз­врати́т­ся смире́н­ный посра́мленъ: ни́щъ и убо́гъ восхвали́та и́мя Твое́.
Воста́ни, Бо́же, суди́ прю́ Твою́: помяни́ поноше́нiе Твое́, е́же от­ безу́мнаго ве́сь де́нь.
Не забу́ди гла́са моли́твен­никъ Тво­и́хъ: горды́ня ненави́дящихъ Тя́ взы́де вы́ну {да восхо́дитъ вы́ну къ Тебѣ́}.
Греческий [Greek (Koine)]
συν­έσεως τῷ Ασαφ
ἵνα τί ἀπώσω ὁ θεός εἰς τέλος ὠργίσθη ὁ θυμός σου ἐπι­̀ προ­́βατα νομῆς σου
μνήσθητι τῆς συν­αγωγῆς σου ἧς ἐκτήσω ἀπ᾿ ἀρχῆς ἐλυτρώσω ῥάβδον κληρο­νο­μίας σου ὄρος Σιων τοῦτο ὃ κατεσκήνωσας ἐν αὐτῷ
ἔπαρον τὰς χεῖράς σου ἐπι­̀ τὰς ὑπερηφανίας αὐτῶν εἰς τέλος ὅσα ἐπονηρεύ­σατο ὁ ἐχθρὸς ἐν τοῖς ἁγίοις σου
καὶ ἐνεκαυχήσαν­το οἱ μισοῦν­τές σε ἐν μέσῳ τῆς ἑορτῆς σου ἔθεν­το τὰ σημεῖα αὐτῶν σημεῖα καὶ οὐκ ἔγνωσαν
ὡς εἰς τὴν εἴσοδον ὑπεράνω
ὡς ἐν δρυμῷ ξύλων ἀξίναις ἐξέκοψαν τὰς θύρας αὐτῆς ἐπι­̀ τὸ αὐτὸ ἐν πελέκει καὶ λαξευτηρίῳ κατέρραξαν αὐτήν
ἐνεπύρισαν ἐν πυρὶ τὸ ἁγιαστήριόν σου εἰς τὴν γῆν ἐβεβήλωσαν τὸ σκήνωμα τοῦ ὀνόματός σου
εἶπαν ἐν τῇ καρδίᾳ αὐτῶν ἡ συγγένεια αὐτῶν ἐπι­̀ τὸ αὐτό δεῦτε καὶ κατα­καύσωμεν πάσας τὰς ἑορτὰς τοῦ θεοῦ ἀπο­̀ τῆς γῆς
τὰ σημεῖα ἡμῶν οὐκ εἴδομεν οὐκ ἔστιν ἔτι προ­φήτης καὶ ἡμᾶς οὐ γνώ­σε­ται ἔτι
ἕως πότε ὁ θεός ὀνειδιεῖ ὁ ἐχθρός παροξυν­εῖ ὁ ὑπεναν­τίος τὸ ὄνομά σου εἰς τέλος
ἵνα τί ἀπο­στρέφεις τὴν χεῖρά σου καὶ τὴν δεξιάν σου ἐκ μέσου τοῦ κόλπου σου εἰς τέλος
ὁ δὲ θεὸς βασιλεὺς ἡμῶν προ­̀ αἰῶνος εἰργάσατο σωτηρίαν ἐν μέσῳ τῆς γῆς
σὺ ἐκραταίωσας ἐν τῇ δυνάμει σου τὴν θάλασ­σαν σὺ συν­έτριψας τὰς κεφαλὰς τῶν δρακόν­των ἐπι­̀ τοῦ ὕδα­τος
σὺ συν­έθλασας τὰς κεφαλὰς τοῦ δράκον­τος ἔδωκας αὐτὸν βρῶμα λαοῖς τοῖς Αἰθίοψιν
σὺ διέρρηξας πηγὰς καὶ χειμάρρους σὺ ἐξήρανας ποταμοὺς Ηθαμ
σή ἐστιν ἡ ἡμέρα καὶ σή ἐστιν ἡ νύξ σὺ κατηρτίσω φαῦσιν καὶ ἥλιον
σὺ ἐποίησας πάν­τα τὰ ὅρια τῆς γῆς θέρος καὶ ἔαρ σὺ ἔπλασας αὐτά
μνήσθητι ταύτης ἐχθρὸς ὠνείδισεν τὸν κύριον καὶ λαὸς ἄφρων παρώξυν­εν τὸ ὄνομά σου
μὴ παρα­δῷς τοῖς θηρίοις ψυχὴν ἐξομολογουμένην σοι τῶν ψυχῶν τῶν πενήτων σου μὴ ἐπι­λάθῃ εἰς τέλος
ἐπι­́βλεψον εἰς τὴν δια­θήκην σου ὅτι ἐπλη­ρώθησαν οἱ ἐσκοτισ­μέ­νοι τῆς γῆς οἴκων ἀνομιῶν
μὴ ἀπο­στραφήτω τεταπεινωμένος κατῃσχυμμένος πτωχὸς καὶ πένης αἰνέσουσιν τὸ ὄνομά σου
ἀνάστα ὁ θεός δίκασον τὴν δίκην σου μνήσθητι τῶν ὀνειδισμῶν σου τῶν ὑπὸ ἄφρονος ὅλην τὴν ἡμέραν
μὴ ἐπι­λάθῃ τῆς φωνῆς τῶν ἱκετῶν σου ἡ ὑπερηφανία τῶν μισούν­των σε ἀνέβη δια­̀ παν­τὸς προ­̀ς σέ
Арабский (Arabic Van Dyke)
74:1 قصيدة لآساف. لماذا رفضتنا يا الله الى الابد. لماذا يدخن غضبك على غنم مرعاك.
74:2 اذكر جماعتك التي اقتنيتها منذ القدم وفديتها سبط ميراثك. جبل صهيون هذا الذي سكنت فيه.
74:3 ارفع خطواتك الى الخرب الابدية. الكل قد حطم العدو في المقدس.
74:4 قد زمجر مقاوموك في وسط معهدك جعلوا آياتهم آيات.
74:5 يبان كانه رافع فؤوس على الاشجار المشتبكة.
74:6 والآن منقوشاته معا بالفؤوس والمعاول يكسرون.
74:7 اطلقوا النار في مقدسك. دنسوا للارض مسكن اسمك.
74:8 قالوا في قلوبهم لنفنيهم معا. احرقوا كل معاهد الله في الارض‏.
74:9 آياتنا لا نرى. لا نبي بعد. ولا بيننا من يعرف حتى متى
74:10 حتى متى يا الله يعير المقاوم ويهين العدو اسمك الى الغاية.
74:11 لماذا ترد يدك ويمينك. اخرجها من وسط حضنك. افن.
74:12 والله ملكي منذ القدم فاعل الخلاص في وسط الارض.
74:13 انت شققت البحر بقوتك. كسرت رؤوس التنانين على المياه.
74:14 انت رضضت رؤوس لوياثان. جعلته طعاما للشعب لاهل البرية.
74:15 انت فجرت عينا وسيلا. انت يبّست انهارا دائمة الجريان.
74:16 لك النهار ولك ايضا الليل. انت هيأت النور والشمس.
74:17 انت نصبت كل تخوم الارض الصيف والشتاء انت خلقتهما
74:18 اذكر هذا ان العدو قد عيّر الرب وشعبا جاهلا قد اهان اسمك.
74:19 لا تسلم للوحش نفس يمامتك. قطيع بائسيك لا تنس الى الابد.
74:20 انظر الى العهد. لان مظلمات الارض امتلأت من مساكن الظلم.
74:21 لا يرجعن المنسحق خازيا. الفقير والبائس ليسبحا اسمك.
74:22 قم يا الله. اقم دعواك. اذكر تعيير الجاهل اياك اليوم كله.
74:23 لا تنس صوت اضدادك ضجيج مقاوميك الصاعد دائما
Суруди таълимии Ософ. Чаро, эй Худо, моро ҷовидона партофтаӣ? Ва ғазаби Ту бар гӯсфандони чарогоҳат аланга гирифтааст?
Ҷамоати Худро, ки аз куҳан харидаӣ ва раҳо кардаӣ, то ки сибти мероси Ту гардад, ба ёд ор; кӯҳи Сионро низ, ки бар он сокин шудаӣ.
Пойҳои Худро сӯи харобаҳои абадӣ бардор: ҳар чиро, ки дар покгоҳ буд, душман несту нобуд кардааст.
Кинаҷӯёнат Бадхоҳонат дар дохили маҷлисгоҳи парастишгоҳи Ту наъра мезананд; парчамҳои худро ҳамчун нишонаҳо гузоштаанд;
Монанди касоне метофтанд буданд, ки табарҳоро бар шохаҳои ба ҳам печидаи дарахтон баланд мекунанд;
Ва ҳоло ҳамаи кандакориҳои онро бо табару тешаҳо шикастаанд;
Покгоҳи Туро оташ задаанд; манзили номи Туро то ба замин ҳаром кардаанд;
Дар дили худ гуфтаанд: «Онҳоро аз як сар нест мекунем», – ва ҳамаи куништҳои маҷлисгоҳҳои Худоро дар замин сӯзондаанд.
Нишонаҳои худро намебинем; дигар пайғамбаре нест, ва дар миёни мо касе нест, ки бидонад, то ба кай чунин хоҳад буд.
То ба кай, эй Худо, бадхоҳ таъна хоҳад зад? Ва душман номи Туро доим ҳақорат таҳқир паст хоҳад кард зад?
Чаро дасти Худро, ва дасти рости Худро қафо гардондаӣ? Онро аз бағали Худ бароварда, кори онҳоро тамом кун!
Ва Ту, эй Худо, аз куҳан подшоҳи ман ҳастӣ; Ту андаруни замин наҷотҳо ба амал меовардӣ.
Ту бо қуввати Худ баҳрро пора кардаӣ, сарҳои моронро аждаҳоёнро дар об шикастаӣ.
Ту сарҳои аждарро кӯфтаӣ, онро барои хӯроки биёбоннишинон додаӣ.
Ту чашма ва селоб кушодаӣ; Ту дарёҳои серобро хушконидаӣ.
Рӯз аз они Туст, шаб низ аз они Туст; Ту нурдиҳанда ва офтобро барқарор кардаӣ.
Ту тамоми ҳудуди заминро муқаррар намудаӣ; тобистон ва зимистонро Ту ба вуҷуд овардаӣ.
Инро ба ёд ор, ки душман Парвардигорро таъна мезанад, ва мардуми нокас номи Туро таҳқир мекунанд паст мезанад.
Ҷони фохтаи Худро ба дарранда насупор; ҳаёти бечорагони мискинони Худро барои ҳамеша ҷовидона фаромӯш накун.
Ба паймони Худ назар андоз; зеро ки тамоми торикистонҳои замин аз воҳаҳои зулм манзилҳои бадкирдорӣ пур шудаанд.
Бигзор зулмдида ҷафокаш бо хиҷолат шармандагӣ шармсор барнагардад; бечора ва камбағал номи Туро ситоиш кунанд.
Бархез, эй Худо, доди Худро бигир; ба ёд ор, ки нокасе ҳар рӯз Туро таъна мезанад.
Овози кинаҷӯёни бадхоҳони Худро фаромӯш накун, ва ғавғои мухолифони Худро, ки доим баланд мешавад.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible