Скрыть
Псалом 77 
77:0
77:1
77:4
77:6
77:7
77:11
77:12
77:16
77:17
77:19
77:20
77:22
77:23
77:25
77:28
77:29
77:31
77:33
77:34
77:35
77:36
77:37
77:38
77:41
77:42
77:43
77:48
77:49
77:53
77:54
77:56
77:57
77:59
77:61
77:62
77:63
77:65
77:67
77:68
77:69
77:72
Псалом 78 
78:0
78:7
78:9
Псалом 79 
79:1
79:5
79:8
79:10
79:11
79:15
79:16
79:17
79:18
79:19
79:20
Псалом 80 
80:2
80:3
80:6
80:7
80:10
80:11
80:12
80:15
80:16
Псалом 81 
81:0
81:1
81:3
Псалом 82 
82:1
82:3
82:6
82:7
82:11
82:13
82:15
82:16
82:18
Псалом 83 
83:2
83:4
83:5
83:6
83:7
83:9
83:10
Псалом 84 
84:1
84:2
84:4
84:5
84:7
84:8
84:9
84:11
84:12
84:14
Церковнославянский (рус)
Ра́зума Аса́фу.
Внемли́те, лю́дiе мо­и́, зако́ну мо­ему́, при­­клони́те у́хо ва́­ше во глаго́лы у́стъ мо­и́хъ.
Отве́рзу въ при́тчахъ уста́ моя́, провѣща́ю гана́нiя испе́рва.
Ели́ка слы́шахомъ и позна́хомъ я́, и отцы́ на́ши повѣ́даша на́мъ:
не утаи́шася от­ ча́дъ и́хъ въ ро́дъ и́нъ, воз­вѣща́юще хвалы́ Госпо́дни, и си́лы Его́ и чудеса́ Его́, я́же сотвори́.
И воз­дви́же свидѣ́нiе во Иа́ковѣ, и зако́нъ положи́ во Изра́или, ели́ка заповѣ́да отце́мъ на́шымъ сказа́ти я́ сыново́мъ сво­и́мъ,
я́ко да позна́етъ ро́дъ и́нъ, сы́нове родя́щiися, и воста́нутъ и повѣ́дятъ я́ сыново́мъ сво­и́мъ:
да положа́тъ на Бо́га упова́нiе свое́, и не забу́дутъ дѣ́лъ Бо́жiихъ, и за́повѣди Его́ взы́щутъ:
да не бу́дутъ я́коже отцы́ и́хъ, ро́дъ стропти́въ и преогорчева́яй, ро́дъ и́же не испра́ви се́рдца сво­его́ и не увѣ́ри съ Бо́гомъ ду́ха сво­его́.
Сы́нове Ефре́мли наляца́юще и стрѣля́юще лу́ки воз­врати́шася въ де́нь бра́ни:
не сохрани́ша завѣ́та Бо́жiя, и въ зако́нѣ Его́ не восхотѣ́ша ходи́ти.
И забы́ша благодѣя́нiя Его́ и чудеса́ Его́, я́же показа́ и́мъ
предъ отцы́ и́хъ, я́же сотвори́ чудеса́ въ земли́ Еги́петстѣй, на по́ли Танео́сѣ:
разве́рзе мо́ре и проведе́ и́хъ: предста́ви во́ды я́ко мѣ́хъ,
и наста́ви я́ о́блакомъ во дни́ и всю́ но́щь просвѣще́нiемъ огня́.
Разве́рзе ка́мень въ пусты́ни и напо­и́ я́ я́ко въ бе́зднѣ мно́зѣ:
и изведе́ во́ду изъ ка́мене и низведе́ я́ко рѣ́ки во́ды.
И при­­ложи́ша еще́ согрѣша́ти Ему́, преогорчи́ша Вы́шняго въ безво́днѣй:
и искуси́ша Бо́га въ сердца́хъ сво­и́хъ, воспроси́ти бра́шна душа́мъ сво­и́мъ.
И клевета́ша на Бо́га и рѣ́ша: еда́ воз­мо́жетъ Бо́гъ угото́вати трапе́зу въ пусты́ни?
Поне́же порази́ ка́мень, и потеко́ша во́ды, и пото́цы наводни́шася: еда́ и хлѣ́бъ мо́жетъ да́ти? Или́ угото́вати трапе́зу лю́демъ Сво­и́мъ?
Сего́ ра́ди слы́ша Госпо́дь и презрѣ́, и о́гнь воз­горѣ́ся во Иа́ковѣ, и гнѣ́въ взы́де на Изра́иля:
я́ко не вѣ́роваша Богови, ниже́ упова́ша на спасе́нiе Его́.
И заповѣ́да облако́мъ свы́ше, и две́ри небесе́ от­ве́рзе:
и одожди́ и́мъ ма́н­ну я́сти, и хлѣ́бъ небе́сный даде́ и́мъ.
Хлѣ́бъ а́нгелскiй яде́ человѣ́къ: бра́шно посла́ и́мъ до сы́тости.
Воздви́же ю́гъ съ небесе́, и наведе́ си́лою Сво­е́ю ли́ва:
и одожди́ на ня́ я́ко пра́хъ пло́ти, и я́ко песо́къ морскі́й пти́цы перна́ты.
И нападо́ша посредѣ́ ста́на и́хъ, о́крестъ жили́щъ и́хъ.
И ядо́ша и насы́тишася зѣло́, и жела́нiе и́хъ принесе́ и́мъ.
Не лиши́шася от­ жела́нiя сво­его́: еще́ бра́шну су́щу во устѣ́хъ и́хъ,
и гнѣ́въ Бо́жiй взы́де на ня́, и уби́ мно́жайшая и́хъ, и избра́н­нымъ Изра́илевымъ запя́тъ.
Во всѣ́хъ си́хъ согрѣши́ша еще́ и не вѣ́роваша чудесе́мъ Его́:
и изчезо́ша въ суетѣ́ дні́е и́хъ, и лѣ́та и́хъ со тща́нiемъ.
Егда́ убива́­ше я́, тогда́ взыска́ху Его́ и обраща́хуся и у́треневаху къ Бо́гу:
и помяну́ша, я́ко Бо́гъ помо́щникъ и́мъ е́сть, и Бо́гъ Вы́шнiй изба́витель и́мъ е́сть:
и воз­люби́ша Его́ усты́ сво­и́ми, и язы́комъ сво­и́мъ солга́ша Ему́:
се́рдце же и́хъ не бѣ́ пра́во съ Ни́мъ, ниже́ увѣ́ришася въ завѣ́тѣ Его́.
То́й же е́сть ще́дръ, и очи́ститъ грѣхи́ и́хъ, и не растли́тъ: и умно́житъ от­врати́ти я́рость Свою́, и не разжже́тъ всего́ гнѣ́ва Сво­его́.
И помяну́, я́ко пло́ть су́ть, ду́хъ ходя́й и не обраща́яйся:
колькра́ты преогорчи́ша Его́ въ пусты́ни, прогнѣ́ваша Его́ въ земли́ безво́днѣй?
И обрати́шася, и искуси́ша Бо́га, и свята́го Изра́илева раздражи́ша:
и не помяну́ша руки́ Его́ въ де́нь, въ о́ньже изба́ви я́ изъ руки́ оскорбля́ющаго:
я́коже положи́ во Еги́птѣ зна́менiя Своя́, и чудеса́ Своя́ на по́ли Танео́сѣ:
и преложи́ въ кро́вь рѣ́ки и́хъ и исто́чники и́хъ, я́ко да не пiю́тъ.
Посла́ на ня́ пе́сiя му́хи, и поядо́ша я́, и жа́бы, и растли́ я́:
и даде́ ржѣ́ плоды́ и́хъ, и труды́ и́хъ пруго́мъ.
Уби́ гра́домъ виногра́ды и́хъ и черни́чiе и́хъ сла́ною:
и предаде́ гра́ду скоты́ и́хъ, и имѣ́нiе и́хъ огню́.
Посла́ на ня́ гнѣ́въ я́рости Сво­ея́, я́рость и гнѣ́въ и ско́рбь, посла́нiе а́ггелы лю́тыми.
Путесотвори́ стезю́ гнѣ́ву Сво­ему́, и не пощадѣ́ от­ сме́рти ду́шъ и́хъ, и скоты́ и́хъ въ сме́рти заключи́:
и порази́ вся́кое перворо́дное въ земли́ Еги́петстѣй, нача́токъ вся́каго труда́ и́хъ въ селе́нiихъ Ха́мовыхъ.
И воз­дви́же я́ко о́вцы лю́ди Своя́, и воз­веде́ я́ я́ко ста́до въ пусты́ни:
и наста́ви я́ на упова́нiе, и не убоя́шася: и враги́ и́хъ покры́ мо́ре.
И введе́ я́ въ го́ру святы́ни Сво­ея́, го́ру сiю́, ю́же стяжа́ десни́ца Его́.
И изгна́ от­ лица́ и́хъ язы́ки, и по жре́бiю даде́ и́мъ [зе́млю] у́жемъ жребодая́нiя, и всели́ въ селе́нiихъ и́хъ колѣ́на Изра́илева.
И искуси́ша и преогорчи́ша Бо́га Вы́шняго, и свидѣ́нiй Его́ не сохрани́ша:
и от­врати́шася и от­верго́шася, я́коже и отцы́ и́хъ: преврати́шася въ лу́къ развраще́нъ:
и прогнѣ́ваша Его́ въ хо́лмѣхъ сво­и́хъ, и во истука́н­ныхъ сво­и́хъ раздражи́ша Его́.
Слы́ша Бо́гъ и презрѣ́, и уничижи́ зѣло́ Изра́иля:
и от­ри́ну ски́нiю Сило́мскую, селе́нiе е́же {селе́нiе свое́, идѣ́же} всели́ся въ человѣ́цѣхъ:
и предаде́ въ плѣ́нъ крѣ́пость и́хъ, и добро́ту и́хъ въ ру́ки враго́въ:
и затвори́ во ору́жiи лю́ди Своя́ и достоя́нiе Свое́ презрѣ́.
Ю́ношы и́хъ пояде́ о́гнь, и дѣ́вы и́хъ не осѣ́тованы бы́ша:
свяще́н­ницы и́хъ мече́мъ падо́ша, и вдови́цы и́хъ не опла́каны бу́дутъ.
И воста́ я́ко спя́ Госпо́дь, я́ко си́ленъ и шу́менъ от­ вина́:
и порази́ враги́ своя́ вспя́ть, поноше́нiе вѣ́чное даде́ и́мъ:
и от­ри́ну селе́нiе Ио́сифово, и колѣ́но Ефре́мово не избра́:
и избра́ колѣ́но Иу́дово, го́ру Сiо́ню, ю́же воз­люби́:
и созда́ я́ко единоро́га святи́лище Свое́: на земли́ основа́ и́ въ вѣ́къ.
И избра́ Дави́да раба́ Сво­его́, и воспрiя́тъ его́ от­ ста́дъ о́вчихъ:
от­ до­и́лицъ поя́тъ его́, пасти́ Иа́кова раба́ Сво­его́, и Изра́иля достоя́нiе Свое́.
И упасе́ я́ въ незло́бiи се́рдца сво­его́, и въ ра́зумѣхъ руку́ свое́ю наста́вилъ я́ е́сть.
Псало́мъ Аса́фу.
Бо́же, прiидо́ша язы́цы въ достоя́нiе Твое́, оскверни́ша хра́мъ святы́й Тво́й,
положи́ша Иерусали́мъ я́ко ово́щное храни́лище: положи́ша тру́пiя ра́бъ Тво­и́хъ бра́шно пти́цамъ небе́снымъ, пло́ти преподо́бныхъ Тво­и́хъ звѣре́мъ земны́мъ:
пролiя́ша кро́вь и́хъ я́ко во́ду о́крестъ Иерусали́ма, и не бѣ́ погреба́яй.
Бы́хомъ поноше́нiе сосѣ́домъ на́шымъ, подражне́нiе и поруга́нiе су́щымъ о́крестъ на́съ.
Доко́лѣ, Го́споди, прогнѣ́ваешися до конца́? Разжже́т­ся я́ко о́гнь рве́нiе Твое́?
Пролі́й гнѣ́въ Тво́й на язы́ки незна́ющыя Тебе́, и на ца́р­ст­вiя, я́же и́мене Тво­его́ не при­­зва́ша:
я́ко поядо́ша Иа́кова, и мѣ́сто его́ опустоши́ша.
Не помяни́ на́шихъ беззако́нiй пе́рвыхъ: ско́ро да предваря́тъ ны́ щедро́ты Твоя́, Го́споди, я́ко обнища́хомъ зѣло́.
Помози́ на́мъ, Бо́же, Спаси́телю на́шъ, сла́вы ра́ди и́мене Тво­его́: Го́споди, изба́ви ны́ и очи́сти грѣхи́ на́шя и́мене ра́ди Тво­его́.
Да не когда́ реку́тъ язы́цы: гдѣ́ е́сть Бо́гъ и́хъ? И да увѣ́ст­ся во язы́цѣхъ предъ очи́ма на́шима от­мще́нiе кро́ве ра́бъ Тво­и́хъ пролиты́я.
Да вни́детъ предъ Тя́ воз­дыха́нiе окова́н­ныхъ: по вели́чiю мы́шцы Тво­ея́ снабди́ сы́ны умерщвле́н­ныхъ.
Возда́ждь сосѣ́домъ на́шымъ седмери́цею въ нѣ́дро и́хъ поноше́нiе и́хъ, и́мже поноси́ша Тя́, Го́споди.
Мы́ же лю́дiе Тво­и́ и о́вцы па́жити Тво­ея́ исповѣ́мыся Тебѣ́, Бо́же, во вѣ́къ, въ ро́дъ и ро́дъ воз­вѣсти́мъ хвалу́ Твою́.
Въ коне́цъ, о измѣ́ншихся, свидѣ́нiе Аса́фу, псало́мъ 79.
Пасы́й Изра́иля вонми́: наставля́яй я́ко овча́ Ио́сифа, сѣдя́й на херуви́мѣхъ, яви́ся:
предъ Ефре́момъ и Венiами́номъ и Манассі́емъ воз­дви́гни си́лу Твою́, и прiиди́ во е́же спасти́ на́съ.
Бо́же, обрати́ ны, и просвѣти́ лице́ Твое́, и спасе́мся.
Го́споди Бо́же си́лъ, доко́лѣ гнѣ́ваешися на моли́тву ра́бъ Тво­и́хъ?
Напита́еши на́съ хлѣ́бомъ сле́знымъ, и напо­и́ши на́съ слеза́ми въ мѣ́ру.
Положи́лъ еси́ на́съ въ прерѣка́нiе сосѣ́домъ на́шымъ, и врази́ на́ши подражни́ша ны́.
Го́споди Бо́же си́лъ, обрати́ ны, и просвѣти́ лице́ Твое́, и спасе́мся.
Виногра́дъ изъ Еги́пта прене́слъ еси́: изгна́лъ еси́ язы́ки, и насади́лъ еси́ и́:
путесотвори́лъ еси́ предъ ни́мъ, и насади́лъ еси́ коре́нiя его́, и испо́лни зе́млю.
Покры́ го́ры сѣ́нь его́, и вѣ́твiя его́ ке́дры Бо́жiя:
простре́ ро́зги его́ {своя́} до мо́ря, и да́же до рѣ́къ от­ра́сли его́ {своя́}.
Вску́ю низложи́лъ еси́ опло́тъ его́, и объима́ютъ и́ вси́ мимоходя́щiи путе́мъ?
Озоба́ и́ ве́прь от­ дубра́вы, и уедине́н­ный ди́вiй пояде́ и́.
Бо́же си́лъ, обрати́ся у́бо, и при́зри съ небесе́ и ви́ждь, и посѣти́ виногра́дъ се́й:
и соверши́ и́, его́же насади́ десни́ца Твоя́, и на сы́на человѣ́ческаго, его́же укрепи́лъ еси́ Себѣ́.
Пожже́нъ огне́мъ и раско́панъ: от­ запреще́нiя лица́ Тво­его́ поги́бнутъ.
Да бу́детъ рука́ Твоя́ на му́жа десни́цы Тво­ея́ и на сы́на человѣ́ческаго, его́же укрѣпи́лъ еси́ Себѣ́,
и не от­сту́пимъ от­ Тебе́: оживи́ши ны́, и и́мя Твое́ при­­зове́мъ.
Го́споди Бо́же си́лъ, обрати́ ны, и просвѣти́ лице́ Твое́, и спасе́мся.
Въ коне́цъ, о точи́лѣхъ, псало́мъ Аса́фу.
Ра́дуйтеся Бо́гу помо́щнику на́­шему, воскли́кните Бо́гу Иа́ковлю:
прiими́те псало́мъ и дади́те тимпа́нъ, псалти́рь красе́нъ съ гу́сльми:
воструби́те въ новоме́сячiи трубо́ю, во благознамени́тый де́нь пра́здника ва́­шего:
я́ко повелѣ́нiе Изра́илеви е́сть, и судьба́ Бо́гу Иа́ковлю.
Свидѣ́нiе во Ио́сифѣ положи́ е́, внегда́ изы́ти ему́ от­ земли́ Еги́петскiя: язы́ка, его́же не вѣ́дяше, услы́ша.
Отя́тъ от­ бре́мене хребе́тъ его́: ру́цѣ его́ въ коши́ порабо́тастѣ.
Въ ско́рби при­­зва́лъ Мя́ еси́, и изба́вихъ тя́: услы́шахъ тя́ въ та́йнѣ бу́рнѣ: искуси́хъ тя́ на водѣ́ Прерѣка́нiя.
Слы́шите, лю́дiе Мо­и́, и засвидѣ́тел­ст­вую ва́мъ, Изра́илю, а́ще послу́шаеши Мене́:
не бу́детъ тебѣ́ бо́гъ но́въ, ниже́ поклони́шися бо́гу чужде́му.
А́зъ бо е́смь Госпо́дь Бо́гъ тво́й, изведы́й тя́ от­ земли́ Еги́петскiя: разшири́ уста́ твоя́, и испо́лню я́.
И не послу́шаша лю́дiе Мо­и́ гла́са Мо­его́, и Изра́иль не вня́тъ Ми́:
и от­пусти́хъ я́ по начина́ниемъ серде́цъ и́хъ, по́йдутъ въ начина́нiихъ сво­и́хъ.
А́ще бы́ша лю́дiе Мо­и́ послу́шали Мене́, Изра́иль а́ще бы въ пути́ Моя́ ходи́лъ:
ни о чесо́мже у́бо враги́ его́ смири́лъ бы́хъ, и на оскорбля́ющыя и́хъ воз­ложи́лъ бы́хъ ру́ку Мою́.
Врази́ Госпо́дни солга́ша ему́, и бу́детъ вре́мя и́хъ въ вѣ́къ:
и напита́ и́хъ от­ ту́ка пшени́чна, и от­ ка́мене ме́да насы́ти и́хъ.
Псало́мъ Аса́фу.
Бо́гъ ста́ въ со́нмѣ бого́въ, посредѣ́ же бо́ги разсу́дитъ.
Доко́лѣ су́дите непра́вду, и ли́ца грѣ́шниковъ прiе́млете?
Суди́те си́ру и убо́гу, смире́на и ни́ща оправда́йте:
изми́те ни́ща и убо́га, изъ руки́ грѣ́шничи изба́вите его́.
Не позна́ша, ниже́ уразумѣ́ша, во тмѣ́ хо́дятъ: да подви́жат­ся вся́ основа́нiя земли́.
А́зъ рѣ́хъ: бо́зи есте́, и сы́нове Вы́шняго вси́:
вы́ же я́ко человѣ́цы умира́ете, и я́ко еди́нъ от­ князе́й па́даете.
Воскре́сни́, Бо́же, суди́ земли́: я́ко Ты́ наслѣ́диши во всѣ́хъ язы́цѣхъ.
Пѣ́снь псалма́ Аса́фу.
Бо́же, кто́ уподо́бит­ся Тебѣ́? Не премолчи́, ниже́ укроти́ {ниже́ укроти́ся}, Бо́же:
я́ко се́, врази́ Тво­и́ воз­шумѣ́ша, и ненави́дящiи Тя́ воз­двиго́ша главу́.
На лю́ди Твоя́ лука́вноваша во́лею, и совѣща́ша на святы́я Твоя́.
Рѣ́ша: прiиди́те и потреби́мъ я́ от­ язы́къ, и не помяне́т­ся и́мя Изра́илево ктому́.
Я́ко совѣща́ша единомышле́нiемъ вку́пѣ, на Тя́ завѣ́тъ завѣща́ша:
селе́нiя Идуме́йска и Исма́илите, Моа́въ и Ага́ряне,
Гева́лъ и Аммо́нъ и Амали́къ, иноплеме́н­ницы съ живу́щими въ Ти́рѣ:
и́бо и Ассу́ръ прiи́де съ ни́ми, бы́ша въ заступле́нiе сыново́мъ Ло́товымъ:
сотвори́ и́мъ я́ко Мадiа́му и Сиса́рѣ, я́ко Иави́му въ пото́цѣ Ки́ссовѣ:
потреби́шася во Аендо́рѣ, бы́ша я́ко гно́й земны́й.
Положи́ кня́зи и́хъ я́ко Ори́ва и Зи́ва, и Зеве́а и Салма́на, вся́ кня́зи и́хъ,
и́же рѣ́ша: да наслѣ́димъ себѣ́ святи́лище Бо́жiе.
Бо́же мо́й, положи́ я́ я́ко ко́ло, я́ко тро́сть предъ лице́мъ вѣ́тра.
Я́ко о́гнь попаля́яй дубра́вы, я́ко пла́мень пожига́яй го́ры:
та́ко пожене́ши я́ бу́рею Тво­е́ю, и гнѣ́вомъ Тво­и́мъ смяте́ши я́.
Испо́лни ли́ца и́хъ безче́стiя, и взы́щутъ и́мене Тво­его́, Го́споди.
Да постыдя́т­ся и смяту́т­ся въ вѣ́къ вѣ́ка, и посра́мят­ся и поги́бнутъ.
И да позна́ютъ, я́ко и́мя Тебѣ́ Госпо́дь, Ты́ еди́нъ Вы́шнiй по все́й земли́.
Въ коне́цъ, о точи́лѣхъ, сыно́мъ Коре́овымъ, псало́мъ.
Ко́ль воз­лю́блен­на селе́нiя Твоя́, Го́споди си́лъ.
Жела́етъ и скончава́ет­ся душа́ моя́ во дворы́ Госпо́дни: се́рдце мое́ и пло́ть моя́ воз­ра́довастася о Бо́зѣ жи́вѣ.
И́бо пти́ца обрѣ́те себѣ́ хра́мину, и го́рлица гнѣздо́ себѣ́, идѣ́же положи́тъ птенцы́ своя́, олтари́ Твоя́, Го́споди си́лъ, Царю́ мо́й и Бо́же мо́й.
Блаже́ни живу́щiи въ дому́ Тво­е́мъ: въ вѣ́ки вѣко́въ восхва́лятъ Тя́.
Блаже́нъ му́жъ, ему́же е́сть заступле́нiе его́ у Тебе́: восхожде́нiя въ се́рдцы сво­е́мъ положи́,
во юдо́ль плаче́вную, въ мѣ́сто е́же положи́ {во юдо́ли плаче́внѣй, въ мѣ́стѣ, е́же положи́}: и́бо благослове́нiе да́стъ законополага́яй.
По́йдутъ от­ си́лы въ си́лу: яви́т­ся Бо́гъ бого́въ въ Сiо́нѣ.
Го́споди Бо́же си́лъ, услы́ши моли́тву мою́, внуши́, Бо́же Иа́ковль.
Защи́тниче на́шъ, ви́ждь, Бо́же, и при́зри на лице́ христа́ Тво­его́.
Я́ко лу́чше де́нь еди́нъ во дво́рѣхъ Тво­и́хъ па́че ты́сящъ: изво́лихъ при­­мета́тися въ дому́ Бо́га мо­его́ па́че, не́же жи́ти ми́ въ селе́нiихъ грѣ́шничихъ.
Я́ко ми́лость и и́стину лю́битъ Госпо́дь, Бо́гъ благода́ть и сла́ву да́стъ: Госпо́дь не лиши́тъ благи́хъ ходя́щихъ незло́бiемъ.
Го́споди Бо́же си́лъ, блаже́нъ человѣ́къ упова́яй на Тя́.
Въ коне́цъ, сыно́мъ Коре́овымъ, псало́мъ.
Благоволи́лъ еси́, Го́споди, зе́млю твою́, воз­врати́лъ еси́ плѣ́нъ Иа́ковль.
Оста́вилъ еси́ беззако́нiя люді́й Тво­и́хъ, покры́лъ еси́ вся́ грѣхи́ и́хъ.
Укроти́лъ еси́ ве́сь гнѣ́въ Тво́й, воз­врати́л­ся еси́ от­ гнѣ́ва я́рости Тво­ея́.
Возврати́ на́съ, Бо́же спасе́нiй на́шихъ, и от­врати́ я́рость Твою́ от­ на́съ.
Еда́ во вѣ́ки прогнѣ́ваешися на ны́? Или́ простре́ши гнѣ́въ Тво́й от­ ро́да въ ро́дъ?
Бо́же, Ты́ обра́щься оживи́ши ны́, и лю́дiе Тво­и́ воз­веселя́т­ся о Тебѣ́.
Яви́ на́мъ, Го́споди, ми́лость Твою́, и спасе́нiе Твое́ да́ждь на́мъ.
Услы́шу, что́ рече́тъ о мнѣ́ Госпо́дь Бо́гъ: я́ко рече́тъ ми́ръ на лю́ди Своя́, и на преподо́бныя Своя́, и на обраща́ющыя сердца́ къ Нему́.
Оба́че бли́зъ боя́щихся Его́ спасе́нiе Его́, всели́ти сла́ву въ зе́млю на́шу.
Ми́лость и и́стина срѣто́стѣся, пра́вда и ми́ръ облобыза́стася:
и́стина от­ земли́ воз­сiя́, и пра́вда съ небесе́ при­­ни́че:
и́бо Госпо́дь да́стъ бла́гость, и земля́ на́ша да́стъ пло́дъ сво́й.
Пра́вда предъ Ни́мъ предъи́детъ, и положи́тъ въ пу́ть стопы́ своя́.
Латинский (Nova Vulgata)
78:1 Maskil. Asaph. Attendite, popule meus, doctrinam meam; inclinate aurem vestram in verba oris mei.
78:2 Aperiam in parabolis os meum, eloquar arcana aetatis antiquae.
78:3 Quanta audivimus et cognovimus ea, et patres nostri narraverunt nobis,
78:4 non occultabimus a filiis eorum, generationi alteri narrantes laudes Domini et virtutes eius et mirabilia eius, quae fecit.
78:5 Constituit testimonium in Iacob et legem posuit in Israel; quanta mandaverat patribus nostris nota facere ea filiis suis,
78:6 ut cognoscat generatio altera, filii, qui nascentur. Exsurgent et narrabunt filiis suis,
78:7 ut ponant in Deo spem suam et non obliviscantur operum Dei et mandata eius custodiant.
78:8 Ne fiant sicut patres eorum, generatio rebellis et exasperans; generatio, quae non firmavit cor suum, et non fuit fidelis Deo spiritus eius.
78:9 Filii Ephraim, intendentes et mittentes arcum, conversi sunt in die belli.
78:10 Non custodierunt testamentum Dei et in lege eius renuerunt ambulare.
78:11 Et obliti sunt factorum eius et mirabilium eius, quae ostendit eis.
78:12 Coram patribus eorum fecit mirabilia in terra Aegypti, in campo Taneos.
78:13 Scidit mare et perduxit eos et statuit aquas quasi in utre.
78:14 Et deduxit eos in nube per diem et per totam noctem in illuminatione ignis.
78:15 Scidit petram in eremo et adaquavit eos velut abyssus multa.
78:16 Et eduxit rivulos de petra et deduxit tamquam flumina aquas.
78:17 Et apposuerunt adhuc peccare ei, in iram excitaverunt Excelsum in inaquoso.
78:18 Et tentaverunt Deum in cordibus suis, petentes escas animabus suis;
78:19 et contra Deum locuti sunt, dixerunt: «Numquid poterit Deus parare mensam in deserto?».
78:20 Ecce percussit petram, et fluxerunt aquae, et torrentes inundaverunt. «Numquid et panem poterit dare aut parare carnes populo suo?».
78:21 Ideo audivit Dominus et exarsit, et ignis accensus est in Iacob, et ira ascendit in Israel.
78:22 Quia non crediderunt in Deo nec speraverunt in salutari eius.
78:23 Verumtamen mandavit nubibus desuper et ianuas caeli aperuit;
78:24 et pluit illis manna ad manducandum et panem caeli dedit eis:
78:25 panem angelorum manducavit homo; cibaria misit eis ad abundantiam.
78:26 Excitavit austrum in caelo et induxit in virtute sua africum;
78:27 et pluit super eos sicut pulverem carnes et sicut arenam maris volatilia pennata:
78:28 et ceciderunt in medio castrorum eorum, circa tabernacula eorum.
78:29 Et manducaverunt et saturati sunt nimis, et desiderium eorum attulit eis.
78:30 Nondum recesserant a desiderio suo, adhuc escae eorum erant in ore ipsorum,
78:31 et ira Dei ascendit super eos et occidit pingues eorum et electos Israel prostravit.
78:32 In omnibus his peccaverunt adhuc et non crediderunt in mirabilibus eius;
78:33 et consumpsit in halitu dies eorum et annos eorum cum festinatione.
78:34 Cum occideret eos, quaerebant eum et conversi veniebant diluculo ad eum;
78:35 et rememorati sunt quia Deus adiutor est eorum, et Deus Excelsus redemptor eorum est.
78:36 Et suaserunt ei in ore suo et lingua sua mentiti sunt ei;
78:37 cor autem eorum non erat rectum cum eo, nec fideles erant in testamento eius.
78:38 Ipse autem est misericors et propitiatur iniquitati et non disperdit. Saepe avertit iram suam et non accendit omnem furorem suum.
78:39 Et recordatus est quia caro sunt, spiritus vadens et non rediens.
78:40 Quoties exacerbaverunt eum in deserto, in iram concitaverunt eum in inaquoso!
78:41 Et reversi sunt et tentaverunt Deum et Sanctum Israel exacerbaverunt.
78:42 Non sunt recordati manus eius, diei, qua redemit eos de manu tribulantis.
78:43 Cum posuit in Aegypto signa sua et prodigia sua in campo Taneos.
78:44 Convertit in sanguinem flumina eorum et rivulos eorum, ne biberent.
78:45 Misit in eos coenomyiam et comedit eos, ranam et perdidit eos.
78:46 Dedit brucho fructus eorum, labores eorum locustae.
78:47 Occidit in grandine vineas eorum, moros eorum in pruina.
78:48 Tradidit grandini iumenta eorum et greges eorum flammae ignis.
78:49 Misit in eos ardorem irae suae, indignationem et comminationem et angustiam, immissionem angelorum malorum.
78:50 Complanavit semitam irae suae; non pepercit a morte animabus eorum et vitam eorum in peste conclusit.
78:51 Percussit omne primogenitum in terra Aegypti, primitias roboris eorum in tabernaculis Cham.
78:52 Abstulit sicut oves populum suum et perduxit eos tamquam gregem in deserto.
78:53 Deduxit eos in spe, et non timuerunt, et inimicos eorum operuit mare.
78:54 Et induxit eos in fines sanctificationis suae, in montem, quem acquisivit dextera eius.
78:55 Et eiecit a facie eorum gentes et divisit eis terram in funiculo hereditatis et habitare fecit in tabernaculis eorum tribus Israel.
78:56 Et tentaverunt et exacerbaverunt Deum Excelsum et testimonia eius non custodierunt.
78:57 Recesserunt et praevaricati sunt, quemadmodum patres eorum; conversi sunt retro ut arcus pravus.
78:58 In iram concitaverunt eum in collibus suis et in sculptilibus suis ad aemulationem eum provocaverunt.
78:59 Audivit Deus et exarsit et sprevit valde Israel.
78:60 Et reppulit habitaculum Silo, tabernaculum, ubi habitavit in hominibus.
78:61 Et tradidit in captivitatem virtutem suam et pulchritudinem suam in manus inimici.
78:62 Et conclusit in gladio populum suum et in hereditatem suam exarsit.
78:63 Iuvenes eorum comedit ignis, et virgines eorum non sunt desponsatae.
78:64 Sacerdotes eorum in gladio ceciderunt, et viduae eorum non plorabantur.
78:65 Et excitatus est tamquam dormiens Dominus, tamquam potens crapulatus a vino.
78:66 Et percussit inimicos suos in posteriora, opprobrium sempiternum dedit illis.
78:67 Et reppulit tabernaculum Ioseph et tribum Ephraim non elegit,
78:68 sed elegit tribum Iudae, montem Sion, quem dilexit.
78:69 Et aedificavit sicut excelsum sanctuarium suum, sicut terram, quam fundavit in saecula.
78:70 Et elegit David servum suum et sustulit eum de gregibus ovium,
78:71 de post fetantes accepit eum: pascere Iacob populum suum et Israel hereditatem suam.
78:72 Et pavit eos in innocentia cordis sui et in prudentia manuum suarum deduxit eos.
79:1 PSALMUS. Asaph. Deus, venerunt gentes in hereditatem tuam, polluerunt templum sanctum tuum, posuerunt Ierusalem in ruinas.
79:2 Dederunt morticina servorum tuorum escas volatilibus caeli, carnes sanctorum tuorum bestiis terrae.
79:3 Effuderunt sanguinem eorum tamquam aquam in circuitu Ierusalem, et non erat qui sepeliret.
79:4 Facti sumus opprobrium vicinis nostris, subsannatio et illusio his, qui in circuitu nostro sunt.
79:5 Usquequo, Domine? Irasceris in finem? Accendetur velut ignis zelus tuus?
79:6 Effunde iram tuam in gentes, quae te non noverunt, et in regna, quae nomen tuum non invocaverunt,
79:7 quia comederunt Iacob et sedem eius desolaverunt.
79:8 Ne memineris iniquitatum patrum nostrorum, cito anticipent nos misericordiae tuae, quia pauperes facti sumus nimis.
79:9 Adiuva nos, Deus salutaris nostri, propter gloriam nominis tui et libera nos; et propitius esto peccatis nostris propter nomen tuum.
79:10 Quare dicent in gentibus: «Ubi est Deus eorum?». Innotescat in nationibus coram oculis nostris ultio sanguinis servorum tuorum, qui effusus est.
79:11 Introeat in conspectu tuo gemitus compeditorum; secundum magnitudinem brachii tui superstites relinque filios mortis.
79:12 Et redde vicinis nostris septuplum in sinu eorum, improperium ipsorum, quod exprobraverunt tibi, Domine.
79:13 Nos autem, populus tuus et oves pascuae tuae, confitebimur tibi in saeculum; in generationem et generationem annuntiabimus laudem tuam.
80:1 Magistro chori. Secundum» Lilium praecepti». Asaph. PSALMUS.
80:2 Qui pascis Israel, intende, qui deducis velut ovem Ioseph. Qui sedes super cherubim, effulge
80:3 coram Ephraim, Beniamin et Manasse. Excita potentiam tuam et veni, ut salvos facias nos.
80:4 Deus, converte nos, illustra faciem tuam, et salvi erimus.
80:5 Domine, Deus virtutum, quousque irasceris super orationem populi tui?
80:6 Cibasti nos pane lacrimarum et potum dedisti nobis in lacrimis copiose.
80:7 Posuisti nos in contradictionem vicinis nostris, et inimici nostri subsannaverunt nos.
80:8 Deus virtutum, converte nos, illustra faciem tuam, et salvi erimus.
80:9 Vineam de Aegypto transtulisti, eiecisti gentes et plantasti eam.
80:10 Purgasti locum in conspectu eius, plantasti radices eius, et implevit terram.
80:11 Operti sunt montes umbra eius, et ramis eius cedri Dei;
80:12 extendit palmites suos usque ad mare et usque ad flumen propagines suas.
80:13 Ut quid destruxisti maceriam eius, et vindemiant eam omnes, qui praetergrediuntur viam?
80:14 Exterminavit eam aper de silva, et singularis ferus depastus est eam.
80:15 Deus virtutum, convertere, respice de caelo et vide et visita vineam istam.
80:16 Et protege eam, quam plantavit dextera tua, et super filium hominis, quem confirmasti tibi.
80:17 Incensa est igni et suffossa; ab increpatione vultus tui peribunt.
80:18 Fiat manus tua super virum dexterae tuae, super filium hominis, quem confirmasti tibi.
80:19 Et non discedemus a te, vivificabis nos, et nomen tuum invocabimus.
80:20 Domine, Deus virtutum, converte nos et illustra faciem tuam, et salvi erimus.
81:1 Magistro chori. Secundum» Torcularia...». Asaph.
81:2 Exsultate Deo adiutori nostro; iubilate Deo Iacob.
81:3 Sumite psalmum et date tympanum, psalterium iucundum cum cithara.
81:4 Bucinate in neomenia tuba, in die plenae lunae, in sollemnitate nostra.
81:5 Quia praeceptum in Israel est, et iudicium Deo Iacob.
81:6 Testimonium in Ioseph posuit illud, cum exiret de terra Aegypti; sermonem, quem non noveram, audivi:
81:7 «Diverti ab oneribus dorsum eius; manus eius a cophino recesserunt.
81:8 In tribulatione invocasti me, et liberavi te, exaudivi te in abscondito tempestatis, probavi te apud aquam Meriba.
81:9 Audi, populus meus, et contestabor te; Israel, utinam audias me!
81:10 Non erit in te deus alienus, neque adorabis deum extraneum.
81:11 Ego enim sum Dominus Deus tuus, qui eduxi te de terra Aegypti; dilata os tuum, et implebo illud.
81:12 Et non audivit populus meus vocem meam, et Israel non intendit mihi.
81:13 Et dimisi eos secundum duritiam cordis eorum, ibunt in adinventionibus suis.
81:14 Si populus meus audisset me, Israel si in viis meis ambulasset!
81:15 In brevi inimicos eorum humiliassem et super tribulantes eos misissem manum meam.
81:16 Inimici Domini blandirentur ei, et esset sors eorum in saecula;
81:17 et cibarem eos ex adipe frumenti et de petra melle saturarem eos».
82:1 PSALMUS. Asaph. Deus stetit in concilio divino, in medio deorum iudicat.
82:2 «Usquequo iudicabitis inique et facies peccatorum sumetis?
82:3 Iudicate egeno et pupillo, humilem et pauperem iustificate.
82:4 Eripite pauperem et egenum de manu peccatoris liberate».
82:5 Nescierunt neque intellexerunt, in tenebris ambulant; movebuntur omnia fundamenta terrae.
82:6 Ego dixi: «Dii estis, et filii Excelsi omnes».
82:7 Vos autem sicut homines moriemini et sicut unus de principibus cadetis.
82:8 Surge, Deus, iudica terram, quoniam tu hereditabis in omnibus gentibus.
83:1 Canticum. PSALMUS. Asaph.
83:2 Deus, ne quiescas, ne taceas neque compescaris, Deus,
83:3 quoniam ecce inimici tui fremuerunt, et, qui oderunt te, extulerunt caput.
83:4 Adversus populum tuum malignaverunt consilium et cogitaverunt adversus eos, quos abscondisti tibi.
83:5 Dixerunt: «Venite, et disperdamus eos de gente, et non memoretur nomen Israel ultra!».
83:6 Quoniam cogitaverunt unanimiter, adversum te testamentum statuerunt:
83:7 tabernacula Idumaeorum et Ismaelitae, Moab et Agareni,
83:8 Gebal et Ammon et Amalec, Philistaea cum habitantibus Tyrum.
83:9 Etenim Assur sociabatur cum illis; facti sunt in adiutorium filiis Lot.
83:10 Fac illis sicut Madian et Sisarae, sicut Iabin in torrente Cison.
83:11 Disperierunt in Endor, facti sunt ut stercus super terram.
83:12 Pone duces eorum sicut Oreb et Zeb et Zebee et Salmana, omnes principes eorum,
83:13 qui dixerunt: «Hereditate possideamus pascua Dei!».
83:14 Deus meus, pone illos ut rotam et sicut stipulam ante ventum.
83:15 Sicut ignis, qui comburit silvam, et sicut flamma devorans montes,
83:16 ita persequeris illos in tempestate tua et in procella tua turbabis eos.
83:17 Imple facies eorum ignominia, et quaerent nomen tuum, Domine.
83:18 Erubescant et conturbentur in saeculum saeculi et confundantur et pereant;
83:19 et cognoscant quia nomen tibi Dominus: tu solus Altissimus super omnem terram.
84:1 Magistro chori. Secundum» Torcularia». Filiorum Core. PSALMUS.
84:2 Quam dilecta tabernacula tua, Domine virtutum!
84:3 Concupiscit et deficit anima mea in atria Domini. Cor meum et caro mea exsultaverunt in Deum vivum.
84:4 Etenim passer invenit sibi domum, et turtur nidum sibi, ubi ponat pullos suos: altaria tua, Domine virtutum, rex meus et Deus meus.
84:5 Beati, qui habitant in domo tua: in perpetuum laudabunt te.
84:6 Beatus vir, cuius est auxilium abs te, ascensiones in corde suo disposuit.
84:7 Transeuntes per vallem sitientem in fontem ponent eam, etenim benedictionibus vestiet eam pluvia matutina.
84:8 Ibunt de virtute in virtutem, videbitur Deus deorum in Sion.
84:9 Domine, Deus virtutum, exaudi orationem meam; auribus percipe, Deus Iacob.
84:10 Protector noster aspice, Deus, et respice in faciem christi tui.
84:11 Quia melior est dies una in atriis tuis super milia, elegi ad limen esse in domo Dei mei magis quam habitare in tabernaculis peccatorum.
84:12 Quia sol et scutum est Dominus Deus, gratiam et gloriam dabit Dominus; non privabit bonis eos, qui ambulant in innocentia.
84:13 Domine virtutum, beatus homo, qui sperat in te.
85:1 Magistro chori. Filiorum Core. PSALMUS.
85:2 Complacuisti tibi, Domine, in terra tua, convertisti captivitatem Iacob.
85:3 Remisisti iniquitatem plebis tuae, operuisti omnia peccata eorum.
85:4 Contraxisti omnem iram tuam, revertisti a furore indignationis tuae.
85:5 Converte nos, Deus, salutaris noster, et averte iram tuam a nobis.
85:6 Numquid in aeternum irasceris nobis aut extendes iram tuam a generatione in generationem?
85:7 Nonne tu conversus vivificabis nos, et plebs tua laetabitur in te?
85:8 Ostende nobis, Domine, misericordiam tuam et salutare tuum da nobis.
85:9 Audiam, quid loquatur Dominus Deus, quoniam loquetur pacem ad plebem suam et sanctos suos et ad eos, qui convertuntur corde.
85:10 Vere prope timentes eum salutare ipsius, ut inhabitet gloria in terra nostra.
85:11 Misericordia et veritas obviaverunt sibi, iustitia et pax osculatae sunt.
85:12 Veritas de terra orta est, et iustitia de caelo prospexit.
85:13 Etenim Dominus dabit benignitatem, et terra nostra dabit fructum suum.
85:14 Iustitia ante eum ambulabit et ponet in via gressus suos.
Арабский (Arabic Van Dyke)
78:1 قصيدة لآساف. اصغ يا شعبي الى شريعتي. اميلوا آذانكم الى كلام فمي.
78:2 افتح بمثل فمي. اذيع الغازا منذ القدم.
78:3 التي سمعناها وعرفناها وآباؤنا اخبرونا.
78:4 لا نخفي عن بنيهم الى الجيل الآخر مخبرين بتسابيح الرب وقوته وعجائبه التي صنع.
78:5 اقام شهادة في يعقوب ووضع شريعة في اسرائيل التي اوصى آباءنا ان يعرّفوا بها ابناءهم
78:6 لكي يعلم الجيل الآخر. بنون يولدون فيقومون ويخبرون ابناءهم
78:7 فيجعلون على الله اعتمادهم ولا ينسون اعمال الله بل يحفظون وصاياه
78:8 ولا يكونون مثل آبائهم جيلا زائغا وماردا جيلا لم يثبت قلبه ولم تكن روحه امينة لله
78:9 بنو افرايم النازعون في القوس الرامون انقلبوا في يوم الحرب.
78:10 لم يحفظوا عهد الله وابوا السلوك في شريعته
78:11 ونسوا افعاله وعجائبه التي اراهم.
78:12 قدام آبائهم صنع اعجوبة في ارض مصر بلاد صوعن.
78:13 شق البحر فعبّرهم ونصب المياه كندّ.
78:14 وهداهم بالسحاب نهارا والليل كله بنور نار.
78:15 شق صخورا في البرية وسقاهم كانه من لجج عظيمة.
78:16 اخرج مجاري من صخرة واجرى مياها كالانهار.
78:17 ثم عادوا ايضا ليخطئوا اليه لعصيان العلي في الارض الناشفة.
78:18 وجربوا الله في قلوبهم بسؤالهم طعاما لشهوتهم.
78:19 فوقعوا في الله. قالوا هل يقدر الله ان يرتب مائدة في البرية.
78:20 هوذا ضرب الصخرة فجرت المياه وفاضت الاودية. هل يقدر ايضا ان يعطي خبزا ويهيئ لحما لشعبه.
78:21 لذلك سمع الرب فغضب واشتعلت نار في يعقوب وسخط ايضا صعد على اسرائيل.
78:22 لانهم لم يؤمنوا بالله ولم يتكلوا على خلاصه.
78:23 فامر السحاب من فوق وفتح مصاريع السموات
78:24 وامطر عليهم منّا للأكل وبر السماء اعطاهم.
78:25 اكل الانسان خبز الملائكة. ارسل عليهم زادا للشبع.
78:26 اهاج شرقية في السماء وساق بقوته جنوبية
78:27 وامطر عليهم لحما مثل التراب وكرمل البحر طيورا ذوات اجنحة.
78:28 واسقطها في وسط محلتهم حوالي مساكنهم.
78:29 فأكلوا وشبعوا جدا واتاهم بشهوتهم.
78:30 لم يزوغوا عن شهوتهم طعامهم بعد في افواههم
78:31 فصعد عليهم غضب الله وقتل من اسمنهم. وصرع مختاري اسرائيل.
78:32 في هذا كله اخطأوا بعد ولم يؤمنوا بعجائبه
78:33 فافنى ايامهم بالباطل وسنيهم بالرعب.
78:34 اذ قتلهم طلبوه ورجعوا وبكروا الى الله
78:35 وذكروا ان الله صخرتهم والله العلي وليّهم.
78:36 فخادعوه بافواههم وكذبوا عليه بالسنتهم.
78:37 اما قلوبهم فلم تثبت معه ولم يكونوا امناء في عهده
78:38 اما هو فرؤوف يغفر الاثم ولا يهلك وكثيرا ما رد غضبه ولم يشعل كل سخطه.
78:39 ذكر انهم بشر ريح تذهب ولا تعود.
78:40 كم عصوه في البرية واحزنوه في القفر.
78:41 رجعوا وجربوا الله وعنّوا قدوس اسرائيل.
78:42 لم يذكروا يده يوم فداهم من العدو
78:43 حيث جعل في مصر آياته وعجائبه في بلاد صوعن
78:44 اذ حول خلجانهم الى دم ومجاريهم لكي لا يشربوا.
78:45 ارسل عليهم بعوضا فاكلهم وضفادع فافسدتهم.
78:46 اسلم للجردم غلتهم وتعبهم للجراد.
78:47 اهلك بالبرد كرومهم وجميزهم بالصقيع.
78:48 ودفع الى البرد بهائمهم ومواشيهم للبروق.
78:49 ارسل عليهم حمو غضبه سخطا ورجزا وضيقا جيش ملائكة اشرار‏.
78:50 مهد سبيلا لغضبه. لم يمنع من الموت انفسهم بل دفع حياتهم للوبإ
78:51 وضرب كل بكر في مصر. اوائل القدرة في خيام حام.
78:52 وساق مثل الغنم شعبه وقادهم مثل قطيع في البرية.
78:53 وهداهم آمنين فلم يجزعوا. اما اعداؤهم فغمرهم البحر.
78:54 وادخلهم في تخوم قدسه هذا الجبل الذي اقتنته يمينه.
78:55 وطرد الامم من قدامهم وقسمهم بالحبل ميراثا واسكن في خيامهم اسباط اسرائيل
78:56 فجربوا وعصوا الله العلي وشهاداته لم يحفظوا
78:57 بل ارتدّوا وغدروا مثل آبائهم. انحرفوا كقوس مخطئة.
78:58 اغاظوه بمرتفعاتهم واغاروه بتماثيلهم.
78:59 سمع الله فغضب ورذل اسرائيل جدا
78:60 ورفض مسكن شيلو الخيمة التي نصبها بين الناس.
78:61 وسلم للسبي عزه وجلاله ليد العدو.
78:62 ودفع الى السيف شعبه وغضب على ميراثه.
78:63 مختاروه اكلتهم النار وعذاراه لم يحمدن.
78:64 كهنته سقطوا بالسيف وارامله لم يبكين
78:65 فاستيقظ الرب كنائم كجبار معّيط من الخمر.
78:66 فضرب اعداءه الى الوراء. جعلهم عارا ابديا.
78:67 ورفض خيمة يوسف ولم يختر سبط افرايم.
78:68 بل اختار سبط يهوذا جبل صهيون الذي احبه.
78:69 وبنى مثل مرتفعات مقدسه كالارض التي اسسها الى الابد.
78:70 واختار داود عبده واخذه من حظائر الغنم.
78:71 من خلف المرضعات أتى به ليرعى يعقوب شعبه واسرائيل ميراثه.
78:72 فرعاهم حسب كمال قلبه وبمهارة يديه هداهم
79:1 مزمور. لآساف. اللهم ان الامم قد دخلوا ميراثك. نجسوا هيكل قدسك. جعلوا اورشليم اكواما.
79:2 دفعوا جثث عبيدك طعاما لطيور السماء. لحم اتقيائك لوحوش الارض
79:3 سفكوا دمهم كالماء حول اورشليم وليس من يدفن.
79:4 صرنا عارا عند جيراننا هزءا وسخرة للذين حولنا.
79:5 الى متى يا رب تغضب كل الغضب وتتقد كالنار غيرتك.
79:6 افض رجزك على الامم الذين لا يعرفونك وعلى الممالك التي لم تدع باسمك.
79:7 لانهم قد اكلوا يعقوب واخربوا مسكنه
79:8 لا تذكر علينا ذنوب الاولين. لتتقدمنا مراحمك سريعا لاننا قد تذللنا جدا.
79:9 أعنّا يا اله خلاصنا من اجل مجد اسمك ونجنا واغفر خطايانا من اجل اسمك.
79:10 لماذا يقول الامم اين هو الههم. لتعرف عند الامم قدام اعيننا نقمة دم عبيدك المهراق.
79:11 ليدخل قدامك انين الاسير. كعظمة ذراعك استبق بني الموت.
79:12 ورد على جيراننا سبعةاضعاف في احضانهم العار الذي عيروك به يا رب.
79:13 اما نحن شعبك وغنم رعايتك نحمدك الى الدهر. الى دور فدور نحدث بتسبيحك
80:1 لامام المغنين. على السوسن. شهادة. لآساف. مزمور. يا راعي اسرائيل اصغ يا قائد يوسف كالضأن يا جالسا على الكروبيم اشرق
80:2 قدام افرايم وبنيامين ومنسّى ايقظ جبروتك وهلم لخلاصنا.
80:3 يا الله ارجعنا وانر بوجهك فنخلص
80:4 يا رب اله الجنود الى متى تدخن على صلاة شعبك.
80:5 قد اطعمتهم خبز الدموع وسقيتهم الدموع بالكيل.
80:6 جعلتنا نزاعا عند جيراننا واعداؤنا يستهزئون بين انفسهم.
80:7 يا اله الجنود ارجعنا وانر بوجهك فنخلص
80:8 كرمة من مصر نقلت. طردت امما وغرستها.
80:9 هيأت قدامها فأصلت اصولها فملأت الارض.
80:10 غطى الجبال ظلها واغصانها ارز الله.
80:11 مدت قضبانها الى البحر والى النهر فروعها.
80:12 فلماذا هدمت جدرانها فيقطفها كل عابري الطريق.
80:13 يفسدها الخنزير من الوعر ويرعاها وحش البرية
80:14 يا اله الجنود ارجعنّ اطّلع من السماء وانظر وتعهد هذه الكرمة
80:15 والغرس الذي غرسته يمينك والابن الذي اخترته لنفسك.
80:16 هي محروقة بنار مقطوعة. من انتهار وجهك يبيدون.
80:17 لتكن يدك على رجل يمينك وعلى ابن آدم الذي اخترته لنفسك.
80:18 فلا نرتد عنك. أحينا فندعو باسمك.
80:19 يا رب اله الجنود ارجعنا. أنر بوجهك فنخلص
81:1 لامام المغنين على الجتية. لآساف. رنموا لله قوتنا اهتفوا لاله يعقوب.
81:2 ارفعوا نغمة وهاتوا دفا عودا حلوا مع رباب.
81:3 انفخوا في راس الشهر بالبوق عند الهلال ليوم عيدنا.
81:4 لان هذا فريضة لاسرائيل حكم لاله يعقوب.
81:5 جعله شهادة في يوسف عند خروجه على ارض مصر. سمعت لسانا لم اعرفه
81:6 ابعدت من الحمل كتفه. يداه تحولتا عن السل.
81:7 في الضيق دعوت فنجيتك. استجبتك في ستر الرعد. جربتك على ماء مريبة. سلاه
81:8 اسمع يا شعبي فاحذرك. يا اسرائيل ان سمعت لي
81:9 لا يكن فيك اله غريب ولا تسجد لاله اجنبي.
81:10 انا الرب الهك الذي اصعدك من ارض مصر. افغر فاك فاملأه.
81:11 فلم يسمع شعبي لصوتي واسرائيل لم يرض بي.
81:12 فسلمتهم الى قساوة قلوبهم. ليسلكوا في مؤامرات انفسهم.
81:13 لو سمع لي شعبي وسلك اسرائيل في طرقي
81:14 سريعا كنت اخضع اعداءهم وعلى مضايقيهم كنت ارد يدي.
81:15 مبغضو الرب يتذللون له. ويكون وقتهم الى الدهر.
81:16 وكان اطعمه من شحم الحنطة. ومن الصخرة كنت اشبعك عسلا
82:1 مزمور لآساف. الله قائم في مجمع الله. في وسط الآلهة يقضي.
82:2 حتى متى تقضون جورا وترفعون وجوه الاشرار. سلاه.
82:3 اقضوا للذليل ولليتيم. انصفوا المسكين والبائس.
82:4 نجوا المسكين والفقير. من يد الاشرار انقذوا
82:5 لا يعلمون ولا يفهمون. في الظلمة يتمشون. تتزعزع كل أسس الارض.
82:6 انا قلت انكم آلهة وبنو العلي كلكم.
82:7 لكن مثل الناس تموتون وكاحد الرؤساء تسقطون.
82:8 قم يا الله. دن الارض. لانك انت تمتلك كل الامم
83:1 تسبيحة. مزمور لآساف. اللهم لا تصمت لا تسكت ولا تهدأ يا الله.
83:2 فهوذا اعداؤك يعجون ومبغضوك قد رفعوا الراس.
83:3 على شعبك مكروا مؤامرة وتشاوروا على أحميائك.
83:4 قالوا هلم نبدهم من بين الشعوب ولا يذكر اسم اسرائيل بعد
83:5 لانهم تآمروا بالقلب معا. عليك تعاهدوا عهدا.
83:6 خيام ادوم والاسمعيليين . موآب والهاجريون.
83:7 جبال وعمون وعماليق. فلسطين مع سكان صور.
83:8 اشور ايضا اتفق معهم. صاروا ذراعا لبني لوط. سلاه.
83:9 افعل بهم كما بمديان كما بسيسرا كما بيابين في وادي قيشون.
83:10 بادوا في عين دور. صاروا دمنا للارض.
83:11 اجعلهم شرفاءهم مثل غراب ومثل ذئب. ومثل زبح ومثل صلمناع كل امرائهم.
83:12 الذين قالوا لنمتلك لانفسنا مساكن الله
83:13 يا الهي اجعلهم مثل الجل مثل القش امام الريح.
83:14 كنار تحرق الوعر كلهيب يشعل الجبال
83:15 هكذا اطردهم بعاصفتك وبزوبعتك روعهم.
83:16 املأ وجوههم خزيا فيطلبوا اسمك يا رب.
83:17 ليخزوا ويرتاعوا الى الابد وليخجلوا ويبيدوا
83:18 ويعلموا انك اسمك يهوه وحدك العلي على كل الارض
84:1 لامام المغنين على الجتية. لبني قورح. مزمور. ما احلى مساكنك يا رب الجنود.
84:2 تشتاق بل تتوق نفسي الى ديار الرب. قلبي ولحمي يهتفان بالاله الحي.
84:3 العصفور ايضا وجد بيتا والسنونة عشّا لنفسها حيث تضع افراخها مذابحك يا رب الجنود ملكي والهي.
84:4 طوبى للساكنين في بيتك ابدا يسبحونك. سلاه
84:5 طوبى لاناس عزهم بك. طرق بيتك في قلوبهم.
84:6 عابرين في وادي البكاء يصيرونه ينبوعا. ايضا ببركات يغطون مورة
84:7 يذهبون من قوة الى قوة. يرون قدام الله في صهيون
84:8 يا رب اله الجنود اسمع صلاتي واصغ يا اله يعقوب. سلاه.
84:9 يا مجننا انظر يا الله والتفت الى وجه مسيحك.
84:10 لان يوما واحدا في ديارك خير من الف. اخترت الوقوف على العتبة في بيت الهي على السكن في خيام الاشرار.
84:11 لان الرب الله شمس ومجن. الرب يعطي رحمة ومجدا. لا يمنع خيرا عن السالكين بالكمال.
84:12 يا رب الجنود طوبى للانسان المتكل عليك
85:1 لامام المغنين. لبني قورح. مزمور. رضيت يا رب على ارضك. ارجعت سبي يعقوب.
85:2 غفرت اثم شعبك. سترت كل خطيتهم. سلاه.
85:3 حجزت كل رجزك. رجعت عن حمو غضبك.
85:4 ارجعنا يا اله خلاصنا وانف غضبك عنا.
85:5 هل الى الدهر تسخط علينا. هل تطيل غضبك الى دور فدور.
85:6 ألا تعود انت فتحيينا فيفرح بك شعبك.
85:7 أرنا يا رب رحمتك واعطنا خلاصك
85:8 اني اسمع ما يتكلم به الله الرب. لانه يتكلم بالسلام لشعبه ولاتقيائه فلا يرجعن الى الحماقة.
85:9 لان خلاصه قريب من خائفيه ليسكن المجد في ارضنا.
85:10 الرحمة والحق التقيا. البر والسلام تلاثما.
85:11 الحق من الارض ينبت والبر من السماء يطلع.
85:12 ايضا الرب يعطي الخير وارضنا تعطي غلتها.
85:13 البر قدامه يسلك ويطأ في طريق خطواته
1 Я сообщу узнанное от отцов для нашего научения и передачи потомкам, чтобы не забывать Бога и не походить на упорных и мятежных отцов. 9 Сыны Ефремовы не сохранили Завета Божия. 17 Они продолжали раздражать Господа, но Господь питал их. 32 Они продолжали грешить. Когда же Господь посылал на них бедствия, и они взывали к Нему, Он спасал их. 41 По избавлении они снова оскорбляли Господа и не помнили Его милостей, 56 потому Он и отверг жилище в Силоме и отдал в плен Кивот Завета. 67 Тогда-то Господь отверг колено Ефремово, а избрал Иуду, гору Сион и царя Давида, чистого сердцем и кроткого.
Учение Асафа.
Внимай, народ мой, закону моему, приклоните ухо ваше к словам уст моих.
Открою уста мои в притче и произнесу гадания из древности.
Что слышали мы и узнали, и отцы наши рассказали нам,
не скроем от детей их, возвещая роду грядущему славу Господа, и силу Его, и чудеса Его, которые Он сотворил.
Он постановил устав в Иакове и положил закон в Израиле, который заповедал отцам нашим возвещать детям их,
чтобы знал грядущий род, дети, которые родятся, и чтобы они в свое время возвещали своим детям, –
возлагать надежду свою на Бога и не забывать дел Божиих, и хранить заповеди Его,
и не быть подобными отцам их, роду упорному и мятежному, неустроенному сердцем и неверному Богу духом своим.
Сыны Ефремовы, вооруженные, стреляющие из луков, обратились назад в день брани:
они не сохранили завета Божия и отреклись ходить в законе Его;
забыли дела Его и чудеса, которые Он явил им.
Он пред глазами отцов их сотворил чудеса в земле Египетской, на поле Цоан:
разделил море, и провел их чрез него, и поставил воды стеною;
и днем вел их облаком, а во всю ночь светом огня;
рассек камень в пустыне и напоил их, как из великой бездны;
из скалы извел потоки, и воды потекли, как реки.
Но они продолжали грешить пред Ним и раздражать Всевышнего в пустыне:
искушали Бога в сердце своем, требуя пищи по душе своей,
и говорили против Бога и сказали: «может ли Бог приготовить трапезу в пустыне?»
Вот, Он ударил в камень, и потекли воды, и полились ручьи. «Может ли Он дать и хлеб, может ли приготовлять мясо народу Своему?»
Господь услышал и воспламенился гневом, и огонь возгорелся на Иакова, и гнев подвигнулся на Израиля
за то, что не веровали в Бога и не уповали на спасение Его.
Он повелел облакам свыше и отверз двери неба,
и одождил на них манну в пищу, и хлеб небесный дал им.
Хлеб ангельский ел человек; послал Он им пищу до сытости.
Он возбудил на небе восточный ветер и навел южный силою Своею
и, как пыль, одождил на них мясо и, как песок морской, птиц пернатых:
поверг их среди стана их, около жилищ их, –
и они ели и пресытились; и желаемое ими дал им.
Но еще не прошла прихоть их, еще пища была в устах их,
гнев Божий пришел на них, убил тучных их и юношей Израилевых низложил.
При всем этом они продолжали грешить и не верили чудесам Его.
И погубил дни их в суете и лета их в смятении.
Когда Он убивал их, они искали Его и обращались, и с раннего утра прибегали к Богу,
и вспоминали, что Бог – их прибежище, и Бог Всевышний – Избавитель их,
и льстили Ему устами своими и языком своим лгали пред Ним;
сердце же их было неправо пред Ним, и они не были верны завету Его.
Но Он, Милостивый, прощал грех и не истреблял их, многократно отвращал гнев Свой и не возбуждал всей ярости Своей:
Он помнил, что они плоть, дыхание, которое уходит и не возвращается.
Сколько раз они раздражали Его в пустыне и прогневляли Его в стране необитаемой!
и снова искушали Бога и оскорбляли Святаго Израилева,
не помнили руки́ Его, дня, когда Он избавил их от угнетения,
когда сотворил в Египте знамения Свои и чудеса Свои на поле Цоан;
и превратил реки их и потоки их в кровь, чтобы они не могли пить;
послал на них насекомых, чтобы жалили их, и жаб, чтобы губили их;
земные произрастения их отдал гусенице и труд их – саранче;
виноград их побил градом и сикоморы их – льдом;
скот их предал граду и стада их – молниям;
послал на них пламень гнева Своего, и негодование, и ярость и бедствие, посольство злых ангелов;
уравнял стезю гневу Своему, не охранял души их от смерти, и скот их предал моровой язве;
поразил всякого первенца в Египте, начатки сил в шатрах Хамовых;
и повел народ Свой, как овец, и вел их, как стадо, пустынею;
вел их безопасно, и они не страшились, а врагов их покрыло море;
и привел их в область святую Свою, на гору сию, которую стяжала десница Его;
прогнал от лица их народы и землю их разделил в наследие им, и колена Израилевы поселил в шатрах их.
Но они еще искушали и огорчали Бога Всевышнего, и уставов Его не сохраняли;
отступали и изменяли, как отцы их, обращались назад, как неверный лук;
огорчали Его высотами своими и истуканами своими возбуждали ревность Его.
Услышал Бог и воспламенился гневом и сильно вознегодовал на Израиля;
отринул жилище в Силоме, скинию, в которой обитал Он между человеками;
и отдал в плен крепость Свою и славу Свою в руки врага,
и предал мечу народ Свой и прогневался на наследие Свое.
Юношей его поедал огонь, и девицам его не пели брачных песен;
священники его падали от меча, и вдовы его не плакали.
Но, как бы от сна, воспрянул Господь, как бы исполин, побежденный вином,
и поразил врагов его в тыл, вечному сраму предал их;
и отверг шатер Иосифов и колена Ефремова не избрал,
а избрал колено Иудино, гору Сион, которую возлюбил.
И устроил, как небо, святилище Свое и, как землю, утвердил его навек,
и избрал Давида, раба Своего, и взял его от дворов овчих
и от доящих привел его пасти народ Свой, Иакова, и наследие Свое, Израиля.
И он пас их в чистоте сердца своего и руками мудрыми водил их.
1 Боже! Язычники опустошили страну, разрушили Иерусалим, залили землю кровью людей еврейских, над ними смеются и издеваются соседние народы. 5 Пролей гнев Твой на народы за опустошение земли Иакова: не помяни наших грехов и избавь нас. 10 Накажи язычников за поношение Тебя.
Псалом Асафа.
Боже! язычники пришли в наследие Твое, осквернили святый храм Твой, Иерусалим превратили в развалины;
трупы рабов Твоих отдали на съедение птицам небесным, тела святых Твоих – зверям земным;
пролили кровь их, как воду, вокруг Иерусалима, и некому было похоронить их.
Мы сделались посмешищем у соседей наших, поруганием и посрамлением у окружающих нас.
Доколе, Господи, будешь гневаться непрестанно, будет пылать ревность Твоя, как огонь?
Пролей гнев Твой на народы, которые не знают Тебя, и на царства, которые имени Твоего не призывают,
ибо они пожрали Иакова и жилище его опустошили.
Не помяни нам грехов наших предков; скоро да предварят нас щедроты Твои, ибо мы весьма истощены.
Помоги нам, Боже, Спаситель наш, ради славы имени Твоего; избавь нас и прости нам грехи наши ради имени Твоего.
Для чего язычникам говорить: «где Бог их?» Да сделается известным между язычниками пред глазами нашими отмщение за пролитую кровь рабов Твоих.
Да придет пред лице Твое стенание узника; могуществом мышцы Твоей сохрани обреченных на смерть.
Семикратно возврати соседям нашим в недро их поношение, которым они Тебя, Господи, поносили.
А мы, народ Твой и Твоей пажити овцы, вечно будем славить Тебя и в род и род возвещать хвалу Тебе.
2 Молитва за царство Израильское о благоволении Божием над ним. 7 Евреи подвергаются унижениям со стороны соседних народов, 13 которые свободно опустошают их страну. 15 Спаси, Боже, народ Свой от угрожающих опасностей.
Начальнику хора. На музыкальном орудии Шошанним-Эдуф. Псалом Асафа
Пастырь Израиля! внемли; водящий, как овец, Иосифа, восседающий на Херувимах, яви Себя.
Пред Ефремом и Вениамином и Манассиею воздвигни силу Твою, и приди спасти нас.
Боже! восстанови нас; да воссияет лице Твое, и спасемся!
Господи, Боже сил! доколе будешь гневен к молитвам народа Твоего?
Ты напитал их хлебом слезным, и напоил их слезами в большой мере,
положил нас в пререкание соседям нашим, и враги наши издеваются над нами.
Боже сил! восстанови нас; да воссияет лице Твое, и спасемся!
Из Египта перенес Ты виноградную лозу, выгнал народы и посадил ее;
очистил для нее место, и утвердил корни ее, и она наполнила землю.
Горы покрылись тенью ее, и ветви ее как кедры Божии;
она пустила ветви свои до моря и отрасли свои до реки.
Для чего разрушил Ты ограды ее, так что обрывают ее все, проходящие по пути?
Лесной вепрь подрывает ее, и полевой зверь объедает ее.
Боже сил! обратись же, призри с неба, и воззри, и посети виноград сей;
охрани то, что насадила десница Твоя, и отрасли, которые Ты укрепил Себе.
Он пожжен огнем, обсечен; от прещения лица Твоего погибнут.
Да будет рука Твоя над мужем десницы Твоей, над сыном человеческим, которого Ты укрепил Себе,
и мы не отступим от Тебя; оживи нас, и мы будем призывать имя Твое.
Господи, Боже сил! восстанови нас; да воссияет лице Твое, и спасемся!
2 Празднуйте день, который установил Господь, когда вывел вас из земли Египетской, совершил чудеса и заповедал верно служить только Себе. 12 Но народ не покорялся Господу. Если бы он слушал Его, то Господь смирил бы всех врагов его и насытил бы евреев туком пшеницы и медом из скалы.
Начальнику хора. На Гефском орудии. Псалом Асафа
Радостно пойте Богу, твердыне нашей; восклицайте Богу Иакова;
возьмите псалом, дайте тимпан, сладкозвучные гусли с псалтирью;
трубите в новомесячие трубою, в определенное время, в день праздника нашего;
ибо это закон для Израиля, устав от Бога Иаковлева.
Он установил это во свидетельство для Иосифа, когда он вышел из земли Египетской, где услышал звуки языка, которого не знал:
«Я снял с рамен его тяжести, и руки его освободились от корзин.
В бедствии ты призвал Меня, и Я избавил тебя; из среды грома Я услышал тебя, при водах Меривы испытал тебя.
Слушай, народ Мой, и Я буду свидетельствовать тебе: Израиль! о, если бы ты послушал Меня!
Да не будет у тебя иного бога, и не поклоняйся богу чужеземному.
Я Господь, Бог твой, изведший тебя из земли Египетской; открой уста твои, и Я наполню их».
Но народ Мой не слушал гласа Моего, и Израиль не покорялся Мне;
потому Я оставил их упорству сердца их, пусть ходят по своим помыслам.
О, если бы народ Мой слушал Меня и Израиль ходил Моими путями!
Я скоро смирил бы врагов их и обратил бы руку Мою на притеснителей их:
ненавидящие Господа раболепствовали бы им, а их благоденствие продолжалось бы навсегда;
Я питал бы их туком пшеницы и насыщал бы их медом из скалы.
1 Бог стал среди «богов» и грозно обличал их в лицеприятии и неправедном суде. За это судьи, несмотря на высоту своего служения, погибнут, как и всякий простой человек. 8 Восстань, Боже, для суда над всею землею.
Псалом Асафа.
Бог стал в сонме богов; среди богов произнес суд:
доколе будете вы судить неправедно и оказывать лицеприятие нечестивым?
Давайте суд бедному и сироте; угнетенному и нищему оказывайте справедливость;
избавляйте бедного и нищего; исторгайте его из руки нечестивых.
Не знают, не разумеют, во тьме ходят; все основания земли колеблются.
Я сказал: вы – боги, и сыны Всевышнего – все вы;
но вы умрете, как человеки, и падете, как всякий из князей.
Восстань, Боже, суди землю, ибо Ты наследуешь все народы.
2 Боже, защити нас от врагов, соединившихся для полного нашего уничтожения. 6 Сговорились многочисленные племена под главенством сынов Лотовых. 10 Порази их, как Ты поразил некогда хананеев и мадианитян, да постыдятся они, погибнут и да познают Тебя, единого над всею землею.
Песнь. Псалом Асафа
Боже! Не премолчи, не безмолвствуй и не оставайся в покое, Боже,
ибо вот, враги Твои шумят, и ненавидящие Тебя подняли голову;
против народа Твоего составили коварный умысел и совещаются против хранимых Тобою;
сказали: «пойдем и истребим их из народов, чтобы не вспоминалось более имя Израиля».
Сговорились единодушно, заключили против Тебя союз:
селения Едомовы и Измаильтяне, Моав и Агаряне,
Гевал и Аммон и Амалик, Филистимляне с жителями Тира.
И Ассур пристал к ним: они стали мышцею для сынов Лотовых.
Сделай им то же, что Мадиаму, что Сисаре, что Иавину у потока Киссона,
которые истреблены в Аендоре, сделались навозом для земли.
Поступи с ними, с князьями их, как с Оривом и Зивом и со всеми вождями их, как с Зевеем и Салманом,
которые говорили: «возьмем себе во владение селения Божии».
Боже мой! Да будут они, как пыль в вихре, как солома перед ветром.
Как огонь сжигает лес, и как пламя опаляет горы,
так погони их бурею Твоею и вихрем Твоим приведи их в смятение;
исполни лица их бесчестием, чтобы они взыскали имя Твое, Господи!
Да постыдятся и смятутся на веки, да посрамятся и погибнут,
и да познают, что Ты, Которого одного имя Господь, Всевышний над всею землею.
2 Как дороги Твои жилища, Господи, к которым стремится моя душа. 5 Блаженны те, кто живет в доме Твоем или те, которые направляются к нему, укрепляясь в силе по мере приближения к Сиону. 9 Услышь нас, Боже, и призри на Твоего помазанника. При дворах Твоих один день лучше тысячи вне их, так как Господь есть солнце и щит изливающий блага на непорочных.
Начальнику хора. На Гефском орудии. Кореевых сынов. Псалом
Как вожделенны жилища Твои, Господи сил!
Истомилась душа моя, желая во дворы Господни; сердце мое и плоть моя восторгаются к Богу живому.
И птичка находит себе жилье, и ласточка гнездо себе, где положить птенцов своих, у алтарей Твоих, Господи сил, Царь мой и Бог мой!
Блаженны живущие в доме Твоем: они непрестанно будут восхвалять Тебя.
Блажен человек, которого сила в Тебе и у которого в сердце стези направлены к Тебе.
Проходя долиною плача, они открывают в ней источники, и дождь покрывает ее благословением;
приходят от силы в силу, являются пред Богом на Сионе.
Господи, Боже сил! Услышь молитву мою, внемли, Боже Иаковлев!
Боже, защитник наш! Приникни и призри на лице помазанника Твоего.
Ибо один день во дворах Твоих лучше тысячи. Желаю лучше быть у порога в доме Божием, нежели жить в шатрах нечестия.
Ибо Господь Бог есть солнце и щит, Господь дает благодать и славу; ходящих в непорочности Он не лишает благ.
Господи сил! Блажен человек, уповающий на Тебя!
2 Ты, Господи, возвратил нас из плена и отвратил лютость гнева. 5 Восстанови к нам и прежнюю Твою милость и Твое спасение. 10 На это Господь ответит ниспосланием мира своему народу, если последний «не впадет... в безрассудство». Тогда благо и правда утвердятся на земле.
Начальнику хора. Кореевых сынов. Псалом
Господи! Ты умилосердился к земле Твоей, возвратил плен Иакова;
простил беззаконие народа Твоего, покрыл все грехи его,
отъял всю ярость Твою, отвратил лютость гнева Твоего.
Восстанови нас, Боже спасения нашего, и прекрати негодование Твое на нас.
Неужели вечно будешь гневаться на нас, прострешь гнев Твой от рода в род?
Неужели снова не оживишь нас, чтобы народ Твой возрадовался о Тебе?
Яви нам, Господи, милость Твою, и спасение Твое даруй нам.
Послушаю, что скажет Господь Бог. Он скажет мир народу Своему и избранным Своим, но да не впадут они снова в безрассудство.
Так, близко к боящимся Его спасение Его, чтобы обитала слава в земле нашей!
Милость и истина сретятся, правда и мир облобызаются;
истина возникнет из земли, и правда приникнет с небес;
и Господь даст благо, и земля наша даст плод свой;
правда пойдет пред Ним и поставит на путь стопы свои.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible